{"id":411410,"date":"2024-09-05T07:22:08","date_gmt":"2024-09-05T05:22:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=411410"},"modified":"2024-09-05T07:22:08","modified_gmt":"2024-09-05T05:22:08","slug":"zasto-se-bdp-lazno-predstavlja-kao-mera-koja-prikazuje-bogatstvo-jedne-zemlje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/05\/zasto-se-bdp-lazno-predstavlja-kao-mera-koja-prikazuje-bogatstvo-jedne-zemlje\/","title":{"rendered":"Za\u0161to se BDP la\u017eno predstavlja kao mera koja prikazuje bogatstvo jedne zemlje?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Abdelraheem Kheirawi<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mnogi na\u0161i ljudi zbunjeni su ekonomskom terminologijom koju liberalni ekonomisti koriste da bi oslikali na\u0161 privredni rast, a koji izra\u017eavaju isklju\u010divo kroz BDP (bruto doma\u0107i proizvod). Tako se i na me\u0111unarodnom planu prema Kini odnose kao prema \u201enajve\u0107oj ekonomiji sveta\u201c, \u0161to ljude van struke navodi da brkaju ekonomski obim sa bogatstvom jedne zemlje.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Zemlje srednjeg prihoda 2024. World Population Review.<\/p>\n

Kada ka\u017eu \u201enajve\u0107a ekonomija\u201c misle na obim koji se izra\u017eava BDP-om. BDP meri ekonomski autput jedne dr\u017eave na njenom tlu (ne u inostranstvu), uklju\u010duju\u0107i prihode ostvarene od strane stranih firmi i pojedinaca. To bi u na\u0161em slu\u010daju zna\u010dilo da se sav profit ostvaren u Srbiji od strane stranih investitora pripisuje nama, uprkos tome \u0161to on zavr\u0161ava u njihovim mati\u010dnim dr\u017eavama. Dakle, profiti francuskog Mi\u0161elina ili italijanskog FIAT-a na na\u0161em tlu pripisuju se Srbiji. U su\u010daju Kine to va\u017ei za profite Epla, Samsunga, Najkija, Filipsa, Lorijala, Panasonika, itd.<\/p>\n

BDP-om je 1991. zamenjena starija mera BNP (bruto nacionalni proizvod), kojom bi se zarada multinacionalne kompanije pripisivala dr\u017eavama u \u010dijem je firma bila vlasni\u0161tvu \u2013 i gde bi se profit na kraju vratio. Dakle, profiti ve\u0107 navedenih Mi\u0161elina i FIAT-a na na\u0161em tlu, pripisali bi se Francuskoj i Italiji. Tako bi se sticao jasan uvid u bogatstvo nacija, \u0161to je u postsocijalizmu bilo problemati\u010dno jer je oslikavalo realnost sve o\u0161trije polarizacije na Globalni sever i jug, i time ru\u0161ilo sne\u0161ka propagandistima kapitalizma koji su tvrdili da se kapitalisti\u010dkim razvojem jaz izme\u0111u nerazvijenih i razvijenih zemalja smanjuje (uklju\u010duju\u0107i i prvosveta\u0161ke marksiste).<\/p>\n

Ra\u010dunovodstveni preokret kojim bi se profit pripisao dr\u017eavi u kojoj se nalaze fabrika ili rudnik, a koja profitom ne raspola\u017ee, doveo je do statisti\u010dkog procvata u siroma\u0161nim dr\u017eavama, sakrivaju\u0107i osnovnu \u010dinjenicu: nacije Globalnog severa odlaze sa resursima Juga i nazivaju to dobitkom za Jug. I tako smo dobili \u201cjaku Indiju\u201d ili \u201cjak Brazil\u201d (\u0161to ne propu\u0161taju da napomenu duduci kad navode \u201cja\u010dinu BRIKS-a), od kojih je prema BNP-u objektivno ja\u010da i jedna Gr\u010dka.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Kine, ona je prema odlivu vrednosti (predstavljenom u radnim satima oli\u010denim u izvoznoj robi) poluperiferna i neimperijalisti\u010dka, i nastavlja da prenosi vi\u0161e vrednosti ostatku sveta nego \u0161to iz njega crpi; a \u0161to jasno i precizno dokazuje i njen BNP (vidi ilustraciju). Me\u0111utim, i unutar samih sektora svet-sistema postoji gradacija. Tako su Kina i Rusija u vrhu poluperiferije (na granici sa centrom), zemlje poput Indije i Egipta na dnu poluperiferije (na granici sa periferijom), a zemlje poput Srbije u sredini. Kina i Rusija su dr\u017eave koje su za 20 godina prevalile dug put od zemalja periferije (Tre\u0107eg sveta) do zemalja vrha poluperiferije (Drugog sveta). To se u svetskoj ekonomiji retko de\u0161ava, ako uop\u0161te.<\/p>\n

To bismo najbolje mogli ilustrovati na mikroplanu, gde su klasne barijere unutar kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva skoro pa nepremostive \u2013 ukoliko ste ro\u0111eni u jednoj klasi, sva je prilika da \u0107ete u njoj i skon\u010dati. Izme\u0161taj nije nemogu\u0107, ali je izuzetno te\u017eak. U idealnim okolnostima bez sabota\u017ee odozgo, zahtevao bi odre\u0111enu svest roditelja radni\u010dke klase, plan, program i veliku \u017ertvu, da bi se deca usmerila ka visokom obrazovanju koje bi eventualno zna\u010dilo prekretnicu.<\/p>\n

Na makroplanu postoje dve za sada poznate strategije izme\u0161taja. Prva je klijentelisti\u010dka, i zahteva izvesnu geostrate\u0161ku neophodnost. Kao primer mo\u017eemo navesti Ju\u017enu Koreju, \u010diji je razvoj bio nu\u017ean kao protivte\u017ea socijalisti\u010dkim susedima (Srbija od 2000. je tako\u0111e dobar primer). Druga je planiranje uz implementaciju socijalisti\u010dkih politika (Kina, Rusija), tj. me\u0161ovita privreda. Ne ka\u017eem \u201csocijalizam\u201d, jer potpuni socijalisti\u010dki preobra\u017eaj zna\u010dio bi da ste raskinuli sa svet-sistemom (kao DNRK).<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i kontinuitetu vlasti i strate\u0161kom planiranju (bur\u017eoaska demokratija je vid sabota\u017ee razvoja Globalnog juga), uz ve\u0107 postoje\u0107u socijalisti\u010dku infrastrukturu (u Rusiji ostatke sovjetske) obe dr\u017eave su se izdigle iz pepela i pokazale da: 1. Razvoj Tre\u0107eg sveta mora i mo\u017ee da se sprovede samo kroz ideologije\/politike otpora; 2. Modernizacija nije isto \u0161to i vesternizacija. I to nas dovodi do razloga sukoba izme\u0111u Zapada i Rusije\/Kine, koji ekonomski obja\u0161njavamo upravo tim uspe\u0161nim uzvodnim izme\u0161tajem dve zemlje.<\/p>\n

Obe su im bile mile dok su funkcionisale isklju\u010divo kao svetske fabrike, a u skladu sa globalnom podelom rada ne dozvoljava im se da okon\u010daju kao svetski preduzetnici i inovatori. \u0160to se nas komunista ti\u010de, izuzetno nam je zbog toga drago, jer se sputavanjem njihovog daljeg izme\u0161taja u okviru svetske kapitalisti\u010dke ekonomije odr\u017eava njihov progresivan karakter, i pru\u017ea oslonac zemljama Tre\u0107eg sveta za dalji razvoj uz saradnju Jug-Jug \u2013 \u0161to sve zajedno slabi imperijalisti\u010dki kamp i menja sliku sveta koji poznajemo, udi\u017eu\u0107i jo\u0161 dr\u017eava periferije na status poluperiferije.<\/p>\n

Za\u0161to se BDP la\u017eno predstavlja kao mera koja prikazuje bogatstvo jedne zemlje?<\/a><\/p><\/blockquote>\n