Nacrt Prostornog plana i Izvje\u0161taj o SPU nisu donijeli rje\u0161enja za konflikte u prostoru, prethodno otvorene u Konceptu plana, pa \u010dak ni za one koje su ve\u0107 du\u017ei niz godina kritikovani i u\u00a0javnosti prepoznati kao sporni. Na primjer, kao problemati\u010dni izdvajaju se izgradnja hirdoelektrane Komarnica, vjetroelektrane na migratornim putevima zna\u010dajnim za ptice, eksploatacija nafte i gasa iz podmorja, terminal za ukapljeni gas (LNG), gasna infrastruktura i sl. Deklarativne izjave u prvom dijelu Nacrta plana o viziji, zelenom razvoju i klimatskim ciljevima i me\u0111unarodnim obavezama se ne podudaraju sa kasnijim razvojnim prioritetima.\u00a0Naprotiv, ukoliko bi se realizovalo navedeno u prostornom planu, ekolo\u0161ka dr\u017eava Crna Gora bila bi osu\u0111ena na apsolutni urbanisti\u010dki poraz i kolaps.<\/p>\n
Planovi za izgradnju velikih infrastrukturnih objekata i razvoj energetskog sektora koji nije realan u odnosu na potrebe dr\u017eave, nisu zaobi\u0161li \u010dak ni za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja. Upravo se kroz takav odnos obra\u0111iva\u010da plana prema na\u0161im najvrijednijim zonama vidi koliko se malo razmi\u0161ljalo u pravcu zelenog razvoja koji se gra\u0111anima Crne Gore, ve\u0107 decenijama obe\u0107ava. Pod okriljem Plana koji garantuje odr\u017eivu budu\u0107nost i koji na svojim prvim stranicama govori o za\u0161titi temeljnih vrijednosti, zapravo je otvoren prostor za konflikt i zloupotrebu resursa, jer jasne i konkretne odluke o najva\u017enijim pitanjima uglavnom izostaju. Obra\u0111iva\u010di plana su, izme\u0111u ostalog, isplanirali i prostor za manipulacije i slobodne interpretacije kada je u pitanju kanjon Komarnice i Sinjajevine, jer izostaje njihova jasna i kona\u010dna odluka o izgradnji hidroelektrane i vojnog poligona. Za Emerald podru\u010dja odnosno budu\u0107a Natura 2000 podru\u010dja poput ovih, nije dovoljno tvrditi da je sprovo\u0111enje planiranih infrastrukturnih projekata od javnog interesa, ve\u0107 je potrebno dokazati da su ti projekti od Preovla\u0111uju\u0107eg javnog interesa, shodno evropskoj legislativi.<\/p>\n
Kada se rije\u010d o za\u0161titi pejza\u017ea, bitno je da u planiranju imamo jasno definisan prostorni raspored i identifikujemo nove oblasti koje su bogate prirodnim resursima, uklju\u010duju\u0107i Buljaricu, rijeke Mora\u010du, Mrtvicu, \u0106ehotinu, planine Hajlu, Sinjajevinu, Mora\u010dke planine, Zeletin, Visitor i Ljubi\u0161nju. Prostorni plan nije u dovoljnoj mjeri uskla\u0111en sa zna\u010dajnim prirodnim podru\u010djima i ne daje prednost prirodi nad infrastrukturom. Od klju\u010dnog je zna\u010daja da nau\u010dimo na prethodnim gre\u0161kama i kona\u010dno svhatimo da jednom kad izgubimo prirodna bogatstva, povratka nema. Sa druge strane, za infrastrukturne projekte postoje brojne alternative u smislu lokacija i tehnolo\u0161kih rje\u0161enja koje nam daju mogu\u0107nost da biramo pametnije.<\/p>\n
Su\u0161tina ovog plana do koje mo\u017eete do\u0107i samo detaljnim \u010ditanjem dokumenta, je megalomanski, profitno orjentisan i \u010dinjenicama neutemeljeni razvoj energetskog sektora. Sa predlo\u017eenim planovima za iskopavanje rijetkih metala i nemetali\u010dnih sirovina, eksploatacijama iz rije\u010dnih korita, fosilnim infrastrukturama, saobra\u0107ajnim meganivesticijama i sl. broj konfliktnih zona se zna\u010dajno uve\u0107ava, ponekad u istoj prostornoj ta\u010dki vi\u0161e puta, dok se mape\u00a0 ne podudaraju sa tekstualnim dijelom plana (npr. kod razvoja novih rudokopa ili gasnih elektrana koje uop\u0161te nisu ucrtane u prostoru) ostavlja prostor za kasnije prenamjene koji sigurno ne\u0107e biti u korist prirode.<\/p>\n
Nacrt plana mora su\u0161tinski a ne samo deklarativno da integri\u0161e odr\u017eivi razvoj, za\u0161titu prirode, energetsku tranziciju i dostizanje klimatskih ciljeva. To zna\u010di da moramo imati integrisan detaljan nacionalni i energetski klimatski plan, jasne godine napu\u0161tanja upotrebe fosilnih goriva radi dostizanja neto 0 emisija do 2050 godine i uskla\u0111enost sa mapom puta za pravednu tranziciju i sl.<\/p>\n
Ponu\u0111eni Nacrt plana mora beskrompomisno da se uskladi sa Strate\u0161kom procjenom uticaja koja daje konkretnije odgovore i prepoznaje podru\u010dja koja moraju biti po\u0161te\u0111ena \u0161tetnih projekata. Krajnje je vrijeme i da SPU ne bude samo dokument koji zadovoljava formu ve\u0107 I dokument koji koje najbolji instrument zastite prirode u procesu planiranja prostora.<\/p>\n
Zahtijevamo od Vlade Crne Gore da ubrza dono\u0161enje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, izradu Strategije biodiverziteta, Strategije upravljanja kvalitetom vazduha, kao i dono\u0161enje Zakona o obnovljivim izvorima energije i Zakona o za\u0161titi prirode, a prije dono\u0161enja Prostornog plana, kako bi se obezbijedili osnovni prostorno planski parametri za dostizanje \u010diste energetske tranzicije, ekonomskog blagostanja i ja\u010danja otpornosti dru\u0161tvenih zajednica prema klimatskim promjenama.<\/p>\n