{"id":398177,"date":"2024-04-04T06:44:59","date_gmt":"2024-04-04T04:44:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=398177"},"modified":"2024-04-04T06:44:59","modified_gmt":"2024-04-04T04:44:59","slug":"doba-nato-a","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/04\/04\/doba-nato-a\/","title":{"rendered":"Doba NATO-a"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragan Biseni\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Statua biv\u0161eg predsednika Harija Trumana izlivena u livnici u Normanu u Oklahomi bi\u0107e postavljena ove nedelje u rezidenciju ameri\u010dkog ambasadora pri NATO-u u Briselu uo\u010di proslave godi\u0161njice alijanse. Statuu je Stejt departmentu poklonio Institut biblioteke Hari Truman. Statua i postament od 4 500 kilograma prevezeni su traktorskom prikolicom iz Oklahome u Kanzas Siti, a otuda do \u010cikaga, pre nego \u0161to su zavr\u0161ili na transatlantskom letu za Brisel. Tako \u0107e po\u010deti obele\u017eavanje 75. godina postojanja NATO, kada su pod predsednikom Harijem Trumanom 4. aprila 1949. \u00a0SAD u Va\u0161ingtonu osnovale\u00a0 Severnoatlantsku alijansu. Po\u010detkom 1949. godine, dok je besnela berlinska blokada, do\u0161lo je do velike debate, duboko u ameri\u010dkoj vladi, izme\u0111u tada\u0161njeg direktora za politi\u010dko planiranje, D\u017eord\u017ea Kenana i dr\u017eavnog sekretara, Dina A\u010desona.<\/p>\n

Obojica su bili posvec\u0301eni odbacivanju sovjetske dominacije u Evropi i duboko zabrinuti zbog slabosti svojih evropskih saveznika i partnera. Kenan je \u017eeleo strpljivu, ali ograni\u010denu strategiju koja bi oslobodila evropski kontinent od ameri\u010dke zavisnosti. A\u010deson je bio zabrinut da zapadna Evropa ne bi mogla da se odupre Sovjetima, osim ako vojno anga\u017eovanje Amerike ne bude \u010dvrsto i veoma konkretno u vojnom smislu, \u0161to je zna\u010dilo ameri\u010dko prisustvo u Evropi. A\u010deson je pobedio u raspravi i Kenanova doktrina \u201eobuzdavanja\u201c je postalo doktrina pro\u0161irenog vojnog prisustva i podr\u0161ke SAD manjim vojnim savezima \u0161irom sveta. Odmah nakon toga stvoren je NATO, \u0161to je bio presudan korak u ulasku u \u201eHladni rat\u201c. Tada je 12 zemalja postalo \u010dlanice NATO-a: SAD, Kanada, Island, Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Norve\u0161ka, Danska, Italija i Portugal. Na osniva\u010dkoj sednici NATO, lord Ismej je sa\u017eeo ciljeve NATO: \u201eUSA \u2013 in, Russia \u2013 out, Germany \u2013 down\u201c (SAD \u2013 unutra, Rusija \u2013 van, Nema\u010dka \u2013 ispod). Za Rusiju je va\u017eila Kenanova doktrina \u201eobuzdavanja\u201c (containment), a za Nema\u010dku strategija kontrole njenog polo\u017eaja, vojnih, politi\u010dkih i ekonomskih ciljeva.<\/p>\n

Od tada do danas, za 75 godina, NATO je jedini me\u0111unarodni savez koji do\u017eivljava postojanu ekspanziju. Na kraju Hladnog rata postavljeno je pitanje smisla opstanka NATO i ve\u0107 su tra\u017eene alternative za evropsku bezbednost, kada su se doga\u0111aji u biv\u0161oj Jugoslaviji pokazali kao mnogo vi\u0161e od \u201eslamke spasa\u201c, jer je to bio \u010ditav spasila\u010dki brod na koji se ukrcala cela istorija NATO. Ameri\u010dki ambasador u NATO (1994 \u2013 1999), Robert Hanter mi je to u davnom intervjuu opisao slede\u0107om re\u010denicom: \u201eBosna je mogla da razori, ali je na kraju spasila NATO\u201c.<\/p>\n

Upravo zbog rata u Bosni, po\u010delo je osmi\u0161ljavanje \u0161irenja NATO, da bi prvi prijem novih \u010dlanica, Poljske, Ma\u0111arske i \u010ce\u0161ke, bio formalizovan u jeku NATO napada na SR Jugoslaviju. Slede\u0107ih 7 dr\u017eava primljeno je u NATO uo\u010di Samita u Istanbulu 2004. godine. Slede\u0107e \u0161irenje dogodilo se 2009, pa onda u narednoj deceniji. Ambicije za daljom ekspanzijom ne jenjavaju, pa su Ukrajina, i pored ratnog sukoba, Gruzija i Moldavija notirane kao dr\u017eave koje \u017eele prijem u NATO. D\u017eord\u017e Kenan je jo\u0161 1997. godine napisao svoj \u010duveni uvodnik u kojem je naglasio da je \u0161irenje NATO \u201esudbinska gre\u0161ka\u201c koja \u0107e da dovede do reakcije Rusije, kao \u0161to je i dovelo. Upitan da li bi Truman bio iznena\u0111en kontinuiranom pretnjom Rusije NATO-u danas, njegov najstariji unuk, Klifton Truman, citirao je \u010duvenu izreku pokojnog predsednika: \u201eNe postoji ni\u0161ta novo u svetu osim istorije koju ne poznajete\u201c.<\/p>\n

Danas NATO ima 32 dr\u017eave \u010dlanice, od kojih poslednja, \u0160vedska, posle mnogih peripetija, koje su postavljale turska i ma\u0111arska vlada, trebalo bi da bude primljena upravo za ovaj jubilej. Pretposlednja, tako\u0111e skandinavska zemlja \u2013 Finska, primljena je pro\u0161le godine. Ovo je u pore\u0111enju sa ranijim etapama, minimalno pro\u0161irenje, ali se ono do\u017eivljava kao najva\u017enije i najzna\u010dajnije, jer je nastalo usled direktne konfrontacije NATO s Rusijom.<\/p>\n

Nama dobro poznati \u201eportparol bombardovanja Srbije\u201c D\u017eejmi \u0160ej, u drugoj, ali sli\u010dnoj prilici proslave 60 godina NATO ocenio je da je godi\u0161njica \u201ebezna\u010dajna bez potvr\u0111ivanja smisla postojanja\u201c. \u0160ej je naglasio da \u0107e \u201euspeh\u201c na Kosovu i u Avganistanu \u201eodrediti budu\u0107i kredibilitet NATO-a kao instrumenta za uklanjanje va\u017enih bezbednosnih izazova\u201c, najavljuju\u0107i da te dve operacije \u201esigurno ne\u0107e biti poslednje takve operacije\u201c.<\/p>\n

\u0160ej je pomalo bio u pravu, jer Kosovo i Avganistan nisu bile poslednje operacije, ali se nisu zavr\u0161ile jednakim rezultatom. Avganistan je okon\u010dan kao jasan neuspeh, a Kosovo je, tako\u0111e, daleko od svakog trijumfa. Pre \u0107e biti da jasno postaje izvor i inspiracija budu\u0107ih ratova.<\/p>\n

Dana\u0161nja geopoliti\u010dka mapa nastala je upravo na matrici NATO i zbog NATO, jer je Rusija 24. februara 2022. u\u0161la u Ukrajinu formalno s tri cilja, dok je u pozadini svega stajalo rusko radikalno vojno suprotstavljanje NATO planu da inkorporira Ukrajinu u \u010dlanstvo. Ali, analogije Krima i Kosova ostaju, bez obzira \u0161to su one neprijatne i za samu Srbiju. Zbog rusko \u2013 ukrajinskog sukoba kompletan NATO po prvi put je uklju\u010den u produ\u017eeni \u201cproksi\u201d rat sa Rusijom. I ne samo to. Ovaj oru\u017eani sukob NATO postavlja ne samo kao pitanje svog kredibiliteta nego i opstanka. Na jednoj strani su oni koji efekte rata ocenjuju sasvim pozitivno za NATO i njegovu budu\u0107nost. Konstatuje se da je sukob uve\u0107ao politi\u010dku i vojnu koheziju zapada, umesto o\u010dekivanog nejedinstva i razdora, da je Rusija sasvim izlovana, te da se NATO \u0161iri. Rusija, umesto da nema direktnu granicu s NATO, sada je produ\u017eila tu granicu za 1 500 kilometara, koliko iznose granice \u0160vedske i Finske s Rusijom.<\/p>\n

Ali, to je daleko od cele istine. Rat, me\u0111utim, predstavlja ogroman izazov za jedinstvo i bezbednost NATO-a, a SAD su upletene u unutra\u0161nju politi\u010dku debatu koja je zaustavila dalju vojnu pomoc\u0301 Ukrajini. Ukrajinski predsednik Zelenski pre nekoliko dana dramati\u010dno je upozorio da \u0107e ukrajinska vojska morati da po\u010dne povla\u010denje, ukoliko ne dobije obe\u0107anu ameri\u010dku pomo\u0107.<\/p>\n

Ve\u0107 dugo vremena traje i druga debata \u2013 o ravnomernoj raspodeli vojnih tro\u0161kova izme\u0111u SAD i drugih \u010dlanica. Ona se danas uglavnom vezuje za biv\u0161eg ameri\u010dkog predsednika i verovatnog kandidata republikanaca na ovogodi\u0161njim predsedni\u010dkim izborima, Donalda Trampa. Ali, nije on po\u010deo tu raspravu. Od prihvatanja A\u010desonovog plana, svaki ameri\u010dki predsednik ga je sledio. Istorija je pokazala koristi tog pristupa tokom vec\u0301eg dela ovog perioda. Ipak, ba\u0161 kao \u0161to je D\u017eord\u017e Kenan predvideo, ameri\u010dki saveznici su, tako\u0111e, iskoristili priliku da u velikoj meri tro\u0161kove prebace Americi koja nije bila odu\u0161evljena time da mora da pla\u0107a evropske i druge tu\u0111e ra\u010dune.<\/p>\n

Skoro svaki ameri\u010dki predsednik je tra\u017eio, tra\u017eio i molio ameri\u010dke saveznike da tro\u0161e vi\u0161e na sopstvenu odbranu. U svojim centralnim govorima i govorima na Vest Pointu, biv\u0161i predsednik Barak Obama je vi\u0161e puta tra\u017eio od saveznika i drugih da u\u010dine vi\u0161e da pomognu SAD. To je su\u0161tina njegovog ozlogla\u0161enog motiva vo\u0111stva iz senke.<\/p>\n

Obamine zahteve, kao i zahteve gotovo svakog predsednika pre njega, saveznici su uglavnom ignorisali. Zaista, mnogi su iskoristili priliku da takve zahteve za pomoc\u0301 iznesu kao dokaz ameri\u010dke slabosti, \u0161to je ukazivalo na nedostatak odlu\u010dnosti sa strane Va\u0161ingtona. Kao i njegovi prethodnici, Obama je negodovao zbog tog odgovora, a zatim je nastavio da sprovodi politiku \u2013 rebalans u Aziji i akciju protiv ISIS-a \u2013 \u0161to je primoralo SAD da apsorbuje vec\u0301inu tro\u0161kova i rizika.<\/p>\n

Retori\u010dki, Tramp sledi tu tradiciju. Ali, njegov jezik je grublji, i jedva da se razlikuje ni od Bernija Sandersa, ni od \u017eelja Obame, Bila Klintona i Ronalda Regana za vi\u0161e savezni\u010dke potro\u0161nje i podr\u0161ke. Njegovi postupci se, me\u0111utim, razlikuju od ostalih. On je pre nekoliko sedmica bio spreman da ka\u017ee da \u0107e Amerika ne samo odustati od odbrane svojih evropskih saveznika ukoliko ih bude napala Rusija, nego da \u0107e jo\u0161 i preporu\u010diti ruskom predsedniku da ih napadne, ukoliko ne budu tro\u0161ile svoj deo od 2 odsto nacionalnog dohotka na odbranu.<\/p>\n

Neke evropske dr\u017eave doista pove\u0107avaju svoje vojne izdatke, ali Nema\u010dka, na koju se Trampove primedbe ve\u0107inom odnose, usvaja tu politiku i veoma sporo je sprovodi. Neke dr\u017eave, poput skandinavskih, toliko ozbiljno se spremaju za pretnju rata, da izdaju stanovni\u0161tvu uputstva kako da se pona\u0161aju ako do njega do\u0111e. Druge su toliko ozbiljne, poput balti\u010dkih dr\u017eava, Poljske i jo\u0161 nekih, koje tvrde da Rusija ne\u0107e stati na Ukrajini, nego da \u0107e krenuti dalje na neke druge NATO zemlje.<\/p>\n

I doista, kada bi Rusija bombardovala neku NATO dr\u017eavu, \u0161ta bi se dogodilo? Da li bi SAD zaratile s Rusijom zbog Crne Gore, kako se to jednom izrazio Tramp? \u010clan 5 deluje kao nepokolebljivo obe\u0107anje, ali sve vi\u0161e evropskih dr\u017eava priznaje i sprema se za stanje u kom Amerika ne bi branila Evropu. U svom nedavnom govoru na Samitu EU, predsednik Saveta EU, \u0160arl Mi\u0161el, dugo je govorio o tome kako Evropa mora da se sprema za rat da bi \u017eivela u miru. To je veoma daleko od Evropske unije koja je zami\u0161ljena kao mirovni projekat. To je sada Evropska unija koja postaje militaristi\u010dki projekat. Ni\u010de je tvrdio: \u201eAko dovoljno dugo gleda\u0161 u ponor, ponor \u0107e te pozvati\u201c. Treba se bojati da, ukoliko se neko dugo sprema za rat, mo\u017eda ga rat stvarno i \u201epozove\u201c.<\/p>\n

Autor je novinar i publicista<\/p>\n

mc.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za 75 godina, NATO je jedini me\u0111unarodni savez koji do\u017eivljava postojanu ekspanziju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":381048,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-398177","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/398177","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=398177"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/398177\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":398180,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/398177\/revisions\/398180"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/381048"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=398177"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=398177"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=398177"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}