{"id":404041,"date":"2024-06-09T08:55:46","date_gmt":"2024-06-09T06:55:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=404041"},"modified":"2024-06-09T08:59:35","modified_gmt":"2024-06-09T06:59:35","slug":"jedan-pogled-na-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/06\/09\/jedan-pogled-na-svet\/","title":{"rendered":"Jedan pogled na svet"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zdravko Huber<\/a><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Petak, 31. maj<\/h4>\n

Junak dana\u0161njeg dana je novinar Vuk Z. Cviji\u0107. Ovaj tihi nenametljivi \u010dovek u\u0161ao je u naj\u017ee\u0161\u0107i osinjak organizovanog kriminala i korupcije. Iz nedelje u nedelju on raskrinkava kriminalne radnje raznih uzurpatora dru\u0161tvene mo\u0107i.<\/p>\n

Sad je do\u017eiveo da ga na ulici fizi\u010dki napadne \u010delnik jednog opskurnog tabloida. Za\u0161to? Nema drugog obja\u0161njenja osim da se taj ,,kolega\u201c ose\u0107a delom struktura koje Vuk tako neumoljivo i novinarski argumentovano razobli\u010dava pred licem javnosti.<\/p>\n

Drago mi je da mogu da ka\u017eem da je Vuk Danasovo dete. Do\u0161ao je u ovu redakciju kao potpuni po\u010detnik, sa iskrenom \u017eeljom da u\u010di. U Danasovom inkubatoru uvek je sazrevalo vi\u0161e novinara nego \u0161to je objektivno bilo mesta u prvom timu, ho\u0107u re\u0107i, nego \u0161to je moglo da dobije stalno zaposlenje i redovnu platu. Tako je to bilo u ovom krhkom i nesigurnom medijskom biznisu. Nadam se da je danas bolje i lak\u0161e za novinare.<\/p>\n

Vuk je svoj profesionalni put nastavio u drugim redakcijama i stigao do statusa vode\u0107eg novinara eksperta za oblast kriminala. \u010cini mi se da je ekipa koja je doskora pravila Nin, a sada nedeljnik Radar, prava novinska ku\u0107a za Vuka Z. Cviji\u0107a.<\/p>\n

Se\u0107aju\u0107i ga se iz njegovih skoro de\u010da\u010dkih dana, dao sam sebi za pravo da mu \u0161aljivo, u hajdu\u010dkom maniru, \u010destitam rane juna\u010dke. I danas je o\u010digledno potrebna jedna vrsta juna\u0161tva da bi se u Srbiji \u010dasno obavljao novinarski posao, onako kako ga radi Vuk Z. Cviji\u0107.<\/p>\n

Subota, 1. jun<\/h3>\n

Danas je \u0161pic izborne \u0107utnje. I, evo, ja kao lojalni gra\u0111anin ne\u0107u ni za sebe samog da mislim \u0161ta me sutra \u010deka. \u0160ta sam dosad smislio, smislio sam. A ima i drugih stvari dostojnih mu\u0161ke pa\u017enje, npr. finale fudbalske Lige \u0161ampiona Real \u2013 Borusija.<\/p>\n

Nije ba\u0161 da sam ja toliki fudbalski fan kao moj veliki prijatelj od bruco\u0161kih dana, NJegova ekselencija eks ambasador Srbije u Indiji i jo\u0161 pet-\u0161est okolnih zemalja Jovica Mirilovi\u0107.<\/p>\n

On zna sve o fudbalu, pa i o drugim sportovima. Mnogo je tema o kojima Jovo i ja mo\u017eemo da razgovaramo posle pedeset dve godine dru\u017eenja. Ali sport je ekskluziva u na\u0161im razgovorima.<\/p>\n

Ne znam da li je otrcano re\u0107i da tako ostajemo veliki de\u010daci, dobro, mladi\u0107i, koji se ne daju starosti.<\/p>\n

Ako su toliki pjesnici pevali tugovanke o mladosti koja ih ,,vara i krade\u201c, o\u010dekivali da ih Ines ,,gurne ispod stola koljenom\u201c itd, mo\u017eemo Jovo i ja da u osmoj deceniji sa \u017earom pratimo sport.<\/p>\n

On mnogo vi\u0161e nego ja.Ina\u010de, kad me pitaju za koga navijam od evropskih klubova, ja odgovorim: podjednako za Real i Man\u010dester Junajted.<\/p>\n

Sa njima je Partizan delio megdan kad je bio na vrhuncu u svojoj skoro osam decenija dugoj istoriji, i to u vreme kad je fudbal meni zna\u010dio najvi\u0161e.<\/p>\n

U istoriji je zapisano: Partizan je 1966. u polufinalu pobedio Man\u010dester Junajted i u finalu izgubio od Reala. Ne\u0107u da pominjem imena ni iz jednog od ova tri tima. Nisam vi\u0161e ni sam siguran jesu li to bili \u017eivi ljudi ili mitska bi\u0107a.<\/p>\n

Ili je sve bio de\u010da\u010dki san?<\/p>\n

Uglavnom, nikad se ni\u0161ta sli\u010dno nije ponovilo. Mislim, \u0161to se ti\u010de Partizana. Real i Man\u010dester i dalje ja\u0161u. Zato navijam za njih. Oni su garant da se ono iz \u0161ezdesetih stvarno desilo.<\/p>\n

Nedelja, 2. jun<\/h3>\n

Izbori. Da po\u010dnemo sa trivijama. Dvadeset tri godine stanujem na istoj novobeogradskoj adresi i glasam u obli\u017enjem vrti\u0107u.<\/p>\n

Ove godine bira\u010dko mesto mi je prvi put u tako\u0111e obli\u017enjem domu zdravlja. Koliko sam obave\u0161ten, razlog je porast broja bira\u010da. Razumljivo. Na biv\u0161im zelenim povr\u0161inama, zaostalim iz mra\u010dnog komunizma, podignuto je poslednjih godina vi\u0161e novih zgrada, doselili su se novi stanari i moraju da glasaju.<\/p>\n

U redu, idemo u dom zdravlja, ali kud ba\u0161 kod zubara?! Nije valjda neki bojkota\u0161ki lobi isposlovao da se \u010din glasanja obavlja na mestu od kojeg mnogi zaziru? I da zato odustanu?<\/p>\n

Ja odlazim na svoje novo, pomalo bizarno bira\u010dko mesto, sa drugom vrstom nelagode. Tokom trideset tri-trideset \u010detiri godine vi\u0161estrana\u010dja, \u201emoji\u201c uglavnom nisu pobe\u0111ivali, ali nisam imao ve\u0107ih dilema treba li im dati glas.<\/p>\n

Uvek sam verovao da su oni ,,pravi\u201c i da \u0107e vremenom napredovati i da zato treba glasati za njih. Ove godine je trebalo najpre isplivati iz dileme iza\u0107i ili ne iza\u0107i na izbore, odnosno koji su ,,moji\u201c u toj prvoj liniji unutar opozicionih razgrani\u010denja.<\/p>\n

Znate kako sam re\u0161io ovu prvu dilemu, a kojoj od dveju potencijalno saradni\u010dkih i otvoreno konkurentskih lista sam dao glas \u2013 ne\u0107u da ka\u017eem.<\/p>\n

Na kraju dana imamo potvrdu onog \u0161to je jedino i moglo da se desi. Nije ovo bio put koji je mogao dovesti do dobrih rezultata, a kamoli do pobede ,,na\u0161ih\u201c. Razmi\u0161lja\u0107emo o tome (nisam rekao: plaka\u0107emo!) sutra.<\/p>\n

Ponedeljak, 3. jun<\/h3>\n

Analize, analize, analize\u2026 Svi postizborni razgovori su u osnovi nastavak onog \u0161to smo slu\u0161ali od trenutka kad se desio opozicioni predizborni raskol.<\/p>\n

I strana\u010dki ljudi i tzv. analiti\u010dari sa uporno\u0161\u0107u, i sad kad je pri\u010da zavr\u0161ena istrajavaju na temi je li trebalo iza\u0107i ili bojkotovati izbore, pardon, nastaviti borbu za bolje uslove, i ko je kriv za ovo kako je ispalo.<\/p>\n

Kada markantni general Pono\u0161 ka\u017ee da su oni koji su iza\u0161li na izbore dali legitimitet Vu\u010di\u0107evoj vlasti, opoziciono nastrojeni gra\u0111anin koji je ,,obavio svoju gra\u0111ansku du\u017enost\u201c se pokunji i do\u0111e ga sramota.<\/p>\n

A mo\u017ee i obrnuto: kad neko iz mla\u0111e poletne ekipe, koja se i pod ovakvim uslovima suprotstavila Vu\u010di\u0107evim snagama, ka\u017ee da su \u0110ilas i Milo\u0161 Jovanovi\u0107 salonski bojkota\u0161i koji nastavljaju da sede kod ku\u0107e (i u republi\u010dkom parlamentu) umesto da su dali doprinos da se osvoji poneki grad i op\u0161tina gde je malo falilo, onda bude neprijatno onom gra\u0111aninu koji je ogor\u010den Vu\u010di\u0107evom vladavinom, ali, eto, nije hteo da glasa pod ovakvim uslovima.<\/p>\n

I \u0161ta da se radi?<\/p>\n

Mo\u017eda zvu\u010di alanfordovski, ali ako \u017eeli pobediti, opozicija mora osvajati vi\u0161e glasova. Ovakva kakva je sada, ona, jednostavno, ne dobacuje do dovoljno velikog broja ljudi.<\/p>\n

Kako ubediti da bi nam bez Vu\u010di\u0107a i njegovih satrapa bilo bolje sve one mlade, a bogami i lepe ljude (u svakom slu\u010daju ne krezube marginalace) koji ho\u0107e da rade ne\u010dasne poslove u tzv. kol centrima, elegantne devojke i mlade mame \u0161to s duplim spiskovima nevino de\u017euraju u parkovima u blizini bira\u010dkih mesta, uspe\u0161ne biznismene koji ustupaju svoje lokale za potrebe naprednja\u010dkih \u0161tabova za tajne operacije, da ne govorimo o onolikom narodu \u0161to pristaje da se fiktivno seli iz op\u0161tine u op\u0161tinu i spreman je da juna\u010dki pogine kad ga novinar izdajni\u010dkog medija uhvati na delu, ili bra\u0107u Rome, koji misle da je najnormalnije da za obavljanje glasa\u010dkih radova dobiju napojnicu od dve-tri hiljade dinara\u2026<\/p>\n

\u0160ta ho\u0107u da ka\u017eem?<\/p>\n

Pod naprednja\u010dkom vla\u0161\u0107u stvorena je i stvara se sve zama\u0161nija struktura koja se dobro ose\u0107a. To \u0161to mi ,,emancipovani\u201c mislimo da su oni izmanipulisani ni\u0161ta ne menja. Oni ne misle tako i nisu spremni da nekog drugog izaberu da ih vodi. Glasaju za Vu\u010di\u0107a. I tako od 2012. A ima to i svoju predistoriju, ali da ne odemo predaleko.<\/p>\n

Ni ovaj dnevnik, a pogotovo dnevni\u010dar, nisu tog formata da podu\u010de nekog budu\u0107eg pretendenta da bude vlast posle Vu\u010di\u0107a, kako to da izvede. Ovakvim predizbornim sholasti\u010dkim nadmudrivanjima o izbornim uslovima, i borbi kroz institucije, sigurno ne. Kad-tad treba osvojiti vi\u0161e glasova od protivnika.<\/p>\n

Utorak, 4. jun<\/h3>\n

Danas sam pacijent. Takav je \u017eivot. Prebrodio sam kako-tako nekoliko zdravstvenih ispada i sad odlazim na kontrolu na vi\u0161e klinika.<\/p>\n

Psiholo\u0161ki, pacijent pred lekarom postaje pomalo infantilno bi\u0107e. On je mali i bespomo\u0107an, a \u010dika doktor je veliki i jak i on \u0107e ga za\u0161tititi. Gubi se ose\u0107aj ko ima koliko godina i ko bi zapravo mogao biti ,,dete\u201c, a ko ,,veliki\u201c.<\/p>\n

Ja imam \u010dika doktora docenta dr Marka Stojanovi\u0107a, neuroendokrinologa. Osmislio mi je komfornu terapiju koja daje rezultate u le\u010denju delikatne bolesti.<\/p>\n

U jednom opu\u0161tenijem razgovoru on me izvla\u010di iz podrazumevaju\u0107e uloge pacijenta. Znaju\u0107i za moje godine i ne znam \u0161ta jo\u0161 iz moje biografije, pita me da li sam znao njegovog na\u017ealost pokojnog oca, filmskog reditelja i jedno vreme novinara Lazara Stojanovi\u0107a.<\/p>\n

Evo jo\u0161 jedne potvrde da je ovo mali grad! Lazara sam sa javne scene znao decenijama, a poslednjih godina njegovog \u017eivota bili smo u \u010destoj komunikaciji posredstvom ekologa, multimedijalnog umetnika, Danasovog dugogodi\u0161njeg kolumniste Bo\u017eidara Mandi\u0107a.<\/p>\n

Lazar je cenio ono \u0161to radi nezaustavljivi Bo\u0161ko sa Rudnika. Dolazio je kao i ja na njegove izlo\u017ebe, predstave, tribine. Snimio je i film o Porodici bistrih potoka, Mandi\u0107evoj komuni. Se\u0107am se promocije tog filma i poslednjeg susreta sa Lazarom Stojanovi\u0107em u jesen 2016. godine u staroj zgradi Kinoteke. U prole\u0107e slede\u0107e godine Lazar je preminuo.<\/p>\n

Sinu Marku je drago kad mu ka\u017eem da treba da se ponosi svojim ocem. Nismo stigli da razgovaramo \u0161ta on zapravo zna o hrabrim provokativnim postupcima zbog kojih je Lazar platio veliku cenu. Ti doga\u0111aji kojih se ja tako dobro se\u0107am desili su se pre nego \u0161to se rodio moj doktor.<\/p>\n

Sreda, 5. jun<\/h3>\n

Mnogo vremena za \u010ditanje \u2013 evo jednog benefita ,,tre\u0107eg doba\u201c. Vra\u0107am se davno pro\u010ditanim knjigama, ali tragam i za novom lektirom.<\/p>\n

Tako sam iz ove druge skupine otkrio prvog ameri\u010dkog nobelovca Sinklera Luisa. Po mojim amaterskim, \u010ditala\u010dkim kriterijumima, njegov distopijski roman \u201eTo ovde nije mogu\u0107e\u201c ide uz rame sa Orvelom, Hakslijem ili Zamjatinom.<\/p>\n

Ova trojica su mo\u017eda crnji u prognozama o budu\u0107nosti \u010dove\u010danstva i sudbini slobode, ali dok njih \u010ditate, prati vas ute\u0161no saznanje da to \u0161to oni pi\u0161u ipak nije ova stvarnost koju mi znamo, ve\u0107 je njihova izma\u0161tana mra\u010dna slika sa mno\u0161tvom upozoravaju\u0107ih simboli\u010dkih zna\u010denja.<\/p>\n

Luisova distopija po\u010dinje od vrlo realisti\u010dne slike \u017eivota u provincijskom gradi\u0107u negde na severoistoku SAD tridesetih godina 20. veka.<\/p>\n

Ljudi \u017eive takore\u0107i idli\u010dnim \u017eivotima: ku\u0107e sa dvori\u0161tima i ba\u0161tovanima, srednja klasa u svojim malim i malo ve\u0107im biznisima, porodi\u010dni izleti, ve\u010dernja prijateljska okupljanja uz odabrane marke viskija\u2026 I onda se de\u0161ava ispad iz poznate istorijske realnosti.<\/p>\n

Na izborima ne pobe\u0111uje Ruzvelt, ve\u0107 neki drugi izmi\u0161ljeni tip. Sve se odvija po ,,formalno demokratskoj proceduri\u201c.<\/p>\n

Glavni junak, lokalni novinar i vlasnik novina, prati \u0161ta se de\u0161ava, ne svi\u0111a mu se ishod izbora, ali sve je jo\u0161 u okvirima normalnosti\u2026<\/p>\n

I onda po\u010dinje nezaustavljiva deformacija stvarnosti, dok se ljudi ne na\u0111u u \u010dudovi\u0161nom svetu neslobode, bezakonja i nasilja.<\/p>\n

Vo\u0111a prvo okuplja razularene bande pristalica koji, onako, na svoju ruku, premlate ponekog ko im se ne svi\u0111a.<\/p>\n

Onda te bande postaju zvani\u010dna formacija. Organizuju paradne mar\u0161eve koji se dopadaju i novinarevoj ne mnogo bistroj \u017eeni.<\/p>\n

Pa \u0161ta, ka\u017ee ona, tamo se peva himna, nose zastave, pominju o\u010devi nacije \u2013 ba\u0161 je lepo. U slede\u0107em koraku te paradne trupe postaju strana\u010dka policija koja radi \u0161ta ho\u0107e.<\/p>\n

Po\u010dinje otima\u010dina imovine, ubistva, ni\u010du logori na sve strane. U tim imaginarnim ameri\u010dkim logorima koje je Sinkler Luis podigao u svojoj mra\u010dnoj literarnoj fikciji de\u0161ava se sve ono \u0161to se stvarno desilo u Hitlerovim konc-logorima i Staljinovim gulazima par godina kasnije.<\/p>\n

Eto, iz moje prili\u010dno obimne i raznolike lektire, ja se ovih, tako u\u010destalih izbornih dana u Srbiji prisetih ba\u0161 ove knjige.<\/p>\n

\u010cetvrtak, 6. jun<\/h3>\n

Ho\u0107u danas da privedem kraju i po\u0161aljem redakciji ovaj prilog za subotnji dvobroj Danasa.<\/p>\n

Ho\u0107u da pomognem urednicima da u petak pedantno spakuju reprezentativni separat Nedelja, prema kojem imam poseban odnos.<\/p>\n

Godinama sam bio na \u010delu mini tima koji je prire\u0111ivao ovaj dodatak.<\/p>\n

Na\u0161 cilj bio je da u subotu ponudimo \u010ditaocima jedan osmi\u0161ljeni medijski proizvod koji mo\u017ee da parira skupim nedeljnicima.<\/p>\n

Najlapidarnija definicija novina koju sam \u010duo glasi: novine su jedan pogled na svet.<\/p>\n

Znam da generacijama koje su i kao \u010ditaoci i kao novinari stasali na digitalnim platformama delujem kao beznade\u017eni dinosaurus. I jesam.<\/p>\n

Ipak, razmislite malo i o iskustvu ove izumiru\u0107e novinarske vrste, pogotovo ovog vikenda, dragi danasovci, kada vam je ro\u0111endan. Dvadeset sedmi. Sre\u0107no vam zrelo doba!<\/p>\n

Autor je jedan od osniva\u010da lista Danas i zamenik glavnog i odgovornog urednika od 1997. do 2021. godine.<\/p><\/blockquote>\n

Jedan pogled na svet<\/a><\/p><\/blockquote>\n