{"id":396861,"date":"2024-03-22T06:31:05","date_gmt":"2024-03-22T05:31:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=396861"},"modified":"2024-03-22T06:31:05","modified_gmt":"2024-03-22T05:31:05","slug":"kako-je-propao-haiti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/03\/22\/kako-je-propao-haiti\/","title":{"rendered":"Kako je propao Haiti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Kenan Malik<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U decembru 1914. ameri\u010dki vojni brod USS Machias bacio je sidro u Port-o-Prensu na Haitiju. Iskrcalo se osam ameri\u010dkih marinaca, koji su se pro\u0161etali do Nacionalne banke Republike Haiti, tamo uzeli zlato hai\u0107anske vlade u vrednosti od 500.000 dolara \u2013 15 miliona dolara u dana\u0161njem novcu \u2013 spakovali ga u drvene sanduke i utovarili na brod. Potom su se okrenuli za Njujork, gde je zlato deponovano u trezore investicione banke Hallgarten & Co.<\/p>\n

Nacionalna banka je bila centralna banka Haitija, ali i strana privatna korporacija. Prvobitno osnovana 1880. kroz koncesiju datu francuskoj banci, pritisak iz Amerike uveo je u nju ameri\u010dke investitore. Do 1920. Nacionalna banka je bila u potpunom vlasni\u0161tvu ameri\u010dke banke National City. Mo\u017eda to jeste bila centralna banka Haitija, ali je napla\u0107ivala hai\u0107anskoj vladi svaku transakciju, dok je ogroman profit zavr\u0161avao u Parizu ili Njujorku.<\/p>\n

Kad su na Haitiju po\u010dela politi\u010dka previranja 1910-ih, Volstrit je zahtevao da se ne\u0161to preduzme za za\u0161titu investicija. Va\u0161ington je iza\u0161ao u susret i poslao marince. Godinu dana kasnije, do\u0161li su opet, u punoj snazi, i ostali tamo narednih 19 godina, sprovode\u0107i \u010desto brutalnu okupaciju. \u201ePomogao sam da Haiti bude pristojno mesto za momke iz National City banke da prikupljaju prihode\u201c, napisao je 1935. general-major Smedli Batler, zapovednik ameri\u010dkih snaga na Haitiju.<\/p>\n

Gotovo zaboravljena pri\u010da o plja\u010dki banke koju je organizovao ameri\u010dki Stejt department predstavlja mali, ali prosvetljuju\u0107i trenutak u istoriji Haitija. Iznu\u0111ena ostavka premijera Arijela Henrija pro\u0161le nedelje, kolaps gra\u0111anskog \u017eivota i sukob bandi na ulicama vratili su Haiti na naslovne strane svetskih medija. Da bismo ispratili najnovije doga\u0111aje, treba razumeti ne samo gde je Haiti danas, ve\u0107 i kako je tu dospeo.<\/p>\n

Tokom istorije, vladaju\u0107e klase Haitija ispoljavale su prezir prema masama izuzetan \u010dak i za standarde globalnog juga. Istovremeno, strane sile se nikada nisu libile represije i krvoproli\u0107a, niti otvorene plja\u010dke u ispunjavanju svojih ciljeva, ponekad u savezu sa lokalnim elitama, ponekad nasuprot njima. Haiti je danas najsiroma\u0161nija nacija ameri\u010dkog kontinenta i me\u0111u najneravnopravnijim na svetu.<\/p>\n

Tragedija Haitija nije samo pusto\u0161enje njegovih ljudi ve\u0107 i to \u0161to je, mada je danas simbol korupcije i bezakonja, pre 200 godina simbolizovao, zapravo bio \u017eivo oli\u010denje suprotnosti: mogu\u0107nosti ljudske emancipacije. Haiti je 1804. ro\u0111en iz 13-godi\u0161nje revolucije u kojoj su porobljeni ljudi tada\u0161nje francuske kolonije Sen Dominge raskinuli okove, porazili vojske Francuske, Britanije i \u0160panije, i uspostavili novu naciju. Njihov zapanjuju\u0107i uspeh inspirisao je sve koji se opiru ropstvu i kolonijalizmu \u0161irom sveta.<\/p>\n

U nezavisnom Haitiju, me\u0111utim, potrebe klasno vo\u0111enog sveta postarale su se da nova vladaju\u0107a klasa vlada kao i svaka elita, bilo na Haitiju, u Francuskoj ili Americi. Njeni ciljevi su bili odr\u017eavanje mo\u0107i, suzbijanje kritike i eksploatacija rada. Slaba i podeljena vladaju\u0107a klasa omogu\u0107ila je da politi\u010dki \u017eivot bude isprekidan nizom dr\u017eavnih udara i pobuna. Gu\u0161enje demokratskih pokreta postalo je konstanta u istoriji nacije.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, strahuju\u0107i da bi primer Hai\u0107ana mogao da ohrabri druge koji se bore za slobodu, vladaju\u0107e elite u Evropi i Americi nastojale su da izoluju novu naciju i decenijama su odbijale da je priznaju.<\/p>\n

Kao cenu priznanja, Francuska je 1825. zahtevala reparacije od 150 miliona franaka (prema razli\u010ditim procenama, taj iznos se kre\u0107e izme\u0111u 4 milijarde i 21 milijarde dolara u dana\u0161njem novcu) da bi nadoknadila gubitak imovine, uklju\u010duju\u0107i robove. Uz zahtev, Francuska je poslala i 14 ratnih brodova.<\/p>\n

Francuska je primoravala porobljene ljude i njihove potomke da svojim biv\u0161im gospodarima plate zato \u0161to su se oslobodili ropstva. Iako je iznos na kraju smanjen na 90 miliona franaka, bio je daleko iznad mogu\u0107nosti Haitija, \u0161to ga je prinudilo da se zadu\u017euje kod francuskih banaka po astronomskim kamatama i tako dodatno uve\u0107a teret. Do 1914. godine 80 posto dr\u017eavnog bud\u017eeta i\u0161lo je na otplatu duga. Iz godine u godinu, novac koji je mogao biti ulo\u017een u \u0161kole i bolnice, industriju ili poljoprivredu, u jednoj od najsiroma\u0161nijih zemalja na svetu (mada je, dodu\u0161e, zna\u010dajan deo verovatno zavr\u0161io i u d\u017eepovima hai\u0107anskih oligarha) otimale su neke od najbogatijih.<\/p>\n

Zapadne nacije nisu samo osiroma\u0161ile Haiti, ve\u0107 su se i neprestano me\u0161ale: podr\u017eavale su politi\u010dare koji name\u0107u \u201estabilnost\u201c i potkopavale one \u010diji demokratski zahtevi deluju prete\u0107e. Fransoa Divalije, poznat kao \u201ePapa Dok\u201c, do\u0161ao je na vlast 1957. godine; bio je opaki diktator \u010dija je vladavina izgra\u0111ena na besomu\u010dnom nasilju. Ameri\u010dki lideri su gun\u0111ali zbog Divalijeove brutalnosti, ali su ga smatrali va\u017enim sredstvom protiv komunizma, a naro\u010dito Kastrove Kube. Pa se pomo\u0107 samo slivala.<\/p>\n

Druga\u010diju reakciju izazvao je \u017dan-Bertrand Aristid, levi\u010darski sve\u0161tenik, koji je imao masovnu podr\u0161ku radni\u010dke klase i siroma\u0161nih Hai\u0107ana. Dva puta, 1990. i 2001. godine, talasi podr\u0161ke javnosti doveli su Aristida na mesto predsednika. I dva puta, 1991. i 2004. godine, bio je svrgnut u krvavim dr\u017eavnim udarima.<\/p>\n

Posle prvog pu\u010da, Aristid se vratio na vlast uz podr\u0161ku SAD. Istovremeno, mnoge vo\u0111e pu\u010da na platnom spisku dr\u017eala je CIA, koja nije krila svoj antagonizam. Deceniju kasnije, protivljenje Aristidovoj ekonomskoj i socijalnoj politici ponukalo je Ameriku da ga izgura sa funkcije (iako Va\u0161ington neuverljivo tvrdi da nije igrao nikakvu ulogu u Aristidovoj dobrovoljnoj \u201eostavci\u201c).<\/p>\n

Danas dr\u017eava Haiti jedva da postoji. Njene funkcije, od policije i zdravstva, do obrazovanja i socijalnih usluga, prenete su na ono \u0161to istra\u017eiva\u010d D\u017eejk D\u017eonston naziva \u201edr\u017eava pomo\u0107i\u201c \u2013 NVO, tela UN, razvojne banke, privatne kompanije. Naro\u010dito od razornog zemljotresa 2010. godine, ova \u201eparalelna dr\u017eava\u201c bila je izvor vlasti na Haitiju. Ni premijer Arijel Henri nije bio izabran na funkciju, ve\u0107 ga je imenovala takozvana \u201eprimarna grupa\u201c, sastavljena od stranih ambasadora koji prakti\u010dno vode dr\u017eavu.<\/p>\n

Rezultat je bio potpuni rascep izme\u0111u onih koji vladaju i onih kojima se vlada; rascep vidljiv na svakom koraku, od bandi na ulicama do gladi me\u0111u stanovni\u0161tvom.<\/p>\n

\u201ePostali smo subjekti na\u0161e sopstvene istorije\u201c, rekao je Aristid 1987. godine. \u201eOd sada odbijamo da budemo objekti te istorije.\u201c Tragedija je u tome \u0161to se dogodilo suprotno, \u0161to je narod Haitija ostao isklju\u010den iz upravljanja svojom zemljom. Dok se to ne promeni, ne\u0107e se promeniti ni Haiti.<\/p>\n

The Guardian, 16.03.2024.<\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gotovo zaboravljena pri\u010da o plja\u010dki banke koju je organizovao ameri\u010dki Stejt department predstavlja mali, ali prosvetljuju\u0107i trenutak u istoriji Haitija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":396864,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-396861","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/396861","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=396861"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/396861\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":396865,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/396861\/revisions\/396865"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/396864"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=396861"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=396861"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=396861"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}