{"id":397199,"date":"2024-03-25T06:54:59","date_gmt":"2024-03-25T05:54:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=397199"},"modified":"2024-03-25T06:54:59","modified_gmt":"2024-03-25T05:54:59","slug":"soa-posle-gaze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/03\/25\/soa-posle-gaze\/","title":{"rendered":"\u0160oa posle Gaze"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Pankaj Mishra<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prevod predavanja koje je zbog svoje teme otkazano<\/a> u Barbikan centru u Londonu. Predavanje je onda odr\u017eano u crkvi Sv. D\u017eejmsa.<\/strong><\/p>\n

Godinu dana pre nego \u0161to je izvr\u0161io samoubistvo, 1977, austrijski pisac Jean Am\u00e9ry nai\u0161ao je na novinske izve\u0161taje o sistematskom mu\u010denju zatvorenika u izraelskim zatvorima. I sam Am\u00e9ry, uhap\u0161en u Belgiji 1943. dok je delio antinacisti\u010dke pamflete, bio je brutalno mu\u010den od Gestapoa i zatim deportovan u Au\u0161vic. Uspeo je da pre\u017eivi, ali nikad nije do\u017eivljavao to mu\u010denje kao ne\u0161to \u0161to je ostalo u pro\u0161losti. Naprotiv, insistirao je na tome da se mu\u010denje kasnije nastavlja i da ta trauma ne prolazi. Kao i mnogi drugi koji su pre\u017eiveli nacisti\u010dke logore smrti, Am\u00e9ry je 60-ih godina 20. veka ose\u0107ao egzistencijalnu povezanost sa Izraelom. Opsesivno je napadao kriti\u010dare izraelske dr\u017eave s levice kao \u201enepromi\u0161ljene i bezobzirne\u201c i mo\u017eda je me\u0111u prvima izrekao tvrdnju, koju danas vo\u0111e i pristalice Izraela obi\u010dno uveli\u010davaju, da se zagri\u017eeni antisemiti rado preru\u0161avaju u vrle antiimperijaliste i anticioniste. Ipak, izve\u0161taji o mu\u010denju u izraelskim zatvorima, \u201ekoliko god nepotpuni\u201c, podstakli su ga da razmotri granice svoje solidarnosti s jevrejskom dr\u017eavom. U jednom od svojih poslednjih eseja napisao je: \u201ePozivam sve Jevreje koji \u017eele da budu ljudska bi\u0107a da mi se hitno pridru\u017ee u radikalnoj osudi sistematskog mu\u010denja. Tamo gde po\u010dinje varvarstvo mora prestati \u010dak i \u017eivotna privr\u017eenost.\u201c<\/p>\n

Am\u00e9ryija je posebno uznemirila apoteoza izraelskog premijera Menachema Begina 1977. godine. Begin je 1946. organizovao bombardovanje hotela Kralj David u Jerusalimu, u kom je poginula 91 osoba, i bio je prvi otvoreni eksponent ideje o jevrejskoj supremaciji, koja se kasnije nastavila u Izraelu. Bio je i prvi koji je rutinski pominjao Hitlera, Holokaust i Bibliju dok je napadao Arape i gradio naselja na Okupiranim teritorijama. U svojim ranim godinama izraelska dr\u017eava je imala ambivalentan odnos prema \u0160oi i njenim \u017ertvama. Prvi premijer Izraela David Ben-Gurion u po\u010detku je one koji su pre\u017eiveli \u0160ou video kao \u201eljudski otpad\u201c i tvrdio da su oni pre\u017eiveli samo zato \u0161to su bili \u201elo\u0161i, surovi i samo\u017eivi\u201c. Ben-Gurionov rival Begin, demagog iz Poljske, pretvorio je ubistvo \u0161est miliona Jevreja u intenzivnu nacionalnu preokupaciju i novu osnovu izraelskog identiteta. Izraelske vlasti su po\u010dele da proizvode i \u0161ire posebnu verziju \u0160oe koja je mogla da se iskoristi za legitimizovanje jednog militantnog i ekspanzionisti\u010dkog cionizma.<\/p>\n

Am\u00e9ry je primetio tu novu retoriku i tvrdio da \u0107e ona imati razorne posledice po Jevreje koji \u017eive van Izraela. To \u0161to Begin, \u201es Torom u ruci, pominju\u0107i biblijska obe\u0107anja\u201c, otvoreno govori o kra\u0111i palestinske zemlje, \u201edovoljan je razlog\u201c, pisao je, \u201eda Jevreji u dijaspori preispitaju svoj odnos prema Izraelu\u201c. Molio je izraelske vo\u0111e da shvate da se sloboda te zemlje \u201emo\u017ee ostvariti samo s va\u0161im palestinskim ro\u0111akom, a ne protiv njega\u201c.<\/p>\n

Pet godina kasnije Begin je napao Liban tvrde\u0107i da su Arapi novi nacisti a Yasser Arafat novi Hitler. Dok ih Ronald Reagan nije optu\u017eio za \u201eholokaust\u201c i naredio im da se zaustave, Izraelske odbrambene snage (IDF) ubile su desetine hiljada Palestinaca i Libanaca i zbrisale velike delove Bejruta. U svom romanu Kapo (1993) srpsko-jevrejski pisac Aleksandar Ti\u0161ma govori o odvratnosti koju su mnogi biv\u0161i logora\u0161i ose\u0107ali dok su gledali slike iz Libana:<\/p>\n

\u201e\u2026 i dalje su se vodile bitke u kojima su njegovi saplemenici, sinovi i unuci njegovih vr\u0161njaka, biv\u0161ih logora\u0161a, ulazili stoje\u0107i u kupolama tenkova, uz vijorenje zastava, u nebranjena ili slabo branjena naselja, u ljudsko meso, paraju\u0107i ga se\u010dicom mitraljeskih zrna, a onda sabijaju\u0107i ostatak u logore, me\u0111u bodljikave \u017eice.\u201c1<\/p>\n

Primo Levi, koji je upoznao u\u017ease Au\u0161vica u isto vreme kad i Amery i koji je tako\u0111e ose\u0107ao simpatije prema novoj jevrejskoj dr\u017eavi, ubrzo je organizovao otvoreno protestno pismo i dao intervju u kom je rekao da se \u201eIzrael survava u totalnu izolaciju\u2026 Moramo prigu\u0161iti porive za emocionalnom solidarno\u0161\u0107u s Izraelom da bismo hladne glave razmislili o gre\u0161kama sada\u0161nje izraelske vladaju\u0107e klase. Ratosiljajte se te vladaju\u0107e klase.\u201c U nekoliko fikcionalnih i nefikcionalnih dela Levi je meditirao ne samo o vremenu koje je proveo u logoru smrti i o njegovom mu\u010dnom i nerazre\u0161ivom nasle\u0111u ve\u0107 i o stalno prisutnim pretnjama ljudskoj pristojnosti i dostojanstvu. Posebno ga je ljutilo to \u0161to Begin eksploati\u0161e \u0160ou. Dve godine kasnije, rekao je da \u201esredi\u0161te te\u017ee jevrejskog sveta mora da napusti Izrael i vrati se u dijasporu\u201c.<\/p>\n

Zabrinutost kakvu su izrazili Am\u00e9ry i Levi danas se osu\u0111uje kao izrazito antisemitska. Valja se prisetiti da su izraelska okupacija palestinske teritorije i manipulativna nova mitologija izazvali mnoga takva preispitivanja cionizma i mnoge brige o tome kako \u0107e Jevreji biti vi\u0111eni u svetu me\u0111u pre\u017eivelima i svedocima \u0160oe. Yeshayahu Leibowitz, teolog koji je dobio Izraelsku nagradu 1993, jo\u0161 1969. upozoravao je na \u201enacifikaciju\u201c Izraela. Godine 1980. izraelski kolumnista Boaz Evron pa\u017eljivo je opisao faze te moralne korozije: taktika brkanja Palestinaca s nacistima i povika da se bli\u017ei druga \u0160oa osloba\u0111aju, strahovao je on, obi\u010dne Izraelce od svih \u201emoralnih ograni\u010denja po\u0161to je onaj kome preti uni\u0161tenje izuzet iz moralnih obzira, koji bi mogli oslabiti njegovo nastojanje da se spase\u201c. Jevreji bi se na kraju, pisao je Evron, mogli odnositi prema \u201enejevrejima kao prema podljudima\u201c i kopirati \u201erasisti\u010dke stavove nacista\u201c.<\/p>\n

Evron je upozoravao i na pristalice Izraela (tada nove i pune \u017eara) u ameri\u010dkoj jevrejskoj populaciji. Za njih je podr\u0161ka Izraelu postala \u201eneophodna zbog gubitka svake druge \u017ei\u017ene ta\u010dke njihovog jevrejskog identiteta\u201c; po Evronovom mi\u0161ljenju, njihov egzistencijalni nedostatak je bio tako veliki da nisu \u017eeleli da se Izrael oslobodi sve ve\u0107e zavisnosti od podr\u0161ke ameri\u010dkih Jevreja:<\/p>\n

\u201eNjima je potrebno da se ose\u0107aju potrebnim. Potreban im je i \u02bcizraelski junak\u02bc kao dru\u0161tvena i emocionalna kompenzacija u dru\u0161tvu koje Jevreje obi\u010dno ne opa\u017ea kao otelovljenje osobina sna\u017enog mu\u0161kog borca. Tako Izraelci daju ameri\u010dkom Jevrejinu dvostruku, protivre\u010dnu sliku \u2013 mu\u017eevni nat\u010dovek i potencijalna \u017ertva holokausta \u2013 \u010dija su oba sastojka daleko od stvarnosti.\u201c<\/p>\n

Jevrejski sociolog Zygmunt Bauman pobegao je s porodicom iz Poljske 1939, kad su tu zemlju napali nacisti. Tokom 70-ih je proveo tri godine u Izraelu, a onda je oti\u0161ao zato \u0161to nije mogao da podnese njegovo ratoborno pravedni\u0161tvo. Bauman je o\u010dajavao nad onim \u0161to je video kao \u201eprivatizaciju\u201c \u0160oe od Izraela i njegovih pristalica. \u0160oa je postala, pisao je on 1988, \u201enekakvo privatno iskustvo Jevreja, ne\u0161to izme\u0111u Jevreja i njihovih mrzitelja\u201c iako su se uslovi koji su je omogu\u0107ili ponovo pojavljivali \u0161irom sveta. Mnogi od onih koji su pre\u017eiveli \u0160ou i koji su iz postojane vere u sekularni humanizam porinuti u kolektivno ludilo intuitivno su znali da nasilje koje su do\u017eiveli \u2013 besprimerno po svojoj veli\u010dini \u2013 nije bilo \u010dudovi\u0161ni izuzetak u su\u0161tinski zdravoj modernoj civilizaciji. Znali su i to da se za nasilje nad Jevrejima ne mo\u017ee okriviti samo uobi\u010dajena predrasuda protiv njih. Tehnologija i racionalna podela rada omogu\u0107ile su obi\u010dnim ljudima da mirne savesti, \u010dak i s ose\u0107anjem li\u010dne vrline, doprinesu aktivnostima masovnog istrebljenja, te su preventivni napori protiv takvih bezli\u010dnih i dostupnih na\u010dina ubijanja iziskivali vi\u0161e od pomnog nadziranja antisemitizma.<\/p>\n

Kad sam se nedavno okrenuo ka svojim knjigama da bih pripremio ovo izlaganje, otkrio sam da sam ranije ve\u0107 bio podvukao mnoge pasuse koje ovde navodim. U svoj dnevnik sam prepisao re\u010di Georga Steinera (\u201enacionalna dr\u017eava nakostre\u0161ena od oru\u017eja gorki je ostatak pro\u0161losti, apsurd u veku ljudskih gomila\u201c) i Abbe Ebana (\u201eVreme je da stanemo na svoje noge umesto na onih \u0161est miliona mrtvih\u201c). Ve\u0107ina tih anotacija poti\u010de iz vremena moje prve posete Izraelu i Okupiranim teritorijama, kad sam, u svojoj naivnosti, tra\u017eio odgovor na dva pitanja koja su me zbunjivala: kako je Izrael stekao tako stra\u0161nu mo\u0107 nad \u017eivotom i smr\u0107u populacije izbeglica? I za\u0161to zapadni politi\u010dki i novinarski mejnstrim zanemaruje, pa \u010dak i opravdava njegove sistematske surovosti i nepravde?<\/p>\n

Odrastao sam upijaju\u0107i ne\u0161to od velikog po\u0161tovanja prema cionizmu koje je gajila moja porodica iz vi\u0161e kaste hinduskih nacionalista u Indiji. I cionizam i hinduski nacionalizam nikli su krajem 19. veka iz iskustva poni\u017eenosti; mnogi njihovi ideolozi \u017eudeli su za prevazila\u017eenjem onog \u0161to su videli kao sraman nedostatak mu\u0161kosti me\u0111u Jevrejima i Hindusima. Hinduskim nacionalistima iz 70-ih godina 20. veka, nemo\u0107nim kriti\u010darima tada vladaju\u0107e propalestinske Kongresne partije, \u010dinilo se da su beskompromisni cionisti poput Begina, Ariela Sharona i Yitzhaka Shamira pobedili u trci ka mi\u0161i\u0107avoj naciji. (Zavist je sada obelodanjena: hinduski trolovi \u010dine najve\u0107i klub obo\u017eavalaca Benjamina Netanyahua na svetu.) Se\u0107am se da sam na zidu dr\u017eao sliku Moshea Dayana, na\u010delnika \u0161taba Izraelskih odbrambenih snaga i ministra odbrane tokom \u0160estodnevnog rata; \u010dak i dugo nakon \u0161to je izbledela moja de\u010dja o\u010daranost sirovom snagom, nisam prestajao da vidim Izrael onako kako su njegove vo\u0111e po\u010dele da ga predstavljaju 60-ih godina pro\u0161log veka: kao iskupljenje za \u017ertve \u0160oe i \u010dvrsto jemstvo da se ona ne\u0107e ponoviti.<\/p>\n

Znam da je te\u0161ka sudbina Jevreja kao \u017ertvenih jaraca za vreme nema\u010dkog dru\u0161tvenog i ekonomskog kraha 20-ih i 30-ih godina 20. veka slabo stizala do svesti zapadnoevropskih i ameri\u010dkih \u010delnika, te su \u010dak i oni koju su pre\u017eiveli \u0160ou nailazili na ravnodu\u0161nost, a u Isto\u010dnoj Evropi i na nove pogrome. Mada sam bio ube\u0111en u pravednost palestinske ideje, bilo mi je te\u0161ko da odolim cionisti\u010dkoj logici, po kojoj Jevreji ne mogu da pre\u017eive u nejevrejskim zemljama i zato moraju imati sopstvenu dr\u017eavu. \u010cak sam smatrao da je nepravedno to \u0161to, me\u0111u svim zemljama sveta, samo Izrael mora da dokazuje svoje pravo na postojanje.<\/p>\n

Nisam bio dovoljno naivan da bih mislio da patnja oplemenjuje ili da \u017ertve stra\u0161nih zlo\u010dina sti\u010du snagu da deluju na moralno nadmo\u0107an na\u010din. Ju\u010dera\u0161nje \u017ertve verovatno \u0107e postati dana\u0161nji mu\u010ditelji \u2013 to je pouka organizovanog nasilja u biv\u0161oj Jugoslaviji, Sudanu, Kongu, Ruandi, \u0160ri Lanki, Avganistanu i prevelikom broju drugih mesta. Ipak me je zaprepastilo mra\u010dno zna\u010denje koje je izraelska dr\u017eava izvukla iz \u0160oe i onda institucionalizovala kao mehanizam ugnjetavanja. Ciljano ubijanje Palestinaca, kontrolni punktovi, ru\u0161enje njihovih domova, kra\u0111a njihove zemlje, arbitrarna i neograni\u010dena pritvaranja i rasprostranjeno mu\u010denje u zatvorima kao da su iskazivali jedan nemilosrdan nacionalni etos: \u010dove\u010danstvo je podeljeno na one koji su jaki i one koji su slabi, te zato oni koji su bili \u017ertve ili o\u010dekuju da \u0107e postati \u017ertve imaju pravo da to preduprede preventivno gaze\u0107i one koje vide kao neprijatelje.<\/p>\n

Iako sam \u010ditao Edwarda Saida, bio sam zaprepa\u0161\u0107en time kako su podmuklo pristalice Izraela na visokim polo\u017eajima na Zapadu prikrile nihilisti\u010dku ideologiju pre\u017eivljavanja najja\u010dih, koju su reprodukovali svi izraelski re\u017eimi, po\u010dev od Beginovog. U njihovom interesu je bilo da se zabrinu zbog zlo\u010dina okupatora, ako ne zbog patnji razvla\u0161\u0107enih i dehumanizovanih; ali ugledna \u0161tampa zapadnog sveta ni jednom ni drugom nije posve\u0107ivala mnogo pa\u017enje. Svako ko bi ukazao na slepu privr\u017eenost Va\u0161ingtona Izraelu bivao je optu\u017een za antisemitizam i zaborav lekcija \u0160oe. A kad god bi \u017ertve Izraela, ne mogav\u0161i vi\u0161e da podnose svoju bedu, ustale protiv tla\u010ditelja s predvidljivom \u017eestinom, izvitoperena svest postarala bi se da oni budu progla\u0161eni za naciste koji su \u010dvrsto re\u0161eni da po\u010dine jo\u0161 jednu \u0160ou.<\/p>\n

***<\/h2>\n

Dok sam \u010ditao dela Am\u00e9ryja, Levija i drugih i pisao napomene, poku\u0161avao sam da nekako ubla\u017eim mu\u010dno ose\u0107anje nepravde koje sam ose\u0107ao po\u0161to sam bio izlo\u017een izraelskom turobnom tuma\u010denju \u0160oe i potvrdama o visokoj moralnoj zasluzi koje su zapadni saveznici izdavali toj zemlji. Tra\u017eio sam savet i utehu od onih koji su upoznali, sopstvenim krhkim telom, \u010dudovi\u0161ni teror navodno civilizovanih evropskih nacionalnih dr\u017eava nad milionima ljudi i odlu\u010dili da neprestano stra\u017eare i reaguju na iskrivljena zna\u010denja \u0160oe i zloupotrebe se\u0107anja na nju.<\/p>\n

Uprkos sve ve\u0107oj rezervisanosti u odnosu na Izrael, politi\u010dka i medijska klasa na Zapadu neprestano je ubla\u017eavala gole \u010dinjenice vojne okupacije i nekontrolisanog pripajanja od etnonacionalnih demagoga: kao jedina demokratija na Bliskom istoku \u2013 tako glasi refren \u2013 Izrael ima pravo da se brani, posebno od napada genocidnih zveri. Zbog toga dana\u0161nje \u017ertve izraelskog varvarstva u Gazi ne mogu da dobiju od zapadnih elita \u010dak ni nedvosmisleno priznanje svog stradanja, a kamoli pomo\u0107. U prethodnim mesecima, milijarde ljudi \u0161irom sveta bile su svedoci strahovitog pokolja \u010dije \u017ertve, kao \u0161to je rekao Blinne N\u00ed Ghr\u00e1laigh, irski advokat koji predstavlja Ju\u017enu Afriku na Me\u0111unarodnom sudu pravde u Hagu, \u201eemituju snimke svog uni\u0161tenja u realnom vremenu, u o\u010dajni\u010dkoj, zasad jalovoj nadi da bi svet mogao ne\u0161to da u\u010dini\u201c.<\/p>\n

Ali svet, ili konkretnije Zapad, ne \u010dini ni\u0161ta. \u0160tavi\u0161e, ubijanje Gaze \u2013 mada i po\u010dinioci opisuju i prenose ono \u0161to rade \u2013 svakodnevno se zamagljuje ili \u010dak pori\u010de instrumentima zapadne vojne i kulturne hegemonije: od ameri\u010dkog predsednika, koji tvrdi da su Palestinci la\u017eovi, od evropskih politi\u010dara, koji deklamuju da Izrael ima pravo da se brani, do presti\u017enih novih informativnih medija koji koriste pasiv kad govore o masakrima po\u010dinjenim u Gazi. Nalazimo se u situaciji bez presedana. Nikad ranije nije toliko ljudi svedo\u010dilo o pokolju industrijskih razmera u realnom vremenu. Ipak preovla\u0111uju\u0107a bezose\u0107ajnost, pla\u0161ljivost i cenzura prenebregavaju na\u0161u potresenost i \u017ealost, i \u010dak nam se rugaju. Mnogi od nas koji su videli neke slike i video snimke iz Gaze \u2013 prizore iz pakla, s prepletenim le\u0161evima koji se sahranjuju u masovnim grobnicama ili su polo\u017eeni na tlo u urednim redovima \u2013 ludeli su u sebi tokom poslednjih nekoliko meseci. Svaki dan je zatrovan sve\u0161\u0107u o tome da mi nastavljamo svoj svakodnevni \u017eivot dok stotine obi\u010dnih ljudi poput nas bivaju ubijane ili terane da gledaju kako im ubijaju decu.<\/p>\n

Oni koji posmatraju Bidenovo lice ne bi li na njemu primetili neki znak milosti, neki znak da se krvoproli\u0107e bli\u017ei kraju, nalaze sablasno glatku tvrdo\u0107u, koju prekida samo nervozni kez u trenutku kad predsednik govori o izraelskim la\u017eima o obezglavljenim bebama. Bidenova nepokolebljiva zloba i surovost prema Palestincima samo je jedna od mnogih jezivih zagonetki koje su nam zadali zapadni politi\u010dari i novinari. \u0160oa je traumatizovala bar dve generacije Jevreja; masakri i uzimanje talaca koje su u Izraelu 7. oktobra po\u010dinili Hamas i druge palestinske grupe ponovo su probudili strah od kolektivnog istrebljenja me\u0111u mnogim Jevrejima. Ali od po\u010detka je bilo jasno da se najfanati\u010dnije izraelsko rukovodstvo u istoriji ne\u0107e uzdr\u017eati od eksploatacije \u0161iroko rasprostranjenog ose\u0107anja da je taj \u010din bio nedopustiv, kao i od zloupotrebe \u017ealjenja i u\u017easa. Zapadne vo\u0111e lako su mogle da prigu\u0161e poriv za bezuslovnom solidarno\u0161\u0107u sa ekstremisti\u010dkim izraelskim re\u017eimom i da istovremeno priznaju nu\u017enost da se po\u010dinioci ratnog zlo\u010dina od 7. oktobra uhvate i privedu pravdi. Za\u0161to je onda Keir Starmer, biv\u0161i advokat za ljudska prava, potvrdio da Izrael ima pravo da \u201ePalestincima uskrati elektri\u010dnu energiju i vodu\u201c? Za\u0161to je Nema\u010dka po\u010dela grozni\u010davo da prodaje jo\u0161 vi\u0161e oru\u017eja Izraelu (i svojim la\u017eljivim medijima i nemilosrdnim zvani\u010dnim kaznenim merama, posebno prema jevrejskim umetnicima i misliocima, pru\u017eila svetu novu pouku o tome da ubila\u010dki etnonacionalizam do\u017eivljava brz uspon u toj zemlji)? \u010cime se mogu objasniti naslovi poput ovih na BBC-ju i u New York Timesu: \u201eHind Rajab, \u0161est godina, na\u0111ena mrtva, nakon \u0161to je vi\u0161e dana telefonom tra\u017eila pomo\u0107\u201c, \u201eSuze jednog oca iz Gaze koji je izgubio 103 ro\u0111aka\u201c ili \u201e\u010covek umro nakon \u0161to se zapalio ispred ambasade u Va\u0161ingtonu, ka\u017ee policija\u201c? Za\u0161to zapadni politi\u010dari i novinari uporno prikazuju desetine hiljada mrtvih i osaka\u0107enih Palestinaca kao kolateralnu \u0161tetu u odbrambenom ratu koji je nametnut najmoralnijoj vojsci na svetu, kako sebe predstavlja IDF?<\/p>\n

Na odgovore mnogih ljudi \u0161irom sveta svakako \u0107e uticati dugo tinjaju\u0107a rasna gor\u010dina. Palestina je, kao \u0161to je rekao George Orwell 1945, \u201epitanje boje\u201c, a tako su to neizbe\u017eno videli i Gandhi, koji je molio cionisti\u010dke \u010delnike da ne pribegavaju terorizmu protiv Arapa koriste\u0107i zapadno oru\u017eje, i postkolonijalne nacije, koje su gotovo sve odbile da priznaju dr\u017eavu Izrael. Ono \u0161to je W.E.B. Du Bois nazvao sredi\u0161njim problemom me\u0111unarodne politike \u2013 \u201egranica boje\u201c \u2013 motivisalo je Nelsona Mandelu kad je rekao da sloboda Ju\u017ene Afrike od aparthejda \u201enije potpuna bez slobode Palestinaca\u201c. James Baldwin je poku\u0161ao da prekine ono \u0161to je nazvao \u201epobo\u017eno \u0107utanje\u201c o pona\u0161anju Izraela kad je rekao da je jevrejska dr\u017eava, koja je prodavala oru\u017eje re\u017eimu aparthejda u Ju\u017enoj Africi, otelovljavala belu supremaciju, a ne demokratiju. Muhammad Ali je video Palestinu kao primer o\u010digledne rasne nepravde. Tako danas postupaju i \u010delnici najstarijih i najistaknutijih crnih hri\u0161\u0107anskih grupa koji optu\u017euju Izrael za genocid i tra\u017ee od Bidena da obustavi svaku finansijsku i vojnu pomo\u0107 toj zemlji.<\/p>\n

Baldwin je 1967. bio dovoljno netakti\u010dan da ka\u017ee da je stradanje jevrejskog naroda \u201epriznato kao deo moralne istorije sveta\u201c ali da \u201eto ne va\u017ei za crnce\u201c. Danas ima mnogo vi\u0161e ljudi kojima je ovo jasno: u pore\u0111enju s jevrejskim \u017ertvama nacizma, nebrojeni milioni uni\u0161teni ropstvom, mnogi poznoviktorijanski holokausti u Aziji i Africi i nuklearni napad na Hiro\u0161imu i Nagasaki jedva se pamte. Milijarde nezapadnjaka su politizovane prethodnih godina razornim zapadnim ratom protiv terora, \u201evakcinskim aparthejdom\u201c za vreme pandemije i o\u010diglednom dvoli\u010dno\u0161\u0107u u vezi sa stradanjem Ukrajinaca i Palestinaca; oni te\u0161ko mogu da ne vide ratobornu verziju \u201eporicanja holokausta\u201c od elita biv\u0161ih kolonijalnih zemalja, koje odbijaju da se pozabave genocidnom brutalno\u0161\u0107u i plja\u010dkom u pro\u0161losti svojih zemalja i iz sve snage nastoje da delegitimizuju svaku raspravu o tome kao luda\u010dku multikulturalnu preosetljivost. Popularna obja\u0161njenja totalitarizma u stilu West-is-best (Zapad je najbolji) i dalje se ne obaziru na lucidne opise nacizma (iz pera Jawaharlala Nehrua, Aim\u00e9a C\u00e9sairea i drugih podanika imperije) kao radikalnog \u201eblizanca\u201c zapadnog imperijalizma; oni se klone istra\u017eivanja o\u010digledne veze izme\u0111u imperijalnog pokolja nad domorocima u kolonijama i genocidnih u\u017easa koji su po\u010dinjeni nad Jevrejima u Evropi.<\/p>\n

Jedna od velikih opasnosti danas je otvrdnjavanje linije boje i njeno pretvaranje u novu Ma\u017einoovu liniju. Ve\u0107ini nezapadnjaka, \u010dije je glavno iskustvo s evropskom civilizacijom to \u0161to su ih njeni predstavnici brutalno kolonizovali, \u0160oa nije izgledala kao zlo\u010din bez presedana. Dok se oporavljala od imperijalisti\u010dkog pusto\u0161enja u sopstvenim zemljama, ve\u0107ina nezapadnjaka nije bila u stanju da jasno sagleda dimenzije strahota koje je po\u010dinio radikalni blizanac tog imperijalizma nad Jevrejima u Evropi. Kad izraelske vo\u0111e upore\u0111uju Hamas s nacistima i kad izraelski diplomati nose \u017eutu zvezdu u Ujedinjenim nacijama, njihova publika je gotovo isklju\u010divo zapadna. Ve\u0107ina sveta ne deli teret hri\u0161\u0107anske evropske krivice za \u0160ou i ne smatra da je stvaranje Izraela bilo nu\u017ean moralni \u010din iskupljenja za grehe koje su po\u010dinili Evropljani 20. veka. Ve\u0107 vi\u0161e od sedam decenija argument me\u0111u \u201eljudima tamnije ko\u017ee\u201c ostao je isti: za\u0161to bi Palestinci bili ka\u017enjeni oduzimanjem zemlje za zlo\u010dine koje su po\u010dinili samo Evropljani? A implicitno tvr\u0111enje da Izrael ima pravo da ubije 13.000 dece ne samo u samoodbrani ve\u0107 zato \u0161to je ta dr\u017eava ro\u0111ena iz \u0160oe nave\u0161\u0107e ih da ustuknu od ga\u0111enja.<\/p>\n

***<\/h2>\n

Ve\u0107 2006. Tony Judt je upozoravao da \u201eHolokaust vi\u0161e ne sme biti instrumentalizovan da bi opravdao pona\u0161anje Izraela\u201c jer je sve vi\u0161e ljudi koji \u201eprosto ne mogu da razumeju kako je mogu\u0107e pozivati se na u\u017ease poslednjeg evropskog rata da bi se odobrilo neprihvatljivo pona\u0161anje u drugom vremenu i na drugom mestu\u201c. Izraelska dugo gajena \u201emanija gonjenja\u201c \u2013 \u02bcSvi gledaju kako da nas se do\u010depaju\u02bc \u2013 vi\u0161e ne izaziva saose\u0107anje\u201c, upozorio je, i dodao da proricanja op\u0161te opasnosti od antisemitizma \u201esamo doprinose svom ispunjenju\u201c: \u201eBahato pona\u0161anje Izraela i uporno progla\u0161avanje svake kritike Izraela za antisemitizam sad je glavni uzrok antijevrejskog ose\u0107anja u Zapadnoj Evropi i velikom delu Azije.\u201c Najverniji prijatelji Izraela danas dodaju ulje na vatru. Kao \u0161to je to rekao izraelski novinar i dokumentarista Yuval Abraham, u Nema\u010dkoj \u201eodvratna zloupotreba\u201c optu\u017ebi za antisemitizam prazni taj pojam od zna\u010denja i \u201etako dovodi u opasnost Jevreje \u0161irom sveta\u201c. Biden uporno iznosi varljivi argument da bezbednost Jevreja \u0161irom sveta po\u010diva na Izraelu. Kao \u0161to je nedavno rekao kolumnista New York Timesa Ezra Klein: \u201eJa sam Jevrejin. Ose\u0107am li se bezbednije? Ose\u0107am li da upravo sada ima manje antisemitizma u svetu zbog onog \u0161to se tamo doga\u0111a ili mi se \u010dini da antisemitizam ja\u010da i da su \u010dak i Jevreji na mestima izvan Izraela vi\u0161e izlo\u017eeni opasnosti zbog onog \u0161to se tamo radi?\u201c<\/p>\n

Taj pogubni scenario jasno su predvideli autori koje sam ranije citirao \u2013 ljudi koji su pre\u017eiveli nacisti\u010dke logore smrti i upozoravali na \u0161tetu od instrumentalizacije \u0160oe. Posle 80-ih godina 20. veka Bauman je uporno opominjao da takve taktike beskrupuloznih politi\u010dara kao \u0161to su Begin i Netanyahu osiguravaju \u201eHitlerov posmrtni trijumf jer je upravo on sanjao o stvaranju sukoba izme\u0111u Jevreja i celog sveta\u201c i \u201espre\u010davanju Jevreja da ikad mirno koegzistiraju s drugima\u201c. Am\u00e9ry, koji je poslednjih godina svog \u017eivota o\u010dajavao zbog \u201eporasta antisemitizma\u201c, preklinjao je Izraelce da se humano odnose \u010dak i prema palestinskim teroristima zato da solidarnost izme\u0111u Izraela i cionista u dijaspori poput njega ne \u201epostane osnova za zajedni\u0161tvo dve strane osu\u0111ene na propast u predstoje\u0107oj katastrofi\u201c.<\/p>\n

U sada\u0161nje izraelsko rukovodstvo ne mogu se polagati takve nade. Otkri\u0107e da su Izraelci krajnje ranjivi od Hezbolaha i Hamasa trebalo je da ih u\u010dini sklonijim da rizikuju kompromisni dogovor o miru. Ipak, po\u0161to im je Biden isporu\u010dio sve one bombe, oni luda\u010dki nastoje da dalje militarizuju svoju okupaciju Zapadne obale i Gaze. Takvo nano\u0161enje \u0161tete samom sebi je ono \u010dega se Boaz Evron pla\u0161io kad je upozoravao protiv \u201eneprestanog pominjanja Holokausta, antisemitizma i mr\u017enje prema Jevrejima u svim generacijama\u201c. Kako je Evron pisao, \u201evo\u0111stvo se ne mo\u017ee razdvojiti od njegove propagande\u201c, a izraelska vladaju\u0107a klasa se pona\u0161a poput stare\u0161ina \u201esekte\u201c koji deluju \u201eu svetu mitova i \u010dudovi\u0161ta koje su samo stvorili\u201c i koji \u201evi\u0161e ne mogu da razumeju \u0161ta se doga\u0111a u stvarnom svetu\u201c ili u \u201eistorijskim procesima kojima je dr\u017eava zahva\u0107ena\u201c.<\/p>\n

\u010cetrdeset \u010detiri godine nakon \u0161to je Evron to napisao postalo je jasnije da su se zapadni za\u0161titnici Izraela pokazali kao najgori neprijatelji te zemlje jer su svoje \u0161ti\u0107enike vodili jo\u0161 dublje u halucinaciju. Kao \u0161to je rekao Evron, zapadne sile rade protiv \u201esopstvenih interesa i odnose se prema Izraelu kao prema zemlji \u010diji im interesi posebno le\u017ee na srcu, dok se Izrael ne smatra obaveznim da im to uzvrati\u201c. Zato je \u201eposeban tretman Izraela, izra\u017een bezuslovnom ekonomskom i politi\u010dkom podr\u0161kom\u2026 stvorio ekonomski i politi\u010dki staklenik oko Izraela i tako ga odvojio od globalnih ekonomskih i politi\u010dkih realnosti\u201c.<\/p>\n

Netanyahu i njegova kohorta ugro\u017eavaju osnovu globalnog poretka koji je izgra\u0111en posle otkri\u0107a nacisti\u010dkih zlo\u010dina. \u010cak i pre Gaze, \u0160oa je po\u010dela da gubi sredi\u0161nje mesto u na\u0161em zami\u0161ljanju pro\u0161losti i budu\u0107nosti. Istina je da nijedan istorijski zlo\u010din nije bio tako \u0161iroko i sveobuhvatno komemorisan. Ali kultura se\u0107anja oko \u0160oe sad je akumulirala sopstvenu dugu istoriju. Ta istorija pokazuje da se\u0107anje na \u0160ou nije prosto organski proisteklo iz onog \u0161to se otkrilo o doga\u0111ajima izme\u0111u 1939. i 1945; ono je konstruisano, \u010desto vrlo svesno i s konkretnim politi\u010dkim ciljevima na umu. U stvari, nu\u017ean konsenzus o univerzalnom zna\u010daju \u0160oe ugro\u017een je sve vidljivijim ideolo\u0161kim pritiscima na se\u0107anje o njoj.<\/p>\n

Posle 1945. znanje o tome da je nema\u010dki nacisti\u010dki re\u017eim ubio \u0161est miliona Jevreja bilo je \u0161iroko rasprostranjeno. Ali tokom mnogo godina ta u\u017easna \u010dinjenica imala je mali politi\u010dki i intelektualni odjek. \u010cetrdesetih i pedesetih godina 20. veka \u0160oa nije bila shva\u0107ena kao strahovit zlo\u010din izdvojen od drugih ratnih u\u017easa: poku\u0161aja istrebljenja slovenskih populacija, Roma, invalida i homoseksualaca. Naravno, ve\u0107ina evropskih naroda imala je svoje razloge da se ne bavi suvi\u0161e ubijanjem Jevreja. Nemci su bili opsednuti sopstvenom traumom savezni\u010dkog bombardovanja i okupacije, kao i masovnim proterivanjem iz Isto\u010dne Evrope. Francuska, Poljska, Austrija i Holandija, koje su revnosno sara\u0111ivale s nacistima, \u017eelele su da se prika\u017eu kao deo neustra\u0161ivog \u201eotpora\u201c hitlerizmu. Odve\u0107 mnogo ne\u010dasnih podsetnika na sau\u010desni\u0161tvo postojalo je dugo posle zavr\u0161etka rata 1945. Nema\u010dka je imala biv\u0161e naciste na polo\u017eaju kancelara i predsednika. Francuski predsednik Fran\u00e7ois Mitterrand bio je aparat\u010dik u vi\u0161ijevskom re\u017eimu. Jo\u0161 1992. Kurt Waldheim je bio predsednik Austrije uprkos svedo\u010danstvima da je u\u010destvovao u nacisti\u010dkim zlo\u010dinima.<\/p>\n

\u010cak i u Sjedinjenim Dr\u017eavama vladali su \u201ejavno \u0107utanje i neka vrsta dr\u017eavnog poricanja Holokausta\u201c, kao \u0161to pi\u0161e Idith Zertal u knjizi Izraelski Holokaust i politika nacije (Israel\u2019s Holocaust and the Politics of Nationhood, 2005). Tek dugo posle 1945. po\u010delo je javno se\u0107anje na Holokaust. U samom Izraelu svest o \u0160oi godinama je bila ograni\u010dena na one koji su pre\u017eiveli logore smrti i prema kojima su se \u2013 \u0161to danas zvu\u010di neverovatno \u2013 vo\u0111e cionisti\u010dkog pokreta odnosile s velikim prezirom. Ben-Gurion je u po\u010detku video Hitlerov uspon na vlast kao \u201eogroman politi\u010dki i ekonomski podsticaj za cionisti\u010dki cilj\u201c, ali je smatrao da ljudski ostaci iz Hitlerovih logora smrti nisu pogodan materijal za izgradnju sna\u017ene nove jevrejske dr\u017eave. \u201eSve \u0161to su oni morali da izdr\u017ee\u201c, rekao je Ben-Gurion, \u201eo\u010distilo je njihove du\u0161e od svakog dobra.\u201c Saul Friedlander, najistaknutiji istori\u010dar \u0160oe, koji je napustio Izrael delom i zato \u0161to nije mogao da podnese to \u0161to se \u0160oa koristila \u201ekao izgovor za surove antipalestinske mere\u201c se\u0107a se u svojim memoarima Gde vodi se\u0107anje (Where Memory Leads, 2016) da su akademski intelektualci u po\u010detku odbijali da se bave tom temom i da su je prepustili memorijalnom i dokumentacionom centru Jad Va\u0161em.<\/p>\n

Stavovi su po\u010deli da se menjaju tek za vreme su\u0111enja Adolfu Eichmannu 1961. godine. U knjizi Sedmi milion (The Seventh Million, 1993) izraelski istori\u010dar Tom Segev govori o tome kako je Ben-Gurion, koga su Begin i drugi politi\u010dki rivali optu\u017eili za neosetljivost prema pre\u017eivelim biv\u0161im logora\u0161ima, odlu\u010dio da organizuje \u201enacionalnu katarzu\u201c odr\u017eavanjem su\u0111enja nacisti\u010dkom ratnom zlo\u010dincu. Nadao se da \u0107e Jevreji iz arapskih zemalja ne\u0161to nau\u010diti o \u0160oi i evropskom antisemitizmu (ni jedno ni drugo im nije bilo poznato) i po\u010deti da se povezuju s Jevrejima evropskog porekla u zajednici koja o\u010digledno nije bila dobro zami\u0161ljena. Segev dalje opisuje kako je Begin dalje razvijao proces kovanja svesti o \u0160oi me\u0111u tamnoputijim Jevrejima koje je beli establi\u0161ment zemlje dugo rasisti\u010dki poni\u017eavao. Begin je vidao njihove klasne i rasne rane obe\u0107avaju\u0107i im ukradenu palestinsku zemlju i dru\u0161tveno-ekonomski status iznad onog koji su imali razvla\u0161\u0107eni i osiroma\u0161eni Arapi.<\/p>\n

To deljenje plata za izraelstvo podudarilo se s naglim izbijanjem identitetske politike me\u0111u imu\u0107nom manjinom u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Kao \u0161to Peter Novick neobi\u010dno podrobno obja\u0161njava u knjizi Holokaust u ameri\u010dkom \u017eivotu (The Holocaust in American Life, 1999), \u0160oa \u201enije imala veliki zna\u010daj\u201c u \u017eivotu ameri\u010dkih Jevreja do 60-ih godina 20. veka. Samo nekoliko knjiga i filmova doticali su se te teme. Film Su\u0111enje u Nirnbergu (1961) uneo je masovno ubijanje Jevreja u \u0161iru kategoriju nacisti\u010dkih zlo\u010dina. U eseju \u201eIntelektualac i jevrejska sudbina\u201c, objavljenom u jevrejskom magazinu Commentary 1957, Norman Podhoretz, svetac za\u0161titnik neokonzervativnih cionista tokom 80-ih godina 20. veka, nije rekao ba\u0161 ni\u0161ta o Holokaustu.<\/p>\n

Jevrejske organizacije koje su postale op\u0161tepoznate po kontroli mi\u0161ljenja o cionizmu u po\u010detku su obeshrabrivale odr\u017eavanje se\u0107anja na stradanje evropskih Jevreja. Trudile su se da nau\u010de nova pravila geopoliti\u010dke igre. U kameleonskim promenama ranog Hladnog rata, Sovjetski Savez se od \u010dvrstog saveznika protiv nacisti\u010dke Nema\u010dke premetnuo u totalitarno zlo; Nema\u010dka je iz totalitarnog zla pre\u0161la u \u010dvrstog demokratskog saveznika protiv totalitarnog zla. S tim u skladu, urednik magazina Commentary podsticao je ameri\u010dke Jevreje da gaje \u201erealisti\u010dki, a ne kazneni ili optu\u017euju\u0107i stav prema Nema\u010dkoj\u201c, koja je postala stub \u201ezapadne demokratske civilizacije\u201c.<\/p>\n

***<\/h2>\n

To rasprostranjeno bacanje pra\u0161ine u o\u010di od politi\u010dkih i intelektualnih lidera slobodnog sveta izazvalo je zaprepa\u0161\u0107enje i ogor\u010denje me\u0111u onima koji su pre\u017eiveli \u0160ou. Ali na njih se tada nije gledalo kao na jedinstveno povla\u0161\u0107ene svedoke o modernom svetu. Am\u00e9ry, koji se gnu\u0161ao \u201enapadnog filosemitizma\u201c posleratne Nema\u010dke, morao je da se zadovolji isticanjem svoje li\u010dne \u201eogor\u010denosti\u201c u esejima kojima je nastojao da uznemiri \u201ebednu savest\u201c nema\u010dkih \u010ditalaca. U jednom od njih on opisuje putovanje kroz Nema\u010dku sredinom 60-ih godina 20. veka. Dok je raspravljao o novom romanu Saula Bellowa s novim, \u201eprefinjenim\u201c intelektualcima te zemlje, nije mogao da zaboravi \u201ekamena lica\u201c obi\u010dnih Nemaca pred gomilama le\u0161eva, i otkrio je da ose\u0107a novu \u201ekivnost\u201c prema Nemcima i njihovom visokom polo\u017eaju u \u201eveli\u010danstvenim dvoranama Zapada\u201c. Am\u00e9ryjevo iskustvo \u201eapsolutne samo\u0107e\u201c pred mu\u010diteljima Gestapoa uni\u0161tilo je njegovu \u201everu u svet\u201c. Tek nakon \u0161to je oslobo\u0111en ponovo je upoznao \u201euzajamno razumevanje\u201c sa ostatkom \u010dove\u010danstva zato \u0161to se \u010dinilo da \u201eoni koji su me mu\u010dili i pretvorili u insekta\u201c izazivaju op\u0161ti \u201eprezir\u201c. Ali njegovu isceljuju\u0107u veru u \u201eravnote\u017eu svetskog morala\u201c ubrzo je uzdrmala zapadna podr\u0161ka Nema\u010dkoj i \u010dinjenica da je slobodni svet revnosno uklju\u010dio biv\u0161e naciste u svoju novu \u201eigru mo\u0107i\u201c.<\/p>\n

Am\u00e9ry bi osetio jo\u0161 ve\u0107e razo\u010daranje da je video memorandum Ameri\u010dkog jevrejskog odbora iz 1951, u kom se izra\u017eava \u017ealjenje zbog \u010dinjenice da je \u201eza ve\u0107inu Jevreja razmi\u0161ljanje o Nema\u010dkoj i dalje zamagljeno sna\u017enom emocijom\u201c. Novick obja\u0161njava da su ameri\u010dki Jevreji, kao i druge etni\u010dke grupe, nastojali da izbegnu optu\u017ebu za dvojnu lojalnost i da iskoriste dramati\u010dno \u0161irenje povoljnih prilika u poratnoj Americi. Po\u010deli su da obra\u0107aju ve\u0107u pa\u017enju na prisustvo Izraela tek za vreme op\u0161irno pra\u0107enog i kontroverznog su\u0111enja Eichmannu, koje je nedvosmisleno pokazalo da su Jevreji bili Hitlerova glavna meta i \u017ertve. Ali tek posle \u0161estodnevnog rata 1967. i jomkipurskog rata 1973, kad se \u010dinilo da egzistenciju Izraela ugro\u017eavaju njegovi arapski neprijatelji, ra\u0161irilo se mi\u0161ljenje, kako u Izraelu tako i u Sjedinjenim Dr\u017eavama, da je \u0160oa simbol jevrejske ranjivosti u ve\u010dito neprijateljskom svetu. Jevrejske organizacije po\u010dele su da koriste krilaticu \u201eNikad vi\u0161e\u201c za pridobijanje ameri\u010dke podr\u0161ke Izraelu. Sjedinjene Dr\u017eave, koje su se suo\u010dile s poni\u017eavaju\u0107im porazom u Isto\u010dnoj Aziji, po\u010dele su da posmatraju naizgled nepobedivi Izrael kao dragocenog zastupnika na Bliskom istoku i da daju rasko\u0161ne subvencije izraelskoj dr\u017eavi. Zauzvrat, narativ koji su \u0161irili izraelski lideri i ameri\u010dke cionisti\u010dke grupe i koji ka\u017ee da je \u0160oa prisutna, bliska opasnost za Jevreje, po\u010deo je da slu\u017ei kao osnova kolektivnog samodefinisanja za mnoge jevrejske Amerikance tokom 70-ih godina 20. veka.<\/p>\n

Jevrejski Amerikanci tada su ve\u0107 bili najobrazovanija i najuspe\u0161nija manjinska grupa u Americi i bili su sve manje religiozni. Ipak, u \u017eestoko polarizovanom ameri\u010dkom dru\u0161tvu kasnih 60-ih i ranih 70-ih, gde su etni\u010dka i rasna sekvestracija postale uobi\u010dajene usred \u0161iroko rasprostranjenog ose\u0107anja haosa i nesigurnosti, i gde se istorijsko stradanje pretvorilo u zna\u010dku identiteta i moralne ispravnosti, sve vi\u0161e asimilovanih jevrejskih Amerikanaca povezivalo se sa se\u0107anjem na \u0160ou i kovalo li\u010dnu vezu sa Izraelom, zemljom koju su videli kao ugro\u017eenu od genocidnih antisemita. Jevrejska politi\u010dka tradicija, opsednuta nejednako\u0161\u0107u, siroma\u0161tvom, gra\u0111anskim pravima, ekologijom, nuklearnim razoru\u017eanjem i antiimperijalizmom, mutirala je u zabrinutost za jedinu demokratiju na Bliskom istoku. U dnevniku koji je vodio po\u010dev od 60-ih godina pro\u0161log veka, Alfred Kazin osciluje izme\u0111u zbunjenosti i prezira kad opisuje psihodrame li\u010dnog identiteta koje su doprinele stvaranju najlojalnije enklave Izraela u inostranstvu:<\/p>\n

\u201eSada\u0161nji period jevrejskog \u02bcuspeha\u2019 jednog dana \u0107e biti zapam\u0107en kao najve\u0107a ironija\u2026 Jevreji uhva\u0107eni u zamku, Jevreji ubijani, i gle \u010duda! Iz pepela ni\u010du sve te neizbe\u017ene \u017ealbe i iskori\u0161\u0107avanje Holokausta\u2026 Izrael kao za\u0161titnik Jevreja; Holokaust kao na\u0161a nova Biblija, vi\u0161e nego Pla\u010d Jeremijin.\u201c<\/p>\n

Kazin je bio alergi\u010dan na ameri\u010dki kult Eliea Wiesela, \u010doveka koji je i\u0161ao naokolo govore\u0107i da je \u0160oa nerazumljiva, neuporediva i nepredstavljiva, i da Palestinci nemaju pravo na Jerusalim. Po Kazinovom mi\u0161ljenju, \u201eameri\u010dka jevrejska srednja klasa\u201c na\u0161la je u Wieselu \u201eIsusa Holokausta\u201c, \u201esurogat za sopstvenu religijsku prazninu\u201c. Mo\u0107na identitetska politika ameri\u010dke manjine nije promakla Primu Leviju tokom njegove jedine posete Sjedinjenim Dr\u017eavama 1985, dve godine pre nego \u0161to je izvr\u0161io samoubistvo. Duboko ga je uznemirila kultura upadljive potro\u0161nje Holokausta oko Wiesela (koji je tvrdio da je bio veliki Levijev prijatelj u Au\u0161vicu dok se Levi nije se\u0107ao da ga je ikad sreo) i zbunjivala ga je voajeristi\u010dka opsesija njegovim jevrejstvom me\u0111u njegovim ameri\u010dkim doma\u0107inima. U pismima prijateljima u Torinu \u017ealio se da su mu Amerikanci \u201eprika\u010dili Davidovu zvezdu\u201c. Na predavanju u Bruklinu, kad je upitan za mi\u0161ljenje o bliskoisto\u010dnoj politici, zapo\u010deo je odgovor tako \u0161to je rekao da je \u201eIzrael gre\u0161ka, istorijski gledano\u201c. To je izazvalo veliku larmu i moderator je morao da raspusti skup. Kasnije te godine magazin Commentary, koji je tada bio bu\u010dno proizraelski, anga\u017eovao je nadobudnog dvadeset\u010detvorogodi\u0161njeg neokonzervativca da pokrene otrovne napade na Levija. Po Levijevom priznanju, to intelektualno divlja\u0161tvo (koje je ovaj, tad ve\u0107 anticionisti\u010dki autor gorko osu\u0111ivao) doprinelo je ga\u0161enju njegove \u201evolje za \u017eivotom\u201c.<\/p>\n

Novija ameri\u010dka literatura najjasnije pokazuje jedan paradoks: \u0161to se vi\u0161e \u0160oa udaljavala u vremenu, to su potonje generacije jevrejskih Amerikanaca strasnije odr\u017eavale se\u0107anje na nju. Zaprepastilo me je nepo\u0161tovanje s kojim je Isaac Bashevis Singer, ro\u0111en 1904. godine u Poljskoj, po mnogo \u010demu tipi\u010dan jevrejski pisac 20. veka, opisivao pre\u017eivele logora\u0161e u svojim delima i ismevao kako dr\u017eavu Izrael tako i \u017earki filosemitizam ameri\u010dkih nejevreja. Sti\u010de se utisak da je romanom Senke na Hadsonu hteo da poka\u017ee da tla\u010denje ne popravlja moralni karakter \u017ertava. Ali mnogo mla\u0111i i u ve\u0107oj meri sekularizovani jevrejski pisci kao da su uronili u ono \u0161to je Gillian Rose u svom eseju o \u0160indlerovoj listi nazvala \u201epobo\u017enost Holokausta\u201c. U prikazu romana Nicole Krauss Istorija ljubavi (The History of Love, 2005) \u2013 objavljenom u LRB \u2013 \u010dija se radnja zbiva u Izraelu, Evropi i Sjedinjenim Dr\u017eavama, James Wood je istakao da autorka, ro\u0111ena 1974, \u201epi\u0161e kao da se Holokaust odigrao ju\u010de\u201c. U tom romanu jevrejstvo je \u201eumotano u pritvornost i melodramati\u010dnost zato \u0161to se autorka s njim sna\u017eno identifikovala\u201c. Takav \u201ejevrejski \u017ear\u201c, koji se grani\u010di s karikaturalno\u0161\u0107u, u o\u0161troj je suprotnosti s delima Bellowa, Normana Mailera i Philipa Rotha, koji \u201enisu pokazivali veliko interesovanje za senku \u0160oe\u201c.<\/p>\n

Sna\u017eno povezivanje sa \u0160oom obele\u017eilo je i oslabilo dobar deo ameri\u010dkog novinarskog izve\u0161tavanja o Izraelu. \u0160tavi\u0161e, sekularno-politi\u010dka religija \u0160oe i preterana identifikacija s Izraelom posle 70-ih godina 20. veka pogubno su uticale na spoljnu politiku Sjedinjenih Dr\u017eava, glavnog izraelskog sponzora. Godine 1982, malo pre nego \u0161to je Reagan neuvijeno naredio Beginu da zaustavi svoj \u201eholokaust\u201c u Libanu, mladi ameri\u010dki senator koji se divio Elieu Wieselu kao svom velikom u\u010ditelju, sreo se sa izraelskim premijerom. Kao \u0161to je rekao sam Begin, senator je pohvalio izraelske ratne napore i rekao da bi on i\u0161ao jo\u0161 dalje, \u010dak i ako bi to zna\u010dilo ubijanje \u017eena i dece. Begin je bio zapanjen re\u010dima budu\u0107eg ameri\u010dkog predsednika Joea Bidena. \u201eNe, gospodine\u201c, odgovorio mu je. \u201eNa\u0161e vrednosti zabranjuju povre\u0111ivanje \u017eena i dece, \u010dak i u ratu\u2026 Po\u0161te\u0111ivanje civila je merilo ljudske civilizacije.\u201c<\/p>\n

***<\/h2>\n

Period relativnog mira u\u010dinio je da ve\u0107ina nas zaboravi na nesre\u0107e koje su mu prethodile. Samo mali broj ljudi koji su danas \u017eivi mo\u017ee da se seti iskustva totalnog rata koji je definisao prvu polovinu 20. veka, imperijalnih i nacionalnih borbi u Evropi i van nje, masovne ideolo\u0161ke mobilizacije, erupcija fa\u0161izma i militarizma. Bezmalo pola veka najbrutalnijih sukoba i najve\u0107ih moralnih lomova u istoriji pokazalo je opasnosti sveta li\u0161enog svake religije ili etike koje bi spre\u010dile ljude da rade ono \u0161to mogu ili \u0161to se usu\u0111uju da rade. Sekularni razlozi i moderna nauka, koji su potisnuli i zamenili tradicionalnu religiju, samo su otkrili svoju nesposobnost da upravljaju ljudskim pona\u0161anjem; \u0161tavi\u0161e, kao \u0161to su pokazali Au\u0161vic i Hiro\u0161ima, oni su bili ume\u0161ani u nove, efikasne na\u010dine ubijanja.<\/p>\n

U decenijama obnove posle 1945. postepeno je opet postajalo mogu\u0107e verovati u pojam modernog dru\u0161tva, u njegove institucije i nedvosmisleno civilizatorsku snagu, u njegove zakone kao odbranu protiv opakih strasti. To nepotvr\u0111eno uverenje bilo je sadr\u017eano i afirmisano u negativnoj sekularnoj teologiji koja je proistekla iz obelodanjivanja nacisti\u010dkih zlo\u010dina: Nikad vi\u0161e. Kategori\u010dki imperativ poratnog doba postepeno je dobijao institucionalni oblik s osnivanjem organizacija kao \u0161to su Me\u0111unarodni sud pravde i Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud, i organizacija za ljudska prava kao \u0161to su Amnesty International ili Human Rights Watch. Jedan od najva\u017enijih dokumenata iz posleratnih godina, preambula Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948, pro\u017eet je strahom od ponavljanja rasne apokalipse kakva se dogodila u nedavnoj evropskoj pro\u0161losti. Poslednjih decenija, po\u0161to su izbledele utopijske vizije boljeg dru\u0161tveno-ekonomskog poretka, ideal ljudskih prava crpeo je jo\u0161 vi\u0161e autoriteta iz se\u0107anja na veliko zlo po\u010dinjeno za vreme \u0160oe.<\/p>\n

Od \u0160panaca koji su se borili za reparativnu pravdu posle dugih godina surove diktature, Latinoamerikanca koji su agitovali za svoje nestale i Bosanaca koji su tra\u017eili za\u0161titu od srpskih etni\u010dkih \u010dista\u010da, do korejskog zahteva da se obe\u0161tete \u201e\u017eene za utehu\u201c koje su Japanci zarobili tokom Drugog svetskog rata, se\u0107anja na jevrejsko stradanje od nacista bila su osnov od kog se naj\u010de\u0161\u0107e polazilo u opisivanju ekstremne ideologije i zverstava, kao i u zahtevima za priznanje i reparaciju.<\/p>\n

Ta se\u0107anja su pomogla da se defini\u0161u pojmovi odgovornosti, kolektivne krivice i zlo\u010din\u00e2 protiv \u010dove\u010dnosti. Istina je, dodu\u0161e, da su te pojmove neprekidno zloupotrebljavali predstavnici vojnog humanitarizma, koji su ljudska prava svodili na pravo da se ne bude mu\u010dki ubijen. A cinizam se br\u017ee \u0161iri kad uobi\u010dajeni na\u010dini organizovanog se\u0107anja na \u0160ou \u2013 sve\u010dana putovanja u Au\u0161vic, posle kojih sledi srda\u010dno dru\u017eenje s Netanyahuom u Jerusalimu \u2013 postanu jeftina potvrda ugleda za antisemitske politi\u010dare, islamofobi\u010dne agitatore i Elona Muska. Ili kad Netanyahu obe\u0107ava moralno o\u010di\u0161\u0107enje antisemitskim politi\u010darima u Isto\u010dnoj Evropi \u2013 koji neprestano nastoje da rehabilituju revnosne lokalne ubice Jevreja u vreme \u0160oe \u2013 u zamenu za podr\u0161ku. Ipak, u odsustvu efikasnijeg sredstva, \u0160oa ostaje neizostavno merilo za ocenjivanje politi\u010dkog i moralnog zdravlja dru\u0161tava; mada podlo\u017eno zloupotrebi, se\u0107anje na taj doga\u0111aj jo\u0161 se mo\u017ee koristiti za otkrivanje podmuklijih zlodela. Kad pogledam sopstvene bele\u0161ke o antimuslimanskim obo\u017eavaocima Hitlera i njihovom zlo\u0107udnom uticaju u dana\u0161njoj Indiji, za\u010dudim se koliko \u010desto sam citirao iskustvo Jevreja o predrasudi protiv njih da bih upozorio na varvarstvo koje postaje mogu\u0107e kad se razbiju neki tabui.<\/p>\n

Sve te univerzalne referencijalne ta\u010dke \u2013 \u0160oa kao mera svih zlo\u010dina, antisemitizam kao najsmrtonosniji oblik bigoterije \u2013 mogle bi nestati dok Izrael vojno masakrira i izgladnjuje Palestince, ru\u0161i njihove ku\u0107e, \u0161kole, bolnice, d\u017eamije, crkve, bombarduje njihova sve manja uto\u010di\u0161ta, dok progla\u0161ava za antisemite ili pristalice Hamasa sve one koji ga mole da odustane, od Ujedinjenih nacija, organizacija Amnesty International i Human Rights Watch, do \u0161panske, irske, brazilske, ju\u017enoafri\u010dke vlade i Vatikana. Dana\u0161nji Izrael raznosi dinamitom gra\u0111evinu globalnih normi niklu posle 1945. i poljuljanu katastrofalnim, jo\u0161 neka\u017enjenim ratom protiv terora i Putinovim revan\u0161isti\u010dkim ratom protiv Ukrajine. Duboka pukotina izme\u0111u pro\u0161losti i sada\u0161njosti koju danas ose\u0107amo zapravo je pukotina u moralnoj istoriji sveta od nultog nivoa iz 1945. \u2013 istoriji u kojoj je tokom mnogo godina \u0160oa bila sredi\u0161nji doga\u0111aj i univerzalna referenca.<\/p>\n

Predstoji nam jo\u0161 mnogo zemljotresa. Izraelski politi\u010dari su odlu\u010dili da spre\u010de palestinsku dr\u017eavu. Prema nedavnoj anketi, apsolutna ve\u0107ina (88 odsto) izraelskih Jevreja veruje da je obim palestinskih stradanja opravdan. Izraelska vlast ne dopu\u0161ta da humanitarna pomo\u0107 stigne u Gazu. Biden sada priznaje da su njegovi izraelski \u0161ti\u0107enici krivi za \u201eneselektivno bombardovanje\u201c, ali im kompulzivno \u0161alje sve vi\u0161e oru\u017eja i vojne opreme. Sjedinjene Dr\u017eave su 20. februara u Ujedinjenim nacijama po tre\u0107i put prenebregle o\u010dajni\u010dku \u017eelju ve\u0107ine sveta da se okon\u010da krvoproli\u0107e u Gazi. Dok je lizao sladoled u kornetu, Biden je 26. februara iskazao sopstvenu fantaziju o privremenom primirju, koju su Izrael i Hamas brzo raspr\u0161ili. U Velikoj Britaniji, i laburisti i torijevci tragaju za verbalnim formulama koje \u0107e umiriti javno mnjenje dok obezbe\u0111uju moralno pokri\u0107e za pokolj u Gazi. Izgleda gotovo neverovatno, ali nagomilani dokazi su nepobitni: svedoci smo jedne vrste kolapsa u slobodnom svetu.<\/p>\n

U isto vreme, Gaza je za nebrojene bespomo\u0107ne ljude postala su\u0161tinski uslov moralne i eti\u010dke svesti u 21. veku \u2013 ba\u0161 kao \u0161to je to bio Prvi svetski rat za jednu generaciju na Zapadu. I sve se vi\u0161e \u010dini da samo oni koje je potresla nesre\u0107a Gaze mogu spasiti \u0160ou od Netanyahua, Bidena, Scholza i Sunaka i ponovo univerzalizovati njen moralni zna\u010daj; samo se njima mo\u017ee poveriti obnova onoga \u0161to je Am\u00e9ry nazvao \u201eravnote\u017ea svetskog morala\u201c. Mnogi demonstranti koji iz nedelje u nedelju pune ulice svojih gradova nemaju neposredne veze s evropskom pro\u0161lo\u0161\u0107u \u0160oe. Oni sude o Izraelu na osnovu postupanja u Gazi, a ne osnovu njegovog zahteva, osve\u0161tanog \u0160oom, za potpunom i trajnom sigurno\u0161\u0107u. Bilo da znaju za \u0160ou ili ne, oni odbacuju sirovu socijaldarvinisti\u010dku pouku koju iz nje izvla\u010di Izrael \u2013 pouku o pre\u017eivljavanju jedne grupe ljudi na ra\u010dun druge. Motivisani su jednostavnom \u017eeljom da podr\u017ee ideale koji su posle 1945. izgledali univerzalno po\u017eeljni: po\u0161tovanje slobode, tolerancija razli\u010ditih uverenja i na\u010dina \u017eivota, solidarnost s ljudskom patnjom i ose\u0107anje moralne odgovornosti za slabe i progonjene. Ti mu\u0161karci i \u017eene znaju da jedina krilatica koja se mo\u017ee izvesti iz \u0160oe glasi: \u201eNikad vi\u0161e ni za koga\u201c \u2013 a upravo to je slogan hrabrih mladih aktivista iz Jevrejskog glasa za mir.<\/p>\n

Mogu\u0107e je da \u0107e oni izgubiti. Mogu\u0107e je da Izrael sa svojom psihozom pre\u017eivljavanja nije \u201egorki ostatak\u201c kao \u0161to je rekao George Steiner, ve\u0107 najava budu\u0107nosti jednog propalog i iscrpljenog sveta. Svesrdna podr\u0161ka Izraelu koja dolazi od figura s krajnje desnice kao \u0161to su Javier Milei u Argentini i Jair Bolsonaro u Brazilu, i za\u0161titni\u010dki odnos zemalja u kojima su beli nacionalisti zagadili politi\u010dki \u017eivot \u2013 Sjedinjenih Dr\u017eava, Velike Britanije, Francuske, Nema\u010dke, Italije \u2013 nagove\u0161tava da je svet individualnih prava, otvorenih granica i me\u0111unarodnog zakona u povla\u010denju. Mogu\u0107e je da \u0107e Izrael uspeti da etni\u010dki o\u010disti Gazu, pa \u010dak i Zapadnu obalu. Suvi\u0161e je dokaza da se strelica moralnog univerzuma ne okre\u0107e ka pravdi; mo\u0107nici mogu da prika\u017eu svoje masakre kao nu\u017ene i pravedne. Nije te\u0161ko zamisliti trijumfalan ishod izraelskog napada.<\/p>\n

Strah od katastrofalnog poraza optere\u0107uje duh demonstranata koji prekidaju Bidenove govore tokom kampanje i koje potiskuje i zaglu\u0161uje hor \u0161to peva \u201ejo\u0161 \u010detiri godine\u201c. Neverica nad onim \u0161to svakodnevno gledaju na snimcima iz Gaze i strah od dalje razularene brutalnosti progone one neistomi\u0161ljenike na mre\u017ei koji osu\u0111uju stubove zapadnog novinarstva zbog njihovog intimizovanja s grubom silom. Kad optu\u017euju Izrael za genocid, oni se suprotstavljaju \u201eumerenom\u201c i \u201erazboritom\u201c mi\u0161ljenju koje tu zemlju, kao i \u0160ou, postavlja izvan moderne istorije rasisti\u010dkog ekspanzionizma. I verovatno ne uspevaju da ubede nikog u tvrdokornom zapadnom politi\u010dkom mejnstrimu.<\/p>\n

Ali sam Am\u00e9ry, kad je usmerio svoju gor\u010dinu na bednu savest svog vremena, ka\u017ee da nije \u201egovorio s namerom da ubedi; samo sam slepo bacao re\u010di na tas, ne misle\u0107i o njihovoj te\u017eini\u201c. Osetiv\u0161i da ga je slobodni svet razo\u010darao i napustio, izricao je svoju gor\u010dinu \u201ezato da bi zlo\u010din postao moralna stvarnost za zlo\u010dinca, da bi on bio uteran u istinu svog zlo\u010dina\u201c. Oni koji danas na sav glas optu\u017euju Izrael kao da imaju malo krupniji cilj. Nebrojeni milioni sad objavljuju, u javnim prostorima i digitalnim medijima, svoju gnevnu ogor\u010denost zbog \u010dinova divlja\u0161tva i propagande koja se slu\u017ei izostavljanjem i zamagljivanjem. U tom procesu oni se stalno izla\u017eu opasnosti da zagor\u010daju sopstveni \u017eivot. Ali mo\u017eda \u0107e sam njihov gnev olak\u0161ati \u2013 zasad \u2013 palestinsko ose\u0107anje apsolutne usamljenosti i donekle iskupiti se\u0107anje na \u0160ou.<\/p>\n

Integralni video snimak predavanja<\/p>\n