{"id":401828,"date":"2024-05-15T07:49:24","date_gmt":"2024-05-15T05:49:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=401828"},"modified":"2024-05-15T07:49:24","modified_gmt":"2024-05-15T05:49:24","slug":"dzambotron","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/05\/15\/dzambotron\/","title":{"rendered":"D\u017eambotron"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Anahid Nersessian<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Velika grupa studenata Univerziteta Kalifornije u Los An\u0111elesu (UCLA) podigla je 25. aprila logor u glavnom dvori\u0161tu svog kampusa. Sa svih strana okru\u017een barikadama od \u0161perplo\u010de, Kamp solidarnosti sa Palestinom obuhvatao je manje \u0161atore za spavanje, kao i ve\u0107e za hranu, prvu pomo\u0107, elektroniku (punja\u010di za telefone, baterije), muzi\u010dke instrumente i umetni\u010dki pribor. Tu je bila i biblioteka, pred kojom je na papirnom natpisu zalepljenom za drvo pisalo \u201eMemorijalna biblioteka Refat Alarir\u201c, u \u010dast palestinskog pisca i predava\u010da koji je ubijen u izraelskom vazdu\u0161nom napadu u decembru 2023.<\/p>\n

Alarirova doktorska disertacija bila je posve\u0107ena D\u017eonu Donu. Na Jutjubu ga mo\u017eete videti kako dr\u017ei predavanja, na engleskom, svojim studentima na Islamskom univerzitetu u Gazi. Jedno predavanje po\u010dinje raspravom o Horacijevoj Ars Poetica i ideji da umetni\u010dko delo mora da odu\u0161evljava, ali i da pou\u010dava. \u201eIzraz \u2019metafizi\u010dko\u2019\u201c, obja\u0161njava on ne\u0161to kasnije, \u201ene zna\u010di ni\u0161ta\u201c, jer su ga pesnicima poput Dona nametnuli kriti\u010dari, me\u0111u kojima su D\u017eon Drajden i Semjuel D\u017eonson, \u010dije prikaze Alarir projektuje na tablu. Predavanje se zasniva na analizi Donove pesme \u201eMamac\u201c koja je, obja\u0161njava Alarir, parodija na poznatu pesmu Kristofera Marloua \u201eZaljubljeni pastir svojoj dragoj\u201c. Kada ne\u0161to parodirate, ka\u017ee Alarir, \u201enudite \u010ditaocima drugu mogu\u0107nost, mogu\u0107nost drugog pogleda na svet, druga\u010dijeg pogleda na svet, ka\u017eete im: hej, nije to jedino\u2026 postoji jo\u0161 ne\u0161to\u201c.<\/p>\n

Posle smrti, Alarir je postao nadaleko poznat kao autor pesme \u201eAko moram umreti\u201c, koja od svog \u010ditaoca tra\u017ei da napravi zmaja u njegovu uspomenu i da ga pusti detetu \u010diji je otac spaljen bombom, tako da dete mo\u017ee da zamisli \u201ean\u0111eo je tu \/ vra\u0107a ljubav\u201c. Dan nakon \u0161to su studenti postavili logor na UCLA, objavljeno je da je Alarirova \u0107erka \u0160ajima ubijena u vazdu\u0161nom napadu zajedno sa mu\u017eem i tromese\u010dnim sinom.<\/p>\n

Izme\u0111u ostalog, kamp je bio reakcija na pomisao da se biznis nastavlja kao i obi\u010dno dok se takva brutalnost vr\u0161i u ogromnim razmerama nad ljudskim bi\u0107ima \u010dije raseljavanje, mu\u010denje, nezakonito zatvaranje i ubijanje finansiraju Sjedinjene Dr\u017eave. Budu\u0107i da svoja sredstva \u010desto ula\u017eu u proizvo\u0111a\u010de oru\u017eja \u010dije rakete padaju na Gazu, ili u kompanije sa fabrikama na okupiranoj Zapadnoj obali, ameri\u010dki univerziteti se do\u017eivljavaju kao podr\u0161ka izraelskom cilju, koji izgleda da je masovno istrebljenje palestinskog naroda.<\/p>\n

Studenti koji protestuju protiv rata u Gazi po kampusima \u0161irom SAD, od Kolumbije, gde je postavljen prvi kamp, do Dr\u017eavnog politehni\u010dkog univerziteta Humbolt u Kaliforniji, jasno su stavili do znanja svoje primarne ciljeve: izvr\u0161iti pritisak na ameri\u010dku vladu da obezbedi momentalni i trajni prekid vatre, kao i pritisak na univerzitete i koled\u017ee da se povuku iz svih finansijskih aran\u017emana koji su povezani sa Izraelom. Kada je re\u010d o divestiranju, oslanjaju se na model iz 1980-ih, kada su studenti ubedili svoje \u0161kole da prekinu veze sa kompanijama koje su poslovale u Ju\u017enoj Africi u doba aparthejda. Kao antiratna kampanja, kampovi podse\u0107aju na proteste protiv rata u Vijetnamu, uklju\u010duju\u0107i studentski \u0161trajk 1970, koji se zna\u010dajno pro\u0161irio kada je Nacionalna garda Ohaja ubila \u010detvoro studenata na dr\u017eavnom univerzitetu Kent.<\/p>\n

Kampovi su tako\u0111e parodija, u Alarirovom smislu: pojavljuju se iz unutra\u0161njosti univerziteta, oni nude druga\u010diju mogu\u0107nost za ono \u0161to bi univerzitet mogao biti. Jedan od upe\u010datljivih prizora iz kampa bila je slika studentkinje koja dr\u017ei plakat na kom pi\u0161e: \u201eKolumbijo, za\u0161to zahteva\u0161 od mene da u\u010dim Edvarda Saida ako ne \u017eeli\u0161 da ga koristim?\u201c Protesti su pokazali da su ameri\u010dki univerziteti, koji sve vi\u0161e funkcioni\u0161u kao fabrika skupih diploma i \u010dija su odeljenja za humanisti\u010dke nauke u redu za odstrel, ipak jo\u0161 uvek prostor gde ljudi mogu da nau\u010de \u0161ta je istina i da delaju na osnovu svog znanja. Drugim re\u010dima, ne mo\u017eete o\u010dekivati da mladi ljudi bubaju i na ispitima deklamuju istoriju, ekonomiju, politi\u010dke nauke ili etiku, a da im zabranjujete da svoje obrazovanje primenjuju u praksi.<\/p>\n

Tokom vikenda na kampus je stigla velika grupa kontrademonstranata, od kojih je malo ko delovao kao da studira na UCLA. Urlali su, izvikivali rasne uvrede i seksualne pretnje (\u201eNadam se da \u0107ete biti silovane\u201c) i u blizini kampa iz vre\u0107e pustili \u017eive mi\u0161eve \u2013 nabrekle, kao da im je ubrizgana neka supstanca. Kada su se kontrademonstranti razi\u0161li, ostavili su za sobom d\u017eambotron \u2013 ogroman televizor sa ravnim ekranom, oko tri metra visok \u2013 okrenut prema kampu i okru\u017een metalnim barijerama. Oko njega su raspore\u0111eni unajmljeni \u010duvari. Tokom narednih pet dana, sa d\u017eambotrona su neprestano emitovani snimci napada na Izrael od 7. oktobra, uz eksplicitne opise silovanja i seksualnog nasilja. Povremeno su odjekivali govori D\u017eoa Bajdena u kojima obe\u0107ava bezuslovnu podr\u0161ku Izraelu, kao i izlu\u0111uju\u0107e repetitivna de\u010dija pesma Meni Mamtera, koja je postala viralna po\u010detkom godine kada su izraelski vojnici na mre\u017eama objavili video na kojem koriste ovu pesmu kao zvu\u010dnu torturu nad palestinskim zarobljenicima.<\/p>\n

Kada sam u utorak ujutru stigla na kampus da dr\u017eim \u010das o Bajronovom Don \u017duanu, zvuk sa d\u017eambotrona bio je toliko glasan da nisam mogla da \u010dujem ni vlastite misli, a kamoli da predajem. Si\u0161la sam sa kolegama da snimim \u0161ta se de\u0161ava. Nije bilo bolje alegorije: na jednoj strani kamp pun mladih ljudi koji rizikuju svoje diplome, svoje budu\u0107e \u0161anse za zaposlenje i svoje fizi\u010dko i mentalno zdravlje kako bi skrenuli pa\u017enju na humanitarnu katastrofu u Gazi; na drugoj strani, skupa medijska ma\u0161inerija koju finansiraju tre\u0107erazredni selebritiji (i s ponosom objavljuju svoje donacije na Instagramu), bez operatora, osim troje unajmljenih \u010duvara koji su rekli da nemaju nikakve veze sa cionisti\u010dkim idejama.<\/p>\n

Koleginica i ja smo se obratile kancelariji odgovornoj za re\u0161avanje pritu\u017ebi za seksualno uznemiravanje. Desetine profesora je to tako\u0111e u\u010dinilo, ali odgovora nije bilo, pa je d\u017eambotron ostao do \u010detvrtka, 2. maja. \u201eKad predajem o Margaret Atvud, ja moram da istaknem upozorenje na uznemiruju\u0107i sadr\u017eaj ili \u0107e me univerzitet kazniti\u201c, rekao je jedan kolega. \u201eA mi svi ovo moramo danima da slu\u0161amo?!\u201c Poslednjih nekoliko godina licemernog podila\u017eenja i osetljivim ose\u0107anjima studenata i reaktivnoj desni\u010darskoj histeriji, doveli su nas do situacije u kojoj se kritika Izraela smatra antisemitskom jer vre\u0111a cioniste. Istina je da univerzitet ne brine ni o za\u0161titi studenata, ni o borbi protiv antisemitizma ili bilo koje druge vrste mr\u017enje, koliko brine o svojim donatorima. Ne \u017eeli da izgubi novac i ne \u017eeli da bude tu\u017een.<\/p>\n

U 11 sati uve\u010de 30. aprila, velika grupa mu\u0161karaca, uglavnom srednjih godina, od kojih su mnogi nosili maske za No\u0107 ve\u0161tica, upala je u kamp sa no\u017eevima, palicama, daskama i biber sprejevima koje su koristili u napadu na nenaoru\u017eane studente. Ispaljivali su vatromet na kamp i barikadama od \u0161perplo\u010de obarali studente na zemlju. Na snimku kanala ABC News vidi se kako pola tuceta kontrademonstranta udara i \u0161utira jednog studenta. Na snimcima nezavisnih novinara i studenata iz kampa \u010duju se pozivi na \u201edrugu Nakbu\u201c.<\/p>\n

\u010cuje se i kako reporter kanala ABC u neverici vi\u010de: \u201eGde je policija? Gde je obezbe\u0111enje? Gde su vlasti ovde?\u201c Odgovor na prva dva pitanja je jasan: policija i obezbe\u0111enje kampusa su bili tu, ali nisu intervenisali. Zapravo su pet sati proveli na bezbednoj udaljenosti, smejali se i povremeno prijateljski \u0107askali sa ruljom, koju su \u010dinili ne samo navodno biv\u0161i izraelski vojnici, ve\u0107 i nekoliko belih nacionalista, uklju\u010duju\u0107i pripadnike ekstremno desni\u010darske grupe Ponosni momci, \u010diji je biv\u0161i vo\u0111a osu\u0111en na 22 godine zatvora zbog svoje uloge u napadima na ameri\u010dki Kapitol 6. januara 2021. Po\u0161to su beli nacionalisti, po pravilu, neprijateljski raspolo\u017eeni prema Jevrejima, vredi se zapitati za\u0161to univerzitetska uprava njihov napad na kamp \u2013 u kom se nalazio i veliki broj jevrejskih studenata \u2013 jo\u0161 uvek nije proglasila antisemitskim.<\/p>\n

Kada je svanulo, nekoliko studenata je preba\u010deno u bolnicu, ali kamp je jo\u0161 uvek odolevao. Predavanja su otkazana, dok se administracija upirala da objasni za\u0161to je svoju zajednicu \u0107utke bacila vukovima. Pa\u017enja je usmerena na dekana D\u017eina Bloka, koji redovno \u0161alje mejlove u kojima osu\u0111uje antisemitizam, ali u svojim obra\u0107anjima ne pominje Gazu, niti je imao \u0161ta da ka\u017ee o te\u0161kim napadima na muslimane u SAD, kao \u0161to je pucanje na tri palestinska studenta u Vermontu pro\u0161log novembra. Nekoliko sati pre napada na kamp, Blok je poslao mejl u kom ga je nazvao \u201eneodobrenim\u201c. Kamp, nastavio je dekan, \u201e\u010dini da se ljudi u na\u0161oj zajednici ose\u0107aju maltretiranim, ugro\u017eenim i upla\u0161enim\u201c. To se sada tuma\u010di kao znak upu\u0107en nekima spolja da do\u0111u i uklone ga.<\/p>\n

Na kraju, UCLA je odlu\u010dio da prati liniju Kolumbije i pozove policijske snage za nerede da rasture kamp i uhapse dve stotine studenata i profesora. Od 1. maja uve\u010de do ranog jutra 2. maja \u2013 otprilike osam sati \u2013 studenti i profesori su branili kamp \u0161titovima napravljenim od plasti\u010dnih kanti za sme\u0107e i kartona i dva puta spre\u010dili upad policije zahvaljuju\u0107i svojoj brojnosti i hrabrosti. S druge strane, policija je do\u0161la naoru\u017eana \u0161ok-bombama i gumenim mecima, tim \u201emanje smrtonosnim\u201c oru\u017ejem (kako ka\u017ee reklamna poruka) koje mo\u017ee da lomi kosti, izbije oko i, zapravo, ubije kad se ispali iz blizine. Na snimku koji je emitovao Fox 11, kanal u sastavu Fox korporacije u vlasni\u0161tvu Mardoka koji te\u0161ko da gaji simpatije i prema studentima i prema Palestini, vide se tri policajca za specijalne operacije kako ispaljuju gumene metke u lica studenata koji stoje direktno ispred njih. Najmanje njih 25 je zavr\u0161ilo u bolnici.<\/p>\n

Me\u0111utim, najvi\u0161e uznemiravaju slike koje su kru\u017eile Tviterom na kojima se vide snajperisti na krovu Rojs Hola, zgrade pored kampa. Na\u010delnik dr\u017eavne policije Indijane potvrdio je da je jedan snajperista poslat na propalestinski protest na Univerzitetu Indijane, a njujor\u0161ka policija je potvrdila da je jedan slu\u017ebenik pucao iz pi\u0161tolja \u2013 sa pravim mecima \u2013 u Hamilton Holu na Univerzitetu Kolumbija tokom racije na zgradu, koju su studenti preimenovali Hind Hol, u \u010dast \u0161estogodi\u0161nje Hind Rad\u017eab koju je izraelska vojska ubila po\u010detkom januara. Op\u0161ti je utisak sa kampusa \u0161irom SAD da je samo pitanje vremena kada \u0107e neki student biti ubijen, kao na univerzitetu Kent 1970. To je cena koju su i studenti i njihovi univerziteti, iz krajnje razli\u010ditih razloga, izgleda spremni da plate.<\/p>\n

Studenti su, kako \u0107e vam sami re\u0107i, tu za Gazu, gde je uni\u0161teno 90 odsto \u0161kola i svi univerziteti. UCLA je, u me\u0111uvremenu, prinu\u0111en da se suo\u010di sa svojim odlukama li\u0161enim morala, koje na kraju nisu za\u0161titile nikoga osim ekstremista spremnih da udru\u017ee snage sa neonacistima kako bi odbranili Izrael od kritika. Tu nema nikakvih principa ni plana; univerzitet je svoja ovla\u0161\u0107enja ustupio rulji. Studenti, zajedno sa nastavnim osobljem koje je podr\u017ealo njihovu borbu, sada su u poziciji da usmeravaju budu\u0107nost institucije \u010diji su je staratelji napustili.<\/p>\n

Tokom vikenda, Blok je najavio formiranje nove kancelarije za bezbednost na kampusu, koja \u0107e nadgledati kancelariju za upravljanje vanrednim situacijama, kao i policijsku slu\u017ebu na kampusu. Dok ovo pi\u0161em, policajci dr\u017ee 44 osobe \u2013 uklju\u010duju\u0107i studente, novinare i pravne posmatra\u010de \u2013 na parceli na kojoj, u dane nastave, parkiram svoj automobil.<\/p>\n

London Review of Books, 06.05.2024.<\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najvi\u0161e uznemiravaju slike koje su kru\u017eile Tviterom na kojima se vide snajperisti na krovu Rojs Hola, zgrade pored kampa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":308036,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-401828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/401828","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=401828"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/401828\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":401831,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/401828\/revisions\/401831"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308036"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=401828"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=401828"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=401828"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}