{"id":409586,"date":"2024-08-12T07:40:29","date_gmt":"2024-08-12T05:40:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=409586"},"modified":"2024-08-12T07:40:29","modified_gmt":"2024-08-12T05:40:29","slug":"otvoreno-pismo-povodom-rio-tinta-i-rudarske-kolonije-u-koju-se-srbija-pretvara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/12\/otvoreno-pismo-povodom-rio-tinta-i-rudarske-kolonije-u-koju-se-srbija-pretvara\/","title":{"rendered":"Otvoreno pismo povodom Rio Tinta i ‘rudarske kolonije u koju se Srbija pretvara’"},"content":{"rendered":"

Autor: Dr Aleksandar Matkovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nisu svi podaci o Rio Tintu javni. Me\u0111utim, o nekim stvarima mo\u017eemo ve\u0107 sada da zaklju\u010dimo vi\u0161e. U ovom javnom pismu \u017eelim da dovedem u pitanje euforiju oko ekonomske koristi od rudarenja litijuma.<\/p>\n

Ovo je bitno jer vlast stalno isti\u010de nekakvu ekonomsku korist od Rio Tinta, a zapostavlja opasnosti i to ponekad \u010dini \u010dak i vi\u0161e nego sama kompanija, \u0161to zna\u010di da javna diskusija o ovome nije objektivna.<\/p>\n

Izme\u0111u ostalog, to je bitno jer se u Srbiju ve\u0107 intenzivno ula\u017ee u rudarstvo, a da to nije zna\u010dajno uticalo na \u017eivotni standard gra\u0111ana.<\/p>\n

Zato bi trebalo da posmatramo drugu stranu medalje i sagledamo \u0161tetu koja nam predstoji ukoliko odlu\u010dimo da postanemo rudarska kolonija Evrope.<\/p>\n

Najpre, u javnosti nije dovoljno poznata \u010dinjenica da su se strane investicije u rudarstvo u protekle dve godine naglo pove\u0107ale \u2013 i to \u0161estostruko: prema podacima Narodne Banke Srbije, ulaganja u rudarstvo su sko\u010dila sa 118,7 miliona evra u 2021. godini na 704,8 miliona evra u 2023. godini.<\/p>\n

Ako stvar gleda na du\u017ei rok, recimo od 2014. godine, kada je taj sektor primio 26 miliona evra, onda je skok jo\u0161 dramati\u010dniji jer to zna\u010di da su se za 10 godina investicije u ovaj sektor pove\u0107ale 27 puta.<\/p>\n

Ako se ovaj trend nastavi, prevazi\u0107i \u0107e i ulaganja u gra\u0111evinarstvo (853.400.000 evra u 2023. godini), a potencijalno i prera\u0111iva\u010dku industriju (1.152.400.000 evra u 2023. godini) \u2013 dve grane u koje stranci najvi\u0161e investiraju.<\/p>\n

Ovo se de\u0161avalo uprkos navodnom otkazivanju projekta Jadar i to je problemati\u010dno.<\/p>\n

Neko \u0107e podsetiti da pored Rio Tinta postoje i druge rudarske kompanije koje ula\u017eu u Srbiju, poput Zi\u0111ina, Dandija i ostalih.<\/p>\n

No, ve\u0107 je objavljeno da je Rio Tinto nastavio da kupuje zemlju u Gornjim Nedeljicama i Slatini u vrednosti od 1,2 miliona evra nakon povla\u010denja prostornog plana u Loznici.<\/p>\n

Danas, nakon \u0161to se Rio Tinto ponovo aktivirao u na\u0161oj javnosti, nema sumnje da je deo ulo\u017eenih sredstava do\u0161ao i od ove kompanije, a pogotovo jer su tada o\u010digledno u toku bile pripreme za nastavak projekta.<\/p>\n

Uz to, prema Agenciji za privredne registre, mo\u017ee se za ono malo podataka koji su datirani videti da je \u201eRio Tinto Exploration Dunav\u201c uplatio blizu milion evra za istra\u017eivanje minerala.<\/p>\n

Zato, ako se pogledaju podaci Narodne banke Srbije, Rio Tinto nikada nije ni napustio Srbiju i to je sada jasno.<\/p>\n

\n

Granice rasta stranih investicija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Najkra\u0107e re\u010deno, nasamareni smo. Me\u0111utim, to \u0161to smo nasamareni nije ni najve\u0107i problem. Neke druge stvari su jo\u0161 problemati\u010dnije i \u017eelim ih izlo\u017eiti kako bi na\u0161i sugra\u0111ani znali koliki je pravi opseg problema.<\/p>\n

Prvo, na\u0161 dana\u0161nji model privla\u010denja stranih investicija u Republiku Srbiju je iscrpljen i takav je bio ve\u0107 neko vreme. Jedino \u0161to tu niko ne \u017eeli javno da prizna da je car go i nijedna kompanija ne mo\u017ee to promeniti.<\/p>\n

Mi ve\u0107 godinama subvencioni\u0161emo razne strane kompanije, pla\u0107amo na\u0161e radnike iz dr\u017eavnog d\u017eepa, dajemo im zemlji\u0161te, pre\u0107utkujemo prestupe, a sudovi izri\u010du kazne ispod zakonskih granica za zaga\u0111ivanje reka.<\/p>\n

Niz stvari se de\u0161ava koje nisu dobre ni za ekonomiju ni za politiku. Strane investicije rastu, dok nam BDP stagnira.<\/p>\n

U periodu od 2009. do 2018. godine, udeo stranih direktnih investicija u BDP-u iznosio je u proseku 5,84%, a od 2012. godine taj procenat je rastao do 8,12% 2018. godine, \u0161to je, posle Crne Gore, najve\u0107i udeo u regionu i \u0161ire.<\/p>\n

I pored toga, rast BDP-a je bio skroman: 0,8% (2015), 2,8% (2016), 2,0% (2017) i 3,0% (2018). Od tada, strane investicije nemaju dubljeg efekta, a deficit teku\u0107eg ra\u010duna je ostao konstanta u srpskoj privredi.<\/p>\n

Zato se mo\u017eemo zapitati da li \u0107e bilo koja pojedina\u010dna kompanija, pa bila to i Rio Tinto, mo\u0107i da donese bitne promene?<\/p>\n

Da li \u0107e 1300 zaposlenih in\u017eenjera, geologa i rudara mo\u0107i da vu\u010de celu ekonomiju? Niko ozbiljan ili trezan ne bi mogao da tvrdi da ho\u0107e. Ako ovo nije jasno, zapitajmo se: da li je standard u Srbiji narastao kako su rasle investicije u rudarstvo? Nije.<\/p>\n

Da li postoji direktna veza izme\u0111u porasta ulaganja u rudarstvo i blagodeti \u017eivota \u0161irom cele Srbiji, uzdu\u017e i popreko, kako nas uveravaju Rio Tinto i Vu\u010di\u0107? Nema.<\/p>\n

Dakle, daleko od toga da \u0107e tako Rio Tinto spasiti srpsku ekonomiju. Da ho\u0107e, to bi se ve\u0107 uveliko desilo budu\u0107i da investicije u rudarstvo ve\u0107 jesu narasle i ve\u0107 generi\u0161u poslove.<\/p>\n

No, to se nije desilo, a ne bi zapravo bilo ni nepo\u017eeljno, jer ako bismo zaista dozvolili da nam rudarenje vu\u010de celu ekonomiju, onda ne bismo trebali da o\u010dekujemo nikakve druge izvore rasta. Prema jednom nedavnom istra\u017eivanju Ujedinjenih Nacija, zemlje koje su zavisne od jedne grane industrije dolaze u polo\u017eaj zavisnosti od te grane i postaju dodatno ranjive na \u0161okove poput fluktuacije cena sirovina, u ovom slu\u010daju litijuma.<\/p>\n

\n

\u00a0\u201eZelena\u201c euforija u medijima i stanje na terenu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kakva je onda realna korist od projekta \u201eJadar\u201c, a kakva je retorika? Prema studiji Rio Tinta, Srbija \u0107e uz indirektne tro\u0161kove \u201edobiti\u201c oko 1,9 milijardi evra i to ukupno, \u0161to iznosi oko 3% BDP-a.<\/p>\n

Predvi\u0111a se oko 25 miliona evra ukupno za op\u0161tinu Loznicu, oko 5 miliona evra godi\u0161nje za lokalni razvojni fond, stipendije za studente, i sli\u010dno.<\/p>\n

U su\u0161tini, efekti \u0107e biti lokalno koncentrisani, \u0161to jeste pohvalno \u2013 ali nije revolucionarno niti \u0107e doneti toliku korist celoj Srbiji uprkos retorici Vu\u010di\u0107a i onih koji ga podr\u017eavaju.<\/p>\n

Ovo je bitno ponoviti jer su ovi podaci daleko od onoga \u0161to se pominjalo u medijima, poput neverovatne cifre od 62 milijarde evra godi\u0161nje (\u0161to je skoro koliko i celokupni BDP-a Srbije) sa kojom se mahalo nakon izjave Maro\u0161a \u0160ef\u010devi\u0107a, zadu\u017eenog ispred Evropske komisije za takozvani \u201ezeleni dogovor\u201c.<\/p>\n

To nije prva la\u017e koja se pojavila u na\u0161im medijima, a nije ta\u010dna \u010dak ni prema podacima grupacije Rio Tinto. Sude\u0107i po Vu\u010di\u0107evoj nedavnoj izjavi da \u0107e se sa prodajom elektri\u010dnih vozila BDP di\u0107i za 16,5%, mo\u017eemo zaklju\u010diti da verovatno nije ni poslednja.<\/p>\n

No, ono \u0161to je u celoj ovoj predstavi ostalo nedore\u010deno je i jedna karakteristika investicija u rudarstvo: \u0161to vi\u0161e rastu ulaganja u rudarstvo, to je vi\u0161e \u0161tete, otpada i sudskih procesa povodom naru\u0161avanja \u017eivotne sredine i to bi trebalo ista\u0107i u prvi plan jer za tako ne\u0161to ve\u0107 imamo podatke.<\/p>\n

Naime, ako se pogledaju poslednje dve-tri godine, uz porast ulaganja u rudarstvo, porasla je i koli\u010dina rudarskog otpada \u2013 i to skoro za 150%.<\/p>\n

Prema poslednjem Statisti\u010dkom godi\u0161njaku Srbije, u 2022. godini stvoren je otpad koji je porastao za 149,4% u odnosu na 2021. godinu, a ukupno je stvoreno 174,7 miliona tona otpada, od \u010dega je 94,4% rudarski otpad.<\/p>\n

U smislu opasnog otpada, 18% tog otpada je kategorizovano kao \u201eopasno\u201c, i nijedna druga grana osim rudarstva nema toliki procenat opasnog otpada.<\/p>\n

Ovo ne \u010dudi jer raste i koli\u010dina ekstrahovanog materijala: sa 107949 hiljada tona 2017. godine na 138251 hiljade tona 2022. godine, \u0161to je pove\u0107anje od 22% za pet godina.<\/p>\n

Istovremeno, resursna produktivnost \u2013 to je jedan od glavnih indikatora zelene tranzicije koji pokazuje potro\u0161nju materijala spram ekonomske aktivnosti -je u istom periodu u kom su se investicije u rudarstvo pove\u0107ale \u0161est puta, a kopanje pove\u0107ano za 22% opala za 10% sa 41 na 37,2 evra po kilogramu materijala.<\/p>\n

To zna\u010di da se od 2017. do 2022. pove\u0107ao protok na\u0161ih resursa, a da to nije dolazilo iz boljeg doma\u0107eg poslovanja \u2013 kao \u0161to je i bilo za o\u010dekivati. Uz to, svaka druga zemlja biv\u0161e Jugoslavije je efikasnija od nas u upotrebi doma\u0107ih resursa i ako se pogledaju uporedni podaci EUROSTATA, vide\u0107e se da smo po tom pitanju zapravo bili najgori na Balkanu.<\/p>\n

No, uprkos svemu ovome \u2013 rastu koli\u010dine sirovina koje kopaju strane kompanije, rastu otpada i rastu investicija u rudarstvo, opadanju doma\u0107e efikasnosti u upotrebi resursa \u2013 standard \u017eivota \u0161irom Srbije se srozava ili stagnira.<\/p>\n

Pri tome, pod standard \u017eivota ne treba uzeti u obzir samo plate (koje rastu i prate inflaciju), ve\u0107 i \u017eivotnu sredinu \u2013 upravo uslove u kojima \u017eivimo i radimo, onda potom sve goru kontrolu stranih kompanija, kao i lo\u0161u praksu privrednih sudova koji im \u010desto omogu\u0107avaju da kr\u0161e propise.<\/p>\n

Da prevedemo sve ovo na srpski jezik \u2013 prema ovde iznetim podacima, zaista se pretvaramo u rudarsku koloniju na periferiji Evrope.<\/p>\n

\n

Autoritarna vlast i razvoj rudarenja litijuma: ima neka tajna ljubav<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pa, za\u0161to se nastavlja sa ovim svim, ako je toliko \u0161tetno? Za to naravno postoje o\u010digledni razlozi i takore\u0107i ne moramo puno da kopamo da bismo razumeli interese koji stoje iza Vu\u010di\u0107evog interesa za rudarenje u Srbiji.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107eva vlast je, manje-vi\u0161e, po\u010divala na spretnoj igri izme\u0111u stranih sila, koju je nasledio od Tadi\u0107a (takozvani \u010detiri stuba srpske spoljne politike: EU, SAD, Kina i Rusija).<\/p>\n

Ta igra delom je po\u010divala i na nekontrolisanom rastu stranih investicija, odnosno na dodvoravanju stranim kompanijama kako bi se osigurao njihov interes u Srbiji, kao \u0161to je slu\u010daj sa Rio Tintom, koji je danas proguran uz podr\u0161ku nema\u010dkog kancelara \u0160olca.<\/p>\n

Time je SNS svojim glasa\u010dima jo\u0161 jednom ponudio iluziju poslova i stabilnosti \u2013 iluziju koja, prema podacima, postaje sve providnija, jer o\u010digledno ne mo\u017ee da nadoknadi nedostatke Vu\u010di\u0107eve vlasti.<\/p>\n

Ka\u017eem iluziju, jer je to na du\u017ei rok, kao \u0161to je pokazano, bilo bez efekta na \u0161irem planu.<\/p>\n

Taj \u0161iri plan je bitno sagledati i u slu\u010daju litijuma. Jer, Vu\u010di\u0107eva pri\u010da o ekonomskoj koristi od litijuma je deo \u0161ire pri\u010de o proizvodnom lancu elektri\u010dnih automobila, koji po\u010diva na istoj logici privla\u010denja stranih investicija \u010dije granice su ve\u0107 dotakle plafon.<\/p>\n

Da je u pitanju ista logika koju je SNS koristio i do sada, potvr\u0111uje i to da je 22. jula po\u010dela probna proizvodnja elektri\u010dnih automobila u Kragujevcu, uz podr\u0161ku Vu\u010di\u0107a, koji je izjavio da je dr\u017eava za to dala subvenciju \u201eStellantisu\u201c u iznosu od 48 miliona evra. Opet se izdvajaju subvencije za kompanije \u010diji profiti \u0107e i\u0107i van Srbije.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ovaj pristup \u0107e se jo\u0161 vi\u0161e produbiti ako Rio Tintov partner \u201eInoBat\u201c izgradi fabriku baterija jer \u0107e se tada verovatno ostvariti Vu\u010di\u0107ev san da zaokru\u017ei \u010ditav lanac proizvodnje, od litijuma do baterija i automobila i tu se mo\u017ee pretpostaviti da \u0107e na delu biti ista pri\u010da sa subvencijama i korupcijom kao \u0161to je to bio slu\u010daj do sada.<\/p>\n

A to je slu\u010daj jer je, uz kineske proizvo\u0111a\u010de auto-delova koji tako\u0111e dolaze u Srbiju, ekonomski stub SNS-ove vlasti u stranoj auto-industriji, a u elektri\u010dnim automobilima Vu\u0107i\u0107 vidi uslov za nastavak svog autoritarnog re\u017eima.<\/p>\n

Ovde imamo apsolutni spoj zelene tranzicije i autoritarizma. Zato nijedna strana investicija u na\u0161u zemlju, ma koliko velikim ciframa se ga\u0111ali, ne mo\u017ee izbe\u0107i kolonijalan polo\u017eaj u koji Vu\u0107i\u0107 gura Srbiju.<\/p>\n

I zato one nikada ne\u0107e zameniti nedostatak planiranja, doma\u0107ih investicija, doma\u0107e stabilnosti, doma\u0107eg razvoja i stabilnog upravljanja dr\u017eavom \u2013 jer po\u010divaju na tome. Strane investicije ne mogu zameniti dr\u017eavu, ma koliko neki o\u010digledno poku\u0161avali da to izvedu. Naprotiv, mogu je (u ovom slu\u010daju i doslovno) potkopati.<\/p>\n

\n

Tehnologije kojima odgovaraju diktature<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Vi\u0111eno o\u010dima Rio Tinta, investicija u litijum mogla bi se opisati izrekom: \u201eDala baba dinar da u\u0111e, dala bi dva da iza\u0111e, ali ne mo\u017ee.\u201c<\/p>\n

U stru\u010dnoj literaturi postoji pojam \u201etehnolo\u0161kog momentuma\u201c (autora Toma Parka Hjuza, mada ga koriste i ostali), koji opisuje situaciju u kojoj neki investitor ulo\u017ei toliko sredstava u razvoj projekta da, iako se taj projekat poka\u017ee zastarelim, ne mo\u017ee vi\u0161e da iza\u0111e iz trke i sve vi\u0161e uvla\u010di dru\u0161tvo u tu trku, stvaraju\u0107i sve ve\u0107e i \u0161tetnije dru\u0161tvene posledice.<\/p>\n

Za razliku od Rio Tinta, \u010dak i ameri\u010dki investitor i karikaturni kapitalista Ilon Mask odbacuje litijumske baterije, a me\u0111u hemi\u010darima je ve\u0107 dobro poznato da natrijum-jonske baterije ili baterije na vodonik predstavljaju budu\u0107nost.<\/p>\n

Ekonomski istori\u010dar Adam Tuz smatra da je Rio Tinto izuzetak u okviru globalne zelene tranzicije, upravo zbog toga \u0161to se dr\u017ei litijuma \u201ekao pijan plota\u201c uprkos alternativama, a to \u010dini jer ne mo\u017ee da odustane budu\u0107i da je u tu investiciju utu\u010den ogroman kapital njegovih akcionara.<\/p>\n

Zbog svega toga se sve vi\u0161e i vi\u0161e razvija taj \u201emomentum\u201c zavisnosti od srpskog litijuma i sada se kompanija nalazi u situaciji gde mora sve vi\u0161e i vi\u0161e da investiraju kako bi se izvukla iz propasti milijardi evra vrednog projekta. Taj Rio Tintov \u201emomentum\u201c vu\u010de i Vu\u010di\u0107a i na\u0161e dru\u0161tvo u status rudarske kolonije Evrope.<\/p>\n

Na kraju, taj status sa sobom nosi odre\u0111ene posledice po na\u0161e dru\u0161tvo. Pored onih fizi\u010dkih, najopasnije bi bile i pravne posledice, jer je na\u010din na koji je Rio Tinto ponovo uveden \u2013 uz podr\u0161ku \u0160olca i zara\u0107ene Evrope kojoj \u0107e litijum biti potreban ne samo za elektri\u010dna vozila nego i za vojne svrhe, a koristi\u0107e se verovatno i u fuzionim reaktorima koje trenutno razvijaju zemlje poput Francuske u okviru evropskih nau\u010dnih konzorcijuma \u2013 potencijalno otvara nova vrata neokolonijalizmu.<\/p>\n

Ovo bi moglo dodatno u\u010dvrstiti mutaciju na\u0161ih pravnih sistema ka selektivnoj upotrebi zakona i eksproprijaciji u korist kompanija, a na \u0161tetu javnosti i to \u0107e nas dodatno razlikovati od Evropske unije u pravnom smislu (mislim na Zakon o stranim ulaganjima, projekte koje Srbija odre\u0111uje kao \u201eposebne\u201c projekte od nacionalnog zna\u010daja, pa vlada mo\u017ee arbitrarno da im dodeli sredstva, i na spajanje na\u0161e vlasti sa privrednim sudovima koji \u010desto osiguravaju da sve pro\u0111e na \u0161tetu gra\u0111ana).<\/p>\n

Da je ovo realna opasnost govori i to da spoj izme\u0111u autoritarnih re\u017eima i litijuma u Srbiji nije nov; sli\u010dni spojevi su postojali i u Portugalu izme\u0111u premijera Antonija Koste i kompanije \u201eSavannah Resources\u201c, kao i u \u010cileu izme\u0111u Hulija Poncea Leruea, Pino\u010deovog ne\u0107aka, i litijumske kompanije \u201eSQM\u201c.<\/p>\n

Svuda, taj \u201emomentum\u201c stranog investitora u litijum natera da razvije interes za saradnju sa lokalnim mo\u0107nicima, a ti lokalni mo\u0107nici koriste svoju mo\u0107 da mutiraju pravne sisteme i praksu u interesu rudarske kompanije, obi\u010dno u zemljama svetske periferije.<\/p>\n

Ovo je kulminiralo u \u0160olcovoj poseti, a Vu\u010di\u0107 igra svoju igru rudara Srbije savr\u0161eno.<\/p>\n

Zato je bitno da vidimo na kojem smo mestu na tom putu ka kojem je krenuo i koliko smo daleko odmakli. Jer, prema ovde iznetim podacima, proces postajanja rudarskom kolonijom je ve\u0107 po\u010deo.<\/p>\n

Koliko \u0107e on u tome odma\u0107i pre nego \u0161to mu se stane na put, zavisi\u0107e od gra\u0111ana i gra\u0111anki Republike Srbije \u2013 druk\u010dije re\u010deno, od svih nas zajedno.<\/p>\n

Autor je nau\u010dni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, \u010dlan mre\u017ee \u201eKina, pravosu\u0111e i razvoj\u201c pri Oksford Univerzitetu u Velikoj Britaniji, spoljni saradnik Transnacionalnog instituta u Amsterdamu u Holandiji, kao i \u010dlan Zeleno-levog fronta u Srbiji.<\/p>\n

Otvoreno pismo povodom Rio Tinta i „rudarske kolonije u koju se Srbija pretvara“<\/a><\/p><\/blockquote>\n