U mnogim \u010dlanicama EU javni zdravstveni sistemi ne mogu da plate ogromne cene za vitalne nove lekove. Farmaceutska industrija obavezuje dr\u017eave na tajnost cena i profitira od toga. \u0160to je tr\u017ei\u0161te manje, lekovi su skuplji.<\/p>\n
Svakog jutra pre nego \u0161to krene u vrti\u0107, trogodi\u0161nja Milda mora da obu\u010de motorizovani prsluk koji je onda pola sata trese. Ne buni se, jer joj je dozvoljeno da za vreme procedure gleda crta\u0107e na tabletu.<\/p>\n
Devoj\u010dica boluje od cisti\u010dne fibroze (mukoviscidoza), nasledne bolesti zbog koje se bronhije na \u010diste od sluzi kako treba. Prsluk koji dete obla\u010di dva puta dnevno po pola sata, poma\u017ee da sluz odstrani i produ\u017eava joj \u017eivot.<\/p>\n
Mnoga deca sa mukoviscidozom nekada su umirala pre nego \u0161to bi dostigla punoletstvo.<\/p>\n
Postoji lek koji bi Mildi pomogao mnogo bolje od prsluka i koji bi joj \u017eivot produ\u017eio bar za 20 godina. Lek se zove Kaftrio, jedini proizvo\u0111a\u010d je Vertex, farmaceutski gigant sa sedi\u0161tem u Bostonu u SAD. Dostupan je i u EU.<\/p>\n
Milda \u017eivi sa roditeljima u Klajpedi u Litvaniji, \u010dlanici EU. Me\u0111utim, u Litvaniji taj lek nije dostupan na recept. Vlasti pregovaraju, ali je cena koju firma tra\u017ei ogromna.<\/p>\n
Teoretski, roditelji bi mogli da lek nabave u inostranstvu, ali ne mogu da ga plate iako oboje rade, otac je hirurg, a majka \u0161minkerka. Jer – ko\u0161ta 17.000 evra mese\u010dno. To je 204.000 evra samo za jednu godinu.<\/p>\n
\nCilj: jednak pristup lekovima u EU<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Sudbina pacijenata poput Milde jasno pokazuje kako su do danas nejednake \u017eivotne \u0161anse unutar EU.<\/p>\n
\u201eMesto stanovanja u EU ne bi smelo da odre\u0111uje da li \u0107e\u0161 \u017eiveti ili umreti\u201c, rekla je pro\u0161le godine komesarka za zdravlje EU Stela Kirijakides. Svi pacijenti u EU treba da imaju \u201erani i jednak pristup efikasnim lekovima\u201c.<\/p>\n
Ali, EU je daleko od ovog cilja – pokazuje istra\u017eivanje evropskog novinarskog tima \u201eInvestigate Europe”, na kojem su mesecima radili i nema\u010dki javni servisi NDR, WDR kao i Zidoj\u010de cajtung.<\/p>\n
\nPod lupom: 32 nova skupa leka<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Prvi korak je bio da se identifikuju novi lekovi koji postoje na tr\u017ei\u0161tu i koji su zaista bolji od starih.<\/p>\n
Farmaceutska industrija svake godine na tr\u017ei\u0161te izbaci oko 40 novih lekova, ve\u0107inom po izuzetno visokim cenama. Ali samo nekoliko njih zaista donosi pobolj\u0161anje za pacijente.<\/p>\n
Na zahtev novinara, nezavisni Institut za kvalitet i efikasnost u zdravstvenoj za\u0161titi (IQWiG) je od svih novih lekova odobrenih u poslednjih pet godina odabrao 32 leka koji imaju \u201ezna\u010dajnu korist\u201c za pacijente. Vec\u0301ina su lekovi protiv raka, ali su na listi i lekovi protiv migrene, mukoviscidoze i dijabetesa.<\/p>\n
Novinari su potom istra\u017eivali dostupnost ovih skupih lekova u svakoj od 27 zemalja EU, odnosno da li ih pla\u0107a nacionalni dr\u017eavni zdravstveni sistem.<\/p>\n
Od ukupno 32 leka samo u Nema\u010dkoj i Austriji su svi lekovi pokriveni zdravstvenim osiguranjem. U Estoniji, Letoniji i Litvaniji nedostaje oko 30 odsto, na Kipru 50 odsto, na Malti \u010dak 59 odsto i u Ma\u0111arskoj \u010dak 75 odsto tih lekova.<\/p>\n
\nFarmaceutske kompanije obavezuju na tajnost cena<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Da bi postigle najve\u0107e mogu\u0107e cene, farmaceutske kompanije \u010desto koriste strategiju koja je jednostavna i efikasna: ugovorima obavezuju pojedina\u010dne dr\u017eave\u00a0i zdravstvena osiguranja \u2013 da cene dr\u017ee u tajnosti.<\/p>\n
Dr\u017eave to rade u nadi da c\u0301e ograni\u010diti rastuc\u0301e tro\u0161kove novih lekova. Ali cene tih lekova svuda rastu, i u bogatim i u siroma\u0161nijim zemljama – a farmaceutske kompanije ostvaruju veliki profit od zdravstvenih sistema za koji zapoleni pla\u0107aju doprinose i koje sufinansira dr\u017eava..<\/p>\n
Jedini put kada su farmaceutski giganti pregovarale sa celom EU bilo je oko vakcine protiv Kovida. Ali – cene su i tada bile tajne.<\/p>\n
Farmaceutske kompanije obi\u010dno prvo stavljaju svoje lekove na tr\u017ei\u0161te u Danskoj i Nema\u010dkoj – jer tamo isprva mogu same da odrede zvani\u010dne cene. U praksi, Danska postavlja neka \u201edobrovoljna\u201c ograni\u010denja cena, a Nema\u010dka proverava svaki lek godinu dana nakon njegovog uvo\u0111enja i onda mo\u017ee da zahteva promene cene.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, druge dr\u017eave te po\u010detne visoke cene koriste kao orijentir za sopstvene zvani\u010dne cene. Ono \u0161to se dalje de\u0161ava u Danskoj i Nema\u010dkoj obavijeno je velom tajne. Danske bolnice nabavljaju najskuplje lekove uz tajne popuste, ali se to ne vidi u Euripidu, evropskoj bazi podataka o cenama, potvr\u0111uje danski zvani\u010dnik.<\/p>\n
U Nema\u010dkoj je situacija jo\u0161 netransparentnija. Ona je stavila veto na rezoluciju Svetske zdravstvene organizacije o transparentnosti cena i \u010dak nije ni u\u010desnica Euripid baze podataka o cenama.<\/p>\n
Prema OECD, nijedna druga zemlja u EU ne daje toliko novca na farmaceutske proizvode kao Nema\u010dka: tro\u0161kovi novih lekova za\u0161ti\u0107enih patentom izme\u0111u 2013. i 2022. su se udvostru\u010dili \u2013 sa 13,9 na 27,8 milijardi evra.<\/p>\n
Deo posla sa tajnim cenama je i ovo: Farmaceutske kompanije efektivno dobijaju milijarde od dr\u017eava kao \u201ebeskamatne zajmove\u201c jer im vec\u0301ina dr\u017eava isprva plac\u0301a vi\u0161u zvani\u010dnu cenu lekova. Zatim, tokom vremena, kompanije diskretno vrac\u0301aju razliku izme\u0111u zvani\u010dne\u00a0i tajno ugovorene ni\u017ee cene. Samo u Belgiji i samo pro\u0161le 2023. radilo se o 1,5 milijardi evra razlike.<\/p>\n
\u201eUvek tra\u017eimo od kompanija – ka\u017eite nam, molim vas, pravu cenu u Nema\u010dkoj. – Ka\u017eu da ne znaju\u201c, ka\u017ee za \u201eInvestigate Europe\u201c jedan evropski pregovara\u010d, koji je zatra\u017eio anonimnost.<\/p>\n
A \u010dovek koji radi za ma\u0111arsku podru\u017enicu jednog multinacionalnog proizvo\u0111a\u010da lekova\u00a0otvoreno ka\u017ee: \u201eZa kompaniju kao \u0161to su Novartis ili Fajzer, ma\u0111arsko tr\u017ei\u0161te je bezna\u010dajno\u201c.<\/p>\n
\nProdajna cena 40 puta ve\u0107a od proizvodne<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Novinari su ipak poku\u0161ali da utvrde cene za nekoliko zemalja EU \u2013 na primeru pomenutog leka Kaftrio za cisti\u010dnu fibrozu koji proizvodi Vertex: preko obavezno dostupnih podataka o prodaji kompanije, broja pacijenata i podataka zdravstvenih osiguranja.<\/p>\n
Prema tim prora\u010dunima, godi\u0161nje po pacijentu Italija je pla\u0107ala oko 70.000 evra, Francuska 66.000 evra, Letonija 135.000 evra, a \u010ce\u0161ka 140.000 evra. Dakle, \u0161to manja i siroma\u0161nija zemlja \u2013 to skuplji lek.<\/p>\n
Pritom, Njujork tajms pi\u0161e da su tro\u0161kovi proizvodnje ovog leka na primer 2022. za godi\u0161nje potrebe po pacijentu iznosili \u2013 samo oko 5.700 dolara. A nau\u010dnici iz Britanije ka\u017eu da je prodajna cena 40 puta ve\u0107a od prizvodne.<\/p>\n
Na zahtev novinara da to komentari\u0161e, Vertex ka\u017ee da su cene \u201eneta\u010dne\u201c i naglasio: \u201eCene ne odre\u0111uje proizvo\u0111a\u010d jednostrano, vec\u0301 se one poverljivo dogovaraju sa zdravstvenim vlastima u svakoj zemlji\u201c. Osim toga, \u201ecene su opravdane\u201c jer se \u201ena istra\u017eivanju leka radilo 20 godina”, a to je \u201eko\u0161talo vi\u0161e od deset milijardi\u201c. A i \u201enajve\u0107i deo profita ide u dalja istra\u017eivanja\u201c.<\/p>\n
Me\u0111utim, novinari navode da je lek Kaftrio u SAD pod imenom Trikafta razvijen uz javno finansiranje, dakle od poreskog novca, od strane jedne manje kompanije – koju je na kraju kupio Vertex.<\/p>\n
\nOgromni profiti farmaceutske industrije<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Farmaceutska industrija stalno argumentuje da cene novih lekova odgovaraju vrednosti koju oni imaju za pogo\u0111ene pacijente i zdravstveni sistem u celini.<\/p>\n
Analiza koju je izvr\u0161ila konsultantska firma EY navela je prose\u010dne profite farmaceutskih kompanija: globalne farmaceutske kompanije su u 2020. ostvarile prose\u010dan profit od 25,7 odsto. To je daleko iznad svih ostalih industrijskih sektora. \u010cak i velike banke mogu samo da sanjaju o tome.<\/p>\n