Crna Gora ne treba da glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici, saop\u0161tio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.<\/p>\n
“Crna Gora, da bi uvijek bila otvorena za istinu, da bi sa\u010duvala svoje dostojanstvo, da bi sa\u010duvala svoju unutra\u0161nju stabilnost, da bi doprinijela izmirenju i regionalnoj stabilnosti, ne treba da glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Dosljedno po\u0161tuju\u0107i srebreni\u010dke \u017ertve neupitnog zlo\u010dina, ali isto tako razlikuju\u0107i zlo\u010din od genocida, treba da glasa protiv”, rekao je Joanikije za In4S.<\/a><\/p>\n Joanikije je negirao da se u Srebrenici dogodio genocid.<\/p>\n “Ratni zlo\u010din nad Bo\u0161njacima koji se dogodio u Srebrenici 1995. godine je za svaku osudu. Iako su Bo\u0161njaci nad Srbima u toku gra\u0111anskog rata u Bosni i Hercegovini 1991-1995. izvr\u0161ili mnoge zlo\u010dine, dio pripadnika Vojske Republike Srpske time ne mo\u017ee biti opravdan za zlo\u010din u Srebrenici”, rekao je Joanikije.<\/p>\n On je dodao da je nesporna \u010dinjenica da je u Srebrenici izvr\u0161en zlo\u010din, ali da je pri\u010da o genocidu u Srebrenici neodr\u017eiva i opasna.<\/p>\n “Pogre\u0161no je i veoma opasno izjedna\u010davati Srebrenicu i Jasenovac. Pri\u010da o srebreni\u010dkom genocidu nije nau\u010dno utemeljena, ali je itekako politi\u010dki motivisana”, kazao je Joanikije.<\/p>\n On je poru\u010dio da je cilj , izme\u0111u ostalog da se genocid pripi\u0161e srpskom narodu koji je vi\u0161e puta u poslednjih stotinu godina bio \u017ertva genocida.<\/p>\n “Onda je jasno za\u0161to se u ovoj pri\u010di pojavljuje Njema\u010dka”, poru\u010dio je Joanikije.<\/p>\n Rezolucijom, koju su inicirale Njema\u010dka i Ruanda, tra\u017ei se da se 11. jul proglasi za Me\u0111unarodni dan sje\u0107anja na genocid u Srebrenici. Glasanje u Skup\u0161tini Ujedinjenih nacija trebalo je da bude 2. maja, ali je odlo\u017eeno. Novi termin glasanja jo\u0161 nije utvr\u0111en.<\/p>\n Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spaji\u0107 rekao je prije dva dana u Sku\u0161tini da \u0107e Crna Gora u Generalnoj skup\u0161tini Ujedinjenih nacija (UN) glasati za rezoluciju o genocidu u Srebrenici.<\/p>\n Zlo\u010din u Srebrenici je pred Me\u0111unarodnim sudom pravde u Hagu ozna\u010den kao genocid. Odnosi se na ubijanje vi\u0161e od 8.000 Bo\u0161njaka, kako je to utvr\u0111eno presudama me\u0111unarodnih sudova, u julu 1995. godine, kada je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu.<\/em><\/p>\n Za ove zlo\u010dine, vi\u0161e od 50 osoba je osu\u0111eno pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju (ICTY) i doma\u0107im sudovima na oko 700 godina zatvora.<\/em><\/p>\n Na do\u017eivotni zatvor su za genocid u Srebrenici i druge ratne zlo\u010dine u BiH osu\u0111eni, pored ostalih, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi\u0107 te ratni predsjednik tog entiteta u Bosni i hercegovini (BiH) Radovan Karad\u017ei\u0107.<\/em><\/p>\n Skup\u0161tina Crne Gore usvojila je 2021. godine Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.<\/em><\/p>\n Skup\u0161tina Crne Gore je u julu 2009. godine usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o Srebrenici. Deklaracijom se osu\u0111uje “masovni zlo\u010din u tom bosanskohercegova\u010dkom gradu, kao i druga zlodjela po\u010dinjena tokom sukoba na prostorima biv\u0161e Jugoslavije”. A Rezolucijom EP se osu\u0111uje genocid po\u010dinjen u Srebrenici 1995. godine i obavezuje na afirmaciju istine i doprinos postizanju pravde.<\/em><\/p>\n Iako u Deklaraciji koju je usvojila Skup\u0161tina Crne Gore 2009. godine nije pomenut genocid, Crna Gora je bila prva dr\u017eava u regionu koja je prihvatila i verifikovala Rezoluciju EP o Srebrenici u kojoj se genocid jasno pominje.<\/p><\/blockquote>\n Spaji\u0107: Glasa\u0107emo za rezoluciju o Srebrenici<\/a><\/p><\/blockquote>\n