{"id":408095,"date":"2024-07-25T06:36:25","date_gmt":"2024-07-25T04:36:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=408095"},"modified":"2024-07-25T06:40:27","modified_gmt":"2024-07-25T04:40:27","slug":"doba-geopolitickih-previranja-kuda-ide-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/07\/25\/doba-geopolitickih-previranja-kuda-ide-svet\/","title":{"rendered":"Doba geopoliti\u010dkih previranja: Kuda ide svet?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Pavle Kosi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Poslednjih godina svet je potreslo nekoliko kriza, a \u010dini se da se sve intenziviralo nakon pandemije korona virusa koja je celu planetu skoro u potpunosti zaustavila, da bi potom po\u010deo rat u Ukrajini, a onda i onaj na Bliskom istoku u Pojasu Gaze. Istovremeno, najdominantnija svetska sila pokazuje da svaki novi izbori mogu da budu jo\u0161 burniji, pa smo tako nedavno svedo\u010dili poku\u0161aju ubistva Donalda Trampa, kandidata za predsednika Amerike, manje od \u010detiri meseca pred izbore koje mnogi opisuju kao sudbonosne.<\/p>\n

Tim povodom, NIN je razgovarao sa Strahinjom Mateji\u0107em, zamenikom direktora u kancelariji predsednika Evroazija grupe, vode\u0107e firme iz Njujorka koja se bavi procenom i savetovanjem u oblasti geopoliti\u010dkog rizika. On isti\u010de da su od sredine 19. veka i ekonomske i geopoliti\u010dke krize cikli\u010dne, te da svaka osoba, u proseku, pro\u017eivi pet do sedam ekonomskih kriza koje se de\u0161avaju na svakih sedam do osam godina, a samo jednu do dve geopoliti\u010dke krize, \u010diji je ciklus 40 do 50 godina.<\/p>\n

“Najve\u0107i problem je kada se te dve spoje, a u ovom trenutku se nalazimo i u jednoj i drugoj”, ka\u017ee Mateji\u0107.<\/p>\n

On obja\u0161njava da se geopoliti\u010dke krize de\u0161avaju onog trenutka kada institucije koje su stvorene da odgovore na prethodnu geopoliti\u010dku krizu postanu irelevantne za odgovaranje na novu.<\/p>\n

“One postaju ‘lepljive’, jako te\u0161ko se menjaju, pogotovo u mirnodopskim uslovima. Onog trenutka kada postanu irelevantne, nastaju nove krize”, ka\u017ee Mateji\u0107.<\/p>\n

\n

Atentat na Trampa: Posledice po ameri\u010dke saveznike<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U ovakvom trenutku, kada je aktivno vi\u0161e kriza koje imaju geopoliti\u010dke posledice, jo\u0161 je riskantnije svako pogor\u0161anje situacije u najve\u0107oj svetskoj sili – Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. A tamo su u toku predsedni\u010dki izbori na kojima je D\u017eo Bajden upravo odustao od kampanje za reizbor, a kandidat republikanaca je\u00a0Donald Tramp, koji je nedavno pre\u017eiveo poku\u0161aj ubistva na predizbornom skupu.<\/p>\n

Sagovornik NIN-a isti\u010de da sam atentat ne\u0107e fundamentalno uticati na tok izbora za predsednika Amerike. Kako ka\u017ee, atentat je solidifikovao Trampovu bazu.<\/p>\n

“On nije jurio prednost Bajdena do atentata, ve\u0107 je bio u solidnom vo\u0111stvu u krucijalnim dr\u017eavama. Ovo je samo oja\u010dalo njegovu poziciju, pogotovo u okviru Republikanske partije”, ka\u017ee Mateji\u0107.<\/p>\n

Me\u0111utim, kada je re\u010d o spoljnopoliti\u010dkom kontekstu, posledice de\u0161avanja u Americi ose\u0107aju se u prijateljskim i savezni\u010dkim zemljama. On ukazuje na istra\u017eivanja koja pokazuju\u00a0da u Nema\u010dkoj \u010dak 89 odsto ispitanika tvrdi da Amerika trenutno i\/ili nikad nije bila dobar primer demokratije. Sli\u010dna je situacija i u Ujedinjenom Kraljevstvu (86 odsto), Kanadi (80 odsto) i Francuskoj (79 odsto).<\/p>\n

“To su zemlje G7 i glavni ameri\u010dki partneri. To nam samo govori da na otvorene neprijatelje Amerike (poput Rusije, Irana i Severne Koreje) to nije mnogo uticalo. Oni \u0107e re\u0107i: ‘Mi smo ve\u0107 ukazivali na hipokrizu Sjedinjenih Dr\u017eava i\u00a0na ‘la\u017enu demokratiju’, dok \u0107e saveznici morati da sara\u0111uju sa SAD kao najve\u0107om vojnom silom. Sa druge strane, daleko od toga da \u0107e hrliti da implementiraju tekovine demokratije koje su u Americi poslednjih 10 godina u padu”, ka\u017ee Mateji\u0107.<\/p>\n

Atentat na Trampa, istovremeno, mo\u017ee da se posmatra i iz drugog, pozitivnijeg ugla, pa tako Mateji\u0107 ukazuje da su od poslednjeg atentata u Americi, na Ronalda Regana, pro\u0161le 43 godine.<\/p>\n

“Pro\u0161lo je vi\u0161e od 40 godina, a Amerika je najnaoru\u017eanija zemlja po glavi stanovnika, posle Jemena gde besni gra\u0111anski rat. Pored toga, ima najve\u0107i broj mentalno obolelih, a nezbrinutih ljudi u OECD zemljama. Ako se to uzme u obzir, kao i stepen polarizacije poslednjih 15 godina, onda mo\u017eda treba da \u010destitamo bezbednosnim i kontraobave\u0161tajnim institucijama. Ko zna koliko su oni atentata spre\u010dili”.<\/p>\n

Mateji\u0107 smatra da je isti slu\u010daj i sa Evropom gde je nedavno slova\u010dki premijer Roberto Fico pre\u017eiveo atentat.<\/p>\n

“Ako se to doga\u0111a na nekoliko decenija u hiperglobalizovanom dru\u0161tvu gde ljudi, na\u017ealost, imaju izuzetno lak na\u010din da do\u0111u do oru\u017eja, mo\u017eda ovo, u \u0161irem kontekstu, i nije toliko dramati\u010dno”.<\/p>\n

\n

Rat na Bliskom istoku: Put ka miru ekstremno ote\u017ean<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Za to vreme, rat na Bliskom istoku i dalje besni. Od oktobra pro\u0161le godine, palestinske vlasti tvrde da je ubijeno gotovo 40.000 ljudi u izraelskoj vojnoj ofanzivi na Bliski istok, koja predstavlja odgovor na teroristi\u010dki napad Hamasa u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi. Uprkos velikom broju \u017ertava i pritiska spolja, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne odustaje.<\/p>\n

“On zna da je pred njim svakog dana jednostavna jedna\u010dina: Kraj rata = kraj njegovog mandata i potencijalno kraj \u017eivota na slobodi. On vrlo lako mo\u017ee da zavr\u0161i u zatvoru kroz su\u0111enje za proneveru i korupciju, koje je po\u010delo jo\u0161 2019. godine.\u00a0Ogroman bezbednosni propust u Izraelu je nastao, ne spolja, ve\u0107 iznutra, usled podele dru\u0161tva u Izraelu zbog predlo\u017eenih zakona o promeni sudske vlasti koji su izveli na ulice 500, 600.000 ljudi. To je svuda velika brojka, a pogotovo u dr\u017eavi koja ima devet miliona stanovnika. Netanjahu ne \u017eeli da zavr\u0161i rat, ne zato \u0161to je mazohista, ve\u0107 zato \u0161to ima politi\u010dku kalkulaciju, a sa druge strane, duboko uvre\u017eeno mi\u0161ljenje u homogenizovanom izraelskom dru\u0161tvu koje je \u0161okirano najve\u0107im napadom na Jevreje od Drugog svetskog rata, i \u017eeli da odgovori na odgovaraju\u0107i na\u010din”, ka\u017ee Mateji\u0107.<\/p>\n

\n

Netanyahu\u2019s speech vs Gaza\u2019s reality pic.twitter.com\/FNPiNshbop<\/a><\/p>\n

\u2014 The Saviour (@stairwayto3dom) July 24, 2024<\/a><\/p><\/blockquote>\n