{"id":406131,"date":"2024-07-02T13:03:37","date_gmt":"2024-07-02T11:03:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=406131"},"modified":"2024-07-02T13:08:50","modified_gmt":"2024-07-02T11:08:50","slug":"izbori-u-francuskoj-mogu-preoblikovati-eu-i-nato","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/07\/02\/izbori-u-francuskoj-mogu-preoblikovati-eu-i-nato\/","title":{"rendered":"Izbori u Francuskoj mogu preoblikovati EU I NATO"},"content":{"rendered":"

Autor: Institut za politiku i ekonomiju Jugoisto\u010dne Evrope (IPESE)*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U nedelju 30. juna, Francuska je na\u010dinila prvi korak ka mogu\u0107nosti formiranja desni\u010darske vlade kada je Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen uzelo prvo mesto u prvom krugu parlamentarnih izbora. Prve procene Ipsosa pokazuju da je RN osigurao 34%, dok je centisti\u010dka koalicija predsednika Emanuela Makrona zavr\u0161ila na tre\u0107em mestu sa 20.3%, \u0161to je zna\u010dajno lo\u0161iji rezultat u odnosu na prethodne izbore. Na drugom mestu bila je levi\u010darska koalicija sa osvojenih 28.1% glasova. Projekcije poslani\u010dkih mesta su izrazito na strani Marin Le Pen, \u010dija bi partija u ovom sazivu mogla da ima 230-280 mesta, levi\u010darska koalicija 125-165, dok bi koalicija predvo\u0111ena Emanuelom Makronom imala svega 70-100 mesta od ukupno 577 u Parlamentu.<\/p>\n

Ovi parlamentarni izbori predstavljaju mo\u017eda najve\u0107u raskrsnicu na kojoj se Francuska na\u0161la u novijoj istoriji. RN \u0107e potencijalno dobiti \u0161ansu da formira Vladu Francuske, zemlje \u010dlanice Saveta bezbednosti UN \u010dija je uloga u svetskom poretku vi\u0161e nego zna\u010dajna. Imaju\u0107i u vidu kontroverzne i skepti\u010dne stavove koje RN ima po mnogobrojnim pitanjima od zna\u010daja za EU i za NATO, obe institucije mogle bi biti zna\u010dajno oslabljene. Privreda je tako\u0111e u zamrznutom polo\u017eaju, o\u010dekuju\u0107i da bi politi\u010dke tenzije mogle da destabilizuju sedmu najve\u0107u ekonomiju sveta, ali i \u010ditavo evropsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Francuski parlamentarni izbori oslanjaju se na glasanje u dva kruga u 577 izbornih jedinica, gde lokalna dinamika igra klju\u010dnu ulogu. Prvi krug je odr\u017ean 30. juna, a drugi krug je zakazan za 7. jul. U svakoj izbornoj jedinici, ako nijedan kandidat ne osvoji 50% glasova u prvom krugu, prva dva kandidata, zajedno sa ostalima koji su obezbedili najmanje 12,5% glasova registrovanih bira\u010da, prolaze u drugi krug.<\/p>\n

\n

Kreiranje defini\u0161u\u0107eg politi\u010dkog momenta i izazov za Makronovu koaliciju<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Nagle promene u politi\u010dkom \u017eivotu Francuske po\u010dele su 9. juna, kada je predsednik Emanuel Makron raspisao prevremene izbore zbog lo\u0161ih rezultata ostvarenih na evropskim izborima. Njegov cilj bio je da zaustavi i preokrene rast desnice, ali odluka o raspisivanju izbora vi\u0161e je nego rizi\u010dna i mogla bi se zavr\u0161iti lo\u0161e po vladaju\u0107u partiju. Iako Makronov mandat traje do 2027. godine, on se mo\u017ee na\u0107i u situaciji u kojoj \u0107e i Parlament i Vlada biti protivnici njegove agende, \u0161to bi dovelo do niza politi\u010dkih pat pozicija. \u017dordan Bardela, ode\u0107i kandidat za premijersko mesto ukoliko RN pobedi, mogao bi dodatno da zakomplikuje Makronov mandat.<\/p>\n

Nacionalno okupljanje, koji predvodi Marin Le Pen, bli\u017ee je vlasti nego ikada ranije. Da bi obezbedili ve\u0107inu u francuskom parlamentu, RN je potrebno najmanje 289 mesta.<\/p>\n

Trenutne projekcije sugeri\u0161u da bi mogli da obezbede izme\u0111u 230 i 280 mesta, \u0161to je zna\u010dajno pove\u0107anje u odnosu na sada\u0161njih 88 poslanika. Ako bude uspe\u0161an, Makron bi morao da u\u0111e u dogovor sa Nacionalnim okupljanjem, imenuju\u0107i desni\u010darskog premijera. RN je ve\u0107 formirala saveze sa nekim frakcijama desnog centra, ali ostaje da se vidi da li mogu prikupiti dovoljno podr\u0161ke da obezbede apsolutnu ve\u0107inu. Politi\u010dka strategija i potencijalni koalicioni partneri Marin Le Pen igra\u0107e klju\u010dnu ulogu u kona\u010dnom ishodu. Ensemble, koalicija koja stoji iza Emanuela Makrona, suo\u010dena je sa izuzetno lo\u0161im rezultatima – u dosada\u0161njem sazivu imali su 250 poslani\u010dkih mesta, a ukoliko ne pobolj\u0161aju rezultat u drugom krugu, u novom sazivu \u0107e dobiti manje od 110. Ovaj put, Makron nije na izbore iza\u0161ao samostalno, dok partija Horizons koju vodi biv\u0161i premijer Edouar Filip samostalno u\u010destvuje na izborima (uz mogu\u0107nost da se nakon izbora priklju\u010de koaliciji).<\/p>\n

Uprkos izazovima, visoka izlaznost zna\u010di da nada za Makronovu koaliciju jo\u0161 uvek postoji. U skoro 170 izbornih jedinica postoji mogu\u0107nost da u drugi krug pro\u0111e i tre\u0107i kandidat, u odnosu na samo osam jedinica na izborima 2022. godine. Ovakva dinamika stavi\u0107e zna\u010dajan pritisak na kandidate drugih partija koji \u0107e morati da se povuku ili izaberu kojoj \u0107e se strani priklju\u010diti.<\/p>\n

Francuske levi\u010darske partije ujedinile su se u neo\u010dekivanu koaliciju pod nazivom Novi narodni front: sa izrazito levi\u010darskom LFI u koaliciju su u\u0161li Socijalisti\u010dka partija, Komunisti\u010dka partija, i Zeleni. Sa kandidatima u 546 izbornih okruga, ova koalicija mogla bi da se poka\u017ee kao izazov i za Makrona i za Le Pen.<\/p>\n

\n

\u0160ta bi pobeda desnice zna\u010dila za Balkan i Evropu?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Uspon Nacionalnog okupljanja u Francuskoj mogao bi zna\u010dajno da promeni dinamiku unutar EU. Istorijski gledano, Francuska je bila dosledan zagovornik dublje evropske integracije. Promena u stavu Francuske mogla bi da oslabi efikasnost EU, posebno u oblastima kao \u0161to su ekonomska politika, migracije i klimatske promene. Skepticizam Nacionalnog okupljanja prema politici EU preti da poremeti teku\u0107e inicijative koje imaju za cilj ja\u010danje evropskog jedinstva i odgovor na globalne izazove, \u0161to bi moglo da ohrabri druge evroskepti\u010dne pokrete \u0161irom kontinenta, dodatno slabe\u0107i EU.<\/p>\n

Francuska igra klju\u010dnu ulogu u NATO-u, daju\u0107i zna\u010dajan doprinos vojnim sposobnostima i strate\u0161kim inicijativama. Ambivalentnost Nacionalnog okupljanja prema NATO-u i sklonost ka nezavisnijoj nacionalnoj odbrambenoj politici mogli bi potkopati okvir kolektivne bezbednosti alijanse. Ova promena bi mogla da ohrabri protivnike, posebno Rusiju, koja istorijski nastoji da oslabi NATO. Manje ujedinjen NATO mogao bi da se suo\u010di sa izazovima u efikasnom odgovoru na bezbednosne pretnje, uklju\u010duju\u0107i one u Isto\u010dnoj Evropi i na Balkanu.<\/p>\n

Region Balkana, sa svojim slo\u017eenim politi\u010dkim pejza\u017eom i istorijom etni\u010dkih sukoba, mogao bi biti posebno pogo\u0111en promenama u francuskoj spoljnoj politici. Francuska je bila va\u017ean igra\u010d u naporima da se stabilizuje Balkan, podr\u017eavaju\u0107i inicijative za integraciju u EU i NATO. Promena stava Francuske mogla bi da smanji podr\u0161ku ovim naporima, \u0161to bi potencijalno dovelo do pove\u0107ane nestabilnosti u regionu. Zemlje na Balkanu, od kojih mnoge jo\u0161 uvek prolaze kroz tranziciju i tra\u017ee \u010dlanstvo u EU, mogle bi da se na\u0111u u neizvesnijem geopoliti\u010dkom okru\u017eenju, \u0161to bi moglo da stvori prostor koji bi spoljne sile, poput Rusije ili Kine, mogle uspe\u0161no da iskoriste.<\/p>\n

Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji 2019. godine naglasila je posve\u0107enost Francuske ja\u010danju bilateralnih odnosa i podr\u0161ci naporima Srbije za integraciju u EU. Makron je tokom posete istakao zna\u010daj regionalne stabilnosti i izrazio podr\u0161ku te\u017enjama Srbije da se pridru\u017ei EU, obe\u0107av\u0161i da \u0107e raditi na uravnote\u017eenijem dijalogu izme\u0111u Srbije i Kosova, odra\u017eavaju\u0107i ulogu Francuske kao posrednika u regionu.<\/p>\n

Me\u0111utim, uspon Nacionalnog okupljanja na vlast mogao bi zna\u010dajno da promeni ovu dinamiku. Nacionalni skup je uvek imao veze sa Srbijom i aktivno branio stav Srbije o Kosovu, \u010dvrsto se protive\u0107i nezavisnosti Kosova. Ako Nacionalno okupljanje preuzme vlast, francuska spoljna politika bi mogla da se promeni tako da bude naklonjenija srpskim stavovima, \u0161to bi potencijalno zakomplikovalo dijalog izme\u0111u Srbije i Kosova uz posredovanje EU.<\/p>\n

Ovakva promena mogla bi da poni\u0161ti dosada\u0161nje napore EU usmerene ka stabilizaciji Balkana i razvoju saradnje izme\u0111u zemalja u regionu. Pored toga, ukoliko Francuska promeni svoj stav po klju\u010dnim spoljnopoliti\u010dkim pitanjima koja se ti\u010du regiona, uloga Evropske unije kao neutralnog medijatora pa\u0161\u0107e u vodu, a rezultati diplomatskih napora bi\u0107e zna\u010dajno umanjeni.<\/p>\n

\n

\u0160ta dalje?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Francuski parlamentarni izbori mogli bi da preoblikuju politi\u010dku sliku zemlje, ali i ukupan globalni poredak. Dolaskom desnice na vlast, me\u0111unarodna zajednica, EU i NATO potencijalno se suo\u010davaju sa su\u0161tinskim promenama u na\u010dinu funkcionisanja. Drugi krug, koji \u0107e se odr\u017eati sedmog jula, bi\u0107e presudan za smer Francuske i njenu ulogu u me\u0111unarodnoj politici.<\/p>\n

*Institut za politiku i ekonomiju Jugoisto\u010dne Evrope (IPESE) je nezavisni centar za istra\u017eivanje i djelovanje, posvec\u0301en promovisanju regionalne stabilnosti i prosperiteta kroz\u00a0 saradnju, istra\u017eivanje i obrazovanje. Cilj nam je da uti\u010demo na dono\u0161enje odluka o najva\u017enijim temama na dr\u017eavnom, regionalnom i globalnom nivou i da oblikujemo politiku, zakonodavstvo i javno mnjenje.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Strate\u0161ka i ekonomska me\u0111unarodna pitanja sada zavise od onih koji izlaze na francuska birali\u0161ta 7. jula \u2014 dva kruga parlamentarnih izbora mogla bi zna\u010dajno da promene ulogu Francuske u Evropskoj uniji i NATO-u. IPESE vam donosi sveobuhvatnu analizu i vodi\u010d za razumevanje ovih izbora kao i posledica koje njihovi rezultati mogu imati za svet i za region Balkana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":406134,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-406131","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/406131","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=406131"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/406131\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":406138,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/406131\/revisions\/406138"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/406134"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=406131"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=406131"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=406131"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}