{"id":408936,"date":"2024-08-02T07:09:20","date_gmt":"2024-08-02T05:09:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=408936"},"modified":"2024-08-02T07:09:20","modified_gmt":"2024-08-02T05:09:20","slug":"zasto-nema-masovnog-antiratnog-pokreta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/02\/zasto-nema-masovnog-antiratnog-pokreta\/","title":{"rendered":"Za\u0161to nema masovnog antiratnog pokreta?"},"content":{"rendered":"

Autor: Tom Engelhardt<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Jen\u02bc, dva, tri, ovaj \u010dovek nogu nema,
\nSre\u0107om, samo do kolena.
\nMogla je biti i vi\u0161a cena.
\n\u0160ta \u0107emo, takva su vremena.
\nTvojoj deci ne godi promena,
\nAl\u02bc do\u0161\u00f4 si u hitnoj, ni kov\u010dega ni pomena.
\nGeslo je zanata u ova vremena:
\nMogla je biti i vi\u0161a cena.<\/p>\n

Prva strofa pesme iz vijetnamske ere; autor teksta, bolni\u010dar ameri\u010dkih vazdu\u0161nih snaga Bob Boardman, bio je nadahnut antiratnom pesmom I Feel Like I\u2019m Fixin\u2019to Die Rag<\/a>, koju je pevao Country Joe McDonald.<\/p>\n

Imali smo stari ameri\u010dki levi\u010darski list Guardian, kao i Village Voice,koji je svetu otkrio \u0161ezdesete, i njegove kasnije imitatore kao \u0161to je Boston Phoenix. Imali smo Liberation News Service, Rat u Njujorku, Great Speckled Bird u Atlanti, Old Mole u Bostonu, upadljivo psihodeli\u010dne Chicago Seed, Leviathan, Viet-Report i L.A. Free Press, kao i jedan teksa\u0161ki list \u010dije sam ime odavno zaboravio, ali pamtim da je bio sklon karikaturama s armadilom. Svi su oni postojali \u0161ezdesetih i ranih sedamdesetih godina pro\u0161log veka i tiskali se me\u0111u stotinu \u201eandergraund\u201c listova \u2013 re\u010d andergraund zvu\u010dala je vrlo romanti\u010dno u tom politi\u010dkom trenutku. U \u201ealternativnom\u201c svetu opozicije bilo je na desetine vojni\u010dkih antiratnih novina i na stotine srednjo\u0161kolskih krpara koje su nekako kru\u017eile po\u0161tom ili i\u0161le iz ruke u ruku, u svetu \u2013 danas bezmalo nezamislivom \u2013 me\u0111uljudskog dru\u0161tvenog umre\u017eavanja, koji je vi\u0161e decenija prethodio internetu. Naravno, tu je bio i Nedeljnik I. F. Stonea (I. F. Stone\u2019s Weekly, 1953\u20131971): jedan posve\u0107en novinar ispisivao ga je 19 godina i svaka re\u010d je iza\u0161la ispod njegovog pera (osim, naravno, onih beskrajnih gluposti koje bi izbunario iz gomila zvani\u010dnih dokumenata proizvedenih u Va\u0161ingtonu, Vijetnamu i drugde).<\/p>\n

Se\u0107am se dolaska tog biltena, mada vi\u0161e ne znam da li sam bio pretpla\u0107en ili sam delio ne\u010diji primerak. U vreme kad se pretpostavljalo da je biti mlad sjajna stvar, Stone je bio star \u2013 otprilike istih godina kao moji roditelji \u2013 a ipak smo nestrpljivo i\u0161\u010dekivali njegove re\u010di. Zna\u010dilo nam je \u0161to neko iz prethodne generacije potvr\u0111uje, u osnovnim crtama, da je ono \u0161to je zaokupljalo mnoge od nas \u2013 Vijetnamski rat \u2013 zaista ameri\u010dki zlo\u010din.<\/p>\n

\n

Poziv na slu\u017eenje zemlji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ka\u017eu da se ne mo\u017ee\u0161 vratiti u godine svoje mladosti jer ih je nostalgija u me\u0111uvremenu ulep\u0161ala, ali sam nedavno, bezmalo 44 godine otkad sam video poslednji broj Stoneovog nedeljnog biltena \u2013 Stone je imao 64 godine kad je stavio ta\u010dku, a ja sam tada imao 27 \u2013 otkrio da na mre\u017ei postoji ceo arhiv njegovih tekstova, svih 19 godina, i po\u010deo ponovo da ih \u010ditam. Time sam prizvao vreme vrtoglavica u kom smo se ose\u0107ali \u201eoslobo\u0111eni\u201c od ve\u0107eg dela onog u \u0161ta su nas u\u010dili da verujemo, ali smo istovremeno bili ljuti i ogor\u010deni zbog tog gubitka \u2013 mada to tada nismo tako videli. U to vreme je spadala i verzija Amerike koju je oli\u010davao John Wayne: na kraju svakog ratnog filma, dok odjekuje himna marinaca, ameri\u010dki vojnici slave zaslu\u017eenu pobedu koja \u0107e svet u\u010diniti boljim. U to vreme je spadala i daleko pitomija, ali srodna vizija zemlje, dr\u017eave koja je istinski na\u0161a i kojoj dugujemo neku vrstu slu\u017eenja \u2013 \u0161tavi\u0161e, sanjamo o tome da ga ponudimo. To je bilo duboko usa\u0111eno u nas i zato je slavni poziv koji nam je predsednik John F. Kennedy uputio u svom inauguracionom govoru izazvao tako sna\u017ean odgovor. (\u201ePa zato, moji zemljaci Amerikanci, ne pitajte \u0161ta va\u0161a zemlja mo\u017ee da u\u010dini za vas; pitajte \u0161ta vi mo\u017eete da u\u010dinite za svoju zemlju.\u201c) Ubrzo potom, moja budu\u0107a supruga se pridru\u017eila mirovnim snagama kao i desetine hiljada drugih mladih Amerikanaca, dok sam ja i dalje sanjao svoj san iz detinjstva: da postanem diplomata i predstavljam svoju zemlju u inostranstvu.<\/p>\n

Ose\u0107anje da smo du\u017eni da slu\u017eimo svojoj zemlji bilo je tako duboko da je prvim opozicionim pokretima tog vremena, posebno Pokretu za gra\u0111anska prava, ono bilo glavni pokreta\u010d, kao \u0161to je o\u010digledno bilo i I. F. Stoneu. Otkri\u0107e da ispod sjajne glazure na\u0161e zemlje postoji mno\u0161tvo no\u0107nih mora mo\u017eda je promenilo ideju o tome kako ispuniti svoju du\u017enost, ali nije promenilo impuls. Ni najmanje.<\/p>\n

Stoneovi tekstovi su bili mirni, uljudni, promi\u0161ljeni, zasnovani na \u010dinjenicama, a ipak su prikazivali jedan ameri\u010dki svet koji je bio dramati\u010dno razli\u010dit od onog iz \u201emejnstrim medija\u201c (tada se nisu tako zvali) ili ve\u010dernjih televizijskih vesti. (Na\u0161a televizija je imala samo 13 kanala, a daljinski jo\u0161 nije bio ni na vidiku). Iako je bio prvoklasan istra\u017eiva\u010d, Stone, kao ni mi ostali, nije imao sposobnost da vidi budu\u0107nost, \u0161to zna\u010di da se neki njegovi strahovi (\u201eTre\u0107i svetski rat\u201c), kao ni njegovi snovi, nisu obistinili. Ali kad je govorio o tada\u0161njoj ameri\u010dkoj sada\u0161njosti, bio je zadivljuju\u0107e ta\u010dan. Ponovno \u010ditanje nekih njegovih tekstova posle vi\u0161e decenija navelo me je na razmi\u0161ljanje o sli\u010dnostima i razlikama izme\u0111u vremena beskrajnog rata u Indokini i sada\u0161njeg vremena beskrajnog rata protiv terora.<\/p>\n

U \u010dasu kad ve\u0107 14 godina tro\u0161imo novi vek, jedna od najneobi\u010dnijih stvari u Stoneovim tekstovima o Vijetnamu, Laosu i Kambod\u017ei jeste to \u0161to nam se mnogi od njih \u010dine vrlo aktuelni, kao da pripadaju dvadeset prvom veku. Pokazuje se da dr\u017eava nacionalne bezbednosti ponavlja ne samo ono \u0161to je bezuspe\u0161no radila poslednjih 13 godina ve\u0107 ono \u0161to je bezuspe\u0161no radila poslednjih \u0161est decenija. Nave\u0161\u0107u nekoliko primera iz Stoneovih biltena da bi bilo jasno o \u010demu govorim.<\/p>\n

\u2013 Imaju\u0107i na umu propast ira\u010dke vojske u junu, vojske koju su obu\u010davali i naoru\u017eavali Amerikanci, i nedavna otkri\u0107a o njenih 50.000 \u201efantomskih vojnika\u201c, navodim Stoneove re\u010di o Laoskoj vojsci iz januara 1961: \u201eBrojnost najskuplje pla\u0107ene vojske u Aziji razli\u010dito se procenjuje \u2013 od 23.000 do 30.000. (lukavi Lao\u0161ani nisu nam dopustili da saznamo stvarne brojeve, mo\u017eda zato da ne bismo otkrili koliko novca namenjenog vojsci skre\u0107e u d\u017eepove nekolicine vo\u0111a). Ali ona nikad nije bila kadra da se odupre \u0161a\u010dicama gerilskih boraca ili nekolicini posve\u0107enih bataljona poput onog koji predvodi kapetan Kong Le.\u201c<\/p>\n

\u2013 Kad je re\u010d o ofanzivi ISIS u Iraku pro\u0161le godine ili o napadima od 11. septembra, ili o bilo \u010demu drugom u vezi s ratovima koje smo u me\u0111uvremenu vodili, na\u0161a gargantuovska birokratija, sa 17 sve ve\u0107ih obave\u0161tajnih slu\u017ebi, vi\u0161e puta se pokazala kao nedorasla. Pogledajte Stoneov komentar o Tet ofanzivi iz februara 1968. U vreme kad je ameri\u010dki vrhovni komandant u Vijetnamu uveravao Amerikance da vijetnamski neprijatelj gubi rat, severnovijetnamski vojnici i Nacionalni front za oslobo\u0111enje Ju\u017enog Vijetnama (\u201eVijetkong\u201c) izvr\u0161ili su napade na svaki ve\u0107i grad u Ju\u017enom Vijetnamu, pa i na ameri\u010dku ambasadu u Sajgonu: \u201eJo\u0161 ne znamo \u0161ta nas je pogodilo jer se neki tragovi nalaze se izvan Sajgona i Huea. Najve\u0107i obave\u0161tajni aparat na svetu bio je zate\u010den.\u201c<\/p>\n

\u2013 O na\u0161im ubistvima dronom i drugim vazdu\u0161nim kampanjama, pa i dana\u0161njim u Iraku i Siriji, kao o globalnom ratu ne protiv terorista, ve\u0107 za njih \u2013 jer im sve to poma\u017ee da regrutuju vi\u0161e ljudi \u2013 Stone ka\u017ee u februaru 1968: \u201eKad se zavr\u0161i prebrojavanje mrtvih, vide\u0107e se da je jedna od glavnih \u017ertava na\u0161a iluzija o pobedi izvojevanoj vazdu\u0161nim snagama: sav taj bum-bum nije spre\u010dio neprijatelja da do\u0111e s tenkovima u Lang Vei\u2026 Cela zemlja je postepeno spaljivana da bi bila \u02bcspasena\u02bc. Primenjivati taktiku spr\u017eene zemlje na sopstvenoj teritoriji herojski je \u010din; primenjivati je u zemlji koju \u02bcspasavamo\u02bc brutalna je i kukavi\u010dka strategija\u2026 Mi pridobijamo ljude za drugu stranu.\u201c Evo ga opet u maju 1970: \u201eVazdu\u0161ne snage, koliko god nadmo\u0107ne, nigde nisu bile u stanju da pobede u ratu.\u201c<\/p>\n

\n

Demobilizacija Amerikanaca<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tako izgleda \u010ditanje Stonea danas. Pet decenija kasnije ameri\u010dki na\u010din ratovanja je sablasno sli\u010dan, ali jedna veoma va\u017ena stvar se promenila: postoji ne\u0161to \u0161to se redovno vi\u0111a u Nedeljniku I. F. Stonea, ali ne i u na\u0161em dana\u0161njem svetu. Trinaest godina nakon \u0161to je zapo\u010dela na\u0161a runda katastrofalnih ratova, gde je masovni antiratni pokret? Gde je vojska spremna da se pobuni i gde je Kongres sa zna\u010dajnim kriti\u010darima na zna\u010dajnim polo\u017eajima?<\/p>\n

Razmi\u0161ljajmo ovako: godine 1968. na \u010delu Senatskog odbora za spoljne odnose bio je J. William Fulbright, \u010dovek koji se suprotstavljao ameri\u010dkoj politici u Vijetnamu i napisao knjigu pod naslovom Arogancija mo\u0107i (The Arrogance of Power); danas nijedan senator koji \u017eeli da ostane u Va\u0161ingtonu 2015. godine ne bi tako opisao Sjedinjene Dr\u017eave. Na \u010delu Senatskog odbora za oru\u017eane snage danas je John McCain. Toliko o tome.<\/p>\n

U poslednjih \u0161est decenija, ameri\u010dka dr\u017eava nacionalne bezbednosti uspe\u0161no je uradila samo jednu stvar (ako ne ra\u010dunamo to \u0161to se pretvorila u delatnost koja bele\u017ei veliki rast): ratosiljala se i nas i Kongresa. U godinama posle Vijetnamskog rata, ameri\u010dki narod se uspe\u0161no demobilisao i izgubio poriv slu\u017eenja zemlji, a rat je privatizovan i gra\u0111anin-vojnik zamenjen \u201eu potpunosti volonterskom\u201c snagom i mno\u0161tvom pla\u0107enika koji rade za ratni\u010dke korporacije. Posle 11. septembra, gra\u0111anstvo je podsticano da posveti najve\u0107u mogu\u0107u pa\u017enju \u201ena\u0161im vojnicima\u201c ili \u201eratnicima\u201c, a bezmalo nikakvu ratovima u kojima se oni bore. Danas je zvani\u010dna uloga dr\u017eave nacionalne bezbednosti, ve\u0107e i mo\u0107nije nego u doba Vijetnama, da Amerikancima pru\u017ei \u201ebezbednost\u201c od terora. U svetu rata, koji je nestao u senkama, i Va\u0161ingtona, u kom su sad bezmalo sve informacije strogo poverljive i obavijene velom tajne, gra\u0111anin mo\u017ee ose\u0107ati da je \u201ebezbedan\u201c i \u201esiguran\u201c samo ako \u0161to manje zna o onom \u0161to \u201ena\u0161a\u201c vlada radi u na\u0161e ime. Time se mo\u017ee objasniti za\u0161to je u Obaminim godinama jedini zlo\u010din u zvani\u010dnom Va\u0161ingtonu bio curenje informacija ili uzbunjivanje, to jest obave\u0161tavanje gra\u0111ana o ne\u010dem \u0161to oni ne treba da znaju o funkcionisanju \u201esvoje\u201c vlade.<\/p>\n

Predsednik Richard Nixon je 1973. ukinuo vojnu obavezu da bi se re\u0161io buntovne gra\u0111anske vojske. Otad su na\u0161i lideri na razne na\u010dine uspevali da gurnu gra\u0111anstvo u zape\u0107ak, pa je poriv slu\u017eenja zemlji ustupio mesto cini\u010dnom odnosom prema vlasti (\u0161to je urodilo, izme\u0111u ostalog, pokretom \u010cajanke na desnici). Tako su se re\u0161ili i nas i gotovo svakog kongresnog nadzora, pa su onda mogli da rade sve \u0161to bi im dunulo, a to u praksi zna\u010di da u beskraj ponavljaju iste brutalne, militarizovane gluposti. Iz repetitivne gluposti ameri\u010dke spoljne, to jest ratne politike mogli bi izvu\u0107i zaklju\u010dak (ali ga ne\u0107e izvu\u0107i) da gra\u0111ani \u010dak i svojom pobunom mogu da nau\u010de dr\u017eavu ne\u010dem su\u0161tinskom.<\/p>\n

\n

Slu\u017eenje zemlji u opoziciji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ipak, na\u0161e demobilisanje treba videti kao va\u017eno postignu\u0107e. To zna\u010di da morate pripadati odre\u0111enoj starosnoj grupi da biste se uop\u0161te se\u0107ali kako je izgledao taj poriv za slu\u017eenjem, posebno kad je masovno pre\u0161ao u opoziciju. I. F. Stone je bio rani model; \u010dak sam i ja to bio mada se nisam posebno isticao. Nebrojeni Amerikanci poput mene, vojnici i civili, upu\u0161tali su se u takve aktivnosti smatraju\u0107i da time slu\u017ee svojoj zemlji. Iako se o\u010digledno nisu uklapali u normalnu definiciju ameri\u010dkog \u201epatriotizma\u201c, dolazili su s istog mesta.<\/p>\n

Aprila 1968, nekoliko meseci posle Tet ofanzive, oti\u0161ao sam s dva bliska prijatelja na miting u Boston Komonu koji je organizovala grupa protivnika vojne obaveze. Sva trojica smo tamo vratili svoje vojne knji\u017eice. Za tu priliku sam obukao sako i stavio kravatu da bih istakao da nismo hipi radikali. Bili smo ozbiljni Amerikanci koji se protive paklenom ratu u re\u017eiji svoje zemlje, koja se na njihove o\u010di preobra\u017eava u najgoru no\u0107nu moru.<\/p>\n

Posle mnogo godina se\u0107am se ushi\u0107enja, \u010dak ose\u0107anja slobode, ali i straha. (Po\u0161to sam tih godina bio relativno krotak momak koji po\u0161tuje zakon, \u010desto sam u takvim situacijama ose\u0107ao nelagodu i bio pomalo \u2013 i ne ba\u0161 pomalo \u2013 upla\u0161en.) Slede\u0107e godine, po\u0161to sam ve\u0107 napustio \u0161kolu i radio u \u0161tampariji jednog \u201eandergraund\u201c pokreta, odva\u017ena mlada saradnica i ja vozili smo dvojicu nervoznih i iritantnih dezertera iz Zelenih beretki u Kanadu. Priznajem da sam se uznemirio kad su odglumili mitraljiranje krajolika kroz koji smo prolazili, a kad su izvadili drogu (slo\u017eili smo se da nikakva droga ne dolazi u obzir na putu koji vodi preko kanadske granice), po\u017eeleo sam da nisam u tom automobilu. Ipak, uprkos svim mojim strahovima, nisam sumnjao ni u to \u0161to radim ni u va\u017enost pomaganja ameri\u010dkim vojnicima koji vi\u0161e nisu hteli da u\u010destvuju u u\u017easnom ratu.<\/p>\n

Najzad, 1971, bolni\u010dar vazdu\u0161nih snaga Bob Boardman, ogor\u010den zbog reke ameri\u010dkih ranjenika koji su se vra\u0107ali iz rata, pro\u0161vercovao me je u svoju sanitetsku jedinicu u bazi vazduhoplovnih snaga Trevis, u severnoj Kaliforniji. Iako nisam imao nikakvog reporterskog iskustva, \u201eintervjuisao\u201c sam gomilu unezverenih, ljutih momaka s patrljkom umesto ruke ili noge, koji su bili protivnici rata na sve mogu\u0107e slo\u017eene, neo\u010dekivane i gnevne na\u010dine. Sve zajedno bilo je vrlo turobno, grozni\u010davo i potresno. Oti\u0161ao sam ku\u0107i, napisao izve\u0161taj od tri dela o onom \u0161to sam video i \u010duo, i odneo ga u Pacific News Service, malu antiratnu organizaciju u San Francisku (u kojoj \u0107u posle toga raditi).<\/p>\n

\u010cak ni tada ve\u0107ina Amerikanaca nije tako shvatala slu\u017eenje zemlji. Ali ja jesam. Smatrao sam da me je moja dr\u017eava izdala i da je moja gra\u0111anska du\u017enost da u\u010dinim sve \u0161to mogu da bih to promenio (tako mislim i danas). Na neki uvrnut na\u010din, zadr\u017eao sam perverznu veru u tu dr\u017eavu ili u na\u0161u sposobnost da je promenimo onako kao \u0161to je to u\u010dinio Pokret za gra\u0111anska prava.<\/p>\n

Slutim da je upravo to nestalo iz na\u0161eg ameri\u010dkog sveta. Ponovno uvo\u0111enje vojne obaveze, koje se \u010desto pominje kao odgovor na na\u0161e probleme, ne bi bilo dobro re\u0161enje. Ono bi svakako donekle promenilo sastav ameri\u010dke vojske. Ali nama nedostaje vojna obaveza, ve\u0107 vera u slu\u017eenje zemlji, sr\u017e nekada\u0161nje definicije patriotizma. Na jo\u0161 osnovnijem nivou, mo\u017eda je nestala i sama ideja aktivnog gra\u0111anina, da i ne govorimo o demokratiji koja je pratila takvo shvatanje gra\u0111anske du\u017enosti za razliku od dana\u0161njeg bizarnog sveta multimilijardera u kom o rezultatu izbora odlu\u010duje 1% stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ako posle toliko godina stra\u0161nog rata protiv terora, beskrajnog Afganistanskog rata, Ira\u010dkog rata 3 i Sirijskog rata 1 nema znatnijeg antiratnog pokreta u ovoj zemlji, za to mo\u017eete zahvaliti jedinoj sjajnoj zamisli dr\u017eave nacionalne bezbednosti. \u010cetrdeset godina po zavr\u0161etku Vijetnamskog rata, jedini zadatak koji je ostavila Amerikancima je komi\u010dno zahvaljivanje vojnicima na njihovom slu\u017eenju zemlji, ne\u0161to \u0161to bi 50-ih i 60-ih godina pro\u0161log veka bilo nezamislivo zato \u0161to biste, u su\u0161tini, zahvaljivali sami sebi.<\/p>\n

\n

Nestali u akciji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Evo re\u010di I. F. Stonea iz pretposlednjeg pasusa poslednjeg izdanja njegovog biltena:<\/p>\n

\u201eNema nikog sre\u0107nijeg nego \u0161to sam bio ja sa svojim Nedeljnikom. Pru\u017eiti malu utehu potla\u010denima, pisati istinu ta\u010dno onako kako je vidim, ne praviti kompromise osim onih u smislu kvaliteta, koje su mi nametnuli moji sopstveni nedostaci, nemati gospodara osim sopstvenih poriva, \u017eiveti u skladu s idealizovanom slikom novinarstva, a ipak obezbediti sredstva za \u017eivot svoje porodice \u2013 \u0161ta vi\u0161e mo\u017ee \u010dovek da tra\u017ei?\u201c<\/p>\n

Evo i poslednje strofe gnevne pesme bolni\u010dara Boba Boardmana, \u010dijom je prvom strofom zapo\u010det ovaj tekst:<\/p>\n

Onda je do\u0161lo, \u010detiri, pet,
\nI on je napustio ovaj svet.
\nSve smo u\u010dinilo da bude bolje,
\nAl\u02bc u njemu vi\u0161e nije bilo volje.
\nKakva je agonija taj \u017eivot bio, ka\u017eete di\u017eu\u0107i kov\u010deg \u010dilo,
\nMoglo je biti mnogo gore da se nije ovako zavr\u0161ilo.<\/p><\/blockquote>\n

A evo i nekoliko krajnje sve\u010danih re\u010di kojima je dvadesettrogodi\u0161nji Tom Engelhardt u aprilu 1968. napismeno obrazlo\u017eio dekanu odbijanje stipendije Nacionalne odbrane za prou\u010davanje Kine (\u201egeneral Hershey\u201c koga pominjem bio je direktor Selektivnog sistema slu\u017ebe, koji je izdao dopis, objavljen u publikaciji Studenata za demokratsko dru\u0161tvo New Left Notes, o \u201eusmeravanju\u201c ameri\u010dke radne snage tamo gde bi mogla najbolje doprineti ostvarivanju dr\u017eavnih ciljeva):<\/p>\n

\u201eUjutro 3. aprila, u Boston Komonu, vratio sam svoju vojnu knji\u017eicu. Smatrao sam da je to odgovor na tri vrste \u02bcusmeravanja\u02bc koje su, po mom mi\u0161ljenju, uticale na moj \u017eivot. Pre svega, bio je to odgovor na tvr\u0111enje generala Hersheya da je \u02bcusmeravanje\u02bc radne snage \u02bcameri\u010dki ili posredan na\u010din da se postigne ono \u0161to se u drugim zemljama, u kojima ne postoji pravo na izbor, posti\u017ee direktivama\u02bc. Isklju\u010dio sam se iz sistema regrutacije, koji je bio flagrantan poku\u0161aj da me nateraju da \u017eivim \u017eivotom bez slobode\u2026<\/p>\n

Na kraju sam pristupio otporu protiv ameri\u010dkih vlasti, koje su, uz pomo\u0107 regrutovanih vojnika, poku\u0161avale da sprovedu najmu\u010dniju vrstu \u02bcusmeravanja\u02bc izvan na\u0161e zemlje. To je posebno o\u010digledno u Vijetnamu, gde se gra\u0111anima Ju\u017enog Vijetnama oduzima prilika da razmisle o odr\u017eivim alternativama njihovoj dana\u0161njoj vlasti. \u0160tavi\u0161e, kad je taj poku\u0161aj \u02bcusmeravanja\u02bc (koji se naziva \u02bcPridobijanje srca i du\u0161a Vijetnamaca\u02bc) nai\u0161ao na protivljenje, ameri\u010dka vlada je pomo\u0107u svojih oru\u017eanih snaga uradila u\u017easne stvari koje su nepodno\u0161ljive misle\u0107em bi\u0107u.\u201c<\/p>\n

tomdispatch.com<\/a><\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako posle toliko godina stra\u0161nog rata protiv terora, beskrajnog Afganistanskog rata, Ira\u010dkog rata 3 i Sirijskog rata 1 nema znatnijeg antiratnog pokreta u ovoj zemlji, za to mo\u017eete zahvaliti jedinoj sjajnoj zamisli dr\u017eave nacionalne bezbednosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":405731,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-408936","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/408936","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=408936"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/408936\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":408939,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/408936\/revisions\/408939"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/405731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=408936"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=408936"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=408936"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}