Otrov jedne \u017eabe krasta\u010de iz podru\u010dja reke Kolorado smatra se najja\u010dim psihodelikom na svetu. Nau\u010dnici imaju veliku ideju \u2013 da ovi supstancu tako izmene, da poma\u017ee kod depresije, ali da ne izaziva halucinacije.<\/p>\n
Ovu \u017eabu je ipak bolje izbegavati<\/strong><\/p>\n \u201eKao i za ve\u0107inu stvari na koje nai\u0111ete u nekom nacionalnom parku, (…) uzdr\u017eite se od toga da je poli\u017eete. Hvala\u201c, objavila je ameri\u010dka Agencija nacionalnih parkova u novembru 2022. godine na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n Mislili su na \u017eabu krasta\u010du sa reke Kolorado (Bufo alvarius). Nju posetioci parka ne bi trebalo da dodiruju ni prstima, a pogotovo ne jezikom.<\/p>\n Ta \u017eaba \u017eivi na jugozapadu Severne Amerike. Duga 18 centimetara jedna je od najve\u0107ih \u017eaba Severne Amerike.<\/p>\n Ako se ose\u0107a ugro\u017eenom, izlu\u010duje vrlo jak otrov koji je \u0161titi od neprijatelja. Otrov mo\u017ee da usmrti i velikog psa. Ali, izgleda da \u017eablji otrov ipak privla\u010di ljude.<\/p>\n Oni tra\u017ee otrov te \u017eabe jer sadr\u017ei supstancu 5-MeO-DMT. Ona se smatra dosad najja\u010dim poznatim halucinogenom to jest triptaminom.<\/p>\n Halucinacije koje on izaziva su vrlo jake i kratkotrajne u pore\u0111enju sa drugim psihodeli\u010dnim supstancama, traju 15 do 30 minuta.<\/p>\n Ali, \u017eabu ne bi trebalo lizati, ne samo zbog za\u0161tite \u017eivotinja, nego i zato \u0161to bez su\u0161enja, destilacije ili sli\u010dne obrade supstance, u telo mogu dospeti i drugi otrovi koji mogu da izazovu ekstremne nuspojave.<\/p>\n \u017dabljim otrovom protiv depresije<\/strong><\/p>\n Za tu vrstu \u017eabe se ne zanimaju samo avanturisti i hipici, nego i nau\u010dnici.<\/p>\n Velik broj studija u oblasti psihoaktivnih supstanci decenijama pokazuje da nau\u010dnici imaju interesovanje za alternativne metode terapije kada je re\u010d o psihi\u010dkom zdravlju.<\/p>\n Na primer uz pomo\u0107 LSD-a, psilocibina ili MDMA. Ali i 5-MeO-DMT je zbog svojih terapijskih potencijala sve vi\u0161e u fokusu.<\/p>\n Nau\u010dnici na\u00a0Ajkan skul of medisin u Njujorku otkrili su da tvar iz otrova ove krasta\u010de reaguje sa receptorima serotonina u mozgu. Studija je nedavno objavljena u stru\u010dnom \u010dasopisu\u00a0Nej\u010der.<\/p>\n Receptori serotonina su u medicini va\u017eno polazi\u0161te za lekove, na primer antidepresive.<\/p>\n Nau\u010dnici su sintetisali triptamin iz \u017eabljeg otrova i istra\u017eivali delovanje receptora serotonina 5-HT2A i 5-HT1A, izme\u0111u ostalog na mi\u0161evima.<\/p>\n Kako ka\u017ee glavni autor studije Danijel Vaker, uspeli su da strukturiraju supstancu tako da ima maksimalnu aktivnost na jedan, a minimalnu na drugi receptor.<\/p>\n \u0160ta to zna\u010di? Receptori 5-HT1A se smatraju ciljnim receptorima za le\u010denje strahova ili depresija. Receptori 5-HT2A odgovorni su za halucinogeno delovanje izazvano psihodelicima.<\/p>\n Nau\u010dnici se nadaju da \u0107e uskoro biti mogu\u0107e razviti lekove na temelju psihodelika, ali bez halucinogenih efekata.<\/p>\n U brojnim daljim istra\u017eivanjima se proverava koliko bi ovaj psihodelik mogao da se koristi za le\u010denje te\u0161kih depresija ili strahova.<\/p>\n Ponovno o\u017eivljavanje prirodnih droga<\/strong><\/p>\n Supstancu ne proizvodi samo \u017eaba Bufo alvarius. Taj otrov se nalazi i u nekim biljkama, na primer u semenu i kori jopa, mahunarke koje ima u Ju\u017enoj Americi.<\/p>\n Na brojnim podru\u010djima se supstance iz jopa ve\u0107 hiljadama godina koriste kao psihodelik.<\/p>\n Interesovanje za \u017eabu Bufo alvarius po\u010delo je \u0161ezdesetih godina. U me\u0111uvremenu postoje organizovana putovanja, recimo u Meksiko, na kojima se ta i neke druge supstance daju turistima zbog \u201espiritualnog iskustva\u201c.<\/p>\n Ili kako bi se steklo to iskustvo. Meksiko je jedna od retkih zemalja u kojima je konzumiranje ovog triptomina legalno.<\/p>\n Psihodelici kao lekovi<\/strong><\/p>\n Dok le\u010denje tim supstancama izvan klini\u010dkih studija uglavnom nije dozvoljeno, Australija je od pro\u0161le godine dopustila kori\u0161\u0107enje MDMA za le\u010denje posttraumatskih stresnih poreme\u0107aja (PTSP).<\/p>\n Psilocibin, koji se dobija iz gljiva, dozvoljen je za le\u010denje depresija koje se ne mogu druga\u010dije le\u010diti. Ali, i tu stru\u010dnjaci jo\u0161 uvek izra\u017eavaju kritike.<\/p>\n Ka\u017ee se da je agencija za lekove popustila pod pritiskom javnosti i lobisti\u010dkih grupa, jer nema dovoljno dokaza da bi se opravdala \u0161ira upotreba.<\/p>\n Iz Australijske agencije za lekove ka\u017eu da se le\u010denje odvija uz intenzivnu kontrolu psihijatra i da je ta terapija mo\u017eda jedina mogu\u0107nost za pacijente otporne na druge mogu\u0107nosti le\u010denja.<\/p>\n Va\u017ee stroga pravila za izdavanje dozvole ako neki psihijatar \u017eeli da upotrebi tu supstancu.<\/p>\n Po\u010detkom juna 2024. \u0107e i Ameri\u010dka agencija za hranu i lekove raspravljati ho\u0107e li preporu\u010diti dozvolu za upotrebu MDMA u terapiji PTSP-a .(Izvor: DW)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Otrov jedne \u017eabe krasta\u010de iz podru\u010dja reke Kolorado smatra se najja\u010dim psihodelikom na svijetu. Nau\u010dnici imaju veliku ideju \u2013 da ovi supstancu tako izmijene, da poma\u017ee kod depresije, ali da ne izaziva halucinacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":402869,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-402866","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/402866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=402866"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/402866\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":402870,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/402866\/revisions\/402870"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/402869"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=402866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=402866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=402866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}