{"id":400036,"date":"2024-04-24T07:20:48","date_gmt":"2024-04-24T05:20:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=400036"},"modified":"2024-04-24T07:20:48","modified_gmt":"2024-04-24T05:20:48","slug":"rezolucija-o-srebrenici-umesto-da-suzbije-eskalirala-bi-sukob-u-bih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/04\/24\/rezolucija-o-srebrenici-umesto-da-suzbije-eskalirala-bi-sukob-u-bih\/","title":{"rendered":"Rezolucija o Srebrenici umesto da suzbije, eskalirala bi sukob u BiH"},"content":{"rendered":"

Politika koja stoji iza Rezolucije ima za cilj da delegitimizuje nacionalne ciljeve Srba u BiH i spre\u010di njihove nedavne napore da se zalo\u017ee za ve\u0107u nezavisnost, vra\u0107aju\u0107i stvari na prve principe, a to su zlo\u010dini po\u010dinjeni u Srebrenici pre 29 godina. Da li \u0107e Rezolucija pro\u0107i, ostaje da se vidi, dok je prijem Kosova u Savet Evrope proces koji je sada nezaustavljiv, navodi u razgovoru za beogradski Medija centar profesor Centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembrid\u017e Timoti Les.<\/strong><\/p>\n

Upitan da prokomentari\u0161e imaju li\u00a0Evropa i Amerika isti odnos prema Kosovu ili i svoje tajne \u017eelje, Les smatra da u osnovi imaju isti stav.<\/p>\n

\u201eObe su priznale nezavisnost Kosova u sada\u0161njim granicama. Obe \u017eele stabilnost i povla\u010denje svojih trupa. Obe veruju da je klju\u010d za priznanje Kosova od strane Srbije sporazum kojim Pri\u0161tina daje autonomiju oblastima naseljenim Srbima. I obe smatraju da bi Kosovo i Srbija trebalo kona\u010dno da se integri\u0161u u EU\u201c.<\/p><\/blockquote>\n

On dodaje da na nivou detalja ipak postoje razlike.<\/p>\n

\u201eNeke dr\u017eave u EU su vi\u0161e naklonjene jednoj ili drugoj strani, \u0161to zna\u010di da postoji neslaganje oko toga ko je kriv za \u0107orsokak, da li treba da se vr\u0161i ve\u0107i pritisak na Srbiju ili Kosovo i mo\u017eda oko toga na kakvu autonomiju Srbi imaju pravo. Evropljani su, tako\u0111e, skloniji oklevanju da integri\u0161u Kosovo jer moraju da snose tro\u0161kove za to. Pored ovoga, postoje i razli\u010dite nijanse mi\u0161ljenja unutar ameri\u010dkog tabora. \u010cini se da je ambasador Kristofer Hil vi\u0161e naklonjen Srbiji, a samim tim i potrebi da se uspostavi Zajednica srpskih op\u0161tina (ZSO) sa zna\u010dajnim stepenom autonomije, dok je D\u017eef Hovenije (ameri\u010dki ambasador na Kosovu) naklonjeniji Albancima, protive\u0107i se izvr\u0161nim ovla\u0161\u0107enjima ZSO\u201c, obja\u0161njava Les.<\/p><\/blockquote>\n

Sagovornik Medija centra ne prihvata do kraja tezu koja prema njegovim re\u010dima na Zapadu sve vi\u0161e dobija na popularnosti- da Rusija na neki na\u010din podsti\u010de novi sukob na Kosovu i u drugim delovima Balkana.<\/p>\n

\u201eNe pori\u010dem da Rusija podr\u017eava Srbe u njihovoj borbi sa SAD-om i njenim saveznicima, ba\u0161 kao \u0161to je to radila od kraja 2000-ih kada je Rusija po\u010dela da se sukobljava sa Zapadom. Me\u0111utim, ovo ne zna\u010di da Rusija podsti\u010de na to da se Srbi dignu na oru\u017eje, bar za sada. Rusija vec\u0301 dugo ima interes da se odr\u017ee sada\u0161nje granice koje osiguravaju da Balkan ostane u stanju trajne nestabilnosti, nesposoban da se pridru\u017ei Zapadu, zahtevaju\u0107i stalno prisustvo NATO-a na terenu i obezbe\u0111uju\u0107i ulaznu ta\u010dku za ruski uticaj preko Srba. U tom smislu, najvec\u0301i rizik za Rusiju je re\u0161avanje pitanja granica koje bi stabilizovalo region, a Rusiju u\u010dinilo suvi\u0161nom.\u201c, navodi on.<\/p><\/blockquote>\n

Prema njegovim re\u010dima, u tom kontekstu, Rusija nije zna\u010dajno pomerila svoj stav prema Srbima od februara 2022. godine.<\/p>\n

\u201eRusija zadr\u017eava svoju formalnu posve\u0107enost Dejtonu i teritorijalnom integritetu dr\u017eava, i ne pru\u017ea nikakvu retori\u010dku podr\u0161ku Dodikovoj ideji o podeli BiH ili potezima Srbije ka podeli Kosova. Niti je verovatno da \u0107e to u\u010diniti osim ako ne postoji o\u010digledna korist\u201c, ka\u017ee Les.<\/p><\/blockquote>\n

On ipak smatra da bi Rusija potencijalno mogla gurnuti Srbe da preduzmu radikalni korak u okolnostima kad bi Rusija gubila rat i videla korist u raspirivanju sukoba na Balkanu koji bi vezao Zapad, a oja\u010dao njenu poziciju u Ukrajini.<\/p>\n

\u201eAli to nije trenutna situacija. \u010cak i da jeste, jasno je da bi Srbi odgovorili na podr\u0161ku Rusije samo ako bi bili sigurni da Rusija ima kapacitet da ih podr\u017ei nakon radikalnog koraka, \u0161to nije zagarantovano\u201c, navodi na\u0161 sagovornik.<\/p><\/blockquote>\n

Les je pri stavu da je uloga SAD-a i njenih saveznika vi\u0161e destabilizuju\u0107a od Rusije, \u0161to po njegovom mi\u0161ljenju ne bi trebalo da iznena\u0111uje po\u0161to je ona dominantna sila na Balkanu.<\/p>\n

\u201eNa Kosovu podsti\u010de Albance tako \u0161to im prodaje smrtonosno oru\u017eje i pristaje na policijske racije na Severu Kosova i druge oblike albanske represije. U me\u0111uvremenu, u BiH, Sjedinjene Dr\u017eave i njeni saveznici nastavljaju sa kampanjom ka\u017enjavanja rukovodstva Republike Srpske i centralizacije dr\u017eave, za \u0161ta su Srbi jasno stavili do znanja da je to neprihvatljivo za njih i da \u0107e preduzeti korake da se tome suprotstave, ako bude potrebno, progla\u0161enjem nezavisnosti Republike Srpske\u201c, smatra Les.<\/p><\/blockquote>\n

Upitan da prokomentari\u0161e koliko je sada realno spre\u010davanje Kosova da u\u0111e u Savet Evrope s obzirom na to da se Srbija Ohridskim sporazumom obavezala da ne\u0107e spre\u010davati \u010dlanstvo Kosova u me\u0111unarodne organizacije, Les navodi da je ovaj proces sada verovatno nezaustavljiv.<\/p>\n

\u201eTri \u010detvrtine \u010dlanica Saveta Evrope (SE) priznaju Kosovo i rekle su da mo\u017ee da se pridru\u017ei, a i sam birokratski proces se kre\u0107e ka ovom ishodu. Ve\u0107ina \u010dlanica ne veruje u pretnju Srbije da \u0107e napustiti SE, niti se posebno brine ako to u\u010dini. Kratkoro\u010dno gledano, jedini faktor koji bi mogao da odlo\u017ei pristup Kosova jeste odbijanje Pri\u0161tine da uspostavi Zajednicu srpskih op\u0161tina (ZSO), ali bar do sada nijedna zapadna vlada nije iza\u0161la i navela da je to preduslov za ulazak. A \u010dak i da jesu, to na kraju ne bi blokiralo prijem Kosova u SE ako zapadne dr\u017eave \u017eele da se to dogodi\u201c, navodi na\u0161 sagovornik.<\/p><\/blockquote>\n

Kada je re\u010d o Ohridskom sporazumu u ovom kontekstu, Lesu se \u010dini da je to u velikoj meri irelevantno i podse\u0107a da je predsednik Vu\u010di\u0107 naglasio da ga nikada nije potpisao, \u201eposebno zbog zahteva da Srbija pristane na \u010dlanstvo Kosova u me\u0111unarodnim organizacijama, a pona\u0161anje Srbije u Savetu Evrope i van njega jasno pokazuje da ne\u0107e biti obavezana tim sporazumom\u201c.<\/p>\n

Komentari\u0161u\u0107i urednicu britanskog Telegrafa Danijelu \u0160eridan koja se pro\u0161le nedelje pojavila na Severu Kosova obu\u010dena u maskirnu uniformu sa pancirom kako bi \u201cutvrdila\u201d da li \u0107e do\u0107i do invazije Srbije na Kosovo i navode ovog medija da je Kosovo podiglo bezbednost jer \u201eraste strah od toga da predsednik Srbije planira invaziju potpomognutu od strane njegovog saveznika, Vladimira Putina\u201c, Les za Medija centar ka\u017ee da \u010dlanak odra\u017eava op\u0161te predrasude britanskog politi\u010dkog establi\u0161menta prema Srbima jo\u0161 od ratova devedesetih i pristrasnost u korist Albanaca na Kosovu<\/p>\n

\u201eTo uklju\u010duje i Telegraf \u010dija pristrasnost protiv Srba dobija na snazi zbog sna\u017enog stava koji imaju protiv Rusije i percepcije da ove dve strane sara\u0111uju protiv Zapada. Ono \u0161to se \u010dini da se dogodilo u ovom slu\u010daju jeste da je dopisnica Telegrafa otputovala na Kosovo, mo\u017eda na poziv Pri\u0161tine, i \u010dula jednu stranu pri\u010de u sporu izme\u0111u Srba i Albanaca. Zatim je ovu partizansku pri\u010du predstavila kao \u010dinjenicu jer se ideja o agresivnom pona\u0161anju Srba prema Albancima uklapa u njene pretpostavke. Izgleda da Danijeli \u0160eridan nije palo na pamet da je pri\u010da mo\u017eda slo\u017eenija od moralne slike koju predstavlja o dobrim Albancima i lo\u0161im Srba, ili mo\u017eda \u010dak da se Albanci agresivno pona\u0161aju prema Srbima\u201c, navodi na\u0161 sagovornik.<\/p><\/blockquote>\n

Upitan da prokomentari\u0161e najavu Rezolucije Saveta bezbednosti UN o genocidu u Srebrenici i koliko je zapravo re\u010d o zlo\u010dinu koji se dogodio, a koliko o geopoliti\u010dkoj igri velikih sila budu\u0107i da dolazi 29 godina po\u0161to se zlo\u010din dogodio, Les navodi da pitanje ukazuje na politiku koja stoji iza Rezolucije koja ima za cilj da delegitimizuje nacionalne ciljeve Srba u BiH i da spre\u010di njihove nedavne napore da se zalo\u017ee za ve\u0107u nezavisnost, vra\u0107aju\u0107i stvari na prve principe, a to su zlo\u010dini po\u010dinjeni u Srebrenici pre 29 godina.<\/p>\n

\u201eMotivacija je jasna iz reference u nacrtu Rezolucije onima koji pori\u010du genocid, \u0161to je poku\u0161aj da se oslabi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, i tajminga dono\u0161enja Rezolucije koji se poklapa sa njegovim borbama sa Zapadom oko novog izbornog zakona i predlo\u017eenog zakona o dr\u017eavnoj imovini, kao i Dodikovih opetovanih pretnji otcepljenjem Republike Srpske. Zanimljivo, poslednji put kada je Zapad poku\u0161ao da donese Rezoluciju o Srebrenici 2015. godine, poklopilo se sa Dodikovim zagovaranjem referenduma o Visokom predstavniku i pozivom njegove SNSD stranke na referendum o nezavisnosti. Da li \u0107e Rezolucija uspeti, ostaje da se vidi. Verovatno \u0107e pro\u0107i na Generalnoj skup\u0161tini i mo\u017eda \u0107e Srbi u BiH biti obuzdani. Ali Zapad preuzima rizik. Srbi \u0107e biti besni zbog ovog poteza, a Dodik je zapretio povla\u010denjem srpskog osoblja iz zajedni\u010dkih institucija BiH ako Rezolucija bude usvojena, \u0161to bi njihov sukob eskaliralo umesto da ga suzbije.\u201c, istakao je na\u0161 sagovornik.<\/p><\/blockquote>\n

Komentari\u0161u\u0107i iskrenost vlasti u Srbiji, ali i u EU kada je re\u010d o evrointegracijama i to da li saradnja sa Rusijom Srbiju udaljava od EU, Les smatra da je proces blokiran, i to iz razloga koji se razlikuju od odbijanja Srbije da se distancira od Rusije.<\/p>\n

\u201eProces je bio blokiran pre februara 2022. godine i blokiran je za sve dr\u017eave na Zapadnom Balkanu, \u010dak i one koje su se uskladile sa politikom sankcija EU. Osnovna prepreka je nespremnost EU, ta\u010dnije zapadnoevropskog jezgra EU, da se pro\u0161iri ako to slabi EU ili vodec\u0301u poziciju dr\u017eava u njoj kao \u0161to su Francuska i Nema\u010dka. U principu, zapadni Evropljani prihvataju ideju pro\u0161irenja EU, posebno kao sredstvo suprotstavljanja ruskom uticaju ako se to mo\u017ee uraditi na na\u010din koji ja\u010da EU i garantuje njihovu poziciju. Me\u0111utim, nisu uvereni da je to moguc\u0301e u praksi. Ono \u0161to vide je da u preostalim neintegrisanim delovima isto\u010dne Evrope ima do deset novih \u010dlanica od kojih je svaka optere\u0107ena problemima nacija i granica, i sklona nestabilnosti, pa \u010dak i ratu; koje su siroma\u0161ne i korumpirane, a u slu\u010daju Ukrajine suo\u010davaju se sa ra\u010dunom za obnovu koji bi sru\u0161io bud\u017eet EU; i koji su temperamentni kao Ma\u0111ari \u2013 nacionalisti\u010dki i i socijalno konzervativni \u2013 ja\u010daju\u0107i tako isto\u010dnu polovinu EU na ra\u010dun liberalnijeg Zapada. Svakako, od februara 2022. godine postoji birokratski napredak u procesu pro\u0161irenja, podstaknut potrebom da se uradi ne\u0161to sa Ukrajinom. Me\u0111utim, te\u017enja za pro\u0161irenjem zasnovana je na dva uslova koja do sada nije bilo mogu\u0107e ispuniti \u2013 a to je da i EU i zemlje kandidatkinje prvo pro\u0111u kroz zna\u010dajne reforme \u2013 \u0161to zna\u010di da pro\u0161irenje prakti\u010dno nije na dnevnom redu. To tako\u0111e pretpostavlja ukrajinsku pobedu koja je sve manje verovatna.\u201c, navodi Les.<\/p><\/blockquote>\n

\u0160to se ti\u010de Srbije, sagovornik Medija centra nema sumnju da Vlada razume da \u010dlanstvo Srbije u EU prakti\u010dno nije na stolu.<\/p>\n

\u201eMe\u0111utim, Vlada Srbije ima interes da nastavi proces integracije, jer to daje Srbiji pravo na fondove EU, pru\u017ea izgovor za nepopularne reforme i uliva poverenje me\u0111u stranim investitorima. To joj daje razlog da govori o izgledima za \u010dlanstvo, bez obzira na li\u010dne sumnje\u201c, zaklju\u010dio je Les.<\/p><\/blockquote>\n

mc.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Timoti Les ne prihvata do kraja tezu koja prema njegovim re\u010dima na Zapadu sve vi\u0161e dobija na popularnosti- da Rusija na neki na\u010din podsti\u010de novi sukob na Kosovu i u drugim delovima Balkana<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326769,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-400036","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/400036","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=400036"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/400036\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":400040,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/400036\/revisions\/400040"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326769"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=400036"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=400036"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=400036"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}