{"id":408840,"date":"2024-08-01T07:46:50","date_gmt":"2024-08-01T05:46:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=408840"},"modified":"2024-08-01T07:46:50","modified_gmt":"2024-08-01T05:46:50","slug":"lektira-bez-koje-se-ne-mogu-razumeti-krajnji-dometi-svesrpske-deklaracije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/08\/01\/lektira-bez-koje-se-ne-mogu-razumeti-krajnji-dometi-svesrpske-deklaracije\/","title":{"rendered":"Lektira bez koje se ne mogu razumeti krajnji dometi Svesrpske deklaracije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dejan Restak<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nema\u010dka je pretrpela poraz u Prvom svetskom ratu, ali za razliku od epiloga Drugog svetskog rata, nije bilo promene svesti i prihvatanja istine i odgovornosti kao preduslova za pomirenje sa ostatkom sveta. Nemci su verovali da su vodili pravedni\u010dki rat i da su Evropu \u010duvali od najezde bolj\u0161evika i komunizma, a da ih zli Zapad nije u tome podr\u017eao, ve\u0107 naprotiv, pomogao bolj\u0161evicima da ih poraze.<\/p>\n

Njihov tada\u0161nji odnos prema Zapadu nije bio puno druga\u010diji od naprednja\u010dkog u Srbiji nakon ratova devedesetih. Parlamentarizam do\u017eivljavaju kao izum tog Zapada i imali su veliki otpor uvo\u0111enju demokratije. Sve vreme su zapravo pripremali teren za velikog vo\u0111u koji \u0107e sve Nemce ujediniti i nekoliko godina kasnije povesti u rat \u201ckoji \u0107e ispraviti nepravdu Prvog svetskog rata\u201d.<\/p>\n

Da bi se jedan narod ujedinio pod mo\u0107nim autokratom, potrebna je jaka zajedni\u010dka emocija.<\/p>\n

Najlak\u0161a zajedni\u010dka emocija je mr\u017enja prema spoljnom neprijatelju i prema \u201cni\u017eim rasama\u201d ili drugim klasama u sopstvenom dru\u0161tvu.<\/p>\n

No taj proces uop\u0161te nije bio jednostavan posle Velikog rata i onako demorali\u0161u\u0107eg poraza. Narod je izgubio veru, do\u0161lo je do me\u0111usobnih optu\u017eivanja klasa i politi\u010dkih grupacija. Levica je za poraz optu\u017eivala desnicu i obrnuto itd itd<\/p>\n

Kre\u0107e uporan rad intelektualaca na procesu ujedinjena koji \u0107e rezultovati psihozom fa\u0161izma na \u010delu sa Hitlerom i paklom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

U procesu ujedinjenja u\u010destvovali su najumniji ljudi Nema\u010dke poput Huga Preussa o kom pi\u0161e profesor Aleksandar Molnar u svojoj knjizi \u201cRasprava o demokrtskoj ustavnoj dr\u017eavi\u201d (Samizdat 2002).<\/p>\n

Dobar deo tih ljudi nije u tom procesu u\u010destvovao sa predumi\u0161ljajem Au\u0161vica, ve\u0107 sa naizgled plemenitom idejom oporavka nacionalnog duha i morala. Jo\u0161 manje je narod Nema\u010dke bio svestan hipnoze koja mu se priprema.<\/p>\n

\u201cAko Nema\u010dka posle svega \u0161to se dogodilo, ho\u0107e da se podigne me\u0111u nacije, ona mora jo\u0161 mnogo vi\u0161e nego pre da nagla\u0161ava svoje jedinstvo\u201d uzvikivao je Hugo na jednom od Sabora svenema\u010dkih (da skup se ba\u0161 tako zvao, A. Molnar nam prenosi orginalne zapise).<\/p>\n

Jo\u0161 uvek ne sanjaju\u0107i \u0161ta stvara, u o\u010dajnoj \u017eelji da mobili\u0161e i ujedini Nemce, Hugo je na Ustavotvornoj skup\u0161tini 24. februara 1919. branio ideju da Nema\u010dka ostane \u201cRajh\u201d zbog njegovog emocionalno-integrativnog i simbolo\u010dko-mobilizacijskog potencijala.<\/p>\n

On u tom govoru ka\u017ee \u201cRajh ima vi\u0161evekovnu tradiciju i inkorporira \u010de\u017enju raspr\u0161enog nema\u010dkog naroda za jedinstvom\u201d (Svesrpska deklaracija ima ne\u0161to druga\u010diji raspored re\u010di).<\/p>\n

O\u017eivljavanje nema\u010dkog narodnog jednistva bilo je uspe\u0161no i u prvi mah spasilo je Nema\u010dku od dezintegracije, ali jednom kada iz boce pustite demone nacionalizma, njih vi\u0161e ne mo\u017eete kontrolisati. \u010cudovi\u0161te Vajmarske republike sazdano je od novog nema\u010dkog nacionalizma, vaskrslog iz ratnog poraza poput feniksa. Hugo poput doktora Franke\u0161tajna posmatra monstruma u \u010dijem je stvaranju u\u010destvovao, kako odlazi da tra\u017ei diktatora koji \u0107e zavladati nema\u010dkim narodom i koji \u0107e osloboditi demokratiju od zlog Zapadnog parlamentarizma (Srbija je ovde u prednosti, jer vo\u0111a ve\u0107 postoji i jako se dobro kotira).<\/p>\n

D\u017eaba se tada Hugo odlu\u010dno suprostavlja zahtevima novog nema\u010dkog nacionalizma. Ribe su skuvane.<\/p>\n

Kao dosledni levi liberal, glavni pisac Vajmarskog ustava, na kraju krajeva i kao Jevrejin (put do pakla je poplo\u010dan dobrim namerama) on je mogao sasvim dobro da primeti da upravo iz ovog pravca preti najve\u0107a opasnost po Vajmarsku republiku. Kasno, prekasno.<\/p>\n

Iako je jasno uo\u010dio opasnost, pogre\u0161io je u jednoj pretpostavci. Smatrao je da novi diktator ne\u0107e mo\u0107i da ujedini Nema\u010dku, da ne\u0107e dobiti podr\u0161ku celog nema\u010dkog naroda.<\/p>\n

On je zanemario dugoro\u010dan u\u010dinak propagande kojom su se slu\u017eili \u201cla\u017eni pororoci\u201d novog nema\u010dkog nacionalizma, uru\u0161avanja institucija Vajmarske republike i slabljenja konstruktivne opozicije u njoj. (opet napominjem, ovo sve pi\u0161e u knjizi Aleksandra Molnara iz 2002. godine, dakle ne opisujem ja sarkasti\u010dno Srbiju danas. Ostaje da se zapitamo \u0161ta bi tek bilo da su imali ovako mo\u0107ne medije kao srpski naprednjaci sada)<\/p>\n

Svi ti procesi kulminiraju\u0107i u izdizanju kulta li\u010dnosti nema\u010dkog narodnog vo\u0111e dove\u0161\u0107e do uru\u0161avanja Vajmarske republike, a da pri tom Nema\u010dka ne bude uvu\u010dena u gra\u0111anski rat, izuzev ograni\u010denog terora nad politi\u010dkim neistomi\u0161ljenicima.<\/p>\n

\n

Mitologija i mr\u017enja<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Profesor Molnar pi\u0161e da je glavni tvorac mitologizacije socijalisti\u010dkih (komunisti\u010dkih)u\u010denja po\u010detkom 20. veka bio Sorel. On je izvr\u0161io potom klju\u010dni uticaj na Musolinijev fa\u0161isti\u010dki spoj komunizma i nacionalizma, da bi kona\u010dno Karl \u0160mit nacionalisti\u010di teoreti\u010dar nacisti\u010dke Nema\u010dke bio jedan od klju\u010dnih protagonista mitologizacije nema\u010dkog naroda. Sasvim slu\u010dajno, \u017eena mu je bila Srpkinja, devoja\u010dkog prezimena Todorovi\u0107.<\/p>\n

\u0160mit tuma\u010di Sorela tako \u0161to prepoznaje da je jedna od osnovnih funkcija mita da kanali\u0161e i intenzivira mr\u017enju prema odre\u0111enom objektu.<\/p>\n

Za komuniste je taj objekat recimo bio \u201cbur\u017eoazija\u201d. Mitska predstava bur\u017eoazije, koliko god iskrivljena i nerealna bila, za komuniste je va\u017enija od onoga \u0161to bur\u017eoazija zaista jeste, po\u0161to oja\u010dava njihov borbeni moral i pospe\u0161uje njihovu spremnost za klasni rat.<\/p>\n

\u0160mit ide dalje od toga i shvata da mr\u017enja protiv bur\u017eoazije nije dovoljna za mobilizaciju naj\u0161irih masa. On otkriva da mnogo intenzivniju mr\u017enju kod ljudi koji se ose\u0107aju pripadnicima jednog naroda izazivaju predstave o nekom drugom narodu spolja ili o manjini koja je \u201cparazit\u201d u sopstvenoj dr\u017eavi. (sami prepoznajte nekog spoljnog neprijatelja i manjinu u Srbiji. Shvatili su da imaju problem u koli\u010dini neprijatelja, te sada rade na smanjivanju broja)<\/p>\n

Iz ruskog i italijanskog iskustva \u0160mit ta\u010dno prepoznaje da razli\u010diti narodi imaju sklonosti prema razli\u010ditim mitovima i da je za eksplozivnu mobilizaciju potreban samo adekvatan mit i dobar megafon preko koga \u0107e on biti permanentno emitovan. (npr nacionalne televizije sa dr\u017eavnim frekvencijama)<\/p>\n

\u0160to su mitovi iracionalniji i lu\u0111i to su delotvorniji otkriva \u0160mit i zaklju\u010duje: \u201cLudilo postaje \u010dudovi\u0161ni izvor energije i nagoni pojedine ljude, kao i cele narode, na zanosne nade i dela.\u201d<\/p>\n

\u201cU prijem\u010divosti za mit le\u017ei kriterijum za to da li jedan narod ili neka druga socijalna grupa ima istorijsku misiju i da li je njegov istorijski trenutak nastupio.\u201d \u2026 \u201ctrgova\u010dkoj slici balansa suprostavlja se jedna druga ratni\u010dka predstava jedne krvave, kona\u010dne, uni\u0161tavaju\u0107e odlu\u010dne bitke.\u201d<\/p>\n

Jo\u0161 1923. \u0160mit je zagovarao raspaljivanje novih suludih mesijanskih ratni\u010dkih mitova, koji \u0107e biti u stanju da \u201cizabrani narod\u201d (nebeski narod), pokrenu na ispunjavanje njegove mesijanske misije i ulazak u njegovu apokalipti\u010dnu \u201ckona\u010dnu bitku\u201d. (Kosovsku bitku)<\/p>\n

Klju\u010dni deo mita je neprijatelj. Slika neprijatelja kojom operi\u0161e mit nije ne\u0161to \u0161to nu\u017eno mora odgovarati realnosti. Ako sam neprijatelj ne daje dovoljno delotvornu sliku o sebi, onda je mit sam mora dopuniti.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, neprijatelj po \u0160mitu mora biti uzdignut u mit.<\/p>\n

Su\u0161tina \u0160mitove mitomanije je u tome da neko uvek mora biti neprijatelj, po\u0161to su mitovi bez neprijatelja neubedljivi i nedelotvorni.<\/p>\n

Suprotnost neprijatelju \u010dine prijatelji, tj sunarodnici koje mit homogenizuje i be\u0161avno spaja u jednu organsku celinu. Svaki narod mora sam da odlu\u010di ko mu je neprijatelj a ko prijatelj, a u politiku spadaju sve aktivnosti kojima se okon\u010davaju unutra\u0161nji razdori i pospe\u0161uje njegovo ujedinjenje protiv zajedni\u010dkog neprijatelja. Totalni neprijatelj, totalni rat ,totalna dr\u017eava, uzvikuje \u0160mit u zoru nacisti\u010dke Nema\u010dke.<\/p>\n

Koncipiraju\u0107i svoju teoriju naroda i njegovih neprijatelja \u0160mit pred o\u010dima ima narod koji samo \u010deka na mig svog vo\u0111e da bi jurnuo u obra\u010dun sa svojim neprijateljem. (eno ga narod na Drinskoj regati, peva Vidovdan i \u010deka mig)<\/p>\n

\u201cZa svakog pojedinca sloboda je jednostavno ono \u0161to je jaka dr\u017eava voljna da mu prizna, a ne ne\u0161to \u0161to bi on mogao da zahteva od nje!\u201d (na primer da ne kopa litijum pored njegove njive)<\/p>\n

Zbog toga \u0107e \u0160mit po dolasku Adolfa Hitlera na vlast mo\u0107i spremno da tvrdi kako nema\u010dki vo\u0111a ima ekskluzivno pravo da odre\u0111uje neprijatelje svog naroda i pokre\u0107e ga u rat protiv njih. Na u\u017eas Evrope i celoga sveta to se upravo i dogodilo.<\/p>\n

Poenta ovog pisanija je da poku\u0161ate sami da uo\u010dite neke sli\u010dnosti u politici i ideologiji naprednja\u010dko-socijalisti\u010dke koalicije (svaka sli\u010dnost je namerna) Nema\u010dke izme\u0111u dva rata i istoimene koalicije u Srbiji, iskreno se nadam, ne izme\u0111u dva rata.<\/p>\n

Razlike u kontekstu su velike, ali u hronologiji, emocijama, mitovima, mr\u017enji i ne toliko. Na primer Nema\u010dku u tom periodu nije imao ko da \u201cpritiska\u201d i da dr\u017ei pod kontrolom, tako da se samo radilo o tome kada \u0107e se dovoljno naoru\u017eati i ekonomski oja\u010dati za novi rat. Od Vulina i sli\u010dnog naprednja\u010dko-socijalisti\u010dkog olo\u0161a ovde smo \u010desto slu\u0161ali ma\u0161tarije o promeni svetskog poretka i ostvarivanju te slobode za mesijansku kona\u010dnu bitku. Eno \u0161e\u0161eljevci vide \u0161ansu za tako ne\u0161to u dolasku Trampa na vlast, te svi nose njegove majice. Koji je drugi smisao njihovog postojanja osim mesijanski novi boj na Kosovu?<\/p>\n

Narod na Balkanu koji je najvi\u0161e izgubio devedestih zbog mitomanije svog diktatora je srpski narod. Ipak Srbijom i tokom poslednje decenije i kusur vladaju mitomani koji su sedeli sa leve i desne strane Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Bukvalno i doslovno.<\/p>\n

\u010ce\u017enja o povratku izgubljenih teritorija u Srbiji ne gubi na snazi i aktuelnosti. Pumpaju se isti mitovi, mr\u017enja ka istim neprijateljima, pevaju iste pesme, negiraju zlo\u010dini i slave zlo\u010dinci.<\/p>\n

Kud god da krenem tebi se vra\u0107am ponovo. Pesme su naravno lepe, (Vidovdan posebno), ali im estetika nije svrha. Svrha im je \u0161irenje opojnog nacionalnog zanosa, jer je to najplodnije tlo za recikliranje mitomanije i revan\u0161izma. Pesma sto hiljada ljudi sa Drinske regate \u010duje se jako daleko i nikoga na Balkanu i \u0161ire ne ostavlja ravnodu\u0161nim. \u010ceka se samo na onaj mig vo\u0111e, sve ostalo je spremno. Spolja neko zaista mo\u017ee sva\u0161ta napisati o Srbima, reaguju\u0107i na ovakve pojave i eto srpskih akademika koji to recikliraju po nacionalnim frekvencijama. Ve\u010diti krug mr\u017enje se lako nastavlja, te\u0161ko zaustavlja.<\/p>\n

Kao \u0161to smo na\u017ealost videli u Nema\u010dkoj izme\u0111u dva rata, pora\u017eenom narodu najlak\u0161e je servirati mitove, oplemeniti ih mr\u017enjom i dovesti im vo\u0111u koji \u0107e ih kada kucne trenutak povesti u mesijanski rat ujedinjena svih sunarodnika na svim teritorijama. Taj narod, koliko god bio ube\u0111en u ispravnost i uzvi\u0161enost svojih ciljeva, nikada nije postigao svoju mesijansku pobedu, ve\u0107 samo apokalipsu i posle totalnog rata, totalno uni\u0161tenje.<\/p>\n

Tek kada su iz pepela i ru\u0161evina Drugog svetskog rata iza\u0161li sa belim zastavama i potom uverili svet da su napustili fa\u0161isti\u010dke mitove, nema\u010dki narod je postepeno uspeo da se bez ispaljenog metka (i ratne strepnje), sli\u010dno kao i japanski narod uzdigne i vrati u dru\u0161tvo velikih nacija.<\/p>\n

Srpskom narodu svim srcem \u017eelim da se uzdigne me\u0111 najve\u0107e nacije, ali ako je ikako mogu\u0107e bez prethodne apokalipse i belih zastava.<\/p>\n

6yka.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010ce\u017enja o povratku izgubljenih teritorija u Srbiji ne gubi na snazi i aktuelnosti. Pumpaju se isti mitovi, mr\u017enja ka istim neprijateljima, pevaju iste pesme, negiraju zlo\u010dini i slave zlo\u010dinci<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":302293,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-408840","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/408840","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=408840"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/408840\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":408843,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/408840\/revisions\/408843"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/302293"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=408840"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=408840"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=408840"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}