Element 115 ili moskovijum je svojevrsna enigma. Dodat je u periodni sistem elemenata tek 2016. godine, ali je decenijama privla\u010dio posebnu pa\u017enju zbog navodne povezanosti sa vanzemaljskom tehnologijom i vanzemaljskim oblicima \u017eivota.<\/p>\n
Moskovijum (Mc) je superte\u0161ki sinteti\u010dki hemijski element, vjerovatno postprelazni metal, sa atomskim brojem 115. Ime je priznato od IUPAC-a, pi\u0161e u Vikipediji.<\/p>\n
Moskovijum je prvi put sintetisan 2003. godine, kada ga je proizveo zajedni\u010dki tim ameri\u010dkih i ruskih nau\u010dnika pri Udru\u017eenom institutu za nuklearna istra\u017eivanja (JINR) u ruskom gradu Dubna. U decembru 2015. zajedni\u010dka komisija IUPAC\/IUPAP je priznala moskovijum kao jedan od \u010detiri nova elementa. Zvani\u010dno je 28. novembra 2016. dobio ime po Moskovskoj oblasti, gde se nalazi i sjedi\u0161te JINR.<\/p>\n
Moskovijum je ekstremno radioaktivan element, a njegov najstabilniji poznati izotop moskovijum-290 ima vrijeme poluraspadanja od samo 0,8 sekundi. U periodnom sistemu nalazi se u p-bloku transaktinoidnih elemenata. \u010clan je 7. periode i smje\u0161ten je u 15. grupu kao najte\u017ei pniktogeni element, mada do danas nije dokazano da bi se on mogao pona\u0161ati kao te\u017ei homolog pniktogena bizmuta. Prora\u010duni pokazuju da bi moskovijum mogao imati neke osobine sli\u010dne svojim lak\u0161im homolozima: azotu, fosforu, arsenu, antimonu i bizmutu, te da bi tako\u0111e mogao biti i postprelazni metal, mada postoje i odre\u0111ene pretpostavke da bi izme\u0111u moskovijuma i njegovih lak\u0161ih homologa moglo biti velikih razlika. Do danas (stanje: mart 2018) proizvedeno je oko 100 atoma moskovijuma, a svi oni imaju masene brojeve (maseni broj je zbir broja protona i neutrona u jezgru atoma)<\/em> izme\u0111u 287 i 290.<\/p>\n