Paklene vru\u0107ine koje danima istrajavaju prouzrokovane su fenomenom poznatim kao \u201etoplotna kupola\u201c, a klimatolog Vladimir \u0110ur\u0111evi\u0107 objasnio za portal Nova.rs o \u010demu je re\u010d.<\/p>\n
U drugoj dekadi jula se nastavl\u0458a jak toplotni talas sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 \u00b0C i uz tropske no\u0107i u urbanim sredinama, upozorio je Republi\u010dki hidrometeorolo\u0161ki zavod (RHMZ). Za celu Srbiju danima je na snazi crveni meteoalarm, a da je u pitanju fenomen poznat kao \u201etoplotna kupola\u201c potvrdio je klimatolog Vladimir \u0110ur\u0111evi\u0107.<\/p>\n
\u0160ta je toplotna kupola?<\/strong><\/p>\n \u201eU meteorologiji ka\u017eemo stacionirani anticiklon u blokingu\u201c, istakao je on za portal Nova.rs i objasnio \u0161ta se tu desilo.<\/p>\n \u201eU atmosferi, kad se gleda severna hemisfera, raspore\u0111eni su takozvani cirkularni sistemi koji uti\u010du na formiranje i preme\u0161tanje vazdu\u0161nih masa \u2013 cikloni i anticikloni. I cikloni i anticikloni imaju svoje tipi\u010dno vreme, cikloni su obi\u010dno sve\u017ei i ki\u0161ni, anticikloni podrazumevaju toplo, stabilno vreme. Oni se kre\u0107u, putuju od zapada ka istoku ali de\u0161ava se da se zaglave na jednom mestu na du\u017ei period. Kad je anticiklon dugo stacioniran na jednom podru\u010dju, dolazi do formiranja takozvane \u2018toplotne kupole\u2019 (ili \u2018heat dome\u2019 na engleskom). Naime, visok pritisak pravi kupolu koja poja\u010dava efekat, poput poklopca koji zadr\u017eava visoke temperature\u201c, obja\u0161njava \u0110ur\u0111evi\u0107, dodaju\u0107i da je u pitanju jo\u0161 jedan fenomen o kojem se govori tek u novije vreme, s narastaju\u0107im problemom klimatskih promena.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, trenutno postoje tri stacionirana anticiklona \u2013 centar ovog zbog kojeg se mi \u201ekuvamo\u201c nalazi se iznad Maroka, ali krak prodire u jugoisto\u010dnu Evropu.<\/p>\n \u201eIde sa severa Afrike, preko Italije, pa delom kod nas. Zbog strukture anticiklona stalno imamo priliv toplog vazduha iz Afrike\u201c, otkriva \u0110ur\u0111evi\u0107. Napominje da obi\u010dno takvi dugi topli periodi budu naglo prekinuti prodorom hladnog vazduha \u2013 pogledajte do kad \u0107e trajati vru\u0107ine.<\/p>\n Toplotna kupola je meteorolo\u0161ki fenomen u kojem je velika masa vru\u0107eg vazduha \u201ezarobljena\u201c iznad odre\u0111enog podru\u010dja, \u0161to uzrokuje ekstremne temperature. Uobi\u010dajeno je da topli vazduh s obzirom na to da je re\u0111i od hladnog, ima tendenciju da se di\u017ee u vis. Me\u0111utim, sna\u017ean sistem visokog pritiska mo\u017ee da spre\u010di to dizanje i \u0161irenje i prisili topli vazduh da ostane \u201ezarobljen\u201c blizu povr\u0161ine u odre\u0111enom podru\u010dju.<\/p>\n Sistemi visokog pritiska u tom smislu deluju poput poklopca ili kupole nad odre\u0111enim podru\u010djem. Atmosferski fizi\u010dar Branko Grisonjo, profesor sa zagreba\u010dkog PMF, ka\u017ee da \u201epoja\u010dano talo\u017eenje u jakom anticiklonskom polju vazduha ne dozvoljava duboko strujanje toplog vazduha i isparavanje, ve\u0107 svojim jakim \u2018poklopcem\u2019 \u010dini obrnuto \u2013 ko\u010di me\u0161anje vazduha i provetravanje\u201c.<\/p>\n \u201eTo se naj\u010de\u0161\u0107e doga\u0111a kad je mlazna struja, polarna ili suptropska, preslaba, a to slabljenje je ne\u0161to \u0161to se zbiva u ovim aktualnim klimatskim promenama\u201c, dodaje Grisonjo.<\/p>\n Sun\u010deva energija zagreva tlo, a to zagrejano tlo potom zagreva vazduh iznad sebe. Bez mogu\u0107nosti da se podigne i raspr\u0161i, zagrejani vazduh ostaje blizu tla, gde nastavlja da se zagreva. On se pod kupolom skuplja, a kako je njegova ukupna toplota zarobljena u manjem volumenu, temperatura dodatno raste.<\/p>\n Visoki pritisak tako\u0111e spre\u010dava formiranje oblaka i padavina, \u0161to zna\u010di da podru\u010dje pod toplotnom kupolom ostaje suvo i sun\u010dano, a to, pak, dodatno pove\u0107ava temperaturu.<\/p>\n Bi\u0107e ih sve \u010de\u0161\u0107e<\/strong><\/p>\n Studija objavljena u \u017eurnalu \u201eNature Climate Change\u201c analizirala je toplotnu kupolu iz 2021. godine u zapadnoj Kanadi i SAD. Prema toj studiji, ako globalne temperature porastu za 2\u00b0C iznad predindustrijskog nivoa, toplotne kupole, poput one iz 2021, mogle bi da se pojavljuju svakih deset godina.<\/p>\n \u201eVeza izme\u0111u ekstremnih vru\u0107ina i prose\u010dne temperature mo\u017ee se delimi\u010dno objasniti povratnom vezom izme\u0111u vla\u017enosti tla i atmosfere. O\u010dekuje se da \u0107e se verovatno\u0107a ekstremnih vru\u0107ina sli\u010dnih onima iz 2021. godine pove\u0107ati zbog op\u0161teg zagrevanja, poja\u010dane povratne sprege izme\u0111u vla\u017enosti tla i atmosfere te slabe, ali ipak zna\u010dajno pove\u0107ane verovatno\u0107e cirkulacije sli\u010dne toplotnoj kupoli\u201c, pi\u0161u autori studije.<\/p>\n \u201eBulletin of the Atomic Scientists\u201c objavio je 2023. da su zbog klimatskih promena toplotne kupole postale pet puta verovatnije.<\/p>\n Klimatske promene uti\u010du na dinamiku atmosfere, uklju\u010duju\u0107i promene u obrascima visokog i niskog pritiska. Ja\u010di i trajniji sistem visokog pritiska mogu dovesti do \u010de\u0161\u0107eg formiranja toplotne kupole. Tako\u0111e, klimatske promene mogu oslabiti mlazne struje, \u0161to omogu\u0107ava sistemima visokog pritiska da du\u017ee ostanu na jednom mestu.<\/p>\n Kako se polarni ledeni pokrovi tope, a povr\u0161ine pokrivene \u0161umama i travnjacima zamjenjuju povr\u0161inama poput asfalta i betona, reflektivnost Zemljine povr\u0161ine se smanjuje. Tamnije povr\u0161ine reflektuju manje topline u svemir, odnosno apsorbuju vi\u0161e, zbog \u010dega se vazduh iznad njih sna\u017enije zagreva. To, pak, mo\u017ee podsta\u0107i \u010de\u0161\u0107e formiranje i du\u017ee trajanje toplotnih kupola.<\/p>\n Gradovi zbog urbanog toplotnog efekta dodatno pogor\u0161avaju posledice toplotne kupole. Beton, asfalt i drugi gra\u0111evinski materijali apsorbuju i zadr\u017eavaju vi\u0161e toplote od travnjaka i \u0161uma, \u0161to mo\u017ee poja\u010dati intenzitet toplotnih talasa unutar urbanih podru\u010dja.<\/p>\n Klimatske promene tako\u0111e doprinose \u010de\u0161\u0107im i ja\u010dim su\u0161ama. Suvo tlo i manjak vlage smanjuju mogu\u0107nost hla\u0111enja povr\u0161ine kroz isparavanje, \u0161to opet poja\u010dava posledice toplotnih kupola. Manjak vlage u vazduhu tako\u0111e smanjuje koli\u010dinu oblaka, \u0161to omogu\u0107ava da jo\u0161 vi\u0161e sun\u010deve energije do\u0111e do tla i zagreje ga.<\/p>\n Traja\u0107e sve du\u017ee<\/strong><\/p>\n Toplotne kupole bi sa klimatskim promenama mogle postati sve dugotrajnije.<\/p>\n Kako smo ve\u0107 naveli, klimatske promene mogu da prouzrokuju slabljenje visinske struje i smanjenje razlike u temperaturama i pritisku izme\u0111u polarnih i tropskih krajeva jer se polarni krajevi zbog otapanja refleksivnog leda br\u017ee zagrevaju.<\/p>\n To, pak, mo\u017ee izazvati sporije kretanje atmosferskih sistema, \u0161to zna\u010di da se sistemi visokog pritiska, koji stvaraju toplotne kupole, mogu du\u017ee zadr\u017eavati iznad odre\u0111enih podru\u010dja.<\/p>\n Produ\u017eene su\u0161e smanjuju koli\u010dinu vlage u zemlji, \u0161to dodatno stabilizuje visoki pritisak i omogu\u0107uje toplotnim kupolama da du\u017ee traju.(Izvor: Index.hr\/danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Paklene vru\u0107ine koje danima istrajavaju prouzrokovane su fenomenom poznatim kao \u201etoplotna kupola\u201c, a klimatolog Vladimir \u0110ur\u0111evi\u0107 objasnio za portal Nova.rs o \u010demu je re\u010d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":407248,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-407245","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/407245","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=407245"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/407245\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":407251,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/407245\/revisions\/407251"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/407248"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=407245"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=407245"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=407245"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}