{"id":407761,"date":"2024-07-21T07:40:39","date_gmt":"2024-07-21T05:40:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=407761"},"modified":"2024-07-21T07:40:57","modified_gmt":"2024-07-21T05:40:57","slug":"zrtva-koja-nije-vredna-rizika-istine-i-iluzije-o-iskopavanju-litijuma-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/07\/21\/zrtva-koja-nije-vredna-rizika-istine-i-iluzije-o-iskopavanju-litijuma-u-srbiji\/","title":{"rendered":"\u017drtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bo\u0161ko Mijatovi\u0107*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

O vru\u0107oj temi iskopavanja litijuma u Srbiji govorili su rudarski i drugi in\u017eenjeri i ekolo\u0161ki aktivisti i stru\u010dnjaci, da o politi\u010darima ne govorim, dok ekonomista nije bilo na vidiku. A oni bi mogli da pomognu, ako ne i da donesu prevagu jednoj strani.<\/p>\n

Po\u0161to je predsednik najavio javnu raspravu o ovom problemu, poku\u0161a\u0107u da dam skroman doprinos, po\u010dev\u0161i od osnovnih kalkulacija.<\/p>\n

Kolika se proizvodnja planira? Za sada va\u017ei da je to 58.000 tona litijum karbonata, \u0161to je oblik koji je pogodan za proizvodnju baterija i koji struji svetskim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n

Kolika je teku\u0107a cena litijum karbonata? Cena je 18. juna 2024. bila 12.900 dolara po toni, \u0161to je najni\u017ee u prethodnih 35 meseci, da bi do 15. jula opala jo\u0161 za 10 odsto, na 11.538 dolara, \u0161to se mo\u017ee videti i na grafikonu.<\/p>\n

———————————————————————————<\/p>\n

U studiji Ergo Strategy Group za potrebe Rio Tinta, sve kalkulacije su bazirane na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, znatno vi\u0161oj od sada\u0161nje i ako se one narednih godina ne bi pove\u0107ale za vi\u0161e od tre\u0107ine, projekat Jadar bi donosio gubitke<\/h3>\n

———————————————————————————-<\/p>\n

U 2022. godini verovalo se da je revolucionarna zamena motora sa unutra\u0161njim sagorevanjem elektri\u010dnim motorima pred vratima, pa je cena litijuma oti\u0161la u nebo. Ve\u0107 krajem 2023. veliki optimizam je splasnuo po\u0161to se pokazalo da nema revolucije, ve\u0107 samo nastavka evolucije. Potro\u0161a\u010di su i dalje dosta uzdr\u017eani prema elektri\u010dnim automobilima, kako zbog vi\u0161ih cena, tako i zbog nedovoljnog dometa sa jednim punjenjem i nedovoljnog broja punja\u010da. Sa druge strane, visoke cene litijuma su privukle investitore, pa je i ponuda znatno pove\u0107ana ba\u0161 u vreme kada je tra\u017enja bila znatno manja od o\u010dekivane. Javio se znatan vi\u0161ak ponude, pa su i cene morale da opadnu \u010dak za oko 80 odsto. Tako\u0111e, opala je i vrednost akcija rudara i proizvo\u0111a\u010da litijuma, \u010dak za 55,7 odsto za godinu dana, od jula 2023. do jula 2024, prema S&P Global. Pesimizam, nema \u0161ta.<\/p>\n

\n

Dva negativna faktora koja uti\u010du na uzdr\u017eanost poslovnog sveta prema litijumu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Odgovor na pitanje kolika je ukupna vrednost planiranog litijumskog posla Srbije sa Rio Tintom mo\u017ee se dobiti jednostavnim mno\u017eenjem planirane godi\u0161nje proizvodnje litijum karbonata od 58.000 tona sa pomenutom julskom cenom litijum karbonata od 11.538 dolara po toni, \u0161to daje vrednost proizvodnje litijuma u Srbiji u 2024. po sada va\u017ee\u0107im parametrima od oko 670 miliona dolara, odnosno 615 miliona evra. Nije ba\u0161 velika suma, dosti\u017ee vrednost obi\u010dnog preduze\u0107a. Va\u017enije, Srbija bi od rudne rente primila zakonskih pet procenata, \u0161to daje prihod od 31 milion evra! Skromni, da ne ka\u017eem bedni 31 milion. To svakako nije vredno ni najmanjeg rizika koji bi proizvodnja litijuma donela Srbiji.<\/p>\n

————————————————————————————–<\/p>\n

Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja tro\u0161kova, da u dogovoru s Vladom ili \u010dak samoinicijativno ne pla\u0107a rudnu rentu ili poreze ili, \u0161to bi bilo najgore, da \u0161tedi na ekolo\u0161koj za\u0161titi<\/h3>\n

—————————————————————————————<\/p>\n

Prethodnom ra\u010dunu mo\u017ee se prigovoriti da je odabrao nisku cenu litijuma za va\u017ene kalkulacije, u \u010demu ima istine. Ipak, teku\u0107a cena se zasniva na svim znanjima o sada\u0161njosti i budu\u0107nosti, o pozitivnim i negativnim \u010diniocima, i ne sme se tretirati kao slu\u010dajna ili kao kratkoro\u010dna tr\u017ei\u0161na aberacija. Ova cena je niska u pore\u0111enju sa onom od pre godinu-dve, ali mo\u017eda sada predstavlja novu realnost. Iako je nemogu\u0107e predvideti kretanje budu\u0107e cene litijuma u dugom roku, kratak i srednji rok su vrlo problemati\u010dni. Tako je trend opadanja cena nastavljen do dana\u0161njeg dana, pa je na kineskom tr\u017ei\u0161tu ona samo u junu opala za 13,7 odsto prema maju.<\/p>\n

U poslovnom svetu vlada uzdr\u017eanost. Trenutno su dominantna dva negativna faktora. Prvi je pove\u0107anje ponude litijuma od starih i novih proizvo\u0111a\u010da, jer velike investicije iz poslednjih godina po\u010dinju da donose pove\u0107anje proizvodnje, a drugi je nastavak usporene tra\u017enje za elektri\u010dnim automobilima, posebno zbog pove\u0107anja carina na kineske elektri\u010dne automobile u SAD (u\u010detvorostru\u010denje!) i EU (za 38 odsto), kao i ekonomskih pote\u0161ko\u0107a Kine koje su dovele do usporavanja li\u010dne potro\u0161nje, \u0161to \u0107e neminovno doneti pad prodaje elektri\u010dnih vozila, ili bar dalje usporavanje, a time i do istog kretanja tra\u017enje za litijumskim baterijama.<\/p>\n

\n

Projekat koji bi ko\u0161tao mnogo, a ne bi donosio ni\u0161ta, osim gubitaka<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Da elektrifikacija svetskog voznog parka slabo ide svedo\u010di i opis sada\u0161nje dinamike u Fajnen\u0161el tajmsu od 8. jula: \u201eEvropske automobilske kompanije odustale su od planova za elektrifikaciju nakon \u0161to je prodaja vozila na baterije porasla samo za 2,4 odsto u regionu u prvih pet meseci 2024\u201c, s tim da je u maju \u010dak do\u0161lo do pada od 11 odsto. Kako na istom mestu re\u010de jedan investitor: \u201eIndustrija baterija u Evropi bila je jedan od velikih snova, velikog novca i velike aktivnosti, ali sada se de\u0161ava potres\u2026 Sve kompanije koje nemaju podr\u0161ku velikih konglomerata ili nisu kineske \u0107e umreti\u201c. Da pomenem samo da je BMW nedavno odustao od posla sa baterijama vrednog dve milijarde evra, a Folksvagen je odustao od podizanja jedne sopstvene fabrike baterija.<\/p>\n

Smanjenje cena litijuma i baterija ima\u0107e i jednu dobru posledicu: dove\u0161\u0107e do pojeftinjenja elektri\u010dnih automobila, \u0161to mo\u017ee pove\u0107ati tra\u017enju za njima. Dodu\u0161e, u pri\u010du se ume\u0161ala politika i sada pomenute pove\u0107ane carine na najve\u0107im tr\u017ei\u0161tima deluju u suprotnom pravcu. Da zaklju\u010dimo ovaj deo: u kratkom do srednjem roku cve\u0107e ne\u0107e cvetati u prodaji elektroautomobila, a time ni u litijumskoj bran\u0161i.<\/p>\n

—————————————————————————–<\/p>\n

695 miliona evra<\/span><\/h3>\n

doprineo bi srpskom BDP-u projekat Jadar i to prema studiji ra\u0111enoj za potrebe Rio Tinta, dok se investicioni tro\u0161kovi procenjuju na 2,55 milijardi evra, \u0161to bi prvo trebalo povratiti i potom zara\u0111ivati, a ne snositi gubitke ili biti na nuli<\/h3>\n

——————————————————————————<\/p>\n

Ali, to nije sve, u studiji Ergo Strategy Group, koja je za potrebe Rio Tinta radila procenu ekonomsko-finansijskih efekata projekta Jadar (An economic impact assessment of the Jadar lithium-borates project, September 2023), osnova svih kalkulacija bila je predvi\u0111ena cena litijum karbonata od 15.600 dolara po toni, \u0161to je u tom trenutku bilo pristojna, \u010dak konzervativna procena, ali je sada znatno vi\u0161a od teku\u0107ih cena. Ukoliko bi se cene zadr\u017eale na sada\u0161njem nivou ili slede\u0107ih godina bile pove\u0107ane do jedne tre\u0107ine, projekat Jadar Rio Tinta bi donosio gubitke.<\/p>\n

Verujem da se neko u centrali Rio Tinta ve\u0107 pita da li projekt Jadar ima smisla budu\u0107i da bi ko\u0161tao mnogo, a donosio ni\u0161ta, samo gubitke bar slede\u0107ih nekoliko godina. Procena investicionih tro\u0161kova za ceo projekat Jadar je 2,55 milijardi evra, \u0161to bi prvo trebalo povratiti i potom zara\u0111ivati, a ne snositi gubitke ili biti na nuli. Uzgred da pomenem da ova studija predvi\u0111a da bi Jadar doprineo BDP-u Srbije samo sa 695 miliona evra, \u0161to je sli\u010dno mojoj kalkulaciji.<\/p>\n

\n

\u010cista lagarija ili za\u0161to vlast na sve talambase propagira planove Rio Tinta<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ukoliko bi profitabilnost projekta bila sumnjiva ili nikakva, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja tro\u0161kova: da, u dogovoru s Vladom ili \u010dak samoinicijativno, ne pla\u0107a rudnu rentu ili poreze ili, \u0161to bi bilo najgore, da \u0161tedi na ekolo\u0161koj za\u0161titi. Vlada bi bila u te\u0161koj situaciji da insistira na ugovoru i Rio Tinto eventualno ode i ostavi srpsku dr\u017eavu u te\u0161koj situaciji (kako da sama vodi projekat Jadar?) ili da popu\u0161ta. Setimo se davanja Fijatu za Kragujevac.<\/p>\n

Zaklju\u010dimo da je litijumski sektor u svetu u krizi i da je pitanje ko \u0107e pre\u017eiveti slede\u0107e godine, a ko ne\u0107e. Uklju\u010duju\u0107i Jadar.<\/p>\n

———————————————————————-<\/p>\n

Najdalje je oti\u0161ao ministar finansija Sini\u0161a Mali, rekav\u0161i da je celokupan posao sa litijumom vredan 10 do 12 milijardi evra i da \u0107e zaposliti 20.000 ljudi. Budu\u0107i da su i sami svesni da je posao sa Rio Tintom vredan znatno ispod milijarde evra i da rudna renta ne mo\u017ee pre\u0107i par desetina miliona evra, vode\u0107i naprednjaci su se dosetili trika da stvari uve\u0107aju i ulep\u0161aju<\/h3>\n

———————————————————————–<\/p>\n

Sa druge strane, imamo politi\u010dku vlast u Srbiji koja na sve talambase propagira planove Rio Tinta i jo\u0161 ih naveliko naduvava. Vu\u010di\u0107u nisu dovoljni \u017ealosno neispunjeni njegovi planovi iz pro\u0161losti o fabrikama \u010dipova i avio-delova, pa i o Mercedesovoj fabrici autobusa, i svim ostalim grandioznim ma\u0161tarijama, ve\u0107 nastavlja dalje pri\u010daju\u0107i o epohalnim planovima.<\/p>\n

Najdalje je oti\u0161ao ministar finansija Sini\u0161a Mali, rekav\u0161i da je celokupan posao sa litijumom vredan 10 do 12 milijardi evra i da \u0107e zaposliti 20.000 ljudi. Budu\u0107i da su i sami svesni \u010dinjenice da je posao sa Rio Tintom vredan znatno ispod jedne milijarde evra i da rudna renta ne mo\u017ee pre\u0107i par desetina miliona evra, vode\u0107i naprednjaci su se dosetili trika da stvari uve\u0107aju i ulep\u0161aju: vi\u0161e ne govore samo o rudarenju litijuma, ve\u0107 uklju\u010duju i proizvodnju baterija i \u010dak proizvodnju elektri\u010dnih automobila.<\/p>\n

Ovo je svakako iluzija, ne\u0107e Rio Tinto, kao rudarska kompanija, da se bavi proizvodnjom baterija i \u010dak automobila. Sa proizvo\u0111a\u010dima baterija i automobila Vlada Srbije ne pregovara, na svu sre\u0107u, tako da su pomenuti planovi \u010dista lagarija.<\/p>\n

* Autor je ekonomista, predsjednik Centra za liberalno-demokratske studije i \u010dlan Odbora za ekonomske nauke SANU<\/p>\n

\u017drtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji<\/a><\/p><\/blockquote>\n