{"id":409098,"date":"2024-08-05T07:22:41","date_gmt":"2024-08-05T05:22:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=409098"},"modified":"2024-08-05T07:22:41","modified_gmt":"2024-08-05T05:22:41","slug":"tuzno-je-sto-srbija-i-hrvatska-nastavljaju-razvijati-odvratnu-militaristicku-kulturu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/05\/tuzno-je-sto-srbija-i-hrvatska-nastavljaju-razvijati-odvratnu-militaristicku-kulturu\/","title":{"rendered":"‘Tu\u017eno je \u0161to Srbija i Hrvatska nastavljaju razvijati odvratnu militaristi\u010dku kulturu’"},"content":{"rendered":"

Sta\u0161a Zajovi\u0107<\/strong> osniva\u010dica je i koordinatorica \u017dena u crnom, jedne od najuglednijih feministi\u010dkih i antiratnih nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji i regiji. Antiratna feministica jo\u0161 iz prvih dana nastanka feministi\u010dkog pokreta osamdesetih godina pro\u0161log stolje\u0107a, Sta\u0161a Zajovi\u0107, ve\u0107 gotovo \u010detiri desetlje\u0107a, dosljedno i hrabro organizira i predvodi proturatne i mirovne napore \u017eena i ljudi koji se u Srbiji, ali i u regiji, protive nacionalisti\u010dkom nasilju i ratovima. Prve proturatne demonstracije \u201c\u017dene u crnom\u201d odr\u017eale su u Beogradu ve\u0107 u ljeto 1991. godine, na samom po\u010detku rata u Hrvatskoj. Od tada do danas, \u201c\u017dene u crnom\u201d odr\u017eale su i odr\u017eavaju niz kampanja protiv rata, patrijarhalno-nacionalisti\u010dkog nasilja, mobilizacije, veli\u010danja ratni\u010dke kulture i slavljenja ratnih zlo\u010dinaca.<\/p>\n

U tom su svom djelovanju \u017dene u crnom izgradile neformalnu aktivisti\u010dku mre\u017eu u Srbiji i u regiji, u kojoj va\u017eno mjesto imaju \u017eene \u017ertve zlo\u010dina s Kosova te iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i u kojoj djeluju ravnopravno sa \u017eenama iz Srbije, koje su tako\u0111er \u017ertve patrijarhalno-nacionalisti\u010dkog nasilja koje se s rati\u0161ta vra\u0107a i prelijeva u obitelji. Kroz iznimno bogato aktivisti\u010dko iskustvo, \u201c\u017dene u crnom\u201d, mo\u017ee se re\u0107i, oblikovale su prakti\u010dan i u\u010dinkovit model alternativnog svijeta bez mr\u017enje, nasilja i rata koji zaslu\u017euje mnogo ve\u0107u pa\u017enju od one koju, bivaju\u0107i gurnut na marginu, uistinu i dobiva. U povodu obnovljenih rasprava o uvo\u0111enju obaveznog vojnog roka u Srbiji i Hrvatskoj, Sta\u0161a Zajovi\u0107 komentirala je za Lupigu kampanju rekonstruirane militarizacije u dru\u0161tvima i dr\u017eavama koje se ni od posljednjeg rata jo\u0161 nisu stigle oporaviti.<\/p>\n

I u Srbiji i u Hrvatskoj posljednjih tjedana i mjeseci govori se o ponovnom uvo\u0111enju vojnog roka. \u0160to vi ka\u017eete na to?<\/p><\/blockquote>\n

– Nije to prvi put. I u Srbiji i u Hrvatskoj povremeno to rade ve\u0107 godinama. Pratim ono \u0161to se de\u0161ava u Srbiji pa mogu da govorim o tome. Jedan je generalni razlog, produ\u017eavanje klime militarizacije. To je i povremeni marketin\u0161ki potez koji ima vi\u0161e motiva i razloga. Jedan je taj \u0161to je Vu\u010di\u0107 u stalnoj, permanentnoj predizbornoj kampanji. Kad nai\u0111e na neki problem, a Kosovo mu je permanentni problem, on ka\u017ee: \u201eAjde da malo bacim pra\u0161inu u o\u010di, da zama\u017eem javnost za par dana, da u\u0161i\u0107arim ne\u0161to, pa eto, mo\u017eda se neko i uhvati za to\u201c. Drugo, stalno ho\u0107e da bilda mi\u0161ice i da pokazuje tu borbenu gotovost, opsednutost neprijateljima sa svih strana. Koji neprijatelji sa svih strana, kad su sve zemlje u okru\u017eenju u NATO paktu? Pa ne\u0107e valjda da ide protiv NATO pakta? Samo Srbija i BiH nisu u NATO paktu. Tako da to nema nikakve veze s realnim odnosima i stanjem stvari.<\/p>\n

Kakvo je stanje u Vojsci Srbije?<\/p><\/blockquote>\n

– Vu\u010di\u0107 ima i druge, vrlo realne probleme vezane uz vojsku Srbije. Ogroman je odliv kadrova iz vojske, zato \u0161to je jako nepovoljan polo\u017eaj oficira. Nezadovoljni su uslovima. Ka\u017eu da ih svake godine odlazi oko 1.600. A mi ne znamo ta\u010dan broj vojnika u Srbiji. To je vojna tajna. Veliki je problem i odliv mladih iz zemlje. Ko \u0107e to da mu slu\u017ei u vojsci? A Vu\u010di\u0107 i zaboravlja da oni koji ostaju u Srbiji ne\u0107e ba\u0161 da budu njegovo topovsko meso. To on zaboravlja, po\u0161to nikad nije bio na rati\u0161tu. Bio je tamo samo da se promovi\u0161e i da se \u0161etka, i da vr\u0161i ratnohu\u0161ka\u010dku propagandu. Dakle, Vu\u010di\u0107 stalno gleda da u\u0161i\u0107ari: mo\u017eda \u0107e se neko uloviti. Po\u0161to je njegova Srpska napredna stranka najve\u0107i zavod za zapo\u0161ljavanje, on ka\u017ee, hajde da ih regrutujem. Mi smo to zvali najve\u0107i regrutni centar za vrbovanje novih \u010dlanova SNS-a. Pa dobro, ka\u017ee, mo\u017eda \u0107e se neko i nalepiti, po\u0161to to odgovara autoritarnoj kulturi u ovoj zemlji, jer mnoga relevantna istra\u017eivanja ka\u017eu da ljudi, naro\u010dito stariji koji vi\u0161e ne moraju slu\u017eiti vojni rok, misle da razularene mlade treba dovesti u red, da se disciplinuju, da se nau\u010de po\u0161tovanju starijih, tradiciji, rodoljublju … To su sve apsolutne gluposti, i nemaju nikakve veze s onim \u0161to se de\u0161ava u okru\u017eenju.<\/p>\n

Kako na prijedloge o uvo\u0111enju vojnog roka reagiraju mladi koji bi trebali i\u0107i u vojsku?<\/p><\/blockquote>\n

– Ja sam u kontaktu sa mladima koji apsolutno nisu reprezentativni. Na nivou retorike, neki bi se mo\u017eda i slo\u017eili pa rekli, da, da, treba, Srbija je ugro\u017eena, premda relevantna istra\u017eivanja ka\u017eu da su problemi bezbednosti na drugoj strani. Najve\u0107i bezbednosni problem je ovaj re\u017eim: na primer, korupcija. \u010cak ni Kosovo ne predstavlja bezbednosni problem. Mladi vrlo dobro znaju da je to apsolutno nemogu\u0107e i da ih to ne zanima, a oni mladi koji ho\u0107e, oni nakon profesionalizacije vojske 2010. imaju potpunu mogu\u0107nost to da rade. Mogu da se dobrovoljno prijave. Ali, od suspenzije obaveznog vojnog roka samo jedanaest hiljada mladih se prijavilo. To je bezna\u010dajan broj.<\/p>\n

Drugim rije\u010dima, po va\u0161em sudu, me\u0111u mladima u Srbiji nema velike \u017eelje za uvo\u0111enjem vojnog roka?<\/p><\/blockquote>\n

– Re\u017eim nema nikakav uvid u stanje mladih u Srbiji. Ne postoji svest o tome \u0161ta su mladi devedesetih propatili, pa \u010dak i bez obzira na ideolo\u0161ku orijentaciju, oni vi\u0161e ne\u0107e da budu topovsko meso. Ka\u017eu: \u201eKad se vojska na Kosovo vrati …\u201c Jeste, kako da ne. Ko \u0107e to da se vrati? Na Kosovo idemo mi, koje u Srbiji nazivaju izrodima i izdajnicima. Ja stvarno moram da ka\u017eem da ta kampanja mo\u017ee da bude potro\u0161ni materijal da se neke stvari zama\u017eu. Uostalom, \u0161ta zna\u010di obuka od tri meseca? To je nemogu\u0107e: oni znaju vrlo dobro da je to neizvodivo iz vi\u0161e razloga. Prvi je finansijski: ulaganja koja su potrebna za obnovu kasarni … Nema \u0161anse. To su ogromni tro\u0161kovi, desetine miliona evra. A drugo, nemogu\u0107e je iz pravnih razloga: iako se u ovoj dr\u017eavi ne dr\u017ee ni zakona ni ustava, ali ipak \u010dlan 45. Ustava priznaje pravo na prigovor savesti, i onda ne mogu da ih primoraju. Moram da ka\u017eem da je to jedna od na\u0161ih najuspe\u0161nijih akcija, jedan od najve\u0107ih uspeha \u017dena u crnom, antiratnog pokreta i civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Govorite o kampanji za priznanje prava na civilno slu\u017eenje vojnog roka?<\/p><\/blockquote>\n

– Da. Organizirali smo kampanju Pravo na prigovor savesti, za demilitarizaciju dru\u0161tva na svim nivoima. Trajala je dve godine. Neprekidno smo putovali po Srbiji. Nije nam bilo stalo samo do toga da se to promeni samo na zakonskom nivou, nego i da se izvr\u0161i demilitarizacija svesti, patriotizma … To je bila jedna od najboljih kampanja koju smo vodili, mo\u017eda jedina uspe\u0161na velika kampanja antiratnog pokreta u Srbiji. Bila je uspe\u0161na jer smo izgurale da se krajem avgusta 2003. godine prizna pravo na prigovor savesti. Do danas je to usvojila ve\u0107ina mladih. Oni ka\u017eu da nisu ukinuli vojni rok. Ne, oni su dali suspenziju na vojni rok: od tada po\u010dinje profesionalizacija Vojske Srbije. Pa i neka stave ponovo u pogon vojni rok, ali postoji Zakon o prigovoru savesti, i ljudi \u0107e da se pozovu na njega.<\/p>\n

Imali ste kampanju, ali va\u0161e zauzimanje za pravo na prigovor savjesti trajalo je mnogo du\u017ee.<\/p><\/blockquote>\n

– Da, mi smo devedesetih imali Mre\u017eu za prigovor savesti, a sama kampanja je trajala dve godine. U decembru 2000. godine Yucom, Komitet pravnika za ljudska prava koji je vodila Biljana Kova\u010devi\u0107 Vu\u010do, napravila je predlog Zakona o prigovoru savesti, i po\u010deli smo prikupljati potpise u celoj Srbiji. Organizaciji u kojoj ja delujem, \u017denama u crnom, nije bilo va\u017eno samo to da tehni\u010dki dobijemo potpise i da se ta inicijativa uvrsti na dnevni red Narodne skup\u0161tine Srbije, nego da se naslonimo na veliki, nepoznati i nevidljivi, ali jako va\u017ean otpor mobilizaciji u Srbiji devedesetih. Jako brzo smo prikupili potpise i pokrenuli proceduru. U tom procesu pokazao se veliki prostor za osmi\u0161ljavanje antiratnih i antimilitaristi\u010dkih politi\u010dkih ideja. Po celoj Srbiji imali smo antiratnu mre\u017eu za prigovor savesti. Uklju\u010dili smo ogroman broj anarho-punk bendova, muzi\u010dko-progresivnih, anga\u017eovanih, antiratnih … To je bila Mre\u017ea protiv nasilja koja je sara\u0111ivala sa Hrvatskom. Oni su nastupali u svakom gradu gde smo imali razgovore i koncerte. Nekad su i\u0161li s nama, nekad sami. To je bila neverovatna mre\u017ea, subverzivna u dobrom smislu. O tome je napravljena i knjiga, \u201eKraljeva\u010dka pank hronika\u201c. Oni su govorili za\u0161to treba da se demilitarizuje patriotizam, za\u0161to Srbin ne\u0107e rado u vojnike, upoznavali su ljude sa onim \u0161to se de\u0161avalo tokom devedesetih, koliko je JNA zlo\u010dina\u010dka vojna formacija … Oni su to mladima pribli\u017eavali na jedan druga\u010diji na\u010din. To je bilo fantasti\u010dno. Nismo imali nikakvih prepreka: to je bio period otvorenog prostora za nove ideje, pa i za takve antimilitaristi\u010dke ideje, koji je trajao otprilike dve godine, pre nego \u0161to su ubili Zorana \u0110in\u0111i\u0107a.<\/p>\n

Gra\u0111ani Srbije pozitivno su reagirali na tu kampanju?<\/p><\/blockquote>\n

– Kao \u017eenu i aktivistkinju, fasciniralo me to \u0161to su u prikupljanju potpisa najaktivnije bile \u017eene izme\u0111u \u010detrdeset i pedeset godina starosti, svih socijalnih statusa, ali posebno ni\u017eeg, siroma\u0161nijeg socijalnog statusa. Obilazila sam, na primer, pijace. \u017dene su ostavljale \u010ditave cegere da se obavezno potpi\u0161e. Napravile smo \u010ditavu analizu tog fenomena i otkrile da su te \u017eene jako umorne od toga im sinovi budu topovsko meso za ratove. Zna\u010di, bez obzira na ideolo\u0161ku orijentaciju: \u017eene ne\u0107e da pristanu da im kradu njihov reproduktivni rad. Sad, kad je opet po\u010dela kampanja za uvo\u0111enje vojnog roka, razgovarale smo sa \u017eenama. Uznemirene su. Ka\u017eu: \u201eNe\u0107emo valjda opet da krijemo sinove?\u201c Jer siroma\u0161ne \u017eene nemaju \u0161anse da sakriju sinove. Nemaju gde da ih kriju. Imaju ove u centru Beograda, pa \u0161alju sinove od jedne kume do druge, i tako dalje. Jo\u0161 se jedna stvar pokazala kao jako va\u017ena: pitanje koliko je neka kampanja vezana za \u017eivot ljudi. Mo\u017eemo mi da pri\u010damo ideolo\u0161ke pri\u010de o NATO paktu i sli\u010dne stvari, ali \u017eenama je jedino va\u017eno da im sinovi vi\u0161e ne idu u rat. To je vezano za njihov \u017eivot. Ba\u0161 njih briga za pri\u010de o antimilitarizmu: pomozi im da im sinovi ne moraju u rat. Na kraju je taj zakon usvojen, ali nama je bila fantasti\u010dna sinergija razli\u010ditih dru\u0161tvenih aktera, od nemirnih, subverzivnih anarho-punkera do sredove\u010dnih zaposlenih ljudi, naro\u010dito \u017eena. Najaktivniji su bili ljudi u manjim sredinama: Kraljevo, Kragujevac, Smederevo … Totalno decentralizirana mre\u017ea, mnogima nepoznata, koja je u svojim malim okru\u017eenjima radila fantasti\u010dne stvari, pomerala napred, i to uz ogromnu policijsku represiju. Nije bilo nikakvih problema da se o tome pri\u010da u javnosti. Posle toga, 2004. godie, imali smo kampanju protiv dr\u017eavne pomo\u0107i ha\u0161kim optu\u017eenicima i njihovim porodicama. I to je bilo fantasti\u010dno, jer su ljudi rekli: \u201e\u0160ta, nama bre uzimaju lovu?!\u201c Ali, tu na\u0161u inicijativu nisu uvrstili na dnevni red skup\u0161tine, i nikad vi\u0161e nijednu posle toga.<\/p>\n

Bi li se ne\u0161to od tih iskustava moglo iskoristiti u ovom vremenu op\u0107e remilitarizacije?<\/p><\/blockquote>\n

– Ne znam, ne mogu o tome da govorim. To moraju da osmi\u0161ljavaju oni na koje se odnosi. Te\u0161ko je to nametnuti. Neko bi morao da tra\u017ei, da pita. Nas iz devedesetih jako malo neko za ne\u0161to pita. Na\u0161e se iskustvo bri\u0161e, jer pokazuje jedan stra\u0161an period zlo\u010dina. Ova zemlja nikad ne\u0107e da se pogleda u ogledalo. A moja je teza: ako se bri\u0161u zlo\u010dini, bri\u0161e se i otpor. Sve \u0161to radimo jeste da poka\u017eemo da postoji oslonac na koji mladi mogu da nastave. E sad, \u0161ta ja znam, sad je taj diskurs jako politi\u010dki korektan, demokratizacija, stabilizacija i tako dalje … Mislim da je devedesetih bio potpuno druga\u010diji duh epohe. Ipak, ja se nadam da od tog uvo\u0111enja vojnog roka ne\u0107e biti ni\u0161ta.<\/p>\n

U dana\u0161njoj javnosti ne vidim otpora obnovljenom ludilu militarizacije.<\/p><\/blockquote>\n

– U Srbiji ga nema, da, ali zato \u0161to ljudi znaju da su to marketin\u0161ki trikovi, propaganda. Takve najave danas ne izazivaju nikakav strah, i ja se nadam da \u0107e tako i ostati. Moram re\u0107i da najve\u0107i deo opozicije u Srbiji ne mo\u017ee ni da ka\u017ee: \u201eKakav bre vojni rok, jeste vi normalni?\u201c Oni se stalno takmi\u010de sa re\u017eimom u onome u \u010demu ne bi smeli: Kosovo, nacionalizam, militarizacija …<\/p>\n

Ponovno uvo\u0111enje vojnog roka i u Hrvatskoj i u Srbiji spominje se zbog navodnih vanjskih prijetnji i pogor\u0161anja globalne sigurnosne situacije.<\/p><\/blockquote>\n

– Jeste. To je globalna vu\u010di\u0107izacija i globalna militarizacija. To stanje ide na ruku Vu\u010di\u0107evim propagandnim i marketin\u0161kim svrhama. Sad svi pri\u010daju o tome, a on \u0107e da ka\u017ee: pa ja sam to prvi po\u010deo. Sad \u0107e da uve\u017ebavaju patriotski kapacitet. Jako je zanimljivo da to u regiji rade samo Hrvatska i Srbija. Za\u0161to je tako? One se smatraju ve\u010ditim takmacima, pa i neprijateljima, pa jedni u odnosu na druge stalno napumpavaju mi\u0161ice. Tu\u017eno je \u0161to razvijaju autoritarnu, ma\u010disti\u010dku, mizoginu, odvratnu militaristi\u010dku kulturu, i \u0161to sve to ide na ruku globalnim tendencijama proizvodnje ratne psihoze. U\u017easno sam zabrinuta, na primer, da vi\u0161e niko ne\u0107e da podr\u017eava ruske dezertere, da ne govorimo o nekim drugim.<\/p>\n

U kontaktu ste s njima? Kako se dr\u017ee protivnici rata u Rusiji?<\/p><\/blockquote>\n

– Jesam, s nekima od njih, iako vi\u0161e s onima koji su izvan Rusije. U kontaktu sam s nekim \u017eenama u Rusiji. Vi\u0161e se \u017eene usu\u0111uju da iza\u0111u na ulicu, zato \u0161to je za mu\u0161karce ogromna opasnost. Drugo, oni nemaju mogu\u0107nost da vr\u0161e kampanju, jer je hajka na ljude. Aktivistkinje bliske majkama ruskih vojnika govorile su mi da se one usu\u0111uju da iza\u0111u na ulicu pet ili deset minuta, i da tra\u017ee obustavu mobilizacije. Uz pomo\u0107 dru\u0161tvenih mre\u017ea imaju vi\u0161e informacija nego ranije, pa su saznali za mnoga su\u0111enja protivnicima rata, prigovara\u010dima savesti i dezerterima. Navodno je nekoliko hiljada ljudi zavr\u0161ilo na sudu jer su se protivili ratu. A tko zna koliki je stvarni broj, u takvom jednom teroru. Od kolega iz Italije, pak, \u010dula sam da i u Ukrajini ima ljudi koji odbijaju i\u0107i na rati\u0161te.<\/p>\n

Lupiga.Com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sta\u0161a Zajovi\u0107 osniva\u010dica je i koordinatorica \u017dena u crnom je komentirala za Lupigu kampanju rekonstruirane militarizacije u dru\u0161tvima i dr\u017eavama koje se ni od posljednjeg rata jo\u0161 nisu stigle oporaviti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":409101,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-409098","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409098","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=409098"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409098\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":409102,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/409098\/revisions\/409102"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/409101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=409098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=409098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=409098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}