{"id":404123,"date":"2024-06-10T06:47:51","date_gmt":"2024-06-10T04:47:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=404123"},"modified":"2024-06-10T06:47:51","modified_gmt":"2024-06-10T04:47:51","slug":"francuska-afrika-je-mrtva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/06\/10\/francuska-afrika-je-mrtva\/","title":{"rendered":"‘Francuska Afrika’ je mrtva"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Harrison Stetler<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nakon vojnog pu\u010da u Gabonu general Bris Oligui Ngeuma progla\u0161en je za privremenog predsednika Gabona, i obe\u0107ao je da \u0107e nakon stabilizacije stanja u dr\u017eavi do\u0107i do demokratske \u201etranzicije\u201c. Pu\u010d je izvr\u0161en u toku brojanja glasova na izborima za predsednika Gabona, a opravdanje za pu\u010d je bilo da su izbori la\u017eirani, pa je zbog toga vojska morala da se ume\u0161a, smeni i uhapsi dugogodi\u0161njeg predsednika Gabona Alija Bonga. Bongo, francuski partner, do\u0161ao je na vlast 2009. godine nakon smrti svog oca, koji je bio\u00a0 do\u017eivotni predsednik te centralnoafri\u010dke zemlje od 1967. godine, i vladao je ve\u0107inu vremena u periodu od kada je Gabon dobio nezavisnost od Pariza 1960. godine.<\/p>\n

Ovaj dr\u017eavni udar je osmi po redu, od 2020. godine, koji se desio u nekoj od afri\u010dkih dr\u017eava koje su bile francuske kolonije. Iscrpljenost naroda vi\u0161edecenijskom vla\u0161\u0107u dinastije Bongo najvi\u0161e je uticala na doga\u0111aje u Gabonu. Me\u0111utim, ti doga\u0111aji su, tako\u0111e, posledica i opadajuc\u0301eg uticaja Francuske. Istog dana kada je Ngeuma preuzeo vlast, francuska ministarka spoljnih poslova Katarin Kolona izjavila je za Mond: \u201eFranko-Afrika je vec\u0301 dugo mrtva\u201c. Ova izjava odnosila se na bliske komercijalne i vojne veze koje je Francuska odr\u017eavala u svom biv\u0161em carstvu u decenijama nakon formalne dekolonizacije.<\/p>\n

Doga\u0111aji u drugim dr\u017eavama koje se nalaze u podru\u010dju Sahela1Sahel je geografsko i ekolo\u0161ko-klimatsko podru\u010dje koje je podobno za poljoprivredu, i koje se nalazi ispod Sahare i prote\u017ee se skroz od isto\u010dne pa sve do zapadne obale Afrike u \u0161irini od nekoliko stotina kilometara (primedba prevodioca). pokazuju, jo\u0161 vi\u0161e, da dolazi do porasta antifrancuskog raspolo\u017eenja koje kida ove veze i dovodi do svrgavanja vlada koje blisko sara\u0111uju sa Francuskom. Uzmimo slu\u010daj Nigera. Krajem jula, vojni oficiri u glavnom gradu Nijameju zbacili su demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma koji je vodio profrancuski orijentisanu politiku. Hunta na vlasti je od tada po\u010dela da dobija pretnje vojnom intervencijom \u2014 koje je podstrekivao Pariz \u2014 od regionalnog tela Ekonomske zajednice zapadnoafri\u010dkih dr\u017eava (ECOVAS), na \u010delu sa zemljama kao \u0161to su Nigerija i Senegal.<\/p>\n

Iako neki u Parizu jo\u0161 uvek govore o \u201eafri\u010dkoj politici\u201c, ta politika predstavlja propali projekat, jer je dugotrajno stanovi\u0161te \u2014 da je nacionalni prerogativ Francuske da treba da ima dominantan uticaj na svoje biv\u0161e afri\u010dke kolonije \u2014 dovedeno u pitanje opadanjem francuskog uticaja, kao i opadanjem sposobnosti Francuske da upravlja politikom tih dr\u017eava. Biv\u0161e kolonije u Sahelu i podsaharskoj Africi imaju svoje unutra\u0161nje borbe za vlast. Ipak, ogor\u010denost na vlade koje se smatraju pot\u010dinjenima Parizu posledica je duboko ukorenjenog nezadovoljstva francuskim vojnim prisustvom, nesposobnosti francuske vojske da pobedi u lo\u0161e osmi\u0161ljenom \u201eratu protiv terorizma\u201c u tim afri\u010dkim dr\u017eavama, kao i navikom Pariza da podr\u017eava korumpirane i povodljive lokalne moc\u0301nike.<\/p>\n

\n

Francuski paternalizam<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kao deo dugogodi\u0161njeg rituala, francuski lideri ve\u0107 godinama tvrde da je Francuska odustala od\u00a0 post-kolonijalnog paternalizma. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je to na po\u010detku svog mandata 2017. godine, najavljujuc\u0301i pred studentima u Uagaduguu, glavnom gradu Burkine Faso, kraj francuske \u201eafri\u010dke politike\u201c.<\/p>\n

Ali, ovakva obe\u0107anja nisu ispunjena i Francuska je jo\u0161 uvek daleko od toga da potpuno transformi\u0161e svoju politiku prema svojim biv\u0161im afri\u010dkim kolonijama. Francuska politika prema afri\u010dkim dr\u017eavama odvija se po inerciji, bez velikih promena, i to je posledica kako ozbiljne javne debate u Francuskoj o politici prema Africi, tako i gubljenja bilo kakvog zna\u010dajnog materijalnog interesa Francuske u tom regionu. Takva francuska politika dovodi do anti-francuskog raspolo\u017eenja u afri\u010dkim dr\u017eavama, ali porast takvog raspolo\u017eenja je delimi\u010dno potpomognut i ruskim dezinformacionim kampanjama.<\/p>\n

Od ranih 2010-ih, Francuska je bila anga\u017eovana u dugotrajnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika \u0161irom Sahela, nastojec\u0301i da podupre niz dr\u017eava koje nemaju izlaz na more, od Malija i Burkine Faso do \u010cada (Ironi\u010dno, veliki deo po\u010detne nestabilnosti koju su francuske snage nastojale da obuzdaju pogor\u0161an je odlukom, koju je podr\u017eao predsednik Nikola Sarkozi, da se svrgne libijski vladar Moamer Gadafi 2011).<\/p>\n

Mali i Burkina Faso bili su popri\u0161te uspe\u0161nih vojnih pu\u010deva 2020. i 2022. godine, nakon \u010dega su nove hunte proterale francuske vojne snage i diplomatsko osoblje. Te vojne snage, zajedno sa francuskim vojnim kontingentom u Centralnoafri\u010dkoj Republici, preme\u0161tene su u Niger, koji je sada popri\u0161te sukoba po\u0161to hunta zahteva da Pariz povu\u010de preostalih 1.500 vojnika iz te dr\u017eave i opozove svog ambasadora Silvena Itea.<\/p>\n

U govoru od 28. avgusta, datim pred visokim diplomatskim korom, Makron je branio francuske vojne intervencije. Tom prilikom je ponovo odbio da pristane na zahteve hunte, ponoviv\u0161i stav Pariza da je nova vlast nelegitimna. Me\u0111utim, Mond je 6. septembra izvestio da je francuska vojska u\u0161la u pregovore sa novim vlastima u Nigeru kako bi organizovala eventualno povla\u010denje ekspedicionih snaga. U o\u010diglednom poku\u0161aju deeskalacije, premijer, imenovan od strane hunte 4. septembra, nagovestio je da se vlada nada da c\u0301e \u201eodr\u017eati saradnju\u201c sa Francuskom.<\/p>\n

Operacije Serval i Barkhane \u2014 po\u010detna intervencija iz 2013. godine usmerena je bila na suzbijanje ofanzive islamisti\u010dkih grupa u severnom Maliju, i operacija protiv pobunjenika \u0161irom Sahela, u koju se ona razvila \u2014 \u201ebile su uspe\u0161ne\u201c, rekao je Makron za Le Point 23. avgusta. U njegovom govoru, datom par dana kasnije, Makron je prokomentarisao da \u201eako prihvatimo sme\u0161ne zahteve, koje je izneo ovaj ludi savez la\u017enih poboraca panafrikanizma i neoimperijalista [termin neoimperijalisti je aluzija na rusku paramilitarnu grupu Vagner, koju su anga\u017eovali neki biv\u0161i francuski vazali, poput Malija i Centralnoafri\u010dke Republike], izgubili smo razum.\u201d<\/p>\n

\u201eNiger je bio poslednji pravi mostobran za francuske snage u Sahelu, bio je apsolutno neophodan za vojno prisustvo Francuske u regionu\u201c, rekao je poslanik opozicione partije France Insoumise Arnau Le Gal za Jakobin. \u201eSav na\u0161 fokus i nade usmerili smo na vojni odgovor, jer politi\u010dari i dalje veruju da je operacija Barkhane bila uspe\u0161na, kao \u0161to je Makron ponovo izjavio [u njegovom govoru od 28. avgusta]. Ali operacija Barkhane je bila veliki neuspeh \u2014 mi smo u procesu proterivanja iz trec\u0301e nacije u Sahelu\u201c.<\/p>\n

Odmah nakon svrgavanja nigerskog predsednika Bazuma, Makron je odbio da sklopi bilo kakav dogovor sa novom vladom vojne hunte. U svom govoru pro\u0161le nedelje, Makron je bio jo\u0161 vi\u0161e odre\u010dan, i osudio je \u201eepidemiju pu\u010deva\u201c i ponovo potvrdio stav da Francuska daje podr\u0161ku moguc\u0301oj intervenciji snaga ECOVAS-a, pozivajuc\u0301i na \u201eni paternalizam, ni slabost\u201c.<\/p>\n

\u201eVojna pretnja je upravo ono \u0161to c\u0301e oja\u010dati huntu u Nigeru\u201c, tvrdi Le Gal, koji tako\u0111e ukazuje na promenljiv i nedosledan odgovor Francuske na preuzimanje vlasti u ovim dr\u017eavama. On je primetio licemerje u stavu Pariza prema \u010cadu, gde je Mahamat Idris Debi preuzeo vlast 2021. godine, nakon smrti svog oca Idrisa Debija, koji je vladao zemljom od 1990. \u201eS jedne strane davali smo hvalospeve Debiju u \u010cadu, dok smo, sa druge strane, osudili pu\u010deve u Maliju, Burkini Faso, a sada i Nigeru\u201c.<\/p>\n

\n

Poslati trupe (ponovo)?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Makronov stav do\u010dekan je sa \u010du\u0111enjem i obazrivo\u0161\u0107u, i u Evropi i u Africi. Prema francuskim diplomatskim izvorima, moguc\u0301nost intervencije ECOVAS-a u Nigeru je, od po\u010detka, bila malo verovatna. Makronovi savetnici trebali su da znaju da je ta intervencija ili neverodostojan blef opreznih \u0161efova afri\u010dkih dr\u017eava, ili su, mo\u017eda, bezobzirno pogre\u0161no protuma\u010dili stvarne snage Francuske da primora te dr\u017eave na rat. Al\u017eir, kao i kontinentalna tela poput Afri\u010dke unije, bili su protiv potencijalne intervencije, dok se ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken slo\u017eio da ne postoji \u201eprihvatljivo vojno re\u0161enje\u201c tog pitanja.<\/p>\n

\u201eMakronov govor predstavlja poslednji u nizu neuspe\u0161nih poku\u0161aja, i on ozna\u010dava krah ovakve politike\u201c, rekao je za Jakobin Nikola Norman, francuski ambasador u Maliju izme\u0111u 2002. i 2006. godine. \u201eMakrona pogre\u0161no savetuju i \u010dini se da ne razume situaciju\u2026 Podr\u017eavamo nekoga ko je izgubio. Ovakav govor bi mo\u017eda imao smisla da je Bazum imao priliku da povrati vlast [u Nigeru]\u201c, nastavio je Normand, \u201eali po\u0161to je to u ovom trenutku nezamislivo, davanje ovakvih izjava samo stvara probleme za nas\u201c.<\/p>\n

\u201eFrancuska vi\u0161e nema ni sredstava ni mogu\u0107nosti da to uradi\u201c, rekao je jedan anonimni francuski diplomata na slu\u017ebi u tom regionu, misle\u0107i na Makronove pretnje vojnom intervencijom. \u201eUverenje da Francuska mo\u017ee da odlu\u010di \u0161ta \u0107e se de\u0161avati u njenim biv\u0161im kolonijama je oblik slepila, posebno u smislu na\u0161ih sopstvenih kapaciteta. \u010cak ni Sjedinjene Dr\u017eave danas vi\u0161e nemaju sredstva da manipuli\u0161u drugim zemljama, kao \u0161to su to mogle u pro\u0161losti\u201c.<\/p>\n

Makron se \u010dak do\u0161ao u sukobu sa Va\u0161ingtonom, koji nije bio diskretan u pogledu svoje spremnosti da uspostavi odnos sa de facto vojnim vlastima u Nigeru. Viktorija Nuland, vr\u0161ilac du\u017enosti zamenika dr\u017eavnog sekretara Sjedinjenih Dr\u017eava, poslata je da uspostavi dijalog sa huntom po\u010detkom avgusta, ali je ta poseta bila neuspe\u0161na. Nekoliko dana nakon pu\u010da, Ketlin Ficgibon je imenovana za ameri\u010dku ambasadorku u Nigeru, nakon \u0161to je ta pozicija bila nepopunjena poslednje dve godine. Francuske diplomate su oba poteza shvatile kao diplomatski \u0161amar Amerike.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave su \u017eeljne da uspostave funkcionalni radni odnos sa novom vladom u Nigeru, podstaknuti, pre svega, strahom da \u0107e Rusija ili Kina iskoristiti\u00a0 ovu priliku da zamene Francusku kao politi\u010dkog i ekonomskog partnera Nigeru, ali i \u017eeljom da ne budu uvu\u010deni u buru antifrancuske kampanje na dru\u0161tvenim mre\u017eama. SAD su pru\u017eile Nigeru vi\u0161e od 500 miliona dolara vojne pomoc\u0301i u periodu posle 2012. godine, a imaju i vojno prisustvo na terenu sa bazom za dronove i kontingentom od 1.100 vojnika. \u201eFrancuska i Sjedinjene Dr\u017eave predstavljaju dve krajnosti\u201c, ka\u017ee Normand. \u201eIspravan stav bi bio osuditi pu\u010d i tra\u017eiti povratak izabrane vlade, a posle tri dana, kada do toga nije do\u0161lo, samo uc\u0301utati i uspostaviti neformalne veze. Takav je bio stav svih evropskih zemalja, osim Francuske\u201c.<\/p>\n

\n

Zbogom statusu globalne moc\u0301i<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Me\u0111utim, pored svog nastojanja Francuske, postoji sna\u017ena te\u017enja da se uspostavi modus operandi sa novim vlastima, koje se pojavljuju \u0161irom Sahela, \u0161to je od su\u0161tinskog zna\u010daja u poku\u0161ajima Evropske unije da blokira rute migranata, pre nego \u0161to stignu do Sredozemnog mora. Na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova 31. avgusta u Toledu, u \u0160paniji, do\u0161lo je do razmimoila\u017eenja izme\u0111u Francuske i njenih evropskih saveznika, koje je Francuska dugo nastojala da privoli da zajedno sa njom izvr\u0161e vojne operacije u Sahelu.<\/p>\n

\u201eEvropa posmatra ovaj region isklju\u010divo kroz prizmu migracija\u201c, ka\u017ee poslanik partije France Insoumise Le Gal. \u201eTo u velikoj meri izoluje Makrona, koji je sve svoje nade polo\u017eio na svoju sposobnost da predstavlja Evropu po pitanju spoljne politike, odbrane i \u2018strate\u0161ke autonomije.\u2019 Uveli smo devet evropskih dr\u017eava u na\u0161e intervencije, i to se pretvorilo u fijasko za koji smo jedan od vodec\u0301ih krivaca\u201c.<\/p>\n

Bilo bi preterano rec\u0301i da su konkretni ekonomski interesi primorali Francusku da usvoji suludu politiku koja se temelji na zadr\u017eavanju moc\u0301nog prisustva u regionu. Iako i dalje 17 odsto godi\u0161nje potro\u0161nje uranijuma u \u200b\u200b Francuskoj dolazi iz Nigera, \u0161to je zna\u010dajan udeo za zemlju koja zavisi od nuklearne energije, taj uranijum \u201enije nezamenljiv\u201c, rekao je jedan francuski izvor. Kada se sve uzme zajedno, samo 2 procenta francuske spoljne trgovine se odvija sa podsaharskom Afrikom.<\/p>\n

Kao i sa \u201eve\u010dnim ratovima\u201c Sjedinjenih Dr\u017eava, postoji element iracionalnosti u dugotrajnoj tvrdoglavoj \u017eelji francuskih politi\u010dara da odr\u017ee mo\u0107 koju su imali u zapadnoj Africi. U zamisli spoljnopoliti\u010dkih krugova zemlje, sna\u017eno prisustvo u regionu predstavljalo je odsko\u010dnu dasku za ulogu Francuske kao globalne sile, jer je na taj na\u010din mogla da ostvari mnogo ve\u0107i uticaj u odnosu na neku drugu dr\u017eavu sa sli\u010dnim resursima.<\/p>\n

Francuska spoljna politika se, tako\u0111e, povija pod institucionalno-ustavnim ograni\u010denjima, smatra Le Gal, koji ukazuje na skoro potpunu dominantnu ulogu predsednika Francuske u oblasti spoljne politike, kako bi objasnio nesposobnost Pariza da promeni strategiju.<\/p>\n

\u201eU srcu problema je \u010dinjenica da se o ovim stvarima jedva razgovara\u201c, rekao je Le Gal \u010dasopisu Jakobin. \u201eNaravno, Sjedinjene Dr\u017eave su imale zna\u010dajan broj neoimperijalnih intervencija, ali o njima se raspravljalo, Kongres je vodio istrage, a kada su Avganistan i Irak postali kontroverzni, \u010dlanovi izvr\u0161ne vlasti su bili ispitivani od strane Kongresa. Ni\u0161ta sli\u010dno tome nije se dogodilo kod nas u Francuskoj i to je \u0161okantno. Francuski Parlament nema ovla\u0161\u0107enja da izvr\u0161i ozbiljan nadzor nad spoljnom politikom.\u201d<\/p>\n

Jo\u0161 uvek nije do\u0161lo do odluke o povla\u010denju vojnih snaga. Ali pitanje \u201eKo je izgubio Afriku?\u201c verovatno \u0107e se pojavljivati u naslovima francuskih novina u doglednoj buduc\u0301nosti, po\u0161to vreme za upiranje prstom po\u010dinje. Prema jednom francuskom diplomati iz regiona, \u201ena\u0161 vojni establi\u0161ment je emocionalno vezan za ideju francuske moc\u0301i. Godinama je na\u0161a vojska bila usmerena na misije stabilizacije, ekspedicione operacije i spoljnu projekciju moc\u0301i. Vojnom vrhu \u0107e shvatanje da je tome kraj vrlo te\u0161ko psiholo\u0161ki pasti.\u201d<\/p>\n

Tekst je izvorno objavljen u \u010dasopisu Jacobin.<\/p>\n

\u201eFrancuska Afrika\u201c je mrtva<\/a><\/p><\/blockquote>\n