Nacrt rezolucije kojom se 11. juli progla\u0161ava Me\u0111unarodnim danom sje\u0107anja na genocid u Srebrenici bi\u0107e predstavljen 17. aprila na zatvorenom sastanku u Ujedinjenim narodima (UN), pi\u0161e Glas Amerike.<\/p>\n
O kona\u010dnoj rezoluciji, na kojoj se jo\u0161 radi i podlo\u017ena je promjenama, zemlje \u010dlanice UN mogle bi se izjasniti na sjednici Generalne skup\u0161tine UN po\u010detkom maja.<\/p>\n
Zlo\u010din u Srebrenici je pred Me\u0111unarodnim sudom pravde u Hagu ozna\u010den kao genocid.<\/p>\n
Odnosi se na ubijanje vi\u0161e od 8.000 Bo\u0161njaka, kako je to utvr\u0111eno presudama me\u0111unarodnih sudova, u julu 1995. godine, kada je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu.<\/p>\n
U nacrtu rezolucijetra\u017ei se da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici i podsti\u010du \u010dlanice UN da sa\u010duvaju utvr\u0111ene \u010dinjenice i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuc\u0301e programe, kako bi se sprije\u010dio revizionizam i genocid u buduc\u0301nosti.<\/p>\n
Tako\u0111e se osu\u0111uju akcije koje veli\u010daju osu\u0111ene za ratne zlo\u010dine, zlo\u010dine protiv \u010dovje\u010dnosti i genocid, uklju\u010dujuc\u0301i i one odgovorne za genocid u Srebrenici.<\/p>\n
Nacrt rezolucije nagla\u0161ava va\u017enost zavr\u0161etka procesa pronala\u017eenja i identifikacije preostalih \u017ertava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivi\u010dnog gonjenja po\u010dinilaca genocida u Srebrenici.<\/p>\n
Predlog da se uvede Me\u0111unarodni dan sje\u0107anja na genocid u Srebrenici baziran je na rezoluciji Generalne skup\u0161tine UN iz 2004, kojom se uspostavlja Me\u0111unarodni dan sje\u0107anja na genocid nad Tutsima u Ruandi.<\/p>\n
Inicijatori rezolucije su Njema\u010dka i Ruanda, ali kako nezvani\u010dno saznaje Glas Amerike, u kreiranju teksta \u0107e u\u010destvovati i SAD, Albanija, Bosna i Hercegovina, \u010cile, Finska, Jordan, Novi Zeland, Turska i druge zemlje.<\/p>\n
Zvani\u010dni Beograd se godinama protivi dono\u0161enju rezolucija ili deklaracija koje bi zlo\u010din u Srebrenici nazvale genocidom.<\/p>\n
Za genocid i zlo\u010dine u Srebrenici do sada je osu\u0111eno vi\u0161e od 50 osoba, na vi\u0161e od 700 godina zatvora.<\/p>\n
Radovan Karad\u017ei\u0107, prvi predsjednik bh. entiteta Republika Srpska, pravosna\u017eno je osu\u0111en u Hagu na do\u017eivotnu kaznu zbog genocida u Srebrenici, kao i zbog zlo\u010dina protiv \u010dovje\u010dnosti i kr\u0161enja zakona i obi\u010daja ratovanja u drugim dijelovima BiH.<\/p>\n
Zbog genocida, na do\u017eivotnu kaznu na istom sudu je osu\u0111en i glavni komandant VRS-a Ratko Mladi\u0107.<\/p>\n
Osim njih, osu\u0111eni su i Ljubi\u0161a Beara, biv\u0161i na\u010delnik za sigurnost Glavnog \u0161taba VRS-a, Zdravko Tolimir, biv\u0161i pomo\u0107nik komandanta za obavje\u0161tajno-sigurnosne poslove Glavnog \u0161taba VRS-a, te Vujadin Popovi\u0107, na\u010delnik bezbjednosti Drinskog korpusa VRS-a.<\/p>\n