{"id":410976,"date":"2024-09-01T08:34:02","date_gmt":"2024-09-01T06:34:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=410976"},"modified":"2024-09-01T08:34:02","modified_gmt":"2024-09-01T06:34:02","slug":"put-od-fasizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/01\/put-od-fasizma\/","title":{"rendered":"Put od fa\u0161izma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nedavni neredi u Ujedinjenom Kraljevstvu jo\u0161 jednom su pokazali nesposobnost i liberala i levi\u010dara da smisle kako da se obrate radni\u010dkoj klasi koju privla\u010di krajnja desnica. Jednom kad fa\u0161izam po\u010dne da se \u0161iri, besmisleno je povla\u0111ivati ksenofobiji kao \u0161to to rade liberali s prihvatanjem anti-imigrantske agende, ili galamiti protiv javne \u0161tednje kako to \u010dine levi\u010dari. Da bi se suo\u010dili sa britanskim buntovnicima i sli\u010dnim grupama \u0161irom Evrope i Sjedinjenih Dr\u017eava, progresivci pre svega treba da se obave\u017eu da ih ne\u0107e napustiti.<\/p>\n

Moje \u0161okantno upoznavanje sa fa\u0161isti\u010dkim na\u010dinom razmi\u0161ljanja odigralo se pre tri decenije kada je Kapnijas, jedan stari gr\u010dki seljak, re\u0161io da mi odr\u017ei lekciju. Njegovi iskrivljeni uvidi, mada odvratni, jo\u0161 uvek nose klju\u010d za mesta poput severne Engleske, isto\u010dne Nema\u010dke i ameri\u010dkog Srednjeg Zapada.<\/p>\n

Odrastao u ekstremnom siroma\u0161tvu, Kapnijas je bio poluzavisni nadni\u010dar u peloponeskom selu kojim je dominirao zemljoposednik \u2013 liberalni patrijarh, koji je tokom nacisti\u010dke okupacije slu\u017eio kao britanska veza, a njegova ku\u0107a kao centar otpora. Posmatraju\u0107i britanske oficire kako se spu\u0161taju padobranima i ulaze u seosku ku\u0107u, ponekad u pratnji bradatih komunisti\u010dkih partizana, Kapnijas je znao da se ne\u0161to doga\u0111a \u2013 ne\u0161to iz \u010dega je on bio grubo isklju\u010den.<\/p>\n

\u201eBio sam prezren\u201c, ispri\u010dao mi je Kapnijas. \u201eSve dok me moj beli an\u0111eo nije dodirnuo\u201c, dodao je, ponosno mi stavljaju\u0107i u ruku raskupusanu knjigu u ko\u017enom povezu: bio je to Mein Kampf iz 1934. godine, koju mu je njegov gestapovski instruktor, njegov \u201ebeli an\u0111eo\u201c, dao na rastanku tokom poslednjih faza okupacije. U\u017eivaju\u0107i u mojoj zgro\u017eenosti, nastavio je da obja\u0161njava svoju mr\u017enju prema Saveznicima.<\/p>\n

\u201eNjihova arogancija, njihova samobitnost, njihov hibris odveli su na hiljade ljudi u smrt\u201c, rekao mi je. Mr\u017enja ga je vodila \u010dak i pre nego \u0161to se pridru\u017eio jedinici kolaboracionista gde je sreo svog belog an\u0111ela.<\/p>\n

Da je Kapnijas bio u boljoj situaciji, mo\u017eda ne bi podlegao zovu nacizma. Ali siroma\u0161tvo nije dovoljno da objasni njegovu saradnju s okupatorom, jer se ve\u0107ina jednako uskra\u0107enih de\u010daka iz sela pridru\u017eila otporu. Kad se marginalizacija spoji sa oskudicom, odre\u0111eni tip li\u010dnosti strmoglavljuje se u moralnu prazninu. Poput Kapnijasa, postaju podlo\u017eni perverznoj logici o nadmo\u0107noj rasi \u010diji je \u010das kona\u010dno kucnuo.<\/p>\n

Pomenuo sam nacisti\u010dke masakre njegovog naroda, ali Kapnijas nije hteo ni da \u010duje. Za njega su Britanci, njegov gr\u010dki gazda i levi\u010dari bili ti koji su doneli pokolj \u2013 re\u010d koju vi\u0161e nisam \u010duo izgovorenu s takvim u\u017eivanjem sve dok je Donald Tramp nije izrekao na svojoj inauguraciji 2017. godine. Kad sam zatra\u017eio da se izjasni o nacisti\u010dkim ubistvima stotina ljudi u obli\u017enjem gradu, razdragano mi je saop\u0161tio:<\/p>\n

\u201ePravi mu\u0161karci elimini\u0161u one koji im stoje na putu i tako pre\u017eivljavaju. A ako umru, svojom smr\u0107u potvr\u0111uju nesposobnost za \u017eivot. Moji beli an\u0111eli su bili iznad Boga. Za razliku od Italijana, Britanaca ili ove na\u0161e bande, oni nisu oklevali da koriste bilo koja sredstva. Nema uzmaka! Nema straha! Nema strasti! Nema ljubavi! Nema mr\u017enje! Trebalo je to da vidi\u0161. Bili su veli\u010danstveni!\u201c<\/p>\n

Lice mu se ozarilo dok je govorio, a moja vidljiva reakcija na svaku njegovu re\u010d ispunjavala mu je srce zadovoljstvom. Britanski nasilnici koji se danas bude protiv imigranata, pristalice Alternative za Nema\u010dku i ponovo podgrejani ameri\u010dki beli supremacisti mo\u017eda nisu tako izri\u010diti ili artikulisani u svom fa\u0161izmu, ali dolaze iz istog du\u0161evnog stanja. Na njihovom primeru mo\u017eemo izvu\u0107i \u010detiri lekcije.<\/p>\n

Prvo, fa\u0161isti\u010dko nasilje je alat za regrutaciju. Osnovna svrha njihovog nasilja je da nas toliko u\u017easne da ih denunciramo i protiv njih zahtevamo silovitu policijsku akciju i duge zatvorske kazne. Tako privla\u010de regrute koji, poput Kapnijasa, u\u017eivaju gledaju\u0107i kako nas njihov bes inficira.<\/p>\n

Drugo, fa\u0161isti nisu ni branitelji ni graditelji zajednice. Umeju uverljivo da raspredaju o upropa\u0161\u0107enom dru\u0161tvu, ali najvi\u0161e \u0161to su u stanju da se pribli\u017ee zajedni\u0161tvu jesu uli\u010dni neredi i piskaranje po dru\u0161tvenim mre\u017eama kojim pobu\u0111uju, ali nikada ne zadovoljavaju ljudsku glad za zajednicom.<\/p>\n

Tre\u0107e, iako fa\u0161izam buja na javnoj \u0161tednji, fa\u0161isti se protiv nje nikad ne bune. \u0160tednja nema lice, za razliku od Jevreja ili muslimanskih azilanata. A fa\u0161izmu su potrebna lica kao fokalne ta\u010dke nasilne mr\u017enje koja ga pokre\u0107e.<\/p>\n

\u010cetvrto, imigranti su nebitni. Kako me je Kapnijas nau\u010dio, fa\u0161isti rado prihvataju strance kao svoje bele an\u0111ele, uklju\u010duju\u0107i one poput Ilona Maska ili Donalda Trampa koji se hvali\u0161u svojim ogromnim bogatstvom kakvo ovi navodno preziru. \u010cak i ako pri ruci nema braon lica ili prido\u0161lica, fa\u0161isti \u0107e smisliti nekog Drugog da usmere svoju mr\u017enju.<\/p>\n

Ove \u010detiri lekcije nagove\u0161tavaju \u0161ta moramo da izbegavamo. Za po\u010detak, kada vlade i stranke mejnstrima usvoje \u201eubla\u017eenu\u201c anti-imigracionu agendu, fa\u0161isti nanju\u0161e krv a njihov apetit za okrutno\u0161\u0107u eksplodira. Sli\u010dno, oni koji fa\u0161iste tretiraju kao \u017ertve javne \u0161tednje, slabog obrazovanja ili lo\u0161e sre\u0107e, samo ih \u010dine jo\u0161 lju\u0107ima. Obja\u0161njavati im da su antisemitizam ili islamofobija antikapitalizam za budale (mada ta\u010dno) tako\u0111e nije od pomo\u0107i.<\/p>\n

\u0160ta nam je onda \u010diniti? Odgovor, \u010dini mi se, tako\u0111e dolazi iz Britanije, u obliku najnovijeg filma Kena Lou\u010da \u201eStari hrast\u201c, za koji je scenario napisao Pol Laverti. Kada grupu sirijskih izbeglica istresu usred propalog grada na severu Engleske, lokalni kr\u010dmar i jedan od migranata uspe\u0107e da umire sukob izme\u0111u prido\u0161lica i oja\u0111enih me\u0161tana, koje su deindustrijalizacija i javna \u0161tednja u\u010dinile podlo\u017enim fa\u0161isti\u010dkom na\u010dinu razmi\u0161ljanja. Pod sloganom \u201ejedemo zajedno, dr\u017eimo se zajedno\u201c, uspostavljaju zajedni\u010dku trpezariju u kojoj se ne toleri\u0161e nijedna fa\u0161isti\u010dka tropa, ali niko nije izlo\u017een zakeranju, poni\u017eavanju ili napadu.<\/p>\n

Moralna jasno\u0107a \u201eStarog hrasta\u201c i njegovo svedo\u010danstvo o snazi solidarnosti \u010dine savremen vodi\u010d za pitanje kako spre\u010diti da se \u017ertve okrenu jedne protiv drugih. Poruka je univerzalna: nema ni\u010deg neizbe\u017enog u ponovnom usponu fa\u0161izma.<\/p>\n

Project Syndicate
\nPrevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedavni neredi u Ujedinjenom Kraljevstvu jo\u0161 jednom su pokazali nesposobnost i liberala i levi\u010dara da smisle kako da se obrate radni\u010dkoj klasi koju privla\u010di krajnja desnica<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":391498,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-410976","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/410976","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=410976"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/410976\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":410979,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/410976\/revisions\/410979"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/391498"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=410976"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=410976"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=410976"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}