{"id":399113,"date":"2024-04-15T07:15:13","date_gmt":"2024-04-15T05:15:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=399113"},"modified":"2024-04-15T07:15:13","modified_gmt":"2024-04-15T05:15:13","slug":"nato-bombardovanje-sr-jugoslavije-pocetak-procesa-instaliranja-razvijenog-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/04\/15\/nato-bombardovanje-sr-jugoslavije-pocetak-procesa-instaliranja-razvijenog-kapitalizma\/","title":{"rendered":"NATO bombardovanje SR Jugoslavije: \u00a0po\u010detak procesa instaliranja razvijenog kapitalizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ovog 24. marta navr\u0161ilo se ta\u010dno 25 godina od po\u010detka NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Vojna akcija Plemeniti nakovanj \u00a0se \u010desto tuma\u010di na vi\u0161e na\u010dina. Kao rigorozan oblik kazne nad neposlu\u0161nim Srbima koji su odbijali da potpi\u0161u sve sporazume vezane za budu\u0107nost Kosova predlo\u017eene od zapadnih politi\u010dkih zvani\u010dnika. S druge strane, mnogi su smatrali da je do bombardovanja do\u0161lo usled obele\u017eavanja pola veka od nastanka Alijanse, pa se javila potreba da NATO demonstrativno poka\u017ee sopstvenu mo\u0107 na nekome i isprazni rezerve naoru\u017eanja koje su se godinama nagomilavale. Kona\u010dno, mnogii veruju da je bombardovanje bio jedini na\u010din da se kazni i sru\u0161i Milo\u0161evi\u0107, samo \u0161to zaboravljaju na \u010dinjenicu da je taj na\u010din ru\u0161enja Milo\u0161evi\u0107a problemati\u010dan zbog toga \u0161to Milo\u0161evi\u0107 direktno nije stradao, a obi\u010dni gra\u0111ani itekako jesu. \u010cak i oni koji su bili protiv Milo\u0161evi\u0107a, a kojih 1999 nikako nije bilo malo.<\/p>\n

To su samo neke od teza, pretpostavki i uverenja koje se uo\u010di ovog datuma mogu \u010duti u javnosti i ma koliko bile predmet spekulacije, i 25 godina nakon bombardovanja bivaju aktuelne, \u010dak uvre\u017eene u svakodnevni \u017eivot gra\u0111ana Srbije. Me\u0111utim, nije zgoreg razmotriti jo\u0161 jednu vrlo zanimljivu tezu, koja u javnosti, \u010dini se nije previ\u0161e za\u017eivela. Kako \u0107e se pokazati, iz sasvim razumljivih razloga. Ali da bi o toj tezi preciznije govorili, potrebno je ukratko oslikati kontekst dru\u0161tvenih procesa koji su doveli do situacije da se odre\u0111ene paradigme moraju instalirati nasilnim putem.<\/p>\n

\n

Zid pada, ali nije svuda do temelja sru\u0161en<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nakon 1989. i kraja Hladnog rata ozna\u010denog padom Berlinskog zida, dolazi do promene globalne paradigme. Frensis Fukujama slavodobitno progla\u0161ava \u201ckraj istorije\u201c, te postavlja temelje za neupitnost kapitalizma i neoliberalne paradigme kao jedine dominantne, globalne dru\u0161tveno-ekonomske formacije. Fa\u0161izam i socijalizam se izjedna\u010davaju kao totalitarne ideologije pro\u0161losti koje proizvode samo stradanja nedu\u017enih ljudi. Holokaust i Gulag postaju jednaka strati\u0161ta, samo sa drugim imenima.<\/p>\n

Ru\u0161enjem socijalizma dolazi do ja\u010danja krajnje desnih ideologija, koje su\u0161tinski nemaju nikakvu zna\u010dajnu kritiku kapitalizma. Istovremeno je nestanak socijalizma proizveo i nestanak jake antikapitalisti\u010dke kritike. Put za dominaciju i neupitnost kapitalizma bio je sasvim otvoren.<\/p>\n

Na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije pad Berlinskog zida je proizveo specifi\u010dnije okolnosti. Moglo bi se re\u0107i da nije bio sru\u0161en, ve\u0107 samo uru\u0161en. Rast nacionalizama, negiranje i demonizacija zajedni\u010dke socijalisti\u010dke pro\u0161losti i ratovi za jugoslovensko nasle\u0111e, prouzrokovali su druga\u010diji vid i tempo postsocijalisti\u010dke transformacije nego u ostatku Isto\u010dne Evrope. Sociolog Mladen Lazi\u0107 govori o blokiranoj i odblokiranoj postsocijalisti\u010dkoj transformaciji1. U periodu blokirane, barem na tlu Srbije, imamo period sankcija, ratova, hiperinflacije i usled svega toga vrlo sporu transformaciju privrede i dru\u0161tva ka kapitalisti\u010dkom poretku. S druge strane, odblokirana postsocijalisti\u010dka transformacija koja nastupa nakon 2000 godine, donela je ne\u0161to ubrzaniji razvoj kapitalizma i konverziju dru\u0161tvene u privatnu imovinu, ali i promenu vrednosnih orijentacija u dru\u0161tvu. Ve\u0107 2006 godine privatno vlasni\u0161tvo je bilo dominantnije u odnosu na dr\u017eavno, \u0161to je negde i ozna\u010dilo po\u010detak lagane dominacije kapitalisti\u010dkog poretka kao dru\u0161tveno-ekonomskog sistema, a put razvoja kona\u010dno biva utaban i stabiilizovan sa dolaskom sada\u0161njih vlasti 2012.<\/p>\n

U kakvoj vezi sa ovim procesima stoji bombardovanje Srbije od strane NATO pakta 1999? Teza koja bi se mogla postaviti jeste da li je i koliko NATO bombardovanje bilo inicirano jednim, mo\u017eda ne na prvi pogled vidljivim ciljem koji treba posti\u0107i, gde je situacija oko Kosova i Metohije bila samo neposredan alibi. Re\u010d je o bombardovanju kao po\u010detku nasilnog i ubrzanog instaliranja razvijenog kapitalisti\u010dkog poretka u Srbiji koji je usled politi\u010dkih okolnosti i blokirane postsocijalisti\u010dke transformacije kasnio za ostatkom Isto\u010dne Evrope.<\/p>\n

SR Jugoslavija je bila isklju\u010dena iz rada na izgradnji institucija za regionalnu saradnju sve do smene na vlasti 2000 nakon bombardovanja 1999. Tekst Roberta D. Kaplana objavljen u New York Times-u mesec dana pre bombardovanja Jugoslavije 1999 svedo\u010di da su autori eufemisti\u010dkog preimenovanja planiranja i upravljanjima sukoba niskog intenziteta i okupacije delova Balkana u inicijativu za saradnju, potpuno svesni razlike izme\u0111u re\u010di i dela, i da \u010dak smatraju da su suvi\u0161ni moralizatorski humanitarni izgovori za NATO intervenciju na Balkanu. Kaplan otkriva stvarne dru\u0161tvene interese iza agresije na SR Jugoslaviju slede\u0107im re\u010dima: \u201eSa Srednjim istokom sve vi\u0161e ranjivim, nama \u0107e trebati baze i prava preletanja na Balkanu da za\u0161titimo kaspijsku naftu\u201c. Pravi motiv za pojavu inicijative SAD za saradnju u jugoisto\u010dnoj Evropi je bila kontrola budu\u0107ih puteva za kaspijsku naftu, a sredstvo [\u2026], bilo je i ostalo podsticanje sukoba u regionu naro\u010dito izme\u0111u muslimana i pravoslavaca.<\/p>\n

\u010cetrvt veka nakon bombardovanja SR Jugoslavije \u010dini se zgodnim preispitati mogu\u0107nost toga kakve je sve posledice po ubrzanu restauraciju kapitalizma donelo NATO bombardovanje. U tom smislu bi se NATO bombardovanje barem simboli\u010dki moglo tuma\u010diti kao vododelnica blokirane i odblokirane postsocijalisti\u010dke transformacije, a ujedno i kao po\u010detak uvo\u0111enja razvijenog kapitalisti\u010dkog sistema u srpsko dru\u0161tvo.<\/p>\n

\n

Bombardovanje kao po\u010detak nasilne deblokade postsocijalisti\u010dke transformacije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Posle 78 dana bombardovanja i uni\u0161tenja vitalne infrastrukture, industrije, energetskog sistema, saobra\u0107ajnica i mostova, bilo je jasno da \u0107e oporavak srpske privrede biti vrlo te\u017eak i spor. Dr\u017eava je i pre 1999 imala vrlo slabu ekonomiju koja je pro\u0161la kroz period jedne od najve\u0107ih hiperinflacija u istoriji Evrope i nikako nije bila sposobna da stvara vi\u0161ak vrednosti i da se sama uzdigne iz pepela. Iako je Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim kraj rata i potpisivanje Kumanovskog sporazuma \u017eeleo da predstavi kao pobedu Vojske Jugoslavije, bilo je sasvim jasno da je rat izazvao toliko velika stradanja privrede da je prakti\u010dno bilo nemogu\u0107e oporaviti se. Grube procene su govorlle da su gubici naneseni bombardovanjem oko 100 milijardi ameri\u010dkih dolara.<\/p>\n

Milo\u0161evi\u0107u se NATO bombardovanje vratilo kao bumerang. Od heroja nacije koji je branio svoj narod od zlo\u010dina\u010dke Alijanse, strostruko nadmo\u0107nijeg neprijatelja, postao je krivac broj jedan. Drugim re\u010dima, NATO bombardovanje je ubrzalo Milo\u0161evi\u0107ev pad, jer je bilo sasvim jasno da on nije sposoban da zemlju podigne bez podr\u0161ke onih istih koji su ga bombardovali. Time je doveden pred svr\u0161en \u010din. A kako se pokazao kao nepouzdan partner Zapada, bilo je jasno da mu je politi\u010dki kraj spremljen.<\/p>\n

Uklanjanjem Milo\u0161evi\u0107a petooktobarskim promenama 2000. godine, otvorio se put za takozvanu zakasnelu transformaciju u Srbiji. Dolazak na vlast Zapadu lojalne koalicije okupljene u Demokratsku opoziciju Srbije (DOS), ozna\u010dio je i priliv direktnih stranih investicija, pre svih od strane zapadnih korporacija. Usled nemogu\u0107nosti da se dr\u017eava iz uru\u0161enog stanja ekonomski podigne samostalno, ulaganje stranog kapitala u zemlju \u010dinilo se kao jedino i logi\u010dno re\u0161enje, a zapadnim nosiocima krupnog kapitala je sada i politi\u010dki put bio otvoren, jer je na vlasti njima lojalna koalicija. Takav trend se nastavio i nakon 2012 kada su poslednji ostaci koalicije DOS-a\u00a0 smenjeni s vlasti, a mnogi lojalni preleteli u novu vladaju\u0107u garnituru.<\/p>\n

Uloga politi\u010dke elite u sistemskim promenama bila je va\u017ena iako ne kjlu\u010dna \u2013 kapitalisti\u010dki dru\u0161tveni poredak se uspostavlja pod sna\u017enim spolja\u0161njim uticajem. Ve\u0107i deo politi\u010dke elite koji je danas na vlasti (Srpska napredna stranka i Socijalisti\u010dka partija Srbije) nakon pada re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i uvo\u0111enja tzv. demokratskih promena, bila je u ulozi opozicije. Ipak, njen ekonomski program, se ne razlikuje od prethodne \u201edemokratske\u201c vlasti, jer se radi o kontinuitetu neoliberalne politike u zemlji.<\/p>\n

Nove vlasti nakon pada Milo\u0161evi\u0107a su otvorile zemlju stranim investitorima, dok su doma\u0107i biznismeni poznatiji pod nazivom tajkuni, re\u0161ili da svoju podr\u0161ku Milo\u0161evi\u0107u tokom devedesetih zamene podr\u0161kom novim vlastima. Prepoznali su sopstvenu korist od upliva stranog kapitala u zemlju, te da im je Milo\u0161evi\u0107 bio realna politi\u010dka blokada u daljoj oplodnji kapitala. Ulaganja u zemlju su uglavnom bila kreditnog tipa i kroz bespovratnu pomo\u0107, a kredite su odobravali MMF i Svetska banka. Za\u0161to je NATO bomdardovanje i nasilno uru\u0161avanje privrede u ovom procesu sistemskih promena\u00a0 odigralo va\u017enu ulogu?<\/p>\n

Bespovratna slu\u017ebena humanitarna pomo\u0107 u ratom razorenim podru\u010djima ve\u0107im delom zavr\u0161ava u d\u017eepovima samoj sebi slu\u017ee\u0107e i korumpirane birokratije UN, NATO i brojnih nevladinih organizacija koje sara\u0111uju sa firmama sa sedi\u0161tem u zemljama donatora (The Guardian 2003). Rukovodstva MMF i SB i dalje uslovljavaju odobravanje novih kredita sprovo\u0111enjem za nacionalne privrede pogubnog neoliberalnog programa reformi \u201estrukturalnog prilago\u0111avanja\u201c, i \u201eotvaranja\u201c doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta, za neometano delovanje transnacionalnih kompanija sa sedi\u0161tem u zemljama centra svetske kapitalisti\u010dke privrede. Dok name\u0107u deregulaciju zemljama Jugoisto\u010dne Evrope, vlade zemalja \u010dlanica NATO pove\u0107avaju vlastiti uticaj na doma\u0107a privredna kretanja, meren subvencijama i direktim transferima.<\/p>\n

NATO bombardovanje je otuda po\u010detak procesa ru\u0161enja i ulaganja u zemlju putem kreditiranja i stvaranja ekonomske zavisnosti zemlje od transnacionalnih kompanija, uglavnom onih sa Zapada koje su \u010dinile centar svetske privredne proizvodnje. Preko ekonomske zavisnosti se stvara politi\u010dka zavisnost i \u010dvr\u0161\u0107e vezivanje i usmeravaje jedne doskora neposlu\u0161ne zemlje ka dominantnim ekonomsko-politi\u010dkim trendovima. Time je otvoren put za direktnu instalaciju sebi podobnih ekonomskih i politi\u010dkih struktura koje igraju uloge kolonijalnih elita.<\/p>\n

\n

Prva etapa deblokade (2001-2012) \u2013 ubrzati dru\u0161tvenu transformaciju, \u201ejer kasnimo\u201c!<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Godine 2001. donet je Zakon o privatizaciji kojim se reguli\u0161e oblast privatizacije, do sredine 2005 godine. Posle dono\u0161enja ovog zakona, proces privatizacije je naglo ubrzan, budu\u0107i da je inicijativu za pokretanje postupka privatizacije mogao dati \u0161irok krug zainteresovanih subjekata, a posebno zainteresovani kupci i ministarstvo nadle\u017eno za poslove privatizacije (\u010dl. 18 ZOP RS, 2001). Ovim zakonom je ukinuta dobrovoljnost privatizacije u Republici Srbiji, s obzirom da je osnovana Agencija za privatizaciju koja je imala ovla\u0161\u0107enja da pokre\u0107e postupke privatizacije pojedinih dru\u0161tvenih preduze\u0107a.<\/p>\n

Prvobitna zamisao jeste bila da se \u010ditav proces sprovede putem ubrzanih reformi i bude gotov za \u010detiri godine. Me\u0111utim, mnogi doga\u0111aji poput ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a 2003. i svetske ekonomske krize iz 2007-2008. su usporili privatizaciju.\u00a0 Osim \u0161to je bila obavijena velom tajni i raznim korputivnim radnjama oko kojih do danas postoje sudski sporovi, ostalo je nepoznato kako i na koji na\u010din su preduze\u0107a privatizovana. Prodavana su ispod cene, po tajnim ugovorima, gde bi novi politi\u010dki podobni vlasnici bez obzira na ugovorne obaveze, uru\u0161avali radni\u010dka prava svojim poslovnim politikama bez posledica. Privatizacija je ozna\u010dila i nastavak specifi\u010dnog odnosa oligarhijske politi\u010dko \u2013 ekonomske sprege koja je funkcionisala po principu: politi\u010dka elita ekonomskoj eliti daje pogodnosti u privatizaciji, a ekonomska elita politi\u010dku elitu finansira da opstaje na vlasti i radi u njenom interesu. Tome svedo\u010dimo do dana\u0161njeg dana, s tim \u0161to su ekonomske elite menjale sebi pogodne politi\u010dke elite.<\/p>\n

Petooktobarske promene i instalacija podobnih ekonomskih i politi\u010dkih elita donose veliki priliv direktnih stranih investicija. Klju\u010dna svrha direktnih stranih investicija u nekoj zemlji jeste finansijski uticaj svetskih kompanija na pojedina\u010dno dru\u0161tvo, putem ekonomske politike razvoja proizvodnih sistema, obezbe\u0111ivanja jeftine radne snage i \u0161to manjeg gubitka na eksploataciji i transportu sirovina, a s druge strane, \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e plasmana sopstvenih roba i usluga na to tr\u017ei\u0161te. Dr\u017eava tako pod krinkom liberalizacije me\u0111unarodne trgovine ukida carine na uvoz roba i usluga, \u0161to ide na korist stranim kompanijama koje ostvaruju visoke profite, a \u0161teti doma\u0107im proizvo\u0111a\u010dima koji dobijaju jaku konkurenciju koju ne mogu da prate. Tako se u kona\u010dnici uni\u0161tava doma\u0107a privredna proizvodnja i u potpunosti se postaje zavistan od stranih direktnih investicija, \u0161to nema samo ekonomske, ve\u0107 i politi\u010dke posledice. Jer direktne stane investicije imaju jo\u0161 jednu vrlo va\u017enu ulogu: pogodan su instrument za razne politi\u010dke pristike na vlade zemalja koje ne slede dominantne globalne tokove.<\/p>\n

\n

D(r)ugih dvanaest godina deblokade (2012 \u2013 2024): Stabilizacija i dovr\u0161enje cilja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nove vlasti iz 2012 oli\u010dene u starim politi\u010dkim garniturama iz devedesetih godina, instalirane su kao nova vladaju\u0107a klika koja \u0107e ispunjavati diktate velikih sila poru\u010denih preko ambasada tih zemalja, sa ciljem izbegavanja bilo kakvog vida neposlu\u0161nosti prema velikim silama, zarad opstanka na vlasti. To je politi\u010dki bilo sasvim o\u010digledno ve\u0107 2013. godine kada je tada\u0161nji premijer i biv\u0161i Milo\u0161evi\u0107ev portparol, Ivica Da\u010di\u0107 stavio svoj paraf na Briselski sporazum, \u0161to je biv\u0161i predsednik Tadi\u0107 izbegavao i zbog toga platio gubitkom vlasti. U ekonomskoj sferi, po\u010dinje sprovo\u0111enje stroge fiskalne politike tzv. \u201estezanja kai\u0161a\u201c, po diktatu MMFa i Svetske banke, zarad tran\u0161i finansijske pomo\u0107i zemlji i posledi\u010dno, novih zadu\u017eenja. Time su nagove\u0161tena dva osnovna procesa koje nove politi\u010dke garniture moraju ostvariti, a stare nisu: Re\u0161enje kona\u010dnog statusa Kosova po volji Zapada i kona\u010dno, neometano instaliranje i stabilizovanje razvijenog kapitalisti\u010dkog poretka u zemlji.<\/p>\n

Dok je kod prethodnih vlasti postojao jak oprez u povla\u010denju politi\u010dkih odluka, usled jake opozicije koja im je disala za vratom, nove vlasti na \u010delu sa SNS-om uni\u0161tile su opoziciju i prakti\u010dno od po\u010detka vladale autokratski, uz pre\u0107utnu podr\u0161ku EU i SAD, u svrhu ostvarenja gorenavedenih ciljeva. Nije se prezalo ni od najradikalnijih rezova, zarad uspostavljanja kona\u010dnog i stabilizovanog kapitalisti\u010dkog poretka.<\/p>\n

U tom smislu, rezultat sistemskih promena u poslednjih nekoliko decenija karakteri\u0161u devastiranje javnih servisa poput zdravstva ili \u0161kolstva (njihova komodifikacija tj, \u201epretvaranje u robu\u201c),\u00a0 povla\u010denje dr\u017eave iz sfere socijalnih davanja, sni\u017eavanje materijalnog standarda, dok je privatizacija dru\u0161tvenih preduze\u0107a dodatno uru\u0161ila skup radnih i penzionih prava (prema Vuk\u0161a, Simovi\u0107, 2015). Poslednjih godina, svedoci smo toga da se ovo stanje produ\u017eava kroz normativni okvir \u2013 novije izmene seta zakona (Izmene i dopune zakona o radu, izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o agencijskom zapo\u0161ljavanju), koje su stupile na snagu ugrozile su polo\u017eaj ve\u0107ine stanovni\u0161tva. Pored toga, kvalitet \u017eivotne sredine je zna\u010dajno naru\u0161en, i postoji opasnost od njenog daljeg uni\u0161tavanja. Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku (RZS), stopa rizika od siroma\u0161tva u Srbiji 2017. godine iznosi 25,5%, odnosno \u010detvrtina gra\u0111ana je u riziku da postane siroma\u0161na. Podaci iz 2018. godine pokazuju da je ta stopa\u00a0 ne\u0161to ni\u017ea i iznosi 24,3%.<\/p>\n

Sve navedeno su posledice neometane stabilizacije kapitalisti\u010dkog poretka, naro\u010dito u poslednjh 12 godina. Poslednji podaci o stopi siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti su iz 2022. i govore da je opala, ali da je i dalje vrlo visoka \u2013 20%. Dakle, svaki peti gra\u0111anin ili gra\u0111anka Srbije su u riziku od siroma\u0161tva. Uz to, Srbija je jedna od vode\u0107ih zemalja u Evropi po pitanju dru\u0161tvenih nejednakosti.<\/p>\n

Bez obzira na to, priliv stranih direktnih investicija raste. Predsednik dr\u017eave Aleksandar Vu\u010di\u0107 rekao je nedavno da je zadovoljan prilivom stranih direktnih investicija (SDI) koje su pro\u0161le godine iznosile 4,5 milijarde evra, a u januaru ove godine 118 miliona evra [\u2026] Prema poslednjim javno raspolo\u017eivim podacima, po zemljama koji se odnose na prva tri tromese\u010dja 2023. najve\u0107i priliv SDI u Srbiju zabele\u017een je iz evropskih (68,1%) i azijskih zemlja (30,2%).\u00a0Dakle, zadu\u017eivanja i kreditno ropstvo su i dalje prisutni, bez mogu\u0107nosti da se iz tog ropstva iza\u0111e.<\/p>\n

Iako ne kompletni, navedeni podaci nas navode \u00a0da \u00a0mo\u017eemo zaklju\u010diti slede\u0107e: U poslednjih 12 godina je dovr\u0161en proces stabilizacije, neupitnosti i br\u017eeg razvoja kapitalisti\u010dkog poretka u Srbiji, po diktatu krupnog kapitala velikih sila, odnosno sve ono \u0161to se iz raznih razloga, do kraja nije ostvarilo u periodu od 2001-2012. Srbija je postala periferna, kreditno orobljena, kolonijalizovana, duboko zavisna zemlja od direktnih stranih investicija koje prete\u017eno dolaze sa Zapada, u kojoj su vladaju\u0107e politi\u010dke garniture samo agenti i puki izvr\u0161ioci nametnutih politika, u uslovima gde je \u010ditava politi\u010dka scena oivi\u010dena te\u0161ko probojnim politi\u010dkim okvirom pod kontrolom stranih ambasada. Zemlja u kojoj su socijalne razlike ogromne, a u kojoj se uska oligarhijska manjina bliska vlasti, ili u vlasti, bogati na ra\u010dun ogromnog broja siroma\u0161nih. To je proces dovr\u0161enja onoga \u0161to je, ako ni\u0161ta barem simboli\u010dki zapo\u010deto 24. marta 1999. kada su prve bombe pale na teritoriju Srbije. A \u010dega u tom trenutku \u00a0zasigurno nismo bili svesni.<\/p>\n

NATO bombardovanje SR Jugoslavije: \u00a0po\u010detak procesa instaliranja razvijenog kapitalizma<\/a><\/p><\/blockquote>\n