{"id":409197,"date":"2024-08-06T06:41:13","date_gmt":"2024-08-06T04:41:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=409197"},"modified":"2024-08-06T06:41:13","modified_gmt":"2024-08-06T04:41:13","slug":"u-komunistickoj-skoli-deca-se-ne-smestaju-u-sablone","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/06\/u-komunistickoj-skoli-deca-se-ne-smestaju-u-sablone\/","title":{"rendered":"‘U komunisti\u010dkoj \u0161koli deca se ne sme\u0161taju u \u0161ablone’"},"content":{"rendered":"

Autor: Sre\u0107ko Pulig<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ivana Mom\u010dilovi\u0107, dramaturginja, pjesnikinja, spisateljica i istra\u017eiva\u010dica iz Bruxellesa, koja trenutno koordinira umjetni\u010dki i istra\u017eiva\u010dki permakulturni centar\u202fOrangeries de Bierbais\/ Laboratorija radikalnog mira u Belgiji, gdje trenutno i \u017eivi.\u202fBavi se izmje\u0161tanjem filozofije i umjetnosti u razli\u010dite sfere\u202fsvakodnevnog\u202f\u017eivota \u2013 obrazovanja,\u202fmigrantskih\u202fpokreta, ba\u0161tovanstva.\u202fOna redefinira pojmove nepostoje\u0107eg\/nemogu\u0107eg i njihove prakse\u202fu polju suvremene estetike i politike te istra\u017euje odnos fikcije i ideologije, odnosno estetike, politike i obrazovanja i oblika\u202fkolektivne\u202finteligencije. Inicijatorica je i aktivna \u010dlanica\u202fvi\u0161e\u202fkolektiva. U Ediciji Jugoslavija objavila je i uredila\u202fdvojezi\u010dnu (srpskohrvatsko-englesku)\u202fknjigu “Nepredvidiva pro\u0161lost budu\u0107nosti, o politi\u010dkom potencijalu utopije”. To izdanje,\u202fkoje je realizirano uz podr\u0161ku ljubljanske Zalo\u017ebe Sophia,\u202fbilo nam je povod za ovaj razgovor.<\/p>\n

Kako je nastala knjiga “Nepredvidiva pro\u0161lost budu\u0107nosti, o politi\u010dkom potencijalu utopije”? Tko je pretpostavljeni autor dje\u010djeg romana “\u0160etnja kroz budu\u0107nost”?<\/p><\/blockquote>\n

Knjiga je nastala saznanjem otkri\u0107a Biljane Andonovske, istra\u017eiva\u010dice u Institutu za knji\u017eevnost u Beogradu koja je tra\u017eila neke sasvim druge sadr\u017eaje u de\u010dijoj periodici sa po\u010detka 20. veka, a nai\u0161la je na do tada nepominjani de\u010diji socijalni nau\u010dno-fantasti\u010dni roman “\u0160etnja kroz budu\u0107nost” koji je potpisan anonimno (Mala Zora), a koji je izlazio u\u202f \u010dasopisu Budu\u0107nost, zabavno-pou\u010dnom listu dece organizovanih radnika, prvom komunisti\u010dko-proleterskom \u010dasopisu za decu u Kraljevini SHS. U romanu se govori o snu glavne junakinje u kome ona prisustvuje nastavi u prirodi, kroz umetnost, gde devoj\u010dice voze elektri\u010dna kola i gde je deci dozvoljeno da misle.<\/p>\n

Sadr\u017eaj romana je toliko zapanjuju\u0107i za 1924. godinu u Kraljevini SHS, u vreme trajanja Obznane, naredbe vlade Kraljevine SHS od 29. decembra 1920. o zabrani legalnoga delovanja Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, a koja je donesena nakon neo\u010dekivanoga uspeha KPJ na izborima za Ustavotvornu skup\u0161tinu i socijalnih nemira, koji se jo\u0161 nisu bili potpuno smirili nakon Prvog svetskog rata. Veoma je mogu\u0107e da je urednik de\u010dijeg \u010dasopisa Budu\u0107nost, nepravedno zaboravljeni Dragutin Vladisavljevi\u0107, pretpostavljeni autor romana “\u0160etnja kroz budu\u0107nost”, lekar, pedago\u0161ki vizionar, aktivista i prevodilac prvog skra\u0107enog izdanja “Kapitala” na srpsko-hrvatski jezik (1900.), stupio u kontakt sa Me\u0111unarodnom ligom za novo obrazovanje nastalom posle Prvog svetskog rata i tog masovnog sunovrata \u010dove\u010danstva, i tako doneo ovaj vetar u Beograd 1924.<\/p>\n

\u0160to vam zna\u010di kad ka\u017eete da su Vera Pavlovna i Mala Zora zaspale?<\/p><\/blockquote>\n

Prou\u010davanje \u017eanra utopisti\u010dke nau\u010dne fantastike, ta\u010dnije pod\u017eanra koji \u010dine nau\u010dnofantasti\u010dni romani \u010dija radnja po\u010dinje onog trenutka kada glavni\/a junak\/inja pada u san i budi se u “snu na javi”, u Arkadiji, nekoj vrsti fantazmatskog, idealnog vremensko-prostornog pejza\u017ea, \u0161to je upravo slu\u010daj sa Malom Zorom, nemogu\u0107e je bez pominjanja neizbe\u017enog amblematskog romana, poznatog i pod nazivom “\u010cetiri sna Vere Pavlovne”, ta\u010dnije knjige Nikolaja \u010cerni\u0161evskog “\u0160ta da se radi?: pripovetke iz \u017eivota novih ljudi” (1863.), a koji u srce svoje naracije upravo sme\u0161ta progresisti\u010dki san glavne junakinje. Knjiga-sanovnik Nikolaja \u010cerni\u0161evskog “\u0160ta da se radi?”, jedna od knjiga koja je inspirisala neverovatno velik broj odgovora-varijacija \u2013 istoimene knjige napisali su Svetozar Markovi\u0107, Tolstoj i Lenjin \u2013 a koje su sve zajedno ostavile nesumnjiv uticaj na tok svetske istorije, postav\u0161i time jo\u0161 jedna od knjiga utopijske fantastike koja je imala (in)direktan uticaj na politi\u010dku i revolucionarnu praksu novog sveta. Sama knjiga “\u0160ta da se radi?”\u202fpisana je u \u0107eliji petrogradskog zatvora u kojoj je \u010cerni\u0161evski bio zatvoren zbog svojih naprednja\u010dkih i revolucionarnih ideja, a sadr\u017ei zapravo zbornik \u010detiri sna junakinje Vere Pavlovne, vesnice idealne vizije ljudske egzistencije koja se pobolj\u0161ava \u017eivotom utemeljenim na slobodnom, kreativnom radu i socijalisti\u010dkim principima.<\/p>\n

\n

\u0160trajkovi \u0111aka i \u0161egrta<\/h2>\n

\u0110a\u010dki \u0161trajkovi su zbilja fikcije?<\/p><\/blockquote>\n

Posebno poglavlje mog uvodnog teksta pripada \u0161trajkovima \u0111aka i \u0161egrta, kao fantastike \u017eivota i gotovo fiktivnih delova zbilje u kojima se \u010ditav jedan poredak okre\u0107e naopa\u010dke. Zahvalna sam Danielle Ranci\u00e9re, filozofkinji koja je i sama bila predava\u010d u gimnaziji, a koja je pisala u 3. broju revije Les R\u00e9voltes logiques, 1976, \u010diji je jedan od urednika upravo bio i njen suprug \u017dak Ransijer, o\u202f\u0111a\u010dkim \u0161trajkovima u Velikoj Britaniji 1911. Iako su ovi \u0161trajkovi nastali na talasu ve\u0107ih pobuna koji su najavljivali generalni \u0161trajk, revolt u\u010denika je svakako bio najneo\u010dekivaniji.\u202fZahtevi \u0111aka \u0161trajka\u010da u Britaniji sa\u017eeti su u parolu “Manje batina, vi\u0161e gumica!”<\/p>\n

\u0160trajk \u0161egrta u nas, koji bi mogao biti pandan britanskom \u0161trajku u\u010denika po svojoj neo\u010dekivanosti o\u010diglednog, tj. mogu\u0107nosti da se najmla\u0111i i najslabiji pobune,\u202fnadovezuje se na serije natpisa iz tada\u0161nje \u0161tampe koji govore o bespomo\u0107nom polo\u017eaju dece na obuci, \u010dime se \u0161trajk najmla\u0111e populacije \u010dini jo\u0161 nezamislivijim i va\u017enijim. “\u0160egrt \u2013 dete ulice”, “\u0160egrt koji je svoje bekstvo poku\u0161ao da predstavi kao samoubistvo”, “Opet nestao jedan \u0161egrt”, “Samoubistvo preosetljivog frizerskog \u0161egrta”, “Osveta dvojice \u0161egrta”, samo su neki natpisi u Politici, dnevnom listu u periodu izme\u0111u 1935. i 1939. godine.<\/p>\n

\u0160to vam zna\u010di zapitanost: \u010ditati i(li) \u017eivjeti nau\u010dnu fantastiku?<\/p><\/blockquote>\n

Snovi na javi, snovi za novi, pravedniji, harmoni\u010dniji svet, odigravali su se kroz istoriju, kako u “fikciji stvarnosti”, neplaniranim iskakanjima iz zadatih linearnih vizija progresa i\/li stagnacije, tako i \u010desto prvo na malim scenama knji\u017eevnih fikcija, da bi svoju “reprizu” do\u017eivljavali na velikoj sceni \u017eivota: u praksi za\u017eivljenosti ideja koje je fikcija zagovarala. I pored toga, knji\u017eevne i epistolarne utopisti\u010dke vizije budu\u0107nosti, nailazile su na velike otpore me\u0111u misliocima radikalnih dru\u0161tvenih promena. I dok je Karl Marks u jednom pismu Arnoldu Rugeu otvoreno pozivao protiv Kabeovog “Puta u Ikariju”, u istom duhu, Engels u \u010duvenoj bro\u0161uri “Razvitak socijalizma od utopije do nauke iz 1888. presu\u0111uje utopijskim tendencijama, zaklju\u010duju\u0107i da je preduslov socijalizma kao nauke da se on postavi na “realno tlo”. U ostvarenju tog cilja smetaju mu, zaklju\u010di\u0107e Engels, potapanje vizija u vode utopija, koje \u010dine da “pojedini sastavni delovi u toku rasprave gube o\u0161trice odre\u0111enosti, kao \u0161to \u0161ljunak gubi svoje o\u0161trice u potoku”.<\/p>\n

No, i pored Marksove i Engelsove kritike svakog idealizma, Hegelove teze o svetu “postavljenom naglava\u010dke” na primeru Francuske revolucije, zna\u010di\u0107e, kako i sam Engels zaklju\u010duje, realizaciju tvorevina ljudskog mi\u0161ljenja i principa otkrivenih mi\u0161ljenjem kao osnove celokupnog ljudskog delovanja i udru\u017eivanja, a koje \u0107e ne jednom zbaciti okove nepravde i koncipirati dru\u0161tvenu jednakost upravo kroz “predumi\u0161ljaj” fikcije. Drugim re\u010dima, njihovoj realizaciji prethodi\u0107e tvorevine ljudske ma\u0161te, imaginacije i mi\u0161ljenja koji prate u stopu “realne pokrete”.<\/p>\n

Na\u0161i eksperimentalni kursevi koji obuhvataju znanje kao sveobuhvatno polje i ne polaze od separacije izme\u0111u onih koji znaju i oni koji ne znaju, daju izuzetne rezultate u smislu samopouzdanja i emancipacije polaznika i eksperimentatora<\/p>\n

Objasnite nam izraze komunizam fikcije i fikcija komunizma.<\/p><\/blockquote>\n

Ako je komunizam sivi bezli\u010dni predlog, izgubi\u0107e zami\u0161ljenu bitku, poru\u010duje Frederik Lordon u “Figurama komunizma”. Upravo zato mnogo figura i slika koje nudi\u202fkomunisti\u010dki nau\u010dno fantasti\u010dni de\u010diji roman “\u0160etnja kroz budu\u0107nost”, kao i mnoge druge utopije, ostaju ti va\u017eni znakovi u daljini, prema kojima mo\u017eemo da orijenti\u0161emo svoju politi\u010dku imaginaciju i realnu akciju. Celokupna “\u0160etnja kroz budu\u0107nost” i “onda\u0161njost” Male Zore i njenih savremenika, kao i nas, njenih dana\u0161njih \u010ditalaca, nave\u0161\u0107e nas na zaklju\u010dak o va\u017enosti komunisti\u010dkih fikcija, od kojih mnoge ni sto godina kasnije ne uspevaju da se uru\u0161e ni evaporizuju te izgube na sve\u017eini. U vremenu pisanja mog uvodnog teksta za knjigu o kojoj govorimo, u vremenu neke vrste za\u017eivljene distopije: socijalne, i ne samo fizi\u010dke distance, svetske pandemije i nemo\u0107i celokupnog \u010dove\u010danstva da se od iste za\u0161titi, kao i usled toga svih amplificiranih starih ili novonastalih kriznih narativa \u2013 nezaposlenosti, masovnih problema mentalnog zdravlja, problema novih i starih ratova, prisilnih migracija, nere\u0161enog pitanja ravnopravnosti \u017eena i nasilja nad njima, ekolo\u0161kih katastrofa, nepoverenja u vladaju\u0107e strukture, problema organizovanja obrazovanja u novonastalim situacijama, sve \u010de\u0161\u0107eg zadu\u017eivanja studenata i podizanja \u0161kolskih kredita za potrebe \u0161kolovanja \u2013 reklo bi se da destruktivna i rezigniraju\u0107a realnost, vi\u0161e nego ikada \u017eudi za fantazmatskim ne\/i\/gde kao potrebnim odmori\u0161tem i polaznim ta\u010dkama promi\u0161ljanja celokupne rekonfiguracije postoje\u0107ih odnosa u svetu.<\/p>\n

\u0160to je “Doktorat za jednu no\u0107”?<\/p><\/blockquote>\n

Doktorat za jednu no\u0107 (“PhD In One Night”) je me\u0111unarodna samoorganizovana i (uglavnom) samofinansirana platforma za estetsku eksperimentaciju koju koordiniram ve\u0107 petnaestak godina kao kolektivnu akciju novih na\u010dina preno\u0161enja znanja kroz u\u010denje posmatrano kao umetni\u010dku kreaciju i kao neo\u010dekivani proces spajanja “nespojivih” elemenata ili teritorija (sa)znanja. Kroz dosada\u0161nja dragocena iskustva u kojima smo sa kolektivom edukatora\/eksperimentatora radili \u202fna patentiranju i eksperimentisanju s novim, alternativnim, indisciplinarnim metodama podele i razmene znanja, eksperimentisali kako kroz umetnost \u2013 skulpturu, elektro-zvu\u010dne instalacije, kola\u017ee, ples, ba\u0161tovanstvo \u2013 u\u010diti i saznavati\u202fdruge discipline \u2013 matematiku, geometriju, francuski jezik, fikciju, filozofiju i jo\u0161 puno toga. Na\u0161i eksperimentalni kursevi, koje smo dr\u017eali najvi\u0161e u Finskoj (srednjim \u0161kolama i univerzitetu te Akademiji umetnosti) i \u0161irom Evrope (osnovne \u0161kole, Akademije umetnosti, univerziteti), udaljena ostrva (Vis), kao i u migrantskim centrima (opismenjavanje na francuskom jeziku kroz savremeni ples i kola\u017e) pokazali su da ovakvi kursevi koji obuhvataju znanje kao sveobuhvatno polje i ne polaze od separacije polja znanja, kao ni od separacije izme\u0111u onih koji znaju i oni koji ne znaju, odnosno onih koji su sposobni i onih koji nisu, daju izuzetne rezultate u smislu samopouzdanja i emancipacije polaznika i eksperimentatora, a i u postignutim rezultatima obrazovnog procesa. Oni su ta \u0161kola najboljeg u nama i pokazuju da svako poseduje potencijal za mnogo toga i zna ve\u0107 mnogo toga \u0161to je potrebno aktivirati.\u202f A zajednica emancipovanih je zajednica eksperimentatora, kako nam poru\u010duje neprestano Ransijer.<\/p>\n

\n

Zagonetna \u0161kola budu\u0107nosti<\/h2>\n

Biljana Andonovska napisala je uvod u “\u0160etnju kroz budu\u0107nost”. \u0160to za nju zna\u010di “Stanica za prou\u010davanje de\u010djih sposobnosti” koja se u romanu spominje?<\/p><\/blockquote>\n

Najva\u017enija vaspitno-obrazovna stanica “zagonetne \u0161kole” budu\u0107nosti jeste “Stanica za prou\u010davanje de\u010djih sposobnosti”, gde deca u\u010de odrasle kako da im se obra\u0107aju tako da ih ova razumeju, i gde se deci dopu\u0161ta da spontano iska\u017eu \u0161ta ih zanima i za \u0161ta su sposobna, kako bi to potom bilo dru\u0161tveno podr\u017eano i podsticano u daljem procesu obrazovanja i usavr\u0161avanja. Ovaj deo nastave izvodi se u velikim salama za ve\u017ebanje u raznim prakti\u010dnim sposobnostima, u svojevrsnoj “\u0161koli igra\u010daka”, gde deca imitiraju svet odraslih, “prave sami \u0161ta i kako znaju”, ispoljavaju\u0107i svoje prirodne sklonosti, na osnovu \u010dega \u0107e potom biti preusmereni u odeljenje za tehniku, zanate, nauku i filozofiju, umetnost itd. Predstavljaju\u0107i \u0161kolu budu\u0107nosti, Vladisavljevi\u0107 nastoji da narativno konkretizuje mnoge va\u017ene momente socijalisti\u010dko-komunisti\u010dke pedagogije. U komunisti\u010dkoj \u0161koli deca se ne sme\u0161taju u unapred spremljene \u0161ablone, ve\u0107 se prate njihovi impulsi, darovi, intuicije, sve dok u\u010denje-rad ne po\u010dne da proizvodi \u010disti u\u017eitak. To je i jedan od vrhunaca ovog dela narativa \u2013 trenutak kad Mala Zora oseti da po\u010dinje da joj se “usla\u0111uje” u tom “de\u010djem raju”, poru\u010duje nam Biljana Andonovska u propratnom tekstu.<\/p>\n

U romanu su odrasli umnogome prepustili djeci da rade na samoodgoju, no oni su pozadini prisutni kao stalni nazor. Kako vidite to proturje\u010dje?<\/p><\/blockquote>\n

Nadzor odraslih mi se \u010dini kao metafora nu\u017enog prelaznog perioda ili eventualno kao figura enigmati\u010dnog “u\u010ditelja koji ne zna”.\u202fTo bi mogle da budu figure-garanti da \u0107e se zaista obaviti samopodu\u010davanje, da \u0107e se sti\u0107i do zadatog cilja, uz naravno otvaranje prema zadatom horizontu samoorganizuju\u0107e zajednice svih, koja \u0107e se dogoditi kada eksperiment bude pre\u0161ao u kanon,\u202fu dru\u0161tvu u kome vlada hipoteza poverenja, odnosno u kome odrasli nisu vi\u0161e nadzor nego jednaki \u010dlanovi dru\u0161tva jednakih. Nadzor odraslih u imaginariju autora “\u0160etnje kroz budu\u0107nost” mo\u017ee jo\u0161 da bude i pokazni modul dece\u202fkoja upravo dozvoljavanjem prismotre daju na znanje odraslima da mogu veoma lako i bez njih.<\/p>\n

Kome je ovaj dje\u010dji roman danas namijenjen? Ima li \u0161anse da on stigne i do dana\u0161nje djece i kako?<\/p><\/blockquote>\n

Roman kao i cela knjiga oko romana je namenjena svima, ma gde da se nalazili, s obzirom na to da postoji pretpostavka da ovakav roman jeste jedinstven po mnogo \u010demu u svetu, dakle cilj nam je da ga \u0161to vise ljudi otkrije. Ali pre svega,\u202fu\u202fkapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu distopije i\u202fzako\u010denosti, u kome se komunisti\u010dki narativ koristi kao baba roga za pla\u0161enje male dece i odraslih, dragoceno je poku\u0161ati putem i oko ove knjige, \u0161irom sveta, pokretati razgovore na temu revolucionarnog potencijala utopije i svakog vida samoautorizovane fikcije kako bi se u “danu mrmota” u kome \u017eivimo, kona\u010dno stvari postavile naglava\u010dke, \u0161to je po meni jedino mogu\u0107e re\u0161enje da se pre\u017eivi ovakav svet oko nas i mi u njemu.<\/p>\n

portalnovosti.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ivana Mom\u010dilovi\u0107: U\u202fkapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu distopije i\u202fzako\u010denosti dragoceno je poku\u0161ati pokretati razgovore na temu revolucionarnog potencijala utopije i svakog vida samoautorizovane fikcije kako bi se u “danu mrmota” u kome \u017eivimo, kona\u010dno stvari postavile naglava\u010dke<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":409200,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-409197","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409197","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=409197"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409197\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":409201,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409197\/revisions\/409201"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/409200"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=409197"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=409197"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=409197"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}