Istra\u017eiva\u010di su prvi put merili koncentraciju razli\u010ditih metala u tamponima i otkrili visok nivo nekoliko toksi\u010dnih tipova, uklju\u010duju\u0107i i olovo, za koje nije poznat bezbedan nivo izlo\u017eenosti.<\/p>\n
Zidovi vagine oblo\u017eeni su visokoapsorbuju\u0107im tkivom \u0161to zna\u010di da eventualni zaga\u0111iva\u010di prisutni u proizvodima za higijenu vrlo brzo dospevaju u krvotok, a da ih prethodno ne preradi jetra. Iako to zna\u010di da bi takvi proizvodi trebalo da se intenzivno ispituju, istra\u017eiva\u010di ka\u017eu da to nije slu\u010daj.<\/p>\n
“Vrlo malo istra\u017eivanja je ra\u0111eno kako bi se izmerilo prisustvo hemikalija u tamponima. Prema na\u0161im saznanjima, ovo je prvi rad koji je merio prisustvo metala u njima. Ono \u0161to zabrinjava je da smo prona\u0161li koncentracije svih metala koje smo testirali, uklju\u010duju\u0107i toksi\u010dne poput arsena i olova”, ka\u017ee D\u017eeni \u0160erston, epidemiolo\u0161kinja Univerziteta u Kolumbiji, koja je predvodila ovo istra\u017eivanje.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su koristili masenu spektrometriju kako bi analizirali koncentraciju 16 razli\u010ditih tipova metala: arsena, barijuma, kalcijuma, kadmijuma, kobalta, hroma, bakra, gvo\u017e\u0111a, mangana, \u017eive, nikla, olova, selena, stroncijuma, vanadijuma i cinka.<\/p>\n
Najalarmantnije bilo je prisustvo olova, gde je zabele\u017eena koncentracija od 120 nanograma po gramu tampona, zatim kadmijuma (6,74 nanograma po gramu) i arsena (2,56 nanograma po gramu).
\nKoncentracije olova bile su vi\u0161e u tamponima koji nisu deklarisani kao organski, ali su zato oni od organskih materijala imali vi\u0161i nivo arsena.<\/p>\n
Bez obzira na poreklo i brend tampona, nijedan od analiziranih proizvoda nije pokazao konzistentno nisko prisustvo metala, pi\u0161e Science Alert.<\/p>\n
Vredi napomenuti da su svi analizirani metali u kona\u010dni proizvod stigli u procesu poljoprivrednog uzgoja sirovina i procesa proizvodnje. Na primer, biljke od kojih se prave pamuk ili viskoza koji se upotrebljavaju u izradi tampona mogu preuzeti metale od pesticida, \u0111ubriva i otpadne vode u tlu. Pored toga, vlakna mogu pokupiti hemikalije iz pigmenata i antibakterijskih agensa koji se kasnije dodaju u procesu proizvodnje.<\/p>\n
Iako je prirodno da ljudi budu izlo\u017eeni odre\u0111enom nivou metala, ova studija jasno pokazuje da tamponi mogu pove\u0107ati izlo\u017eenost potencijalno nebezbedno visokom nivou ovih elemenata, upozoravaju istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n
“Iako su toksi\u010dni metali neizbe\u017eni i niskom nivou smo konstantno izlo\u017eeni, na\u0161a studija jasno pokazuje da su prisutni u menstrualnim proizvodima i da su \u017eene mo\u017eda u ve\u0107em riziku od izlo\u017eenosti koriste\u0107i ove proizvode”, ka\u017ee stru\u010dnjakinja za geohemiju izotopa Ketrin \u0160iling, tako\u0111e sa Univerziteta u Kolumbiji.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di isti\u010du da postoji i nedostatak podataka o tome kako se hemikalije apsorbuju kroz zidove vagine, tako da nije poznato kako prisustvo metala u tamponima mo\u017ee da uti\u010de na zdravlje, ali i da je rezultat studije poziv na preispitivanje bezbednosnih standarda za higijenske proizvode.<\/p>\n
“Zaista se nadam da \u0107e proizvo\u0111a\u010di biti obavezni da testiraju svoje proizvode na metale, naro\u010dito toksi\u010dne. Bilo bi zna\u010dajno da javnost pozove na to ili da zatra\u017ei bolje deklarisanje tampona i drugih menstrualnih proizvoda”, ka\u017ee \u0160erston.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je objavljeno u nau\u010dnom \u010dasopisu “Environmental International”.(Izvor:Euronews Srbija)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istra\u017eiva\u010di su prvi put mjerili koncentraciju razli\u010ditih metala u tamponima i otkrili visok nivo nekoliko toksi\u010dnih tipova, uklju\u010duju\u0107i i olovo, za koje nije poznat bezbijedan nivo izlo\u017eenosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":284947,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-407315","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/407315","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=407315"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/407315\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":407319,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/407315\/revisions\/407319"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/284947"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=407315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=407315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=407315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}