Neki ljudi imaju izra\u017een strah od smrti u snu, pa vas za po\u010detak \u017eelimo umiriti \u2013 verovatno\u0107a da se tako ne\u0161to dogodi je relativno niska, osim ako imate posebno zdravstveno stanje.<\/p>\n
Ali za\u0161to i kada se de\u0161ava da ljudi jednostavno zaspe i nikada se vi\u0161e ne probude?<\/p>\n
Postoji vi\u0161e razloga za\u0161to neko mo\u017ee umreti u snu, ali se u medicini obi\u010dno fokusiraju na tri na\u0161a najva\u017enija organa.<\/p>\n
Umiranje u snu je obi\u010dno povezano sa srcem, plu\u0107ima ili mozgom.<\/p>\n
Kada spavamo, manje je verovatno da \u0107emo mo\u0107i da reagujemo na signale koji bi mogli ukazivati na to da ne\u0161to nije u redu s tim organima.<\/p>\n
Kada spavate, jednostavno ne mo\u017eete reagovati na sebe i svoje simptome.<\/p>\n
Srce<\/strong><\/p>\n Prema mi\u0161ljenju Sumeeta Chugha, medicinskog direktora Centra za sr\u010dani ritam Cedars-Sinai, iznenadni sr\u010dani zastoj odgovoran je za 90 procenata iznenadnih i neo\u010dekivanih smrti tokom sna, poznatih i kao no\u0107na smrt.<\/p>\n Ljudi s ve\u0107im rizikom od iznenadnog sr\u010danog zastoja uklju\u010duju one s bole\u0161\u0107u koronarnih arterija, pove\u0107anim srcem ili nepravilnim sr\u010danim ritmom (\u010desto brzim, poznatim i kao ventrikularna fibrilacija).<\/p>\n Iznenadni sr\u010dani zastoj nastaje kada srce iznenada prestane da kuca, \u0161to prekida dotok krvi u glavne organe i mo\u017ee izazvati smrt bez hitnog le\u010denja \u2013 22 procenta ovakvih slu\u010dajeva de\u0161ava se izme\u0111u 22 i 6 sati ujutru.<\/p>\n Disajni trakt<\/strong><\/p>\n Opstruktivna apneja u snu tako\u0111e mo\u017ee igrati ulogu u smrti tokom sna.<\/p>\n Kod ljudi sa opstruktivnom apnejom u snu, verovatno\u0107a iznenadne sr\u010dane smrti izme\u0111u 12 i 6 sati ujutru je vi\u0161e od 2,5 puta ve\u0107a nego kod onih bez opstruktivne apneje u snu.<\/p>\n Ovo stanje uklju\u010duje su\u017eenje mi\u0161i\u0107a u disajnim putevima, \u0161to na kratko vreme zaustavlja \u010dovekovo disanje.<\/p>\n To izaziva nedostatak kiseonika i posledi\u010dno pove\u0107ava sr\u010dani ritam i krvni pritisak.<\/p>\n Me\u0111utim, sama opstruktivna apneja u snu \u010desto nije uzrok iznenadne smrti usred no\u0107i.<\/p>\n \u010ce\u0161\u0107e je povezana sa iznenadnom smr\u0107u usred no\u0107i kada pogor\u0161a drugo stanje, na primer probleme sa srcem.<\/p>\n Epilepsija je \u010desta bolest koja poga\u0111a mozak i kod koje ljudi do\u017eivljavaju ponavljaju\u0107e napade.<\/p>\n Kod ljudi \u010diji napadi ne mogu biti u potpunosti kontrolisani lekovima, iznenadna neo\u010dekivana smrt zbog epilepsije je glavni uzrok smrti. Iako razlozi za to nisu potpuno jasni, \u010desto se de\u0161ava no\u0107u, a neka istra\u017eivanja pokazuju da san mo\u017ee pove\u0107ati rizik od pojave.<\/p>\n Mo\u017edani udar<\/strong> tako\u0111e mo\u017ee biti uzrok iznenadne no\u0107ne smrti. Pojavljuje se kada ugru\u0161ak ili puknu\u0107e krvnog suda spre\u010di krv da stigne do mozga.<\/p>\n Bez dotoka kiseonika, mo\u017edane \u0107elije odumiru i delovi tela koji su pod kontrolom pogo\u0111enih delova mozga vi\u0161e ne mogu pravilno da funkcioni\u0161u, \u0161to na kraju mo\u017ee biti smrtonosno.<\/p>\n Osobama sa zdravstvenim problemima koji mogu pove\u0107ati rizik od smrti tokom sna preporu\u010duje se da se posavetuju sa lekarom, koji \u0107e uzeti u obzir faktore kao \u0161to su na\u010din \u017eivota i porodi\u010dna anamneza.<\/p>\n Prema re\u010dima Chugha, rizik od iznenadne smrti je relativno nizak za sve ostale. Da bi se ovaj rizik smanjio \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e, lekari preporu\u010duju da vodite ra\u010duna o svom zdravlju, dovoljno spavate, redovno ve\u017ebate i zdravo se hranite. (Izvor: kucnilekar.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neki ljudi imaju izra\u017een strah od smrti u snu, pa vas za po\u010detak \u017eelimo umiriti \u2013 vjerovatno\u0107a da se tako ne\u0161to dogodi je relativno niska, osim ako imate posebno zdravstveno stanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323434,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-405854","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/405854","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=405854"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/405854\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":405857,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/405854\/revisions\/405857"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323434"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=405854"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=405854"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=405854"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}