{"id":410420,"date":"2024-08-23T03:42:18","date_gmt":"2024-08-23T01:42:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=410420"},"modified":"2024-08-23T03:42:18","modified_gmt":"2024-08-23T01:42:18","slug":"kockanje-kopanjem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/23\/kockanje-kopanjem\/","title":{"rendered":"Kockanje kopanjem"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tatjana Milivojevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Najpoznatije i sve aktuelnije delo nema\u010dkog filozofa Hansa Jonasa, \u201ePrincip odgovornosti\u201c (objavljeno 1979.) do\u017eivelo je prijem koji je nadaleko i na\u0161iroko prevazi\u0161ao filozofske krugove, naro\u010dito u Nema\u010dkoj (iz koje nam je do\u0161ao nedavno kancelar Olaf \u0160olc), gde je \u010desto citirano u Bundestagu.<\/p>\n

Hans Jonas je prvi filozof koji je uveo koncept odgovornosti sada\u0161njih prema budu\u0107im generacijama, koji je osnova principa odr\u017eivog razvoja.<\/p>\n

U \u201ePrincipu odgovornosti\u201c, on predla\u017ee novi imperativ: \u201eDelaj tako da efekti tvojih akcija budu kompatibilni sa trajno\u0161\u0107u autenti\u010dnog ljudskog \u017eivota na Zemlji.\u201c<\/p>\n

Hans Jonas polazi od pitanja \u201eza\u0161to \u010dove\u010danstvo mora postojati?\u201c Postojanje \u010dove\u010danstva, kao i apsolutna, imperativna vrednost tog postojanja, koje nam izgleda o\u010digledno i neupitno, danas vi\u0161e nije uop\u0161te sigurna \u010dinjenica.<\/p>\n

Naprotiv, zbog ogromne mo\u0107i koju ima, pre svega zahvaljuju\u0107i modernoj tehnici, \u010dovek sada ima sposobnost da se samouni\u0161ti za tili \u010das.<\/p>\n

U skladu sa na\u010delom odgovornosti prema \u017eivotu i budu\u0107im generacijama, kao smernice kojom treba da se rukovode donosioci odluka (i ne samo oni, nego i svako od nas ponaosob), Jonas uvodi princip predostro\u017enosti.<\/p>\n

Taj princip omogu\u0107ava i nala\u017ee da se preduzmu preventivne ili za\u0161titne mere kada su nau\u010dni dokazi o opasnosti za \u017eivotnu sredinu ili ljudsko zdravlje neizvesni, a ulozi veliki.<\/p>\n

Ako mere nisu sasvim pouzdane, a mogu\u0107a \u0161teta po \u017eivotnu sredinu ozbiljna, te\u0161ko popravljiva ili i nepovratna, onda princip predostro\u017enosti nala\u017ee da se od takvog poduhvata odustane.<\/p>\n

Naglasak je na tome da se odustane i onda kada je nastanak \u0161tete neizvestan, jer nema savr\u0161enih algoritama ni kockanja kad su sami temelji \u017eivota na kocki.<\/p>\n

A kad nam se pri\u010da o prevenciji, valja znati razliku izme\u0111u prevencije i predostro\u017enosti. Dok prevencija odgovara poznatim rizicima koji se mogu vi\u0161e ili manje smanjiti, predostro\u017enost se odnosi na oblasti u kojima su prisutne zna\u010dajne neizvesnosti u vezi sa postojanjem i obimom rizika \u010diji efekti mogu biti ozbiljni i nepovratni.<\/p>\n

U kontekstu zakona koji ure\u0111uju oblast o\u010duvanja prirodne sredine, princip predostro\u017enosti ka\u017ee: \u201eVlade moraju primeniti princip predostro\u017enosti, tj. preduzeti mere kako bi se izbegli potencijalno \u0161tetni uticaji (toksi\u010dnih) supstanci, \u010dak i kada ne postoji nau\u010dni dokaz o postojanju uzro\u010dne veze izme\u0111u njihovih emisija i efekata.\u201c<\/p>\n

Jonasov tekst se direktno odnosi na savremene ekolo\u0161ke izazove na nekoliko na\u010dina, od kojih izdvajamo ranjivost prirode. Priroda, koja je nekada i doskora bila smatrana neuni\u0161tivom, sada je ranjiva zbog ljudskih aktivnosti.<\/p>\n

Ova ranjivost se manifestuje kroz gubitak biodiverziteta, deforestaciju, zaga\u0111enje vode i vazduha, i druge ekolo\u0161ke probleme.<\/p>\n

Iz toga sledi na\u0161a odgovornost za njeno o\u010duvanje, koje zavisi od na\u0161ih odluka i praksi.<\/p>\n

Moramo preduzeti sve mogu\u0107e korake kako bismo smanjili negativne uticaje na \u017eivotnu sredinu, kao \u0161to su smanjenje emisije ugljen-dioksida, recikla\u017ea, odr\u017eiva poljoprivreda itd.<\/p>\n

Knjiga nagla\u0161ava potrebu za eti\u010dkim razmatranjem na\u0161ih tehnolo\u0161kih i industrijskih praksi, a odr\u017eiv razvoj postaje klju\u010dan kako bismo osigurali da na\u0161e aktivnosti ne ugro\u017eavaju budu\u0107e generacije. Svako iole misle\u0107e i osetljivo ljudsko bi\u0107e zapita\u0107e se s kojim pravom, ljudskim, prirodnim, kosmi\u010dkim, bo\u017eanskim, kojim god \u2013 smemo da devastiramo okru\u017eenje u kojem i od kojeg \u017eivimo \u2013 zemlju, vazduh, vodu, biljni i \u017eivotinjski svet?<\/p>\n

To bi bio smrtni, neoprostivi greh prema na\u0161im precima koji su nam ga predali u nasle\u0111e, prema savremenicima i potomcima.<\/p>\n

U praksi, to zna\u010di da svaka tehnologija koja nosi rizik, ma koliko malo verovatan bio, uni\u0161tenja \u010dove\u010danstva, ili njegovih delova, preko uni\u0161tenja uslova koji ljudski \u017eivot \u010dine odr\u017eivim i vrednim \u017eivljenja \u2013 mora biti zabranjena. Hans Jonas ozna\u010dava ovaj imperativ formulom in dubio pro malo.<\/p>\n

U prevodu, ako postoji vi\u0161e mogu\u0107ih posledica upotrebe odre\u0111ene tehnologije, treba odlu\u010diti na osnovu najpesimisti\u010dnije pretpostavke.<\/p>\n

Nema ovde prostora za kojekakve rizike shodno poslovno-ekonomskoj krilatici da ko ne rizikuje ni ne dobija, jer bi mogu\u0107a \u2013 a pre bi se moglo re\u0107i, na osnovu pre\u0111a\u0161njih Rio Tinto avantura i mi\u0161ljenja relevantnih nau\u010dnika \u2013 verovatno-sigurna \u0161teta bila nemerljiva i trajna.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu ba\u0161 takve nerazumne rizike, Jonas je protiv privla\u010dnog principa nade, u ime manje prijatnog, ali realisti\u010dnog principa predostro\u017enosti.<\/p>\n

Zato \u0161to, kad je u pitanju o\u010duvanje prirode i \u010doveka, odnosno njihove sprege i saradnje, budu\u0107nost nije ono \u0161to treba da dovede do nekakvog fascinantnog megaloekonomskog rasta i razvoja, ve\u0107 ono \u0161to omogu\u0107ava \u201eda i dalje postoje ljudi i budu\u0107nost\u201c.<\/p>\n

Princip odgovornosti nam govori da danas i ovde, ne mo\u017ee biti re\u010di o tome da na\u0161 \u010dovek treba da se nada ja\u010dem, br\u017eem, boljem i najboljem, ve\u0107 je pre svega du\u017ean da izbegne ono najgore: zna se koje, kakvo i \u010dije kopanje \u2013 i kockanje.<\/p>\n

*Autorka je filozofkinja i psihoterapeutkinja<\/p><\/blockquote>\n

Kockanje kopanjem: Li\u010dni stav filozofkinje i psihoterapeutkinje Tatjane Milivojevi\u0107<\/a><\/p><\/blockquote>\n