\u010cesto sami i bez konsultacija sa ljekarima odlazimo da uradimo laboratorijske analize.<\/p>\n
Da li su razlike u vrijednostima u pojedinim laboratorijama posljedica razli\u010ditih reagenasa i koliko mogu da uti\u010du na zdravlje pacijenta?<\/p>\n
Ve\u0107ina bolnica, kada pacijent do\u0111e kod njih sa rezultatima, ponovo radi analize i priznaje samo svoje rezultate. Zbog \u010dega je tako, za RTS je objasnio profesor dr Andrija Bogdanovi\u0107, internista hematologije za visokodijagnostikovanu hematolo\u0161ku dijagnostiku KCS, i istakao da je razloga za ponovno va\u0111enje krvi mnogo.<\/p>\n
\u201ePrva i osnovna stvar je da ljudi imaju svoju inerciju, vremenom i godinama imamo dijagnosti\u010dki pristup kada vidimo odre\u0111ene brojeve. Ima vrijednosti u laboratorijskim rezultatima koje su validne samo dan ili dva, i ako je neko ozbiljno bolestan, njegove vrijednosti mogu da se promijene iz dana u dan\u201c, isti\u010de profesor.<\/p>\n
Napominje da kod hematolo\u0161kih bolesnika krvna slika va\u017ei jedan dan za ozbiljne bolesnike koji su na hemoterapiji i le\u017ee u bolnici. Tada se vadi krv na jedan ili na dva dana. Za bolesnike koji dolaze od ku\u0107e, krvna slika mo\u017ee da bude stara i desetak dana.<\/p>\n
Isti\u010de da je dovoljno jednom godi\u0161nje provjeriti krvnu sliku, ako se osoba osje\u0107a dobro. U nekom normalnom skriningu za osobe do 40-50 godina, dovoljna je jedna provjera biohemije i krvne slike godi\u0161nje. Ako neko ima tegobe, ili probleme zbog kojih se ne osje\u0107a dobro, treba da ponovi laboratorijske analize.<\/p>\n
\u201eKada pacijent pogleda referentne vrijednosti poslije laboratorijskih analiza, to nama skra\u0107uje posao. Te rezultate su pogledala kvalifikovana lica. Ako te vrijednosti ne odstupaju vi\u0161e od pet posto u odnosu na referentne vrijednosti, a nemate tegobe, nama ste u\u0161tedjeli posao.<\/p>\n
U nekim zemljama zapadne Evrope imate zdravstveno osiguranje, konkretno u Austriji, Njema\u010dkoj, koje tra\u017ee da imate godi\u0161nji sistematski pregled. Doktor pogleda rezultate, \u0161tiklira osiguranju da ste bili i osiguranje produ\u017eava polisu za sljede\u0107ih godinu dana. To kod nas jo\u0161 ne postoji\u201c, nagla\u0161ava profesor.<\/p>\n
Za osobe starije od 45 godina to ima smisao, napominje dr Bogdanovi\u0107, naro\u010dito kod ginekologa, pra\u0107enje lipida, preventiva kardiovaskularnih bolesti, prilikom prisustva krvi u stolici.<\/p>\n
Rezultati mogu da variraju<\/p>\n
\u201eJako je bitno da posmatrate tri osnovne vrijednosti: hemoglobin, koji predstavlja parametar anemije, leukocite, koji su parametar zapaljenja, i parametre trombocita. To je ono s \u010dim mi po\u010dinjemo i jako je bitno da je leukocitarna formula aproksimativno normalna. To je onda relativno normalna krvna slika i tu nema mnogo dodavanja.<\/p>\n
Odstupanja ve\u0107a od pet do deset odsto vrijednosti nisu ne\u0161to \u0161to je slu\u010dajno. Postoji mnogo razloga za\u0161to normalni parametri mogu da variraju. Normalni parametri nisu strogo definisani. Broj leukocita u toku dana mo\u017ee da varira kod iste osobe u roku od 20 minuta. Po\u0161to rezultati mogu da variraju, jako je bitno da se krv vadi posle sjedenja, jer se cirkulacija smiri\u201c, objasnio je profesor.<\/p>\n
Da li hrana uti\u010de na rezultate va\u0111enja krvi?<\/p>\n
\u201eNa krvnu sliku ne uti\u010de jelo, ono uti\u010de na biohemijske parametre. U rezultatima \u0107e se pokazati vrijednosti onoga \u0161to ste kasno ve\u010derali. \u0160e\u0107er se radi isklju\u010divo na prazan stomak. Rezultati krvi mogu se podijeliti na tri dijela: na standardne analize, to je ono \u0161to svi naj\u010de\u0161\u0107e uzimamo, na specifi\u010dne analize i markere parametre koji se koriste u izuzetnim situacijama. Ako pacijent ima standardne rezultate, to pokazuje da mu normalno rade jetra, bubrezi, ima normalan nivo i regulaciju \u0161e\u0107era i normalnu regulaciju elektrolita\u201d, rekao je dr Bogdanovi\u0107.<\/p>\n