{"id":406526,"date":"2024-07-07T07:41:16","date_gmt":"2024-07-07T05:41:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=406526"},"modified":"2024-07-07T07:41:16","modified_gmt":"2024-07-07T05:41:16","slug":"nova-nuklearna-doktrina-rusije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/07\/07\/nova-nuklearna-doktrina-rusije\/","title":{"rendered":"Nova nuklearna doktrina Rusije"},"content":{"rendered":"

Sergej Karaganov, profesor emeritus , doktor istorijskih nauka, akademski supervizor Fakulteta za svetsku ekonomiju i me\u0111unarodne poslove Vi\u0161e ekonomske \u0161kole, dao je ekskluzivni intervju za portal Ukrajina.ru<\/a>.<\/p>\n

Koji su va\u0161i utisci nakon sastanka sa Vladimirom Putinom na kome se govorilo o nuklearnim pitanjima na Me\u0111unarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Na\u017ealost, vreme je bilo ograni\u010deno i nismo mogli da pretresemo sva pitanja, no ja sam \u2013 a nadam se da su i ostali \u2013 dobio odgovore na mnoga pitanja. \u0160to se ti\u010de rasprave (o nuklearnim temama, prim. prev.) mislim da je bila vrlo plodonosna. Vladimir Vladimirovi\u010d je obrazlo\u017eio i razjasnio svoja gledi\u0161ta o nekoliko pitanja, posebno o unapre\u0111enju nuklearne doktrine i upotrebi nuklearnog naoru\u017eanja. Mi smo, s tim u vezi, ranije uputili relevantne predloge. Stoga, sa\u010dekajmo da vidimo kako \u0107e se stvari razvijati. U svakom slu\u010daju, dijalog je bio jo\u0161 jedan korak, pritom vrlo miroljubiv, penjanja uz lestvicu nuklearnog odvra\u0107anja. Predla\u017eem da ga nazovemo \u201einspiratorom strahovanja\u201d. Nadam se \u0107e se oni pre ili kasnije \u2013 bolje \u0161to pre \u2013 povu\u0107i.<\/p>\n

Pisali ste da se svetski rat mo\u017ee spre\u010diti samo ve\u0107im osloncem na \u201eotre\u017enjenje koje bi donelo nuklearno odvra\u0107anje podstaknuto strahom\u201d. Insistirate da bi u tom cilju trebalo \u0161to pre sniziti prag za upotrebu nuklearnog oru\u017eja u na\u0161oj doktrini i uveriti, kako nas same tako i na\u0161e neprijatelje, da smo spremni da izvedemo vi\u0161e nuklearnih napada protiv evropskih zemalja koje pru\u017eaju najagresivniju podr\u0161ku Kijevu. Mo\u017eete li da obrazlo\u017eite kako bi to trebalo prakti\u010dno izvesti?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Pre svega, dobro je da smo kona\u010dno razumeli jednu jednostavnu stvar. SAD su stotinu puta ranjivije od nas u pogledu upotrebe bilo kog oru\u017eja \u2013 uklju\u010duju\u0107i i nuklearno \u2013 o \u010demu je govorio i predsednik Putin. Stoga, upotreba ne-nuklearnog oru\u017eja, od nekog aktera protiv ameri\u010dkih meta u inostranstvu, jeste jedan od na\u010dina eskalacije. Uzgred, postoji jo\u0161 nekoliko stupnjeva eskalacije pre nego \u0161to se preduzme ovaj korak, ukoliko bude potrebno. Pre ili kasnije, ovo \u0107e biti formulisano kao odre\u0111ena politika.<\/p>\n

Drugo, verujem da \u0107e prag za upotrebu nuklearnog oru\u017eja biti sni\u017een tako da daje na\u0161em predsedniku pravo \u2013 ne samo formalno, ve\u0107 su\u0161tinsko \u2013 da naredi bilo kakve uzvratne udare ukoliko se bilo koje oru\u017eje upotrebi protiv Rusije. \u0160tavi\u0161e, smatram da je to zdravorazumska pozicija. Ponavljam, iskreno se nadam da \u0107e spomenute izmene na\u0161e nuklearne doktrine biti sprovedene. One nisu samo mogu\u0107e ve\u0107 su i verovatne, i predsednik ih je spomenuo.<\/p>\n

Teoretski, kako su neki stru\u010dnjaci predlagali, mi bismo mogli da demonstrativno detoniramo bombu, na primer, iznad Arkti\u010dkog okeana, bez velikog rizika po nas ili po ljude u drugim zemljama. Da li bi to imalo uticaja na ukrajinski otpor ili na zapadnu agresiju?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Mi nismo u ratu sa Ukrajinom, niti sa nesre\u0107nim i zbunjenim Ukrajincima, koje su njihove korumpirane elite i njihovi gospodari bacili u klanicu. Mi smo u ratu protiv Zapada. Naravno, mi nastavljamo da napadamo ukrajinsku vojsku \u2013 zato \u0161to je ona su\u0161tinski pla\u0107eni\u010dka vojska \u2013 ali na\u0161 glavni cilj je da otreznimo Zapad i prinudimo ga na strate\u0161ko povla\u010denje. Najbolji na\u010din da to u\u010dinimo jeste da damo Zapadu, i posebno Amerikancima, priliku da se dostojanstveno povuku. U suprotnom, mora\u0107e da se povuku posramljeno i\/ili da pretrpe ogromne gubitke.<\/p>\n

Ukrajinski narod stavio je sebe u polo\u017eaj topovskog mesa u sukobu izme\u0111u Zapada i Rusije. Mi \u017ealimo, razume se, na\u0161e bliske ro\u0111ake. Oni su na\u010dinili gre\u0161ku, kao \u0161to je to ranije u\u010dinio Andrija Buljba (lik iz Gogoljevog romana Taras Buljba, prim. prev). Ali on je to barem uradio zbog ljubavi prema lepoj Poljakinji. Ovo sada je samo divlja jurnjava za razvratnom staricom sa briljantnom pro\u0161lo\u0161\u0107u u potrazi za bogatstvom koje se brzo smanjuje. To je njihov problem, ali tako\u0111e i njihova krivica. Nadam se da \u0107e se situacija promeniti, bolje pre nego kasnije. \u0160to pre kijevska hunta bude slomljena, to \u0107e biti bolje, kako za budu\u0107e generacije tako i za one koji danas \u017eive u Ukrajini.<\/p>\n

Stoga, da li mislite da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oru\u017eje protiv NATO ili nije? Ili se jednostavno ne\u0107emo usuditi?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Mislim da moramo pa\u017eljivo da posmatramo situaciju i delovanje NATO tokom narednih godinu ili dve dana. Ukoliko ovaj blok i njegovi pla\u0107enici u Kijevu nastave da bacaju stotine hiljada ljudi u klanicu i da ih snabdevaju novim naoru\u017eanjem, onda \u0107emo morati br\u017ee da se kre\u0107emo uz lestvicu eskalacije, odnosno odvra\u0107anja. Ali prirodno, usledi\u0107e i preliminarni po\u010detni koraci, uklju\u010duju\u0107i mo\u017eda i ne-nuklearne napade.<\/p>\n

Nadam se, molim se, radim na tome da nikada ne do\u0111e do nuklearnih napada, te da \u0107e se na\u0161i poreme\u0107eni zapadni susedi urazumiti, zato \u0161to upotreba nuklearnog oru\u017eja donosi veliku moralnu \u0161tetu \u2013 uklju\u010duju\u0107i i nama \u2013 \u010dak i ukoliko je opravdana i korisna sa strate\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta. Osim toga, prekora\u010denje nuklearnog praga mo\u017ee da otvori Pandorinu kutiju \u0161irom sveta.<\/p>\n

Amerika i SSSR (potom i Rusija) zaklju\u010dili su brojne sporazume o ograni\u010denju strate\u0161kog i ofanzivnog oru\u017eja. Kada na to gledamo iz ove perspektive i koliko su efikasni bili ovi sporazumi?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Sa njima je svr\u0161eno. Bili su korisni sa politi\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, ali je njihova upotrebljivost bila ograni\u010dena sa vojno-tehnolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, zato \u0161to su doneli malo dok su zauzvrat \u010desto podsticali trku naoru\u017eanja u drugim oblastima. Politi\u010dki, ovi sporazumi su umirili ljude i u\u010dinili su situaciju predvidljivijom. Ali kada su Amerikanci osetili da gube globalno vo\u0111stvo, odlu\u010dili su da odbace sva ograni\u010denja u nadi da \u0107e povratiti vojnu superiornost \u2013 osnovu na kojoj po\u010diva zapadna dominacija tokom poslednjih pet vekova \u2013 i najva\u017enije, mogu\u0107nost da crpe svetsko bogatstvo. Ali to nije delovalo kako su zamislili, i ne\u0107e ni ubudu\u0107e. Rusko hipersoni\u010dno naoru\u017eanje, torpedo Posejdon i drugi sistemi uru\u0161ili su ova nadanja.<\/p>\n

Oni su odustali od Ugovora o ukidanju raketa srednjeg i malog dometa (sporazum izme\u0111u SSSR-a i SAD, koji su potpisali Mihail Gorba\u010dov i Ronald Regan 8. decembra 1987. tokom sovjetsko-ameri\u010dkog samita u Va\u0161ingtonu, prim. aut). Jednostrano su se odrekli Osniva\u010dkog akta Rusija-NATO, Ugovora o antibalisti\u010dkim raketama i tako dalje. Umesto toga dobili su rat u kojem \u0107e pretrpeti ili ne\u010dastan ili \u010dastan poraz. Za \u017ealjenje je \u0161to zbog toga moramo da \u017ertvujemo na\u0161e ljude\u2026 Me\u0111utim, mi \u0107emo osigurati na\u0161u bezbednost i suverenitet, i tako\u0111e \u0107emo osloboditi svet od 500 godina dugog zapadnog jarma.<\/p>\n

Nadam se da ne\u0107emo posti\u0107i ni\u0161ta manje od osiguravanja da nam iz Evrope vi\u0161e nikada ne pristi\u017ee ratna pretnja. Evropa je zlo seme celom svetu. To je mesto gde su po\u010dela oba svetska rata za \u017eivota jedne generacije, \u0161to je greh koji su izgleda Evropljani odavno zaboravili, pa uprkos tome kao da su danas si\u0161li s uma. Sada\u0161nji evropski vladaju\u0107i krugovi izazivaju ose\u0107aj ga\u0111enja i prezira. Mo\u017eemo se samo nadati da \u0107e neki drugi preuzeti njihovo mesto.<\/p>\n

Evropske dr\u017eave raspravljaju o tome da li da dozvole ili ne dozvole Ukrajini da se koristi zapadnim oru\u017ejem za napade unutar \u201estare\u201d Rusije. Odr\u017eani su izbori za Evropski parlament. Ima li nade da \u0107e oslabiti jedinstvo Evropske unije u vezi sa podr\u0161kom Ukrajini?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Ne, ni\u0161ta se ne\u0107e promeniti u doglednoj budu\u0107nosti. To je prili\u010dno o\u010digledno. Evropske elite su prvo zaboravile Boga. Onda su zaboravile plodove prosvetiteljstva, doba razuma. Moramo da o\u017eivimo njihovo verovanje u pakao, uz nadu da ne\u0107emo pretrpeti moralnu \u0161tetu zato \u0161to bi stradali i nedu\u017eni ljudi.<\/p>\n

Istakli ste u svojim radovima da visoki nuklearni prag otvara put za upotrebu sajber naoru\u017eanja, biolo\u0161kog i genetskog oru\u017eja. Koliko brzo \u0107emo morati da se pripremamo i za takve sukobe?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Takvi sukobi ve\u0107 tinjaju i odigravaju se \u0161irom sveta. Sajber i biolo\u0161ko oru\u017eje postalo je efikasnije. Da li ste primetili koliko je svet zapla\u0161en od mogu\u0107nosti naredne pandemije? Strahovanja se namerno podsti\u010du. Nova pandemija se priprema, iako se pokazalo da je prethodna bila dvosekli ma\u010d.<\/p>\n

Ali ne\u0161to drugo je su\u0161tinski va\u017eno. Ukoliko blokiramo i teorijsku mogu\u0107nost pobede u potencijalnom ratu onda ga, po svoj prilici, ne\u0107e ni biti. Besmisleno je poku\u0161avati da se stvori biolo\u0161ko, sajber ili konvencionalno oru\u017eje ukoliko se zna da \u0107e zauzvrat uslediti potpuno uni\u0161tenje nuklearnim oru\u017ejem. Nuklearno oru\u017eje ima brojne funkcije od kojih je jedna da zaustavi trku konvencionalnog i nekonvencionalnog naoru\u017eanja. Mi smo oslabili ovu funkciju zbog na\u0161e prili\u010dno olake i bezbri\u017ene doktrine. Ali je ta funkcija oslabljena i zbog objektivnih \u010dinilaca.<\/p>\n

Ameri\u010dki marinci posmatraju ekrane ra\u010dunara u centru za sajber operacije u Fort Midu, 5. februar 2020. (Foto: Marine Corps Staff Sgt. Jacob Osborne)
\nUz sni\u017een prag upotrebe nuklearnog oru\u017eja, potencijalni neprijatelj \u0107e po\u010deti da razume da se ne mo\u017ee pobediti u trci konvencionalnim naoru\u017eanjem. Drugim re\u010dima: pobedite u trci konvencionalnog oru\u017eja ali zavr\u0161ite sa nuklearnim napadom \u2013 \u010dime \u201etrka\u201d postaje beskorisna.<\/p>\n

SAD planiraju da u\u010dine svoj nuklearni program jo\u0161 agresivnijim\u2026<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Neka ga unaprede i vide\u0107emo kuda \u0107e ih to odvesti. Uop\u0161te uzev, mi smo zainteresovani za uspostavljanje sistema multilateralnog nuklearnog odvra\u0107anja u svetu. Stoga, li\u010dno nisam zabrinut ukoliko se pojave nove nuklearne sile ili ukoliko postoje\u0107e sile oja\u010daju, iz prostog razloga \u0161to oslanjanje na ljudski razum jednostavno ne deluje. Nu\u017ean je strah.<\/p>\n

Finska predla\u017ee da se Balti\u010dko more blokira za prolaz ruskih naftnih tankera. Da li mislite da Balti\u010dko more mo\u017ee da postane popri\u0161te novog rata?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 To bi bio jasan razlog za otpo\u010dinjanje rata. Mo\u017ee se samo zamisliti \u0161ta bi se desilo jadnoj Danskoj ili \u0160vedskoj ukoliko bi poku\u0161ale da blokiraju na\u0161 pristup Balti\u010dkom moru. Najverovatnije bi prestale da postoje. Ali nadam se da ne\u0107e u\u010diniti tako ne\u0161to, uprkos ludosti koja je oprhvala moderne evropske elite.<\/p>\n

\u0160ta bi, po va\u0161em mi\u0161ljenju, trebalo da bude mirno re\u0161enje ukrajinskog pitanja, koje ne bi bilo ne\u010dasno za SAD i koje bi bilo u skladu sa na\u0161im interesima?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013\u00a0Mislim da bi najbolja mogu\u0107nost za SAD bila da prestanu sa daljim finansiranjem kijevske hunte zbog, na primer, fiskalnih, poreskih ili monetarnih ograni\u010denja. Nakon toga, mi \u0107emo mo\u0107i da ostvarimo svoje ciljeve sa manje \u017ertava. Isto\u010dna, srednja i ju\u017ena Ukrajina (ono \u0161to su izvorne ruske zemlje) bi se vratile Rusiji. Ostatak bi bio u potpunosti demilitarizovana i umerena zemlja. Neke delove bi mogle da pripoje Poljska, Ma\u0111arska i Rumunija.<\/p>\n

Da li \u0107e na\u0161om pobedom u Ukrajini pomo\u0107i da se re\u0161e temeljni problemi? Ili \u0107emo se kretati prema pravom svetskom ratu kao jedinom na\u010dinu da se iza\u0111e iz ove krize, pa \u0107e potom onaj ko pobedi ispisivati nova pravila?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Ukrajinsko pitanje je samo jedan od simptoma. Na\u017ealost, mi se kre\u0107emo prema pravom svetskom, op\u0161tem ratu. Temelji starog svetskog sistema pucaju po \u0161avovima, svuda naokolo \u0107e izbijati sukobi. Nu\u017eno je prepre\u010diti putanje koje vode prema takvom ratu. Trvenja izme\u0111u novih i starih sila \u0107e uvek biti, na primer u vezi sa klimom ili vodom. Otvori\u0107e se po svoj prilici i novi masovni migratorni procesi, i tako dalje.<\/p>\n

To je ono \u0161to sam se usudio da ka\u017eem u intervjuu sa Vladimirom Vladimirovi\u010dem, da je suo\u010den sa zadatkom ne samo da pobedi u ratu i spase Rusiju, ve\u0107 tako\u0111e i da spase \u010dove\u010danstvo. To je mnogo te\u017ei zadatak od onoga sa kojim se suo\u010dio pre dvadeset pet godina.<\/p>\n

U svom \u010dlanku Doba rata ili \u0161ta da se radi (OVDE) napisali ste: \u201eUjedinjene nacije \u0107e i\u0161\u010deznuti, optere\u0107ene zapadnom birokratijom i kao rezultat nesposobnosti da se reformi\u0161u\u201d. Neka bude tako. Ali moramo da gradimo paralelne strukture. Kako vidite prototip budu\u0107ih Ujedinjenih nacija? Da li \u0107emo mo\u0107i da ih koristimo kako bismo obuzdali Zapad?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Mislim da bi trebalo da gradimo paralelni sistem pro\u0161irenjem BRIKS-a i \u0160angajske organizacije za saradnju (\u0160OS), razvijanjem njihove saradnje sa ASEAN-om, Arapskom ligom, Organizacijom afri\u010dkog jedinstva, latinoameri\u010dkim Merkosurom i drugima.<\/p>\n

Mogu\u0107e je i nu\u017eno da se stvori prehrambeni fond unutar BRIKS-a kako bi se podr\u017eala Afrika, ili unutar \u0160OS-a kako bi se pomoglo azijskim dr\u017eavama. \u0160OS i BRIKS mogu da stvaraju organizacije kojima bi spre\u010dili i odgovorili, kako na prirodne katastrofe, tako i na katastrofe izazvane ljudskim faktorom. Jo\u0161 uvek ne postoje takve organizacije. To je prili\u010dno jednostavno izvesti. Objedinjavanje snaga i pripremanje za ovakav rad je sve \u0161to je potrebno.<\/p>\n

Broj katastrofa, kako prirodnih tako i onih koje izazivaju ljudi, samo \u0107e rasti. Stoga, stvaranjem takvih organizacija mi \u0107emo biti sposobni da znatno unapredimo situaciju u svim zemljama, uklju\u010duju\u0107i i u onima koje su siroma\u0161ne, te da tako unapredimo \u017eivote milijardi ljudi. Postoji jo\u0161 pet ili \u0161est podru\u010dja, uklju\u010duju\u0107i neke oblasti ekonomije, gde bi bilo mogu\u0107e stvaranje paralelnih struktura. Jo\u0161 jednom \u0107u to re\u0107i: nije potrebno da se raspuste UN, zbog toga \u0161to je to za sada jedina organizacija na svetu u kojoj su predstavljene sve dr\u017eave.<\/p>\n

U jednom trenutku, za 20 ili 30 godina, Zapad \u0107e mo\u017eda mirno odstupiti i zauzeti skromno ali zna\u010dajno mesto u svetskom poretku. Ne bih isklju\u010dio da bi tada moglo do\u0107i do obnove UN. Nakon svega, globalni problemi (klimatske promene, zaga\u0111enje \u017eivotne sredine, nesta\u0161ica hrane i pija\u0107e vode, uni\u0161tavanje \u0161umskih ekosistema) se umno\u017eavaju, ali za sada nedostaju istinska re\u0161enja. \u0160tavi\u0161e, klimatske inicijative koje predla\u017eu zapadne dr\u017eave su ni\u0161ta vi\u0161e do poku\u0161aja da se re\u0161e problemi na \u0161tetu zemalja u razvoju. Dovoljno je re\u0107i da oni poku\u0161avaju da prebace cenu borbe protiv klimatskih promena i umanjenja emisije ugljen-dioksida na dr\u017eave koje su veliki proizvo\u0111a\u010di (i koje su uglavnom zemlje u razvoju), ali ne i na dr\u017eave koje su veliki potro\u0161a\u010di, \u201edebeljuce\u201d, od kojih se ve\u0107ina nalazi na Zapadu.<\/p>\n

Vi ste rekli da \u201eSpecijalna vojna operacija\u201d ima nekoliko implicitnih ciljeva. To nije samo rat protiv Zapada kojim bi se osigurala ruska bezbednost i zaustavilo pro\u0161irenje NATO-a. Mi iznova gradimo rusko dru\u0161tvo i obnavljamo njegovu duhovnost, tako\u0111e, osloba\u0111amo se prozapadnih elemenata unutar na\u0161e elite. Koliko se dru\u0161tvo promenilo usred trajanja SVO?<\/p><\/blockquote>\n

\u2013 Da. Dru\u0161tvo se menja izuzetno brzo. Siguran sam da Specijalna vojna operacija ima neobjavljene ciljeve, i da su ovi ciljevi ve\u0107 postignuti. Dru\u0161tvo je postalo vi\u0161e patriotski orijentisano, ono je vi\u0161e ujedinjeno nego ranije. Izdajnici su pobegli, ne zbog represije, ve\u0107 u skladu sa njihovom slobodnom voljom, \u0161to je izvanredno. Daleko im lepa ku\u0107a.<\/p>\n

Tako\u0111e je do\u0161lo do promene i u mentalitetu ljudi. Oni su po\u010deli da shvataju da su \u010desto verovali u iluzije. Mi se pomi\u010demo od jednostrane usmerenosti prema Zapadu (vesternizma), koja je ve\u0107 odavno postala znak intelektualne bahatosti i zaostalosti, i kona\u010dno postajemo ono \u0161to je trebalo da budemo \u2013 mi sami.<\/p>\n

Mi smo velika severna evroazijska multukulturna sila i civilizacija otvorena prema spolja\u0161njem svetu. To je ono \u0161to smo mi \u2013 ruski narod u \u0161irem smislu re\u010di. Prirodno, nije svako spreman da ovo prihvati, i jo\u0161 uvek postoji izvestan otpor u dru\u0161tvu prema ovom konceptu. Ali mislim da ne bi trebalo da prisiljavamo ljude, po\u0161to je ovo deo jednog dugotrajnog obrazovnog procesa.<\/p>\n

Vrlo je va\u017eno da se osloba\u0111amo jednostrane i besmislene ekonomske zavisnosti od Zapada. Ranije, mi smo kupovali veoma skupu zapadnu robu u zamenu za na\u0161e prirodne resurse. Sada, manje skupi azijski proizvodi zauzimaju ovu ni\u0161u. Ali ono \u0161to je jo\u0161 va\u017enije jeste da se iznova razvija ma\u0161insko in\u017eenjerstvo zahvaljuju\u0107i rastu vojno-industrijskog kompleksa. In\u017eenjeri i kvalifikovani radnici su ponovo tra\u017eeni na tr\u017ei\u0161tu radne snage; oni su stvarna elita zemlje.<\/p>\n

Tako\u0111e, time \u0161to smo privukli na sebe zapadnu paljbu, mi smo se re\u0161ili kompradorske bur\u017eoazije i intelektualnog sloja koji joj slu\u017ei. Pojam kompradori podrazumeva prezir \u2013 tako su portugalski kolonijalisti nazivali trgovce u Jugoisto\u010dnoj Aziji koji su im slu\u017eili. Na\u0161a trgova\u010dka klasa bila je ogromna zbog neuspe\u0161nih reformi.<\/p>\n

Rusija se sada toga osloba\u0111a zapadnim delovanjem, odnosno zaplenom imovine na\u0161ih ljudi u inostranstvu. Odliv kapitala znatno je opao. Mislim da bi taj odliv trebalo na neko vreme u potpunosti prekinuti. To je naredni korak koji je potrebno preduzeti.<\/p>\n

Naslov i oprema teksta: Novi Standard<\/a><\/p>\n

Izvor: Karaganov.ru<\/p>\n

Prevod sa engleskog: Milo\u0161 Milojevi\u0107\/Novi Standard<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sergej Karaganov: Nova ruska nuklearna doktrina, \u010dije mogu\u0107e usvajanje je najavio i Putin, mora biti takva da probudi strah kod najagresivnijih dr\u017eava Zapada. Paralelno sa time treba graditi me\u0111unarodni sistem \u010dije \u0107e okosnice biti BRIKS i \u0160OS<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":392596,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-406526","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/406526","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=406526"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/406526\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":406529,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/406526\/revisions\/406529"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/392596"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=406526"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=406526"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=406526"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}