{"id":410929,"date":"2024-08-30T06:42:57","date_gmt":"2024-08-30T04:42:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=410929"},"modified":"2024-08-30T06:42:57","modified_gmt":"2024-08-30T04:42:57","slug":"hapsenje-durova-kao-vesnik-sloma-globalizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/30\/hapsenje-durova-kao-vesnik-sloma-globalizacije\/","title":{"rendered":"Hap\u0161enje Durova kao vesnik sloma globalizacije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Fjodor Lukjanov
\n<\/strong>
\nHap\u0161enje osniva\u010da Telegrama Pavela Durova, u momentu kada je odlu\u010dio da nakratko otputuje u Pariz, izazvalo je pometnju u raznim sferama \u2013 od poslovnog i tehnolo\u0161kog sveta do medija i politike. Mi \u0107emo se fokusirati na ovo poslednje, posebno zbog toga \u0161to incident postaje jo\u0161 jedna prekretnica u \u0161iroj politi\u010dkoj reorganizaciji.<\/p>\n

Durov dolazi iz okru\u017eenja koje isti\u010de svoj nadnacionalni status iznad svega drugog. \u010cini se da su informacione i komunikacione tehnologije pretvorile svet u zajedni\u010dki prostor i ukinule suverenu jurisdikciju. Ogroman uticaj koji su IT giganti stekli pretvoren je u ogromne koli\u010dine novca, \u0161to je u povratnoj sprezi dodatno pove\u0107alo njihov uticaj.<\/p>\n

Transnacionalne korporacije su oduvek postojale \u2013 u oblastima kao \u0161to su rudarstvo, in\u017eenjering i finansije. Ali uprkos svom me\u0111unarodnom karakteru, one su i dalje bile vezane za odre\u0111ene dr\u017eave i njihove interese. Globalna komunikacijska industrija i za nju vezan sektor inovacija poku\u0161avaju da prekinu tu vezu.<\/p>\n

Period globalizacije, koji je trajao od kasnih 1980-ih do kasnih 2010-ih, favorizovao je ovakav stav. To je ohrabrilo stvaranje \u201eravnopravnih uslova\u201c u kojima su najrazvijenije zemlje imale jasnu prednost. One su imali najvi\u0161e koristi. Tro\u0161kovi povezani sa rastu\u0107om sposobno\u0161\u0107u tehno-giganata da manipuli\u0161u dru\u0161tvima \u2013 uklju\u010duju\u0107i i svoja na Zapadu \u2013 nisu smatrani kriti\u010dnim.<\/p>\n

\n

Dva stuba integracije<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kriza liberalne globalizacije dovela je do promene me\u0111unarodne stvarnosti (ova izjava se mo\u017ee i obrnuti bez promene su\u0161tine). Stoga je spremnost da se igra po zajedni\u010dkim pravilima svugde brzo opala. Ono \u0161to je veoma va\u017eno jeste da se ovo mo\u017ee re\u0107i \u010dak i tamo gde su ovi zakoni prvobitno napisani, u vode\u0107im dr\u017eavama Zapada.<\/p>\n

Prethodno doba nije nestalo bez ostavljanja svog traga. Svet je postao \u017eestoko konkurentan, ali je i dalje usko povezan.<\/p>\n

Dve stvari ga dr\u017ee zajedno. Prvo, to su trgovina i proizvodnja, \u010diji su logisti\u010dki lanci, stvoreni tokom globalizacijskog buma, kvalitativno transformisali privredu. Njih je izuzetno te\u0161ko slomiti. Drugo je jedinstveno informaciono polje, zahvaljuju\u0107i \u201enacionalno neutralnim\u201c komunikacionim gigantima.<\/p>\n

Gra\u0111ani ostavljaju papirni logo \u201eTelegrama\u201c ispred ambasade Francuske u Moskvi, u znak podr\u0161ke Pavelu Durovu, 25. avgust 2024. (Foto: Andrei Davankov\/AFP\/Getty Images)
\nAli postoji ne\u0161to \u010dudno \u0161to nas razdvaja. To nije \u017eelja da se zgrabi vi\u0161e kola\u010da \u2013 u smislu Lenjinove definicije ekspanzionizma \u201eimperijalisti\u010dkih grabe\u017eljivaca\u201c \u2013 ve\u0107 ose\u0107aj unutra\u0161nje ranjivosti koji raste u razli\u010ditim dr\u017eavama.<\/p>\n

Paradoksalno, to je faktor koji je osetniji u ve\u0107im i va\u017enijim zemljama, jer su to, ipak, sile uklju\u010dene u najve\u0107u igru. Ovo obja\u0161njava njihov impuls za minimiziranjem bilo kog \u010dinioca koji bi mogao uticati na unutra\u0161nju stabilnost tih zemalja. Pre svega, to se odnosi na razli\u010dite kanale uticaja (\u010ditaj: manipulacije), bilo strane ili unutra\u0161nje.<\/p>\n

Strukture koje funkcioni\u0161u transnacionalno \u2013 razumljivo \u2013 odmah izgledaju sumnjivo. S tim u vezi je stav da ih treba \u201enacionalizovati\u201c, ne kroz vlasni\u0161tvo, ve\u0107 u smislu demonstracije lojalnosti odre\u0111enoj dr\u017eavi. Ovo je veoma ozbiljan korak i u doglednoj budu\u0107nosti ovaj proces bi mogao dramati\u010dno da oslabi navedeni drugi stub sada\u0161nje globalne povezanosti.<\/p>\n

\n

Doba \u201eprizemljenja\u201c<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Durov, potvr\u0111eni kosmopolitski liberal, tipi\u010dan je predstavnik \u201eglobalnog dru\u0161tva\u201c. Bio je u napetom odnosu sa svim dr\u017eavama u kojima je radio, po\u010dev\u0161i od svoje otad\u017ebine, pa sve do njegovih nedavnih putovanja. Naravno, kao veliki biznismen u osetljivoj industriji, bio je u dijalekti\u010dkoj interakciji sa vladama i obave\u0161tajnim slu\u017ebama razli\u010ditih zemalja, \u0161to je zahtevalo stalno manevrisanje i kompromise.<\/p>\n

Ali stav izbegavanja bilo kakvog vezanja za posebnu dr\u017eavu je uspeo da sa\u010duva. \u010cinilo se da je posedovanje paso\u0161a za sve prilike pro\u0161irilo njegov prostor za delovanje i pove\u0107alo njegovo samopouzdanje. Barem dok je ovo globalno dru\u0161tvo \u017eivelo i disalo, nazivaju\u0107i sebe \u201eliberalnim svetskim poretkom\u201c. Ali, sada se tome bli\u017ei kraj. Ovoga puta posedovanje francuskog paso\u0161a, zajedno sa nizom drugih stvari, obe\u0107ava pogor\u0161anje, a ne ubla\u017eavanje nevolja za optu\u017eenog.<\/p>\n

Od \u201etransnacionalnih\u201c entiteta \u0107e se sve vi\u0161e zahtevati da se \u201eprizemlje\u201c , odnosno da se identifikuju sa odre\u0111enom dr\u017eavom. Ako to ne \u017eele, bi\u0107e nasilno prikovani za zemlju, tako \u0161to \u0107e biti posmatrani kao agenti, ne globalnog sveta, ve\u0107 specifi\u010dnih neprijateljskih sila. To se sada de\u0161ava sa Telegramom, ali to nije prvi i ne\u0107e biti poslednji takav slu\u010daj.<\/p>\n

Osniva\u010d telegrama Pavel Durov u Barseloni na konferenciji \u201c Mobile World Congress\u201c, 23. februar 2016. (Foto: Reuters\/Albert Gea)
\nBorba za pot\u010dinjavanje razli\u010ditih aktera u ovoj (informaciono-komunikacionoj prim. prev) sferi, \u010dime se fragmentira prethodno jedinstveno polje, verovatno \u0107e biti klju\u010dna komponenta slede\u0107e faze u globalnoj politici.<\/p>\n

Poo\u0161travanje kontrole svega \u0161to se ti\u010de podataka neminovno \u0107e pove\u0107ati stepen represije u informacionoj sferi, pogotovo \u0161to u praksi nije lako blokirati ne\u017eeljene kanale. Ali, ako se relativno nedavno \u010dinilo da je nemogu\u0107e prekopati svetski informacioni \u201esuperautoput\u201c i u\u010diniti ga neupotrebljivim za putovanja, sada to vi\u0161e ne izgleda tako nemogu\u0107e.<\/p>\n

Najzanimljivije pitanje je kako \u0107e o\u010digledno su\u017eavanje globalne informacione sfere uticati na trgovinske i ekonomske veze, kao poslednji stub svetske kohezije. Sude\u0107i po brzini promena, uskoro \u0107e biti zna\u010dajnih doga\u0111aja na tom planu.<\/p>\n

Izvor: globalaffairs.ru
\nPrevod: Mihailo Brati\u0107\/Novi Standard<\/p>\n

Hap\u0161enje Durova kao vesnik sloma globalizacije<\/a><\/p><\/blockquote>\n