{"id":398811,"date":"2024-04-12T06:13:21","date_gmt":"2024-04-12T04:13:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=398811"},"modified":"2024-04-12T06:13:21","modified_gmt":"2024-04-12T04:13:21","slug":"indoktrinacija-banalnoscu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/04\/12\/indoktrinacija-banalnoscu\/","title":{"rendered":"Indoktrinacija banalno\u0161\u0107u"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Davor D\u017ealto<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Konzumiranje savremenih (mainstream) medijskih sadr\u017eaja predstavlja, najve\u0107im delom, svojevrsno uranjanje u septi\u010dku jamu idejnih fekalija. Agresivno zatrpavanje javne sfere raznovrsnim banalnostima, kao i okupiranje javnog i privatnog prostora neograni\u010denim koli\u010dinama reklama, nije samo ni pre svega estetski problem.<\/p>\n

Ne radi se tu o nekoj nevinoj \u201dzabavi\u201d koju mediji nude, niti o ideolo\u0161ko-neutralnim business tehnikama. Hipertrofija banalnosti u javnoj sferi ima funkciju indoktrinacije, ona \u010dini da veliki broj ljudi po\u010dinje da misli i da se pona\u0161a na odre\u0111eni na\u010din.<\/p>\n

Najve\u0107i deo gra\u0111ana danas svakodnevno konzumira enormne koli\u010dine jeftinih i neinformativnih sadr\u017eaja, kako putem klasi\u010dnih tako i putem \u201ddru\u0161tvenih\u201d medija.<\/p>\n

Kratki, prete\u017eno bizarni videi, obilje besmislica skuvanih u nekoj od \u201dinfluenserskih\u201d kuhinja, neograni\u010dena koli\u010dina reklama uz puno agresivnih audio-vizuelnih efekata, beskona\u010dno \u201dscrollovanje\u201d na ekranima mobilnih telefona ili laptopova\u2026 proizvode adrenalinske skokove, izazivaju emotivne reakcije i dr\u017ee pa\u017enju fokusiranu skoro isklju\u010divo na nebitne, neinformativne, simplifikovane ili pogre\u0161no postavljene narative.<\/p>\n

Ovakvi medijski sadr\u017eaji nude izvor \u201djeftine\u201d (a zapravo jako skupe) zabave, i kao takvi bivaju prihva\u0107eni. Oni nude ne\u0161to \u0161to konzument do\u017eivljava kao \u201ddobru foru\u201d ili izvor svoje sopstvene valorizacije unutar preovladavaju\u0107e \u201dkako biti cool\u201d paradigme svog neposrednog okru\u017eenja (\u201djesi \u010duo\/\u010dula da je \u2026\u201d \u0161tagod, neka \u201dstarleta\u201d namestila nove sise, neki glumac u\u010destvovao u tu\u010di, neka \u010dlanica neke trule kraljevske porodice uradila ili nije uradila ne\u0161to itd. itd. itd.).<\/p>\n

Sam konzument takve sadr\u017eaje percipira kao ne\u0161to \u201dlako\u201d i neozbiljno, i ba\u0161 zbog toga postaje laka meta suptilnije manipulacije koja se de\u0161ava konzumacijom ovih sadr\u017eaja. Jer pored njihove bizarnosti, dugotrajna izlo\u017eenost ovakvim sadr\u017eajima dovodi do spontanog usvajanja odre\u0111enih standarda mi\u0161ljenja, govora i \u010dinjenja u javnom prostoru.<\/p>\n

Uz to, i sam, tabloidno-ki\u010derski na\u010din prezentacije ovih sadr\u017eaja ima indoktriniraju\u0107u dimenziju. Navikava nas ne samo sadr\u017einski nego i vizuelno-estetski na anything goes paradigmu \u2013 sve dok se iz toga mo\u017ee napraviti profit, i dok to ne afirmi\u0161e kriti\u010dko mi\u0161ljenje.<\/p>\n

Banalnost u javnom, medijskom prostoru tako obavlja va\u017enu politi\u010dku funkciju. Banalnost je em isplativa, em pasivizira. Vi\u0161e vremena pred ekranom zna\u010di ve\u0107e korporativne profite, ali zna\u010di i usvajanje logike univerzalne komodifikacije, \u201dnavla\u010denje\u201d na poja\u010dane vizuelne i audio stimulanse, te privid \u201dve\u010dnosti\u201d kroz never-ending scrolling.<\/p>\n

Dodajte ovome jo\u0161 propagandne trikove o \u201dmultitaskingu\u201d (\u0161to u praksi zna\u010di \u2019no [meaningful] tasking\u2019 at all) koji se plasiraju kako putem medija tako i putem korporativnih seminara, rascepkanu pa\u017enju, nesposobnost da se sro\u010de dve kompletne i koherentne misli\u2026 i konture dru\u0161tvenog problema \u0107e postati jasnije.<\/p>\n

Konzument ovih i ovakvih medijskih sadr\u017eaja je izlo\u017een jednostavnoj i takore\u0107i neprekidnoj emotivnoj manipulaciji. Neprekidno se nude upro\u0161\u0107ene \u0161eme \u201ddobro\u201d nasuprot \u201dlo\u0161em\u201d, a poigravanje adrenalinom i agresijom kod konzumenata ima i stresno-terapeutsko-narkoti\u010dko dejstvo (sa dugoro\u010dnim negativnim posledicama), proizvode\u0107i zavisnost.<\/p>\n

Tako se gra\u0111anin pretvara u zombi-konzumenta i repromaterijal kapitalisti\u010dkog sistema:<\/p>\n

1. Mentalni prostor se oblikuje u skladu sa logikom savremenih medija i njihovih sadr\u017eaja, \u010dime na\u0161e mi\u0161ljenje i samo na\u0161e telo postaje komodifikovano, pogodno za eksploataciju na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

2. Nesvesno i neprimetno se usvaja hiper-kapitalisti\u010dka logika kao default na\u010din mi\u0161ljenja i dru\u0161tvene interakcije.<\/p>\n

3. Usled nekreativnog tro\u0161enja vremena i energije na online \u201dinterakcije\u201d, \u0161to u praksi uglavnom zna\u010di interakcije sa algoritmima i samima sobom, ljudi postaju pasivni, nevoljni i nesposobni za dru\u0161tveni anga\u017eman, ali i za aktivniji i kreativniji me\u0111uljudski odnos.<\/p>\n

4. Ljudi se pretvaraju istovremeno u robu i u zombi-konzumente, doprinose\u0107i pri tome stvaranju enormnih korporativnih profita.<\/p><\/blockquote>\n

Drugi tip dominantnih medijskih (tako\u0111e ki\u010d) sadr\u017eaja operi\u0161e na ne\u0161to kompleksnijem nivou. Njega nude mainstream mediji koji sebe do\u017eivljavaju kao \u201dpristojne\u201d, \u201dozbiljne\u201d i \u201dgra\u0111anske\u201d.<\/p>\n

Oni se uglavnom obra\u0107aju (skoro i\u0161\u010dezloj) \u201dsrednjoj\u201d klasi, tj. onom dru\u0161tvenom sloju koji bi trebalo da je baza liberalnih ideolo\u0161kih sistema (\u201dliberalno\u201d u ovom kontekstu ne zna\u010di nu\u017eno ne\u0161to dobro, ve\u0107 samo odre\u0111uje jedan ideolo\u0161ki tok u intelektualnoj istoriji moderne koji ima animozitet ne samo prema autokratiji ve\u0107 i prema autenti\u010dnoj demokratiji).<\/p>\n

Ovde nemamo najjeftinije tabloidne imbecilnosti. Imbecilnosti su, naprotiv, ne\u0161to skuplje, a generisanje i afirmisanje kriza i skandala se \u010dini na pristojniji na\u010din. Kod \u201dobrazovanije\u201d publike ovo izaziva \u201dju-ju\u201d efekat kad je re\u010d o aktivnostima onih koju su ozna\u010deni kao bad guys u trenutnoj pri\u010di, i bezrezervno svrstavanje uz good guys koji su brendirani kao simpati\u010dni i po\u017eeljni unutar (malo)gra\u0111anske fantazije.<\/p>\n

Efekat je isti kao i u gore navedenim primerima jeftinih medijskih sadr\u017eaja, samo je mehanizam manipulacije ne\u0161to kompleksniji, budu\u0107i da se obra\u0107a ne\u0161to obrazovanijoj publici, malo druga\u010dijeg ukusa.<\/p>\n

Tako\u0111e se, istim manipulativnim tehnikama, la\u017eno kontrapostira (la\u017eni) \u201dprogresivizam\u201d nasuprot (la\u017enom) \u201dkonzervativizmu\u201d. To proizvodi efekat da se oni koji se (s pravom) u\u017easavaju o\u010diglednih la\u017ei, neinteligentnih i dosadnih sadr\u017eaja na koje veliki broj stanovnika tro\u0161i enormno vreme, energiju, a posredno i novac, ose\u0107aju zadovoljstvo sobom.<\/p>\n

Oni su pod utiskom da, kao pripadnici neke intelektualne \u201delite\u201d, ta\u010dno znaju \u0161ta je problem dru\u0161tva i kako ga re\u0161iti \u2013 a to zami\u0161ljeno re\u0161enje je, naravno, opet ne\u0161to veoma jednostavno, da ne ka\u017eem banalno. Trivijalizacija tako postaje trend koji se iz sfere \u201dlake\u201d i \u201djeftine\u201d zabave \u0161iri i u druge dru\u0161tvene domene (uklju\u010duju\u0107i i akademsku).<\/p>\n

Utemeljene, argumentovane i obave\u0161tene diskusije, zamenjuju trivijalne opservacije, povr\u0161ni (show-business) efekti, ponavljanje ve\u0107 mnogo puta ponovljenog, odbrana i promovisanje partijskih, poslovnih i li\u010dnih interesa kroz kvazi-intelektualne argumente, koji se pretvaraju da imaju op\u0161ti zna\u010daj.<\/p>\n

To dovodi do toga da javna sfera \u2013 koja nikada nije bila naro\u010dito demokratska ali je bila mnogo vi\u0161e \u201dpoliti\u010dka\u201d (dakle od interesa za celu zajednicu) \u2013 postaje neka vrsta ludnice.<\/p>\n

Ovo ludilo nema emancipatorski efekat. Ono je striktno kodirano, i efekat koji proizvodi je \u2013 impotencija, onemogu\u0107avanje artikulisanja bilo kakvog zna\u010dajnijeg otpora, bilo kakve subverzije.<\/p>\n

Strukture mo\u0107i ostaju stabilne, kapitalisti\u010dki sistem se dodatno \u0161iri i u\u010dvr\u0161\u0107uje, a najve\u0107i broj gra\u0111ana, i onih obrazovanijih (bar formalno) i onih neobrazovanih (bar formalno), svoj kavez, dizajniran kao neka vrsta Diznilenda za odrasle, intimno po\u010dinje da do\u017eivljava kao optimalan \u017eivotni i radni prostor, iz koga se ili ne mo\u017ee iza\u0107i, ili se sama ideja izlaska do\u017eivljava kao ne\u0161to neatraktivno.<\/p>\n

Indoktrinacija banalno\u0161\u0107u<\/a><\/p><\/blockquote>\n