Delavska svetovalnica je organizacija u Sloveniji posve\u0107ena zastupanju, za\u0161titi, unapre\u0111enju i razvoju radnih, socijalnih i statusnih prava radni\u0161tva i drugih ugro\u017eenih grupa. Pomo\u0107 i podr\u0161ku Delavske svetovalnice, odnosno Radni\u010dkog savetovali\u0161ta naj\u010de\u0161\u0107e potra\u017euju radnici i radnice iz inostranstva.<\/p>\n
U po\u010detnom periodu rada ove organizacije, pre 15 godina, to su mahom bili ljudi iz Bosne, Srbije i Severne Makedonije. Kako se Slovenija u me\u0111uvremenu otvorila prema globalnom toku radnih migracija, tako su i u Delavsku po\u010deli da dolaze radnici iz Indije, Nepala, Al\u017eira i drugih dalekih zemalja, zbog pretrpljene nepravde na radnom mestu, nepreglednosti birokratije ili straha od deportacije. Kako je to na\u0161 sagovornik, \u010dlan Delavske svetovalnice, Goran Luki\u010d, prokomentarisao tokom na\u0161eg razgovora:<\/p>\n
\u201cZanimljive se situacije doga\u0111aju kada imamo prisutne radnike iz Egipta, Sirije, Al\u017eira, Srbije i Bosne. Ljudi po\u010dnu da razgovaraju. Iako ne znaju neki zajedni\u010dki jezik, razumeju se jer su u istoj situaciji. Razumeju se jer dobijaju istu platnu listu koju niko ne razume. Tako da je katkad i na\u0161a Svetovalnica internacionalni hab u kojem se govori me\u0111unarodni jezik eksploatacije.\u201d<\/p>\n
Gorane, ti si jedan od osniva\u010da Delavske svetovalnice (Radni\u010dkog savetovali\u0161ta). Ova organizacija aktivna je du\u017ee od sedam godina a ima i predistoriju. Da li bi mogao da nam ispri\u010da\u0161 pri\u010du o nastanku Savetovali\u0161ta?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Delavskoj svetovalnici prethodi projekat u okviru Saveza samostalnih sindikata Slovenije koji je po\u010deo 2010. godine. Taj projekat je trajao tri godine i zvao se \u201eIntegracija nezaposlenih migranata\u201c. Nakon njegovog zavr\u0161etka 2013. dobili smo sredstva od Zavoda za zapo\u0161ljavanje za jo\u0161 dve godine rada, posle \u010dega su presu\u0161ila projektna sredstva, a niti sindikat, niti Ministarstvo za rad nisu pokazivali interesovanja da ovaj program uvrste u svoje teku\u0107e finansiranje.<\/p>\n
Tada smo odlu\u010dili da osnujemo udru\u017eenje koje smo prvo nazvali \u201eSvetovalnica za migrante\u201c ali smo ubrzo uvideli da je to uzak pojam za dosta veliku grupu radnika kome treba savetovanje i 2017. smo promenili ime u \u201eDelavska svetovalnica\u201c, odnosno Radni\u010dko savetovali\u0161te.<\/p>\n
Koliko vas je radilo na projektu u okviru Sindikata, i gde ste bili aktivni, u Ljubljani ili i u drugim mestima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Tada nas je bilo \u010detvoro. Nismo radili samo u Ljubljani, ve\u0107 po celoj Sloveniji. U to vreme Savez samostalnih sindikata Slovenije je imao regionalnu mre\u017eu, i to veoma jaku, i mi smo mogli da koristimo sve centre unutar te mre\u017ee. Tako da je to bio prototip jedne mre\u017ee savetovali\u0161ta kakvu bismo voleli da izgradimo. Nakon prestanka projekta u okviru sindikata, morali smo da po\u010dnemo od nule, sa jednom kancelarijom u Ljubljani.<\/p>\n
To je 2010. kada je ekonomska kriza zaka\u010dila radnike koji su stizali, pretpostavljam, naj\u010de\u0161\u0107e iz Bosne i Hercegovine.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Tako je. Kriza je zahvatala radnike ve\u0107 2007. pa, iznova, iz godine u godinu, sve do 2010. Zatim je 2013. godine ponovo nastupila kriza. U tim rundama smo nau\u010dili koliko je mogu\u0107e i koliko je zna\u010dajno informisati radnike ne samo o zapo\u0161ljavanju, ve\u0107 o socijalnim pravima i socijalnom osiguranju. Kad nudi\u0161 savetovanje, ljudi dolaze. Ali time prihvata\u0161 i odgovornost: ako jednom otvori\u0161 vrata, onda ne sme\u0161 da ih zatvori\u0161. Kada smo 2015. ostali bez projektnog finansiranja, mi smo znali da mi ne \u017eelimo da zatvorimo vrata.<\/p>\n
Za\u0161to je radnicima migrantima potrebna ovakva organizacija u zemlji kakva je Slovenija \u2013 ili neka druga dr\u017eava u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi? \u0160ta mo\u017ee\u0161 da nam ka\u017ee\u0161 o njihovom pravnom statusu i radnim pravima, odnosno u \u010demu najvi\u0161e manjkaju?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Velika ve\u0107ina radnika koji dolaze u Sloveniju su ekonomski migranti, dakle ljudi koji ho\u0107e da rade. Do sada, to su ve\u0107inom bili gra\u0111evinski radnici, \u0161to zna\u010di da su migracije bile mu\u0161ko-centri\u010dne: prvo se preseli mu\u0161karac, zatim supruga i deca. U ovim slu\u010dajevima sva je papirologija i\u0161la preko mu\u017ea\/oca, koji je radio po dvanaest sati na gra\u0111evini i nije znao \u0161ta sve treba da uradi, nije ni imao vremena da se upozna sa propisima i procedurama. Tu je i jezi\u010dka barijera zbog nepoznavanja slovena\u010dkog. Ovi ljudi moraju da srede hrpu papira, i to moraju obnavljati iz godine u godinu. To su krugovi administrativnog pakla.<\/p>\n
Radnici su u ovakvim slu\u010dajevima izuzetno zavisni od poslodavca. Ali kada se dogodi ekonomske kriza, u slu\u010dajevima transnacionalnog zapo\u0161ljavanja, radnici od jednom nemaju poslodavca. U na\u0161em regionu je ovo prvi put postalo jasno tokom svetske ekonomske krize 2008. godine.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ja se se\u0107am 2007-8. kada su radnici migranti lan\u010dano izgubili posao. Tada je Slovenija u biti pokazala \u0161ta zna\u010di biti radnik-migrant. Dok je bilo dobro da oni \u017eive i rade u Sloveniji, niko ih nije pitao kako oni \u017eive, a kad je po\u010dela kriza, onda je iza\u0161lo na videlo da je Slovenija sklopila socijalni sporazum, primerice, sa Makedonijom i sa Bosnom. Slovenija je najpre sklopila bilateralne sporazume sa ovim tre\u0107im zemljama sa kojima je tradicionalno imala ve\u0107u razmenu radne snage, o tzv. harmonizaciji socijalnog osiguranja. U tim sporazumima je pisalo da pravo na naknadu za nezaposlenost ima\u0161 samo u slu\u010daju da ima\u0161 stalno prebivali\u0161te, \u0161to je diskriminacija u odnosu na slovena\u010dke radnike koji imaju to pravo i u slu\u010daju privremenog prebivali\u0161ta.<\/p>\n
To je prakti\u010dno zna\u010dilo, da mnogi migrantski radnici iz Bosne i Makedonije nisu imali pristup naknadi za nezaposlenost, jer je za to postavljen uslov pet godina prebivali\u0161ta u Sloveniji. A ti isti radnici su svaki mesec upla\u0107ivali deo plate za osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti. Do dan danas mi ne znamo koliko je tih radnika moralo zbog toga da se vrati u Bosnu i Makedoniju jer nisu imali uslova da dobiju naknadu za nezaposlenost.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu je potpisano jo\u0161 takvih bilateralnih sporazuma. Sada ima\u0161 situaciju da poslodavci zahtevaju da me\u0111udr\u017eavni sporazumi sadr\u017ee stavku koja radnike obavezuje da prvu godinu rada u Sloveniji provedu kod istog poslodavca. A namera poslodavaca za koju znamo je da tu obavezu produ\u017ee na pet godina. Nadalje, namera politike je ta, da pove\u0107a broj tih me\u0111udr\u017eavnih sporazuma o zapo\u0161ljavanju, po\u0161to u Sloveniji \u201enema radne snage\u201c.<\/p>\n
Status migranata se isto menjao dosta. Da li mo\u017ee\u0161 da nam ka\u017ee\u0161 ne\u0161to o tome, pogotovo o najskorijim promenama koje sputavaju preseljenje porodica u Sloveniju?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
To je nalik onome \u0161to se de\u0161avalo 2007. kada smo videli da propisi u oblasti socijalnih prava vi\u0161e ne va\u017ee za radnike migrante, jer, kako sam malopre rekao, oni nisu mogli da dobiju naknadu za nezaposlenost. Umesto da je Slovenija iz te krize nau\u010dila da ne mo\u017ee na takav na\u010din da obezbe\u0111uje radnu snagu, ona je nastavila istim putem.<\/p>\n
Sa poslednjim izmenama regulativa u vezi sa stranim radnicima Slovenija je jasno pokazala da ih isklju\u010divo vidi kao radnu snagu, a njihove porodice, ukoliko bi se preselile, kao sigurnosni problem u smislu potencijalnih socijalnih parazita koji \u0107e da iskori\u0161\u0107avaju sistem socijalne pomo\u0107i. \u0160ta je vlast konkretno uradila: ote\u017eala je na\u010din dokazivanja da strani radnik ima dovoljno sredstva za \u017eivot u Sloveniji; vremenski uslov za udru\u017eivanje porodice je produ\u017een sa jedne na dve godine boravka u zemlji, \u0161to je maksimum koji EU regulativa dozvoljava; poo\u0161trila je zahtev za poznavanje jezika, koji je sad te\u0161ko zadovoljiti jer nema dovoljno kurseva i nastavnika.<\/p>\n
Na va\u0161oj internet stranici pi\u0161e \u201eMi smo organizacija posve\u0107ena zagovaranju, za\u0161titi, promociji i razvoju radnih, socijalnih i statusnih prava radnika i drugih ranjivih grupa\u201c. Kako bi detaljnije opisao rad va\u0161e organizacije?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Mnogo toga se promenilo u proteklih 15 godina. Mnogi od ljudi sa kojima smo radili na po\u010detku sada vi\u0161e nisu tu. Oti\u0161li su ili na Istok, ili na Zapad. Do\u0161le su nove generacije stranih radnika koji nisu vi\u0161e samo iz Bosne, Srbije i Severne Makedonije, nego iz Indije, Nepala, Banglade\u0161a. Pre je Slovenija bila malo ex-Yu tr\u017ei\u0161te radne snage, tek je sada otvorena ka globalnim tokovima migracija. Sad je sve vi\u0161e i velikih infastrukturnih projekata u koje se uklju\u010duju strane firme koje dovode svoje radnike.<\/p>\n
Sve vi\u0161e radnika dolazi u Delavsku svetovalnicu sa istim problemima ali govore razli\u010dite jezike. Zanimljive se situacije doga\u0111aju kada imamo prisutne radnike iz Egipta, Sirije, Al\u017eira, Srbije i Bosne. Ljudi po\u010dnu da razgovaraju. Iako ne znaju neki zajedni\u010dki jezik, razumeju se jer su u istoj situaciji. Razumeju se jer dobijaju istu platnu listu koju niko ne razume. Tako da je katkad i na\u0161a Svetovalnica internacionalni hab u kojem se govori me\u0111unarodni jezik eksploatacije.<\/p>\n
Koliko vas je u Delavskoj svetovalnici, \u0161ta ste po zanimanju?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ima nas petoro. Samo je jedna na\u0161a koleginica pravnica. Mi ostali smo iz drugih oblasti: socijalni rad, poslovne nauke, upravne nauke\u2026 Jedan na\u0161 kolega je bio fizi\u010dki radnik i nakon telesne povrede pridru\u017eio se na\u0161em timu. Kako bih rekao: veoma smo komplementarni u na\u0161em zajedni\u010dkom radu.<\/p>\n
Kako izgleda jedan va\u0161 tipi\u010dan dan, ako uop\u0161te imate takav?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
(Smeh) Nema ba\u0161 tipi\u010dnog dana. Na\u0161e stranke su ranije dolazile ve\u0107 od sedam ujutru. Na sre\u0107u, uspeli smo da ih naviknemo da dolaze od osam, tako da sad imamo malo vremena da se i mi bolje pripremimo.<\/p>\n
Ljudi dolaze u velikim brojevima, tako da je kod nas katkad kao u nekakvnoj agenciji. Pitanja radnika se ti\u010du dr\u017eavne uprave, socijalnih prava, procedure za penzionisanje\u2026 Dolaze mladi radnici koji nemaju pojma \u0161ta se doga\u0111a na tr\u017ei\u0161tu rada, ali znaju da ne\u0161to nije ok kad radi\u0161 tristo sati u mesecu. Dolaze nam premorene \u010dista\u010dice koje poslodavci preme\u0161taju sa jedne, na drugu, na tre\u0107u lokaciju u istom danu; gra\u0111evinski radnici koji su pali sa skela sa nekoliko metara visine\u2026 Mnogo ima povreda na radu, ne samo u Sloveniji, nego u Austriji, u Nema\u010dkoj. Tako da mi moramo da napravimo katalog najboljih praksi za adresiranje svih ovih problema.<\/p>\n
Mi tako\u0111e u\u010dimo iz svih tih slu\u010dajeva. U\u010dimo kako da ustanovimo dobre prakse za re\u0161avanje. Tako, za odre\u0111ene slu\u010dajeve uspeli smo da razvijemo \u0161ablon kako da ih adresiramo i re\u0161imo, ali uvek se doga\u0111a ne\u0161to novo.<\/p>\n
U biti, nikad ne zna\u0161 \u0161ta donosi novi dan, samo zna\u0161 da \u0107e biti dan sa mnogo problema.<\/p>\n
Vi se finansirate preko \u010dlanstva, ako se ne varam. Da li mo\u017eemo da ka\u017eemo da je Delavska svetovalnica organizacija samih radnika i radnica?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Imamo dvehiljade \u010dlanova. Mo\u017eemo re\u0107i da je u pitanju neka vrsta radni\u010dkog suvlasni\u0161tva jer nas u biti finansiraju radnici. \u010dlanarine \u010dine otprilike 85% na\u0161ih finansija, a ostatak obezbedimo preko malih projekata.<\/p>\n
A za\u0161to je to tako? Zato \u0161to mi zaista ho\u0107emo da budemo organizacija za radnike, da ih efikasno savetujemo, a ako radi\u0161 projekte, vi\u0161e njih odjednom, onda nema\u0161 vremena za efikasno savetovanje radnika. Na samom po\u010detku na\u0161eg rada smo se odlu\u010dili da \u0107emo i\u0107i u tom smeru: \u0161to vi\u0161e \u010dlanstva, \u0161to manje projekata.<\/p>\n
Znam da imate dosta slu\u010dajeva pred sudovima. Da li mo\u017ee\u0161 da se osvrne\u0161 na neke velike izazove i mo\u017eda neke zna\u010dajne pobede?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Mi nemamo svoje pravnike sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom koji bi mogli zastupati o\u0161te\u0107ene radnike i radnice pred sudom. Umesto toga, imamo ugovor o saradnji sa jednom advokatskom kancelarijom \u010dija \u010detiri pravnika zastupaju na\u0161e \u010dlanove.<\/p>\n
Oni rade veoma efikasno, i kako nam pri\u010da jedna njihova advokatica, i oni u\u010de iz na\u0161ih slu\u010dajeva. I oni se katkad \u010de\u0161kaju po glavi i pitaju se \u0161ta se doga\u0111a. Bore se kako sa dr\u017eavnim institucijama, tako i sa poslodavcima.<\/p>\n
Radnici iz inostranstva su obi\u010dno spremni za re\u0161avanje svoje situacije putem sudova. A \u0161to se uspeha ti\u010de, ako imamo svu potrebnu dokumentaciju, obi\u010dno dobijemo slu\u010dajeve. Poslodavac prosto nema \u010dime da obori slu\u010daj, tako da se de\u0161ava i da se ne pojavi na su\u0111enju.<\/p>\n
Naravno, sudski procesi se ne re\u0161avaju od danas do sutra. Mogu da potraju mesecima i to je ponekad te\u0161ko objasniti na\u0161im \u010dlanovima.<\/p>\n
Da li se suo\u010davate sa jo\u0161 nekim izazovima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Kako da ne, ima ih koliko ho\u0107e\u0161. De\u0161ava se, na primer, da su na\u0161i \u010dlanovi ljuti na nas i sva\u0111aju se sa nama, jer im nije procesuiran neki va\u017ean dokument, ali naprosto mi tu ne mo\u017eemo ni\u0161ta osim da zivkamo instituciju u \u010dijoj je nadle\u017enosti to ne\u0161to \u0161to treba uraditi. Ja razumem, naravno, za\u0161to su ljuti, od tih papira zavisi da li \u0107e mo\u0107i da nastave da rade, da ostanu u zemlji.<\/p>\n
Saradnja sa inspektoratom za rad zna da bude izazovna. Mi im komuniciramo odre\u0111en problem, a oni ne nalaze ni\u0161ta kod poslodavca, jer umesto da iza\u0111u na teren nenajavljeni, oni se najave i \u010de\u0161ljaju evidenciju koju im je poslodavac pripremio.<\/p>\n
Mi imamo odgovornost prema radniku. Moramo da mu ka\u017eemo \u0161ta je realno. \u201eAko ide\u0161 na postupak pred sudom, traja\u0107e. Ako ide\u0161 na postupak preko inspekcije za rad, ne znamo \u0161ta \u0107e biti ishod.\u201c I onda radnik ka\u017ee \u201epa \u0161to onda uop\u0161te da poku\u0161am\u201c. Tako, to su veliki izazovi.<\/p>\n
Da li mo\u017ee\u0161 da nam ka\u017ee\u0161 ne\u0161to o kratkoro\u010dnim i dugoro\u010dnim planovima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Da pre\u017eivimo jo\u0161 jedan dan. Katkad je zaista tako. (Smeh) Ima i trenutaka kada se samo smejemo. Primerice, danas smo imali jednog veoma dragog gosta u kancelariji. Jednog psa, border kolija, i veoma je bila zanimljiva, kako bih rekao, hemija unutar Svetovalnice. Tako da smo rekli da bi trebalo da imamo terapeutskog psa da nam spu\u0161ta tenzije.<\/p>\n
Kako dalje, na koji na\u010din? Mislim da je kod nas organizacija rada veoma bitna. Sad mislim konkretno na administrativni deo. Jer se doga\u0111a da nas realnost problema zatekne i bude mnogo br\u017ea od nas. De\u0161ava se da je situacija haoti\u010dna i to tako\u0111e usporava na\u0161 rad. Tako da bih rekao da nam je sad najva\u017enije da unutar Delavske svetovalnice organizujemo rad na najefikasniji mogu\u0107i na\u010din.<\/p>\n
Ovaj intervju je nastao u okviru mre\u017ee East Left Media Outlet \u2013 ELMO i dostupan je na engleskom jeziku na portalu LeftEast.<\/a><\/p>\n