Umiranje je tema o kojoj se i malo pri\u010da i malo zna, i dalje spada u tabu, iako se nauka \u010dak trudi da otkrije \u0161ta se de\u0161ava kada umremo. Smrt je tema o kojoj mnogi ljudi ne vole da razgovaraju, ali to je deo \u017eivota sa kojim svi moramo da se suo\u010dimo, jer, ponekad \u0161to vi\u0161e znamo o odre\u0111enoj temi, ona postaje manje zastra\u0161uju\u0107a.<\/p>\n
Koji sve znaci mogu da uka\u017eu da se umiranje pribli\u017eilo<\/p>\n
O \u017eivotu i smrti postoji mno\u0161tvo pri\u010da, bele\u0161ki, anegdota\u2026 Jedna o njih nedavno se \u201epro\u0161etala\u201c dru\u0161tvenim mre\u017eama i ostavila je dubok trag, a glasi: Sretnu se Smrt i \u017divot i Smrt upita \u2013 Za\u0161to tebe svi vole, a mene svi mrze? Na to pitanje \u017divot odmah odgovori \u2013 Zato \u0161to sam ja jedna prelepa la\u017e, a ti bolna istina.<\/p>\n
1. Umiranje nije samo \u010din, ve\u0107 \u010ditav proces
\nBrojni su uzroci smrti, a mnogi od njih su trenutni. Ali, za ljude koji znaju da se bli\u017ei smrt, bilo od bolesti ili starosti, postoje odre\u0111eni znaci.<\/p>\n
\u2013 Ti znaci su usporeno disanje, pad ili slabljenje otkucaja srca, pad krvnog pritiska i promena boje ko\u017ee. Ovaj proces i redosled u kome se javljaju simptomi mogu da budu malo druga\u010diji za svakoga. Uop\u0161teno govore\u0107i, u vremenu koje prethodi smrti, osoba obi\u010dno postaje bleda zbog pada krvnog pritiska. Prsti mogu da se ohlade ili poplave. Ako se puls ose\u0107a, bi\u0107e slab, a onda po\u010dinje da se\u00a0 razvija nepravilan tip disanja, a to je znak da je umiranje krenulo, da je smrt na \u201epragu\u201c \u2013 obja\u0161njava dr \u00a0Zachary Palace iz Hebrew Home at Riverdale u Njujorku.<\/p>\n
2. Kada se disanje uspori, smrt je verovatno blizu
\nDr Palace navodi da mogu da postoje praznine izme\u0111u udisaja, tokom kojih izgleda kao da je osoba prestala da di\u0161e 15 do 20 sekundi. Porodice su, kako ka\u017ee, u tim trenucima \u010desto veoma zabrinute, ali se umire kada im se objasni da je to normalan deo procesa umiranja.<\/p>\n
3. Postoje 2 stadijuma smrti
\nPrva faza, poznata kao klini\u010dka smrt, nastaje kada srce prestane da kuca. Otprilike 4 do 6 sati\u00a0 minuta kasnije, mo\u017edane \u0107elije po\u010dinju da umiru od gubitka kiseonika i dolazi do biolo\u0161ke smrti, prema\u00a0American AED CPR Association, koje obu\u010dava i sertifikuje ljude za prvu pomo\u0107, kardiopulmonalnu reanimaciju, upotrebu automatizovanog spoljnog defibrilatora\u2026 Iako je ponekad mogu\u0107e reanimirati ljude tokom klini\u010dke smrti, to nije mogu\u0107e kada nastupi biolo\u0161ka\u00a0 smrt.<\/p>\n
4. Kardiopulmonalna reanimacija nije uvek efikasna kao na TV
\nTV serije, posebno one u kojima se radnja odvija u medicinskim ustanovama, kao \u0161to je \u010duvena Grey\u2019s Anatomy navele su mnoge da veruju da kardiopulmonalna reanimacija spa\u0161ava \u017eivote ve\u0107ine ljudi. U studiji objavljenoj u \u010dasopisu Emergency Medicine Journal \u00a095 odsto od 500 pacijenata hitne pomo\u0107i dobilo je ve\u0107inu informacija o kardiopulmonalnoj reanimaciji iz TV serija, a vi\u0161e od polovine veruje da je stopa uspe\u0161nosti reanimacije \u010dak 75 procenata.<\/p>\n
Realnost je, me\u0111utim, druga\u010dija, posebno za osobe sa hroni\u010dnim bolestima. Prema prethodnim istra\u017eivanjima, ukupne stope pre\u017eivljavanja nakon kardiopulmonalne reanimacije u proseku su oko 12 procenata za vanbolni\u010dke sr\u010dane zastoje, i 24 do 40 odsto za zastoje u bolnici. Iako kardiopulmonalna reanimacija spa\u0161ava mnoge \u017eivote, tako\u0111e mo\u017ee da ima negativan uticaj na zdravlje i kvalitet \u017eivota osobe. Autori studije naglasili su va\u017enost razgovora o potencijalnim rizicima i prednostima reanimacije sa svojim lekarom i voljenim osobama, posebno kada je u pitanju nega na kraju \u017eivota.<\/p>\n
5. Sluh je poslednje \u010dulo koje se gubi pred smrt
\nRasprostranjeno je verovanje da je sluh poslednje \u010dulo koje se gubi pre smrti. Studija objavljena u Scientific Reports pokazala je da su slu\u0161ni sistemi pacijenata u hospisu (palijativna nega)\u00a0 reagovali sli\u010dno kao kod mladih, zdravih ljudi u kontrolnoj grupi samo nekoliko sati pre kraja \u017eivota.<\/p>\n
\u2013 Sluh je najpasivnije \u010dulo. Zato, kada smrt izgleda neizbe\u017ena, ohrabrujemo porodice da razgovaraju i podele svoje poslednje misli, ljubav i podr\u0161ku sa svojim najmilijima, jer iako krvni pritisak opada i nestaje, oni mogu da \u010duju \u0161ta govorimo \u2013 podse\u0107a dr Palace.<\/p>\n
6. Uobi\u010dajeno je da se urin izlije ili da neko izvr\u0161i nu\u017edu u trenutku umiranja
\nKada smo \u017eivi, na\u0161 mozak neprestano \u0161alje signale kako bi ukazao razli\u010ditim delovima na\u0161eg tela \u0161ta da rade. Kad smrt nastupi, ovi signali prestaju, a mi\u0161i\u0107i se uglavnom opu\u0161taju.<\/p>\n
\u2013 Vrat mokrac\u0301ne be\u0161ike i sfinkter su u stalnom stanju kontrakcije, tako da kada vi\u0161e nema neuronskih signala ka be\u0161ici ili crevima, oni se onda opu\u0161taju. Dakle, nije neuobi\u010dajeno da se urin izlije ili da neko izvr\u0161i nu\u017edu odmah nakon smrti. To je normalna i uobi\u010dajena pojava \u2013 obja\u0161njava dr Palace.<\/p>\n
7. Morfijum se koristi samo za ubla\u017eavanje bola
\nDr Palace ka\u017ee da je najve\u0107a zabluda koju \u010duje da se morfijum daje pacijentima da izazove smrt. Ka\u017ee da ovo nema nikakve veze sa istinom. O\u010digledno je da samoubistvo uz pomo\u0107 lekara nije legalno u ve\u0107ini dr\u017eava, isti\u010de dr Palace, tako da se morfijum ne daje kako bi se ubrzao kraj.\u00a0 Kada ljudi umiru, obja\u0161njava dr Palace, krvni pritisak pada i manje kiseonika dolazi do njihovih organa. Telo reaguje hvatanjem vazduha u uzaludnom poku\u0161aju da pove\u0107a brzinu disanja. Lekari to nazivaju \u201eglad za vazduhom\u201c<\/p>\n
\u2013 Porodicama je veoma te\u0161ko da vide to dahtanje, jer o\u010digledno izgleda bolno, i tu morfijum mo\u017ee da odigra ulogu. Odgovaraju\u0107a doza morfijuma ubla\u017eava ose\u0107aj gladi za vazduhom, tako da bi mogli da di\u0161u mirnije i udobnije.<\/p>\n
8. Telo kao celina mo\u017ee da bude mrtvo, ali odre\u0111eni delovi u njemu su jo\u0161 uvek \u017eivi
\nMozak je prvi organ koji po\u010dinje da se raspada posle smrti, a drugi organi ga slede. \u017dive bakterije u telu, posebno u crevima, igraju glavnu ulogu u procesu raspadanja ili truljenja koje proizvodi veoma sna\u017ean miris, poznat kao \u201emiris smrti\u201c. \u010cak i u roku od pola sata otkako je osoba preminula mo\u017ee da se oseti \u201emiris smrti\u201c u sobi, koji ima specifi\u010dan miris \u2013 nagla\u0161ava dr Palace.<\/p>\n
9. Tokom trenutka umiranja ceo \u017eivot nam se premota pred o\u010dima
\nKada se na filmu ili u TV emisiji prika\u017ee osoba koja je umire, uobi\u010dajeno je da ona tada vidi\u00a0 uspomene iz razli\u010ditih perioda svog \u017eivota kako bljeskaju pred njima. Ispostavilo se da mo\u017eda ima neke nau\u010dne istine u ovom fenomenu. U studiji objavljenoj 2022. godine, istra\u017eiva\u010di su opisali slu\u010daju \u010doveka koji umire, a kome se \u010dinilo da je do\u017eiveo iznenadni bljesak se\u0107anja samo nekoliko sekundi pre nego \u0161to mu je srce stalo.<\/p>\n
Lekari su snimali mozak 87-godi\u0161njem pacijentu, koji je bio u bolnici nakon \u0161to je pao zbog krvarenja na mozgu, a koji je preminuo od sr\u010danog udara. Skeniranje je nastavilo da radi nakon \u0161to mu je srce stalo i otkrilo je nalet mo\u017edanih talasa koji imaju veze sa pam\u0107enjem i sanjanjem, a koji je trajao oko 30 sekundi. Istra\u017eiva\u010di su pretpostavili da bi ovaj bljesak aktivnosti mogle da budu uspomene iz njegovog \u017eivota.<\/p>\n
10. Svest se mo\u017ee nastaviti nakon smrti
\nNau\u010dnici su dugo poku\u0161avali da shvate \u0161ta se de\u0161ava sa umom nakon smrti. Studija izvedena na pacijenata sa sr\u010danim zastojem, objavljena u septembru 2023. u \u010dasopisu Resuscitation mo\u017ee da da neke odgovore. Istra\u017eivanje je obuhvatilo vi\u0161e od 550 pacijenata iz ameri\u010dkih i britanskih bolnica na kojima je primenjena kardiopulmonalna reanimacija nakon \u0161to im je srce prestalo da kuca. Manje od 10 procenata ispitanih se oporavilo, ali od ovih pre\u017eivelih, 4 od 10 se setilo nekog stepena svesti tokom reanimacije.<\/p>\n
Neki su opisali da imaju lucidna iskustva, poput ose\u0107aja odvojenosti od svog tela, sposobnost da ne ose\u0107aju nikvu fizi\u010dku bol i smislenu procenu postupaka. Istra\u017eiva\u010di su tako\u0111e primetili uzorke mozga u skeniranjima koji imaju veze sa mislima i pam\u0107enjem do sat vremena nakon reanimacije.<\/p>\n
\u2013 Ovo je prva velika studija koja pokazuje da ova se\u0107anja i promene mo\u017edanih talasa mogu da budu znaci univerzalnih, zajedni\u010dkih elemenata takozvanih iskustava \u201ebliske smrti\u201c \u2013 istakao je profesor medicine dr Sam Parnia sa NYU Langone Health. (Izvir: eklinika)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Umiranje je tema o kojoj se i malo pri\u010da i malo zna, i dalje spada u tabu, iako se nauka \u010dak trudi da otkrije \u0161ta se de\u0161ava kada umremo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":399301,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-399298","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/399298","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=399298"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/399298\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":399302,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/399298\/revisions\/399302"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/399301"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=399298"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=399298"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=399298"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}