{"id":410075,"date":"2024-08-19T08:40:36","date_gmt":"2024-08-19T06:40:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=410075"},"modified":"2024-08-19T08:40:36","modified_gmt":"2024-08-19T06:40:36","slug":"zasto-se-rusija-ukljucila-u-pitanje-srpskog-litijuma-i-to-na-neocekivan-nacin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/19\/zasto-se-rusija-ukljucila-u-pitanje-srpskog-litijuma-i-to-na-neocekivan-nacin\/","title":{"rendered":"Za\u0161to se Rusija uklju\u010dila u pitanje srpskog litijuma i to na (ne)o\u010dekivan na\u010din"},"content":{"rendered":"

Autori: Nedeljko \u010coli\u0107, Filip \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Vnimanie, govorit Moskva, re\u010di su kojima je Jurij Levitan svojim upe\u010datljivim radijskim glasom zapo\u010dinjao zvani\u010dna saop\u0161tenja sovjetske vlasti tokom i posle Drugog svetskog rata (a slu\u0161ali su ih milioni u SSSR, ali i \u0161irom sveta, prate\u0107i kakvu im sudbinu sprema Kremlj ili kakav stav da zauzmu u skladu sa zvani\u010dnim). Sli\u010dno tome odjeknuo je i glas, ali ne toliko upe\u010datljiv kao Levitanov, portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, kada se oglasila i zahvaljuju\u0107i kojoj je Moskva progovorila o litijumu i protestima u Srbiji.<\/p>\n

Ozbiljni Levitan, na \u010dijem glasu je insistirao (smrtno) ozbiljni Staljin, daleko je od Zaharove, koja ima znatno “opu\u0161teniji” nastup, toliko da svojevremno\u00a0unterhaltuje sa srpskim ministrom spoljnih poslova Ivicom Da\u010di\u0107em. Ipak, i pored takvog njenog nastupa, vnimanije (pa\u017enja) ka onome \u0161to ima da ka\u017ee je skrenuto. Jer, Moskva je do sada \u0107utala o politi\u010dkoj situaciji u Srbiji uzavreloj zbog litijuma. Iako re\u010d Zaharove nema te\u017einu kao ona Vladimira Vladimirovi\u010da Putina, ili njoj direktno nadre\u0111enog Sergeja Lavrova, ipak se radilo o izjavi koja je objavljena na zvani\u010dnom sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a ne neformalnom komentaru.<\/p>\n

Zaharova je, podsetimo, komentari\u0161u\u0107i proteste protiv eksploatacije litijuma u Srbiji, rekla da “zapadni ideolozi, pod pla\u0161tom dobrih namera, a posredstvom marionetskih medija i nevladinih organizacija, \u017eele da podstaknu negativne emocije u dru\u0161tvu kako bi ga okrenuli protiv dr\u017eavnog vrha”.<\/p>\n

Bio je to \u0161ok za one koji na proteste dolaze sa ruskim ratnim ili drugim simbolima, a takvih je mnogo. Pa i za one koji ve\u0107 godinama na srpskoj politi\u010dkoj sceni zastupaju politiku bratstva dva naroda \u2013 ruskog i srpskog, ali i politiku bli\u017eeg povezivanja Srbije sa Istokom, nau\u0161trb pristupanja EU. Toliki da je predsedavaju\u0107i Prelazne uprave Srpskog pokreta Dveri Ivan Kosti\u0107 izjavio kako “Rusija ne sme jednostrano da gleda na politi\u010dka de\u0161avanja u Srbiji i da stalno staje na stranu aktuelne vlasti, naro\u010dito u situacijama kada se ve\u0107ina gra\u0111ana ne sla\u017ee sa potezima predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a, kao \u0161to je i sada slu\u010daj oko kopanja litijuma”.<\/p>\n

A tome je prethodio i Vu\u010di\u0107ev komentar, uo\u010di protesta, kako su “ruske slu\u017ebe bezbednosti upozorile da se u Srbiji pripremaju masovni neredi, \u010diji je krajnji cilj dr\u017eavni udar i svrgavanje rukovodstva zemlje”, optu\u017euju\u0107i Zapad da stoji iza toga (\u0161to mu nije prvi put).<\/p>\n

\n

\u0160ta je rekla Moskva<\/h3>\n<\/blockquote>\n

I ruski mediji, manje ili vi\u0161e bliski Kremlju, dobro su oslu\u0161nuli \u0161ta to “govori Moskva”, pa su se priklju\u010dili Zaharovoj i dotakli se teme protesta i litijuma u Srbiji. Tako “Komersant” u op\u0161irnom tekstu donosi faktografiju doga\u0111aja, uz konstataciju da “Srbija razmenjuje strate\u0161ke sirovine za podr\u0161ku EU”. Taj list citira i kolumnistu hrvatskog “Jutarnjeg lista” Vladu Vuru\u0161i\u0107a koji ka\u017ee da je predsednik Srbije “Aleksandar Vu\u010di\u0107 uveren da mu litijum ne\u0107e doneti samo finansijsku dobit, ve\u0107 i geopoliti\u010dku”, te da on “misli da \u0107e ga litijum spasti od politi\u010dke izolacije i pregovora sa Kosovom”, kao i da se “nada kako \u0107e Evropa zatvoriti o\u010di na njegovu politiku destabilizacije regiona”.<\/p>\n

“Vedomosti” navode da “srpski aktivisti protestuju protiv neokolonijalne prakse eksploatacije prirodnih resursa”, citiraju\u0107i Anastasiju Male\u0161evi\u010d, nau\u010dnu saradnicu Instituta za me\u0111unarodne studije pri Moskovskom dr\u017eavnom institutu me\u0111unarodnih odnosa (MGIMO). MGIMO je, ina\u010de, akademija ili univerzitet ruskog Ministarstva spoljnih poslova, \u010diji je po\u010dasni doktorat Vu\u010di\u0107 dobio 2017. godine.<\/p>\n

“Ekolo\u0161ke opasnosti od eksploatacije litijuma koju planira Rio Tinto veoma su visoke, a politi\u010dko lobiranje za taj projekat sa Zapada je o\u010digledan. Njegova realizacija bukvalno se vezuje sa pregovorima o \u010dlanstvu Beograda u EU”, tvrdi ona i dodaje:<\/p>\n

“U trenutnoj situaciji, predsednik Vu\u010di\u0107 se na\u0161ao u polo\u017eaju u kom prakti\u010dno ne mo\u017ee direktno da odbije zapadne partnere, ali bi narodno nezadovoljstvo mogao da iskoristi kako bi smanjio spoljnopoliti\u010dki pritisak”.<\/p>\n

Oglasio se i ruski Sputnjik na engleskom jeziku, tekstom pod naslovom “Srbija ostaje ostrvo nezavisnosti od “globalisti\u010dke” imperije SAD”. U njemu se navode re\u010di Neboj\u0161e Mali\u0107a (srpskog istori\u010dara i politi\u010dkog analiti\u010dara koji je godinama \u017eiveo u SAD) da jo\u0161 “od obojene revolucije 2000. godine, bilo koji masovni protest, ma koliko bio legitiman, uvek bude otet od strane elemenata koje su regrutovale strane slu\u017ebe”.<\/p>\n

“Oni su uvek u stanju uzbune kada je u pitanju bilo koji masovni doga\u0111aj i tako je bilo i sada. Rusija je izvela potez bez presedana kada je upozorila Beograd da pojedine strane slu\u017ebe mogu da iskoriste pobunu za antivladine nerede i da otmu protest zarad promene re\u017eima”, rekao je Mali\u0107.<\/p>\n

\n

Dva klju\u010da za poruku iz Moskve<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tako se slo\u017eenoj geopoliti\u010dkoj ra\u010dunici o litijumu kao delu jo\u0161 slo\u017eenije geopoliti\u010dko-ekonomsko-energetske ra\u010dunice, u kojoj su u glavnim ulogama SAD, EU i Kina, dok bi se Srbija mogla nazvati “kolateralnom \u0161tetom”, pridru\u017eila i Rusija.<\/p>\n

Sagovornici NIN-a smatraju da se poruka Moskve mo\u017ee tuma\u010diti kroz dva klju\u010da \u2013 jedan je podr\u0161ka aktuelnoj vlasti Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koga Rusija isti\u010de kao “jedinog preostalog saveznika u Evropi”, a drugi predstavljanje Moskve kao neke vrste za\u0161titnika Srbije i srpskog naroda pred “zlim, neokolonijalnim, korporativisti\u010dkim Zapadom”.<\/p>\n

Sli\u010dno tuma\u010denje dao je i Emir Kusturica, proslavljeni reditelj koji je veoma uva\u017eavan u samom Kremlju, pa se njegove re\u010di, mo\u017eda, mogu tuma\u010diti i u klju\u010du nekoga ko sa izvora razume \u0161ta je stav Moskve. U op\u0161irnom autorskom tekstu, Kusturica, izme\u0111u ostalog, navodi slede\u0107e:<\/p>\n

“Mi ne znamo da li je \u0160olc Vu\u010di\u0107u donio katil ferman; “potpi\u0161i sve \u0161to si obe\u0107ao a onda \u0107emo o\u010dekivane nerede na kojima \u0107e narod da iska\u017ee nezadovoljstvo iskoristiti, ru\u0161i\u0107emo te i dovesti na vlast \u010dovjeka novoro\u0111enog u doga\u0111ajima koji slijede!” “Taj novi \u0107e ne samo da kopa litijum nego \u0107e i da potpi\u0161e sankcije Rusima!Ili \u0107e\u0161 ti potpisati sankcije Rusiji?””<\/p>\n

Kusturica dodaje i slede\u0107e:<\/p>\n

“Ne znam da li treba tra\u017eiti od Rusa da nam daju te dvije milijarde da se ratosiljamo RioTinta kada ve\u0107 od njih dobijamo obavje\u0161tajne podatke da se sprema Majdan. Pa da se izbjegne katastrofa i da se narod do\u017eivi kao saveznik koji je, u me\u0111uvremenu izgubio za\u0161titu”.<\/p>\n

Nekada\u0161nja ambasadorka Srbije Branka Latinovi\u0107 ka\u017ee za NIN kako je Moskva videla svoju \u0161ansu da uti\u010de na javno mnenje i da se poka\u017ee kao za\u0161titnik interesa ve\u0107eg dela javnosti koji se protivi iskopavanju litijuma u Srbiji, te da se tako nametne kao neko ko je razli\u010dit u odnosu na kompanije povezane sa Zapadom, \u0161to ocenjuje kao i me\u0161anje u unutra\u0161nje poslove Srbije.<\/p>\n

“Mogu\u0107e je preko ovog pitanja, koje je osetljivo i za najve\u0107i deo javnosti u samoj Srbiji, ali postaje sve vi\u0161e i za vlasti i samog Vu\u010di\u0107a, videla svoju \u0161ansu da se poka\u017ee kao spasitelj Srbije od Zapada”, smatra Latinovi\u0107.<\/p>\n

Tako\u0111e, kako dodaje, postoji mogu\u0107nost da je nastup Marije Zaharove imao cilj da se uti\u010de kako bi se odnosi izme\u0111u Vu\u010di\u0107a i zvani\u010dnika u Moskvi otkravili, pogotovo \u0161to je bilo neslaganja usled izvoza municije iz Srbije u Ukrajinu.<\/p>\n

Milan Igrutinovi\u0107, istra\u017eiva\u010d Instituta za evropske studije, ka\u017ee za NIN kako mu se \u010dini da Rusija kroz nastup Marije Zaharove prati svoj bazi\u010dni interese – da su Vlada i predsednik Srbije nosioci politike neuvo\u0111enja sankcije Rusiji.<\/p>\n

“To je jedna osnovna stvar i u bilo kojoj drugoj konfiguraciji vlasti, ako u nju u\u0111u neke druge stranke, te\u0161ko da bi ta politika opstala na tom nivou. Na neki na\u010din, Moskva \u017eeli da za\u0161titi partijski poredak koji njima na na\u010delnom nivou odgovara”, ka\u017ee on.<\/p>\n

\n

Uloga Vulina i Popovi\u0107a i odnos Kremlja i vlasti u Beogradu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Doprinos tim dvama klju\u010devima dali su i Aleksandar Vulin i Nenad Popovi\u0107, ministri u Vladi Srbije \u010dije je formalno i neformalno zadu\u017eenje da dr\u017ee odnose sa Moskvom i koji su u ruskoj prestonici rado i \u010desto vi\u0111eni gosti.<\/p>\n

Neposredno posle protesta, iz Moskve se oglasio potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, koji je poru\u010dio kako je cilj protesta bio “prevrat, a ne ekologija”, te da \u0107e “Srbija i Rusija pomagati jedna drugoj kako bi spre\u010dila prevrate i obojene revolucije”. Nije propustio da pomene ni “prijateljske i srda\u010dne odnose predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a i Vladimira Putina”, pozivaju\u0107i Srbiju da u\u0111e u Briks, o \u010demu je razgovarao i sa ruskim \u0161efom diplomatije i Marije Zaharove Sergejom Lavrovim. Lavrov je, sa druge strane, “izrazio podr\u0161ku \u010dvrstoj i doslednoj politici predsednika Republike Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a”.<\/p>\n

Vulinovoj pri\u010di o obojenim revolucijama pridru\u017eio se tokom me\u0111usobnog susreta i ruski \u0161ef diplomatije Sergej Lavrov koji je rekao kako je “Zapad sa razli\u010ditim stepenom uspeha praktikovao obojene revolucije u Gruziji i Ukrajini, sada se ne\u0161to sli\u010dno de\u0161ava u Moldavijia, a nedavno je preduzet novi poku\u0161aj da se isto uradi i u Srbiji”.<\/p>\n

“Cenimo odlu\u010dnost predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010dic\u0301a i \u010ditavog njegovog tima da se suprotstave tim poku\u0161ajima, da odbrane one principe koji iritiraju Zapad, kao i poku\u0161ajima koji imaju za cilj da na svaki na\u010din potkopaju nameru Vu\u010dic\u0301a da odr\u017ei jedinstvo srpskog naroda”, rekao je Lavrov.<\/p>\n

\u010cim je Vulin odleteo sa \u0160eremetjeva nazad u Beograd, u pri\u010di o obojenim revolucijama saslu\u017eivao mu je i nekada\u0161nji ruski “glavni \u0161pijun”, a sada Putinov pomo\u0107nik Nikolaj Patru\u0161ev, koji je kazao kako je “Zapad poku\u0161ao da organizuje obojenu revoluciju u Srbiji i smeni legitimnu vlast i umesto njih dovede politi\u010dare poslu\u0161ne Va\u0161ingtonu”.<\/p>\n

Kada je u pitanju “za\u0161tita Srbije”, tu je doprinos dao Popovi\u0107, koji je, tako\u0111e neposredno posle protesta i tako\u0111e iz Moskve, tokom razgovora sa ruskim ministrom za ekonomski razvoj Maksimom Re\u0161etnjikovim rekao kako \u0107e “Srbija dobiti najbolju cenu za ruski gas u Evropi”.<\/p>\n

I Branka Latinovi\u0107, kao i Igrutinovi\u0107, veruje da Moskva \u017eeli da na neki na\u010din podr\u017ei aktuelnu vlast, jer joj vi\u0161e odgovara da ostane ne samo Vu\u010di\u0107, ve\u0107 i druge li\u010dnosti “koje su u Vladi i koje su vrlo bliske Moskvi, kao \u0161to su Vulin, Popovi\u0107, Da\u010di\u0107, a mo\u017eda ima i nekih drugih za koje jo\u0161 uvek ne znamo”.<\/p>\n

“S druge strane, ukoliko bi do\u0161lo do promene vlasti, ne znam da li bi Moskva bila sigurna da \u0107e mo\u0107i da osigura toliki stepen podr\u0161ke i uticaja na politiku Srbije u druga\u010dijim izmenjenim okolnostima. Mislim da je to jedan od argumenta za izjavu Zaharove. Nije se i\u0161lo preko ambasade ili nekog drugog nivoa, nego upravo preko Ministarstva spoljnih poslova, \u0161to daje dovoljno do znanja o ja\u010dini, zainteresovanosti, a opet nije sve i\u0161lo preko Kremlja, \u0161to zna\u010di da sam Putin daje sebi odstupnicu”, ka\u017ee Latinovi\u0107.<\/p>\n

Igrutinovi\u0107 veruje da je takva poruka poslata da bi se relaksirala situacija za SNS i predsednika li\u010dno. Kako ka\u017ee, mogu\u0107e je kako je Moskva osetila da u protestima u\u010destvuje i protivi se projektu “Jadar” zna\u010dajan deo bira\u010dkog tela Srbije koji je “responsivan na ruske poruke ili ose\u0107a neke proruske sentimente u dru\u0161tvu Srbije”. Iako ka\u017ee da politi\u010dka kalkulacija Kremlja nije u potpunosti jasna, veruje da \u0107e ona biti na strani trenutne vlasti s obzirom na politi\u010dke okolnosti.<\/p>\n

\n

Tre\u0107i klju\u010d – u KGB maniru<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Da mo\u017eda postoji i tre\u0107i klju\u010d, onaj u KGB-ovskom maniru koji je izrekao Ilija \u010cvorovi\u0107 u “Balkanskom \u0161pijunu” da “ni\u0161ta nije onako kako izgleda”, nagovestio je premijer Srbije Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107, koji tvrdi kako su protesti “organizovani od onih koji \u017eele politi\u010dke promene u Srbiji bez izbora, ali i nekih spolja sa svih geografskih strana sveta, i sa zapada i sa istoka”.<\/p>\n

“I sa istoka – koji misle da \u0107emo se mi time (eksploatacijom litijuma) udaljiti od nekih partnerskih odnosa. Ali tek taj je stav nelogi\u010dan, pa \u0107e valjda da vam do\u0111u ovi koji su potpuno protiv vas, pa \u0107e vam biti bolji od nas. To vam je mnogo pametan pristup. Jer niste u punom kapacitetu zadovoljni a onda \u0107e da do\u0111u oni koji \u0107e pokvariti potpuno odnose sa vama”, rekao je Vu\u010devi\u0107.<\/p>\n

Igrutinovi\u0107 ka\u017ee da Kremlju ne bi odgovarala promena vlasti u Beogradu, ali ostavlja otvorenu mogu\u0107nost za neke druge “igra\u010de” i “kreatore neposredne politike na terenu”.<\/p>\n

“Neki ljudi bi mo\u017eda hteli da vlada bude jo\u0161 proruskija”, ka\u017ee on, dodaju\u0107i kako ne veruje da je to mogu\u0107e. Igrutinovi\u0107 dodaje da Rusija prati “svoj ve\u0107 uhodan i etablirani interes”, budu\u0107i da je politika srpske vlade manje, vi\u0161e poznata \u2013 neuvo\u0111enje sankcija Rusiji, deklarativno podr\u017eavanje rezolucija u UN kojima se osu\u0111uje ruska agresija na Ukrajinu, ali i humanitarna pomo\u0107 Kijevu, pa \u010dak i izvoz municije (preko tre\u0107ih strana).<\/p>\n

“U toj konfiguraciji Kremlj, odnosno neposredno rusko rukovodstvo, ne vidi da mo\u017ee da “u\u0107ari” ne\u0161to u toj nekoj potencijalnoj promeni vlasti”, ka\u017ee Igrutinovi\u0107.<\/p>\n

\n

Trougao Rusija-Srbija-EU<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Jedno od nerazja\u0161njenih pitanja je za\u0161to onda Moskva poku\u0161ava da podr\u017ei vlast u Srbiji, ako bi, bar teoretski gledano, eksploatacija litijuma mogla da pribli\u017ei Beograd Briselu, a Rusija ne \u017eeli Srbiju na Zapadu?<\/p>\n

Igrutinovi\u0107, me\u0111utim, ka\u017ee kako veruje da se formalno pribli\u017eavanje Srbije EU ne bi pomaklo ni za makac, \u010dak i da litijum po\u010dne da se iskopava i da se protiv toga niko ne buni.<\/p>\n

“Mi imamo tu nekoliko vrlo otvorenih problema. To su sankcije Rusije, poglavlje 24, vladavina prava. visoka korupcija, politi\u010dke i medijske slobode, kosovsko pitanje, koje je sad malo ad akta i tu je ve\u0107i pritisak na Kurtiju…”, ka\u017ee Igrutinovi\u0107 i obja\u0161njava da bi pitanje litijuma moglo da nas pribli\u017ei nekolicini vlada u EU, kakva je ona u Berlinu zbog njihove energetske politike.<\/p>\n

Branka Latinovi\u0107 veruje da je Moskvi mnogo ve\u0107i problem NATO nego EU, ali i da bi Kremlj, u slu\u010daju da se evrointegracije ubrzaju, verovatno poku\u0161ao da ih uspori odre\u0111enim drugim aktivnostima. A na tom putu je ve\u0107 dosta prepreka koje ga usporavaju, od pitanja Kosova, neuskla\u0111ivanja spoljne politike (ne samo prema Rusiji, ve\u0107 i prema Iranu), ali i zamerki po pitanju demokratije, slobode medija…<\/p>\n

NIN<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zaharova je, podsetimo, komentari\u0161u\u0107i proteste protiv eksploatacije litijuma u Srbiji, rekla da “zapadni ideolozi, pod pla\u0161tom dobrih namera, a posredstvom marionetskih medija i nevladinih organizacija, \u017eele da podstaknu negativne emocije u dru\u0161tvu kako bi ga okrenuli protiv dr\u017eavnog vrha”<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":407136,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-410075","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/410075","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=410075"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/410075\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":410078,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/410075\/revisions\/410078"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/407136"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=410075"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=410075"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=410075"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}