Nau\u010dnici su uspeli da re\u0161e \u201cmisteriju\u201d izdr\u017eljivosti drevnog velikog\u00a0 kineskog zida \u2026Nau\u010dnici su do\u0161li do otkric\u0301a analizirajuc\u0301i segmente \u00a0Kineskog zida, koji se prote\u017ee na vi\u0161e od 21.000 kilometara i gra\u0111en je \u2026.tokom mnogo vekova, po\u010dev\u0161i od 221. pre nove ere, kao na\u010din da se za\u0161tite carstva zemlje spolja. svet.<\/p>\n
Veliki delovi Kineskog zida se \u201cdr\u017ee zajedno\u201d odnosno izdr\u017eljivi su vi\u0161e stotina godina zahvaljujuc\u0301i \u201cbiokorama\u201d, tankim slojevima organskih materijala koji su pomogli da se arhitektonsko \u010dudo za\u0161titi od erozije.<\/p>\n
Nau\u010dnici su do\u0161li do otkric\u0301a analizirajuc\u0301i segmente Kineskog zida, koji se prote\u017ee na vi\u0161e od 21.000 kilometara i gra\u0111en je tokom mnogo vekova, po\u010dev\u0161i od 221. pre nove ere, kao na\u010din da se za\u0161tite carstva zemlje spolja. svet.<\/p>\n
Tokom izgradnje, drevni radnici su \u010desto koristili nabijenu zemlju, koja je uklju\u010divala me\u0161avinu organskih materijala poput zemlje i \u0161ljunka koji se zbijaju zajedno, da bi izgradili masivni zid. Iako ovi materijali mogu biti podlo\u017eniji eroziji od drugih materijala, kao \u0161to je \u010dvrsto kamenje, oni \u010desto poma\u017eu u promovisanju rasta \u201cbiokora\u201d.<\/p>\n
Ova \u017eiva \u0161tukatura se sastoji od cijanobakterija (mikroorganizama koji su sposobni za fotosintezu), mahovina i li\u0161ajeva koji poma\u017eu u ja\u010danju konstrukcije, posebno u su\u0161nim i polusu\u0161nim delovima zemlje, prema studiji objavljenoj u petak (8. decembra) u \u010dasopisu<\/p>\n
\u201cDrevni graditelji su znali koji materijali mogu da u\u010dine strukturu stabilnijom\u201c, rekao je koautor studije Bo Sjao, profesor<\/p>\n
nauke o tlu na Fakultetu za nauku o zemlji\u0161tu i tehnologiji na Kineskom poljoprivrednom univerzitetu u Pekingu, u mejlu za Live Science<\/p>\n
\u201cDa bi se pobolj\u0161ala mehani\u010dka \u010dvrstoc\u0301a, nabijena zemlja zida je uvek napravljena od gline, peska i drugih lepkova kao \u0161to je kre\u010d od strane prvobitnih graditelja\u201c, rekao je on. Ovi sastojci obezbe\u0111uju plodno tlo za organizme koji grade \u201cbiokoru\u201d.<\/p>\n
Da bi testirali snagu i integritet Velikog zida, istra\u017eiva\u010di su prikupili uzorke na osam razli\u010ditih delova izgra\u0111enih izme\u0111u 1368. p. i 1644. p.n.e. za vreme dinastije Ming. Otkrili su da 67% uzoraka sadr\u017ei \u201cbiokoru\u201d, koju je Sjao nazvao \u201cin\u017eenjerima ekosistema\u201d.<\/p>\n
Koristec\u0301i prenosive mehani\u010dke instrumente, kako na licu mesta tako i nazad u laboratoriji, oni su izmerili mehani\u010dku \u010dvrstoc\u0301u uzoraka i stabilnost tla i uporedili te podatke sa segmentima zida koji sadr\u017ee samo golu nabijenu zemlju, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Otkrili su da su uzorci \u201cbiokore\u201d ponekad bili tri puta ja\u010di od uzoraka obi\u010dne nabijene zemlje. Prema studiji, uzorci koji sadr\u017ee mahovinu bili su posebno izda\u0161ni.<\/p>\n
To je zato \u0161to cijanobakterije i drugi oblici \u017eivota unutar biokore lu\u010de supstance, kao \u0161to su polimeri, koji bi se \u201c\u010dvrsto vezali\u201d zajedno sa nabijenim \u010desticama zemlje, poma\u017euc\u0301i da se \u201coja\u010da njihova strukturna stabilnost\u201d stvaranjem onoga \u0161to je u su\u0161tini cement, rekao je Sjao.<\/p>\n
\u201cOve cementne supstance, biolo\u0161ki filamenti i agregati zemlji\u0161ta unutar sloja biokore kona\u010dno formiraju kohezivnu mre\u017eu sa jakom mehani\u010dkom \u010dvrstoc\u0301om i stabilno\u0161c\u0301u protiv spolja\u0161nje erozije\u201d, rekao je Sjao.(izvor: Zanimljivostidana.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici su uspjeli da rije\u0161e \u201cmisteriju\u201d izdr\u017eljivosti drevnog velikog\u00a0 kineskog zida<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":388372,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-409114","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409114","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=409114"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409114\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":409118,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409114\/revisions\/409118"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/388372"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=409114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=409114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=409114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}