{"id":401933,"date":"2024-05-16T06:23:35","date_gmt":"2024-05-16T04:23:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=401933"},"modified":"2024-05-16T06:24:59","modified_gmt":"2024-05-16T04:24:59","slug":"novo-postajanje-nacijom-solidarnost-za-21-vek","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/05\/16\/novo-postajanje-nacijom-solidarnost-za-21-vek\/","title":{"rendered":"Novo postajanje nacijom. Solidarnost za 21 vek"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p>\n

Trajalo je samo desetak dana ali je opet uspelo da se sasvim jasno skicira \u0161ta sve nije u redu sa famoznim sistemom \u201cAmber alert\u201d koji je kod nas instaliran pod nazivom \u201cProna\u0111i me\u201d. Bez ula\u017eenja u detalje slu\u010daja \u2013 svi manje vi\u0161e (ne)znaju \u0161ta se i kako doga\u0111alo i kakva je na kraju to tragedija bila \u2013 pozabavimo se prvenstveno stvarima koje su u ovom neverovatno kratkom roku postale ne\u0161to jasnije.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Hajdemo ukratko istoriju ovog sistema: sistem Amber alert prvi put je primenjen 1998 godine u Teksasu i kao odgovor na zahteve roditelja otete dece. \u201cAmber\u201d \u2013 mada se ovaj sistem nu\u017eno ne zove svuda tako, kod nas se neinventivno zove \u201cprona\u0111i me\u201d \u2013 po Amber Hagerman koja je oteta i ubijena 1996 godine \u010diji su roditelji bili najprofilisaniji u grupi koja je zahtev uspostavila: su\u0161tina sistema je u veoma brzom obave\u0161tavanju javnosti (putem svih dostupnih metoda) o slu\u010dajevima dece koja su nestala i\/ili oteta ne bi li se omogu\u0107ilo da se dete prona\u0111e u prvih nekoliko sati nakon nestanka (policijska statistika je pokazala da je najve\u0107i procenat dece koja su ubijena nakon otmice, ubijena u prvih par sati nakon nestanka). Policijska istraga jednostavno re\u010deno traje, potrebno je vreme ne bi li se anga\u017eovale policijske snage, naj\u010de\u0161\u0107e se za to vreme izgube ba\u0161 ti dragoceni minuti i Amber alert je poku\u0161aj da se u tih prvih i kriti\u010dnih nekoliko sati u potrazi anga\u017euje javnost \u2013 te da se pove\u0107a verovatno\u0107a da se nestala osoba prona\u0111e upravo u tih nekoliko prvih \u010dasova. Dakle, da apstrahujemo: u pitanju je sistemsko anga\u017eovanje javnosti kao nekakvih \u201c\u017eivih nadzornih kamera\u201d u nekim policijskim slu\u010dajevima.<\/p>\n

\n

Za sve su krivi ludaci<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U nas je sistem uveden i prvi put pokrenut pre tih nekoliko nesre\u0107nih nedelja a zavr\u0161io je, slobodno re\u010deno, katastrofalno: slu\u010daj je neo\u010dekivano brzo i sna\u017eno prostrujao kroz dru\u0161tvo, mobili\u0161u\u0107i manje vi\u0161e celokupno socijalno telo, \u010dak i ne previ\u0161e podstaknut nekom \u201culogom i potrebom\u201d dr\u017eave, ve\u0107 pre \u201crevnosnom\u201d akcijom medija koji su se momentalno bacili u \u010dere\u010denje svega i svakoga ko im je pao pod ruku, kreiranje opsadnog stanja te sistemati\u010dno izmi\u0161ljanje i spekulisanje bez ikakvog osnova. A i javnost je odve\u0107 revnosno shvatila sopstvenu ulogu \u2013 valjda ve\u0107 godinama o\u0161trena da bude primopredajnik medijskih poruka, pa onda ovako sistemski anga\u017eovana, uzbunjena i uzbu\u0111ena pozivom medija i ostalim metodama \u2013 da se u slu\u010daj ubacila kao u\u010desnik ali ponajpre kao posmatra\u010d. \u0160iroki mobilizacijski zamah jednog tragi\u010dnog ali ne previ\u0161e neuobi\u010dajenog slu\u010daja (da podsetimo, godi\u0161nje u Srbiji nestane oko sedam stotina dece) uzrokovao je da jedna u su\u0161tini porodi\u010dna tragedija preti da postane slede\u0107i izvor beskrajnog le\u0161inarskog razvla\u010denja i da ovaj nesre\u0107ni doga\u0111aj dobije zna\u010daj Nacionalnog Zlo\u010dina.<\/p>\n

Izgleda da je bilo naivno o\u010dekivati da se javnost poku\u0161a pretvoriti u nadzorne kamere a da se pritom izbegne \u017ee\u0111 za zavirivanjem u ne\u010diju privatnost i da se jedan ovakav slu\u010daj prevede na nacionalni nivo,\u00a0 da sa tim prevo\u0111enjem ne desi i rulja. Tako je transformacija jednog policijskog slu\u010daja u doga\u0111aj od \u201cnacionalnog zna\u010daja\u201d o\u010dekivano zavr\u0161ila kao i ve\u0107ina stvari koje \u201cnaciju\u201d (posebno one \u201cnacije\u201d formatirane u tranzicionim dru\u0161tvima) koriste kao primarni medijum \u2013 javnost se o\u010das posla pretvorila u rulju \u017eednu neke krvi a tabloidni (a bogami i ostali) mediji su se pozivu odazvali i te\u010dnost \u2013 \u0161to zavirivanjem pod suknje, \u0161to spekulacijama, \u0161to izvrtanjam, \u0161to izravnim izmi\u0161ljanjem \u2013 isporu\u010dili u hektolitarskim dozama.<\/p>\n

Naravno, problem je u tome da kada \u201csistemski anga\u017eujete javnost\u201d to \u0107e nu\u017eno zna\u010diti i da \u0107e taj anga\u017eman nu\u017eno i\u0107i kroz ve\u0107 uspostavljene identitetske matrice u okviru kojih se ta javnost kre\u0107e \u2013 pa tako naravno na kraju ne\u0107ete dobiti politi\u010dki neutralnog u\u010desnika. I to ne samo u nekom dnevnopoliti\u010dkom smislu \u2013 regulacija kroz naciju zapravo je znatno kompleksniji fenomen \u2013 kroz njega se, istina, povremeno lome i dnevnopoliti\u010dka pitanja, ali zapravo se (daleko va\u017enije) reflektuju one strukturne politike koje \u010desto znaju i da nam promaknu.<\/p>\n

Tako se odve\u0107 \u010desto zaboravlja da sama nacija nije autenti\u010dni i vernakularni subjekt istorije ve\u0107 istorijski kontigentna dru\u0161tvena formacija, produkt temeljnog rada regulatornih aparata \u2013 te da stoga iza nje mora biti \u010ditava \u0161uma regulativnih mehanizama i mehanizama proizvodnje nacije. U tom smislu proizvodnja nacije mora uzimati oblike konstantnog simboli\u010dkog potvr\u0111ivanja nacije, potvr\u0111ivanja njenih simboli\u010dkih granica i cikli\u010dnih integrativnih rituala.<\/p>\n

Na kraju krajeva, \u201crulja\u201d je imala svoje veoma konkretne politi\u010dke uloge \u2013 cikli\u010dno u poslednjih decenija prvenstveno i slu\u017ei kao proto\u010dni bojler, aklamacijski megafon koji valja da obi\u010dno ve\u0107 donesenim odlukama i nekom osetljivim i ne ba\u0161 popularnim dru\u0161tvenim procesima (razvaljivanje Jugoslavije, privatizacija\u2026) da patinu nacionalne sabornosti i da je kao takva bila veoma politi\u010dki zgodna i iskoristljiva.<\/p>\n

I ponajvi\u0161e je u tom smislu doga\u0111aj demonstrirao mobilizacijski potencijal \u201cnacije\u201d \u2013 a mo\u017eda je malo i poslu\u017eio kao vojno organizaciona ve\u017eba \u2013 ve\u017eba brze mobilizacije javnog menjenja i njegovog usagla\u0161enog mar\u0161a i jedna gotovo \u201ckulturna revolucija\u201d sa osetno manje progresivnim sredstvima i ciljevima.<\/p>\n

Tragedije, tako, postaju \u010dvori\u0161ne ta\u010dke za (re)formiranje nacija \u2013 dakle u pitanju je i nova tehnologija \u201cnacije\u201d, novi na\u010din \u201cpostajanja nacijom\u201d \u2013 u nedostatku drugih mehanizama proizvodnje simboli\u010dke strukture nacije i jedan marginalni zlo\u010din sasvim lagano mo\u017ee da poslu\u017ei.<\/p>\n

Pritom, ne treba zaboraviti da je u pitanju cikli\u010dni ritual: podsetimo na zlo\u010din u Ribnikaru pre ta\u010dno godinu dana, jo\u0161 ranije na ubistvo Tijane Juri\u0107 koje je rezultovalo \u010dak i intervencijama u pravnom sistemu a jo\u0161 dosta ranije zlo\u010din Mali\u0161e Jevtovi\u0107a (mnogi se ovog slu\u010daja i ne se\u0107aju) pre dvadesetak godina.<\/p>\n

Zajedni\u010dka ta\u010dka: veoma zgodan zlo\u010dinac, potpuno li\u0161en kapaciteta za razumevanje, jedno hodaju\u0107e \u010dudovi\u0161te. I ne treba da \u010dudi da smo ba\u0161 u ovom borskom slu\u010daju nai\u0161li i na destilisani mehanizam kreiranja slike i na skicu savr\u0161enog zlo\u010dinca: razobru\u010deni i pijani, bezobzirni i pomahnitali po\u010dinioci. I naravno da se u celom slu\u010daju sasvim lako mogu na\u0107i i tragovi tranzicije. Opsesiju tranzicionih dru\u0161tava figurom ludaka valja tuma\u010diti mnogim uzrocima ali jedan svako istaknimo: \u201cludak\u201d je sasvim zgodna figura jer neko sa margine je kriv i sve je ok.<\/p>\n

\n

Za sve su krive devedesete<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Dakle, kao i dosta drugih tragedija u tranzicionom dru\u0161tvu \u2013 i ova je promptno na\u0161la svoje mesto kao gradivni element lokalne politi\u010dke dinamike. Matafori rijaliti programa gotovo sigurno nije moglo da se odoli, ali su se izdvojile i alternativne matrice tuma\u010denja: dalo se na spekulaciju o devedesetim kao izvori\u0161tima \u2013 kao \u0161to je svojevremeno bilo sa zlo\u010dinom u osnovnoj \u0161koli Ribnikar pre skoro ta\u010dno godinu dana: ono \u0161to se desilo je posledica ratova devedesetih, nera\u0161\u010di\u0161\u0107ene nacionalne savesti; u ne\u0161to ekstremnijim tuma\u010denjima, \u010dak i neke karakterologije.<\/p>\n

Tek, iz izvesnih rakursa dolazila su i ne\u0161to arogantnija obja\u0161njenja sa ambicijom strukturnog obja\u0161njavanja fenomena: nacija u obliku rulje je zapravo htonska struktura koju modernizacijski proces nije uspeo iskoreniti, ona se vratila danas a vra\u0107ala se najmanje jo\u0161 jednom u istoriji \u2013 kada su navodno plemenske zajednice devedesetih razvalile Jugoslovenski projekat.<\/p>\n

Obe strane imaju svoje monstrume. Pa je tako omiljeni monstrum ove konzervativni i kafanski (pijani?) ratni zlo\u010dinac. I na kraju krajeva \u2013 posve je sli\u010dan onom gorepomenutom \u2013 razobru\u010den i pijan.1<\/p>\n

Dakle, zavisno od perspektive \u2013 tragedija se koristi kao metafora ovoga ili onoga, sve naravno u zavisnosti od pozicije u politi\u010dkom spektru, odnosno \u2013 prema sidrenoj ta\u010dki: \u201cza\u201d i \u201cprotiv\u201d vlasti. Naravno, uo\u010dljiva razlika sa pucnjavom u Ribnikaru pro\u0161le godine je naravno u tome \u0161to se za Ribnikar mo\u017eda i mogla na\u0107i neka veza (strukturna proizvodnja nasilja ra\u0111a uobi\u010dajenost i svakodnevnost nasilja, i ono \u0107e se nu\u017eno pojaviti i u \u0161koli), ali u slu\u010daju \u2013 po svemu sude\u0107i jedne saobra\u0107ajne nesre\u0107e \u2013 to bi i\u0161lo daleko te\u017ee.<\/p>\n

\n

A za sve je izgleda krivo tr\u017ei\u0161te<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Obe strategije, me\u0111utim, zaboravljaju jednu stvar: zaboravilo se da su specifi\u010dna masa slu\u010daja, njegova recepcija u javnosti a bogami i ovaj prate\u0107i folklor \u2013 direktna posledica ponajpre medijske obrade i predanog rada medija u pravcu foramtiranja tragedije kao op\u0161teg nacionalnog problema ne bi li bio zgodna roba za prodaju.<\/p>\n

Spekulacije o tome da li je su\u0161tina celog sistema (ne, naravno, samo u nas) zapravo samo u stvaranju specifi\u010dnih uslova za stvaranje predanog gledaoca nikako da se dokopaju povr\u0161ine i ponajpre su posledica te strukturne slepe mrlje za probleme koje strukturno proizvode tr\u017ei\u0161ni odnosi. Sve \u2013 fotorobot savr\u0161ene \u017ertve, fotorobot savr\u0161enog zlo\u010dinca \u2013 navodno pijan, razobru\u010den, surov i bezose\u0107ajan \u2013 , poku\u0161aj da se u slu\u010daj ugura i neka navodna me\u0111unarodna geopoliti\u010dka zavera \u2013 zapravo je pre mizanscen jedne predstave sa jasno raspodeljenim arhetipskim ulogama, sukobima i strukturom.\u00a0 Uostalom, kad sve eti\u010dke i moralne skrupule, ako ih je ikad i bilo, tako o\u010das posla izletele kroz prozor i \u010ditava se ma\u0161inerija za tren pre\u0161altala u totalnu produkciju spektakla i alavo strvinarenje nad jednom porodi\u010dnom tragedijom \u2013 to je jedna tako tr\u017ei\u0161na stvar. U tom smislu zaista svi \u201cdobri zlo\u010dini\u201d li\u010de jedan na drugi a svi lo\u0161i se moraju (medijski \u2013 prvenstveno) regulisati ne bi li postali zgodni za \u0161iru i kompleksniju eksploataciju.<\/p>\n

Pogledan, dakle, iz alternativnog ugla, u pitanju je \u010dista prouzvodnja spektakla zarad pove\u0107anog anga\u017emana publike \u2013 omiljena i najlak\u0161a zabava profitno orijentisanih medija: zlo\u010din uzbu\u0111uje javnost, mediji dolivaju ulje na vatru, koriste ve\u0107 postoje\u0107e identitetske matrice \u201cnaciju\u201d (zbog ina\u010de nateklog zna\u010daja poslednjih decenija, jako zgodnu dru\u0161tvenu formaciju) ne bi li se uzbu\u0111ena javnost zalepila za ekrane a na kraju \u0161tapa \u2013 medijske strukture reklamni prostor kupuju i prodaju u skladu sa gledano\u0161\u0107u programa. I tek negde na margini postoje politi\u010dke snage i faktori koji gledaju da se o doga\u0111aj ogrebu i naberu poneki politi\u010dki poen na ovaj ili onaj na\u010din.<\/p>\n

I eto, otprilike celog re\u0161enja. Pa ako smo se do sada vrteli oko dva klju\u010dna pojma: dajmo i krajnju ocenu: monstrumi tragedija kao robe za prodaju, rulja kao kupac.<\/p>\n

Novo postajanje nacijom. Solidarnost za 21 vek<\/a><\/p><\/blockquote>\n