{"id":395880,"date":"2024-03-11T07:54:49","date_gmt":"2024-03-11T06:54:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=395880"},"modified":"2024-03-11T07:54:49","modified_gmt":"2024-03-11T06:54:49","slug":"nemacki-interes-je-saradnja-sa-rusijom-a-ne-podredjenost-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/03\/11\/nemacki-interes-je-saradnja-sa-rusijom-a-ne-podredjenost-sad\/","title":{"rendered":"Nema\u010dki interes je saradnja sa Rusijom, a ne podre\u0111enost SAD"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Volfgang \u0160trek<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U govoru na prvoj nacionalnoj konferenciji svoje nove stranke, Sara Vagenkneht je pozvala nema\u010dku vladu da prestane da isporu\u010duje oru\u017eje Ukrajini i okon\u010da embargo na naftu i gas koji je uveden protiv Rusije. Nema\u010dki mediji uglavnom su izbegli da prenesu stavove Vagenknehtove, a kada su to i \u010dinili \u2013 tretirali su ih kao kombinaciju naivnog pacifizma i veleizdajni\u010dkog putinizma. Predlozi Sare Vagenkneht mogli su \u2013 i morali \u2013 da budu idealan povod za dugo o\u010dekivanu debatu o nema\u010dkim nacionalnim interesima u uslovima kolapsa Novog svetskog poretka kojim dominiraju SAD, debatu koju etablirane stranke i njihova javnost tvrdoglavo odbijaju.<\/p>\n

Ovakvo odbijanje ima dugu tradiciju. Sa izuzetkom ere Vilija Branta, u posleratnoj Zapadnoj Nema\u010dkoj se smatralo aksiomatskim da ne bi trebalo da postoji nikakav poseban nema\u010dki interes izvan op\u0161teg interesa ujedinjenog Zapada \u2013 kako su ga formulisale SAD \u2013 a svakako ne u oblasti nacionalne bezbednosti. Svako ko je imao druga\u010dije gledi\u0161te, kao \u0161to su Egon Bar, Brantov savetnik za spoljnu politiku, odnosno \u0160mitov ministar spoljnih poslova, ili Hans-Ditrih Gen\u0161er, na\u0161ao se pod sumnjom da zastupa novi nema\u010dki nacionalizam.<\/p>\n

Optu\u017ebe te vrste bile su sredstvo pomo\u0107u kojeg su SAD disciplinovale svoje saveznike. Takav pristup i dalje je aktuelan, sa izuzetkom odbijanja Gerharda \u0160redera da u savezu sa \u017dakom \u0160irakom u\u010destvuje u invaziji na Irak, i veta Angele Merkel 2008, zajedno sa Nikolom Sarkozijem, na predlog D\u017eord\u017ea V. Bu\u0161a da se Ukrajina pridru\u017ei NATO-u. Tokom tri decenije nakon zavr\u0161etka Hladnog rata nije pro\u0161ao nijedan dan a da SAD negde u svetu nisu ratovale, a katastrofalna ameri\u010dka globalna strategija u Iraku, Avganistanu, Siriji ,Libiji i Palestini nije iza sebe ostavila ni\u0161ta osim haosa. Stoga je poziv Vagenknehtove da se Nema\u010dka odvoji od ukrajinske strategije, koju su Amerikanci odredili, i su\u0161tinski redefini\u0161e svoj odnos sa SAD \u2013 a time i sa Rusijom \u2013 sve samo ne avanturisti\u010dki, posebno imaju\u0107i u vidu veliku verovatno\u0107u da \u0107e za godinu dana Donald Tramp zapo\u010deti drugi predsedni\u010dki mandat.<\/p>\n

\n

Razumne sumnje<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u0160to se Ukrajine ti\u010de, verovatno \u0107e se tamo\u0161nji rat \u2013 kao i onaj u Avganistanu \u2013 zavr\u0161iti porazom Zapada, predvo\u0111enim SAD, ali pre svega lokalnog stanovni\u0161tva. Frontovi su zamrznuti vi\u0161e od godinu dana. Na ukrajinskoj strani, skoro 70.000 vojnika je izgubilo \u017eivote do pro\u0161log oktobra. Oni su ginuli, prema re\u010dima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, \u201eza na\u0161e vrednosti\u201d. Dodatnih 50.000 ukrajinskih vojnika, prema konzervativnim procenama, pretrpelo je tako ozbiljne povrede da se ne mogu vratiti na front. Ipak, ukrajinska vlada \u2013 ohrabrena od strane SAD i Nema\u010dke \u2013 ostaje pri svojim maksimalisti\u010dkim ratnim ciljevima: \u201epobeda\u201d Ukrajine bi\u0107e postignuta samo ponovnim osvajanja Krima i svih delova zemlje koje je okupirala Rusija, uklju\u010duju\u0107i i rusko govorno podru\u010dje.<\/p>\n

Njihova lokacija na ostrvu veli\u010dine kontinenta, sa samo dve susedne dr\u017eave \u2013 koje ne mogu da ih ugroze \u2013 \u010dini ih nepobedivim. To obja\u0161njava bezobzirnost koja karakteri\u0161e osmi\u0161ljavanje ameri\u010dke bezbednosne, a u stvari ne-bezbednosne politike: ni\u0161ta im se ne mo\u017ee desiti<\/h2>\n

Niko ne zna kako se mo\u017ee posti\u0107i takva pobeda. Novo \u010dudotvorno oru\u017eje se stalno tra\u017ei i isporu\u010duje, ali njegova borbena upotreba slu\u017ei samo proizvo\u0111a\u010dima da bi ga testirali i snimali reklamne filmove. Shodno tome, opada entuzijazam Ukrajinaca za rat. Dok su predsedni\u010dki izbori otkazani, a masovni mediji kontrolisaniji nego ikad, \u017eene i majke vojnika koji su od po\u010detka rata morali da budu na frontovima bez odsustva, verovatno zato \u0161to niko ne \u017eeli da ih zameni, demonstriraju na ulicama. Vrhovna komanda vojske zahteva regrutaciju jo\u0161 500.000 ljudi. Istovremeno, samo u Nema\u010dkoj boravi 200.000 ukrajinskih mu\u0161karaca sposobnih za vojnu slu\u017ebu, ilegalno po zakonima svoje zemlje, kao izbeglice koje nemaju \u017eelju da umru za Krim. U samoj Ukrajini, korupcija cveta u okru\u017enim kancelarijama za regrutaciju i lekarskim ordinacijama, gde vojni obveznici masovno kupuju osloba\u0111anje od vojne slu\u017ebe pla\u0107aju\u0107i izme\u0111u 3.000 i 15.000 dolara. (Kao i uvek, sinovi siroma\u0161nih su ti koji moraju da umru za snove srednje klase i profit bogatih.) \u010cini se razumnim prihvatiti sumnje Vagenknehtove, koja tvrdi da isporu\u010divanje sve vi\u0161e oru\u017eja Ukrajini ne donosi dobro nikome osim Rajnmetalu i drugim evropskim i ameri\u010dkim proizvo\u0111a\u010dima oru\u017eja.<\/p>\n

U Ukrajini \u2013 po obi\u010daju, SAD su u procesu povla\u010denja \u2013 ostavljaju\u0107i iza sebe polje ru\u0161evina da ga drugi ra\u0161\u010diste. Svako ko se oslanja na SAD mora da shvati da one, posebno nakon zavr\u0161etka bipolarnog Hladnog rata, nemaju razloga da dvaput razmisle pre nego \u0161to se vojno anga\u017euju gde god im padne na pamet: njihova lokacija na ostrvu veli\u010dine kontinenta, sa samo dve susedne dr\u017eave \u2013 koje ne mogu da ih ugroze \u2013 \u010dini ih nepobedivim. To obja\u0161njava bezobzirnost koja karakteri\u0161e osmi\u0161ljavanje ameri\u010dke bezbednosne, a u stvari ne-bezbednosne politike: ni\u0161ta im se ne mo\u017ee desiti. U tom pogledu, nema velike razlike izme\u0111u D\u017eoa Bajdena i Trampa. Bajden \u017eeli da povede NATO sa sobom kada napusti Ukrajinu i pre\u0111e na Kinu, a Tramp veruje da mo\u017ee i bez NATO-a. Bajden \u017eeli da iskoristi sukob sa Rusijom da zadr\u017ei zapadnu Evropu u podre\u0111enom polo\u017eaju prema Americi i stoga ne\u0107e pristati na mirovni sporazum, dok Trampa nije briga za Ukrajinu. Trampovo povla\u010denje iz Evrope \u0107e stoga biti haoti\u010dno, a Bajdenovo ne: za razliku od Avganistana, verovatno \u0107e poku\u0161ati da iza sebe ostavi ne\u0161to poput poretka pod kontrolom SAD.<\/p>\n

\n

Uloga Nema\u010dke<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U toj zamisli izgleda da je posebna uloga uloga dodeljena Nema\u010dkoj. Ona je bila zaglavljena u svom posleratnom pacifizmu sve do \u201eprekretnice\u201d u spoljnoj politici 2022. Nema\u010dka sada pola\u017ee pravo na lidersku ulogu u Evropi \u2013 po prvi put bez namere da uklju\u010di Francusku, na insistiranje Va\u0161ingtona \u2013 ali tako\u0111e i bez Zelenih i nema\u010dke odbrambene industrije, \u010dije interese zastupa liberalni koalicioni partner FDP. U ovoj ulozi \u2013 Nema\u010dka kao upori\u0161te SAD dok se one reorijenti\u0161u ka Aziji \u2013 trebalo bi da obezbedi neophodna sredstva za ukrajinsku pobedu kako je ona definisana u smislu ukrajinsko-ameri\u010dkih ratnih ciljeva. Problem je \u2013 posebno za Nema\u010dku \u2013 \u0161to je ovo daleko iznad granica mogu\u0107eg. Izme\u0111u po\u010detka rata u januaru 2022. i kraja oktobra 2023. Nema\u010dka je potro\u0161ila 23,9 milijardi evra na Ukrajinu, od \u010dega 13,9 milijardi evra samo na prihvat ukrajinskih izbeglica \u2013 \u0161to je daleko vi\u0161e od Velike Britanije (13,3 milijarde evra) i Francuske (4,7 milijardi evra).<\/p>\n

\u0160to se du\u017ee \u017eeljena pobeda nad Rusijom bude odlagala \u2013 a do nje, vrlo verovatno, nikada ne\u0107e ni do\u0107i \u2013 to \u0107e Nema\u010dka sve vi\u0161e postajati \u017ertveni jarac, ne samo Ukrajinaca i Amerikanaca, ve\u0107 i ostatka Evrope<\/h2>\n

Za 2024. planira se udvostru\u010denje direktne nema\u010dke vojne pomo\u0107i sa \u010detiri milijarde na osam milijardi evra. EU je nedavno dodelila Ukrajini 50 milijardi evra \u2013 koje \u0107e biti ispla\u0107ene tokom \u010detiri godine \u2013 odnosno 12,5 milijardi evra godi\u0161nje, od \u010dega \u0107e tri milijarde evra do\u0107i iz Nema\u010dke. Pitanje je da li se ovoliki izdaci mogu finansirati iz redovnog bud\u017eeta EU? SAD, koje su do oktobra 2023. dale 71,4 milijarde dolara, razmatraju paket pomo\u0107i, samo za vojsku Ukrajine, od 60 milijardi dolara za 2024. godinu \u2013 me\u0111utim, Kongres taj paket pomo\u0107i verovatno ne\u0107e odobriti. Nema\u010dka \u2013 ili Evropa pod nema\u010dkim vo\u0111stvom \u2013 ne mogu da zamene ameri\u010dku pomo\u0107 Ukrajini, posebno imaju\u0107i u vidu nepredvidive, gigantske tro\u0161kove obe\u0107ane \u201epotpune rekonstrukcije\u201d (Fon der Lajen) Ukrajine, koja treba da po\u010dne ve\u0107 tokom rata.<\/p>\n

Sve ovo \u0107e preopteretiti Nema\u010dku, posebno zato \u0161to je prema nedavnim odlukama nema\u010dkog Ustavnog suda saveznoj vladi zabranjeno da se dodatno zadu\u017euje zbog rata u Ukrajini. Smanjivanje civilne potro\u0161nje sigurno \u0107e potkopati doma\u0107u podr\u0161ku odbrambenim snagama. Nema\u010dko preuzimanje vo\u0111stva u ratu Zapada protiv Rusije \u2013 kako to tra\u017ee SAD i nekoliko evropskih suseda Nema\u010dke \u2013 predstavljalo bi skoro samoubila\u010dku misiju, \u010dak i ukoliko bi se ignorisali dodatni rizici po nema\u010dku nacionalnu bezbednost koji bi verovatno bili povezani s tim. \u0160to se du\u017ee \u017eeljena pobeda nad Rusijom bude odlagala \u2013 a do nje, vrlo verovatno, nikada ne\u0107e ni do\u0107i \u2013 to \u0107e Nema\u010dka sve vi\u0161e postajati \u017ertveni jarac, ne samo Ukrajinaca i Amerikanaca, ve\u0107 i ostatka Evrope. Okon\u010danje nema\u010dkih isporuka oru\u017eja Ukrajini sada \u2013 kako je zahtevala Sara Vagenkneht \u2013 signaliziralo bi striktno odbacivanje ove uloge i primoralo bi nema\u010dke saveznike da ponovo razmisle o tome \u0161ta mogu i \u017eele da postignu u Ukrajini. To je nezamenljiv element odgovorne nema\u010dke bezbednosne politike, u Evropi i za nju.<\/p>\n

\n

Obnova poverenja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

A obnavljanje uvoza nafte i gasa? \u010cini se sasvim mogu\u0107im \u2013 kao \u0161to je sugerisao D\u017eon Mir\u0161ajmer \u2013 da Rusija vi\u0161e nije nu\u017eno zainteresovana za re\u0161enje ukrajinskog sukoba, nakon spektakularnog neuspeha poku\u0161aja Zapada da je deklasira kao dr\u017eavu i industrijsko dru\u0161tvo. Niko ne mo\u017ee znati da li \u0107e Rusija biti spremna da se vrati na sporazume iz Minska ili na stanje koje je postojalo tokom Istanbulskih pregovora u martu 2022. \u2013 kada je Boris D\u017eonson u poslednjem trenutku ubedio ukrajinsku vladu da mo\u017ee da ide do kraja \u2013 jer \u0107e sankcije Zapada \u201edokraj\u010diti Rusiju za nekoliko meseci\u201d. Mo\u017eda se, nakon dve godine uglavnom uspe\u0161nog konvencionalnog ratovanja i iznena\u0111uju\u0107e brze ekspanzije svoje industrije naoru\u017eanja, Rusija ose\u0107a dovoljno sna\u017enom da o\u010dekuje dugo krvarenje Ukrajine \u2013 pobune vojnika, kolaps radikalne nacionalisti\u010dke vlade, emigraciju mla\u0111e generacije, odlazak oligarha u London i Njujork. Ukrajina bi mogla u decenijama koje dolaze da \u010dami kao propala dr\u017eava.<\/p>\n

Sna\u017ean ruski motiv za takav plan mogao bi biti razumljiv nedostatak poverenja \u2013 kao reakcija na neskrivene fantazije Zapada o uni\u0161tenju Rusije na po\u010detku rata \u2013 od Bajdenove \u201epromene re\u017eima\u201d preko zahteva Analene Berbok da se Putin uhapsi i prebaci u Hag, do o\u010dekivanja Fon der Lajenove da \u0107e zapadne sankcije \u201epostepeno naru\u0161iti industrijsku bazu Rusije\u201d, a da i ne govorimo o nastojanjima da se uni\u0161ti ruska centralna banka isklju\u010denjem zemlje iz me\u0111unarodnog finansijskog sistema. Iznena\u0111uju\u0107a tvrdnja Merkelove \u2013 izre\u010dena u samoodbrani \u2013 da su pregovori u Minsku vo\u0111eni samo da bi se kupilo vreme za dalje naoru\u017eavanje Ukrajine, te\u0161ko da \u0107e doprineti obnovi poverenja. U ovom kontekstu, pitanje je \u0161ta bi o tome rekao Frank-Valter \u0160tajnmajer, sada savezni predsednik, koji je u svojstvu ministra spoljnih poslova Merkelove ne samo bio prisutan u Minsku, ve\u0107 je u stvari bio autor mirovnog sporazuma. Zbog toga ga je banderovaska frakcija vladaju\u0107e ukrajinske desnice \u2013 koju je u Nema\u010dkoj dugo predstavljao ukrajinski ambasador \u2013 obasipala javnim prezirom i mr\u017enjom.<\/p>\n

Vagenkneht nudi Rusiji \u2013 kao okvir i podsticaj za okon\u010danje rata u Ukrajini \u2013 perspektivu za evroazijsku zajednicu dr\u017eava i ekonomija, u skladu sa idejama o \u201eZajedni\u010dkoj evropskoj ku\u0107i\u201d Mihaila Gorba\u010dova, \u201ePartnerstvom za mir\u201d Bila Klintona i Putinovom \u201eEvropom od Lisabona do Vladivostoka\u201d<\/h2>\n

\"Njema\u010dkaZahtev Sare Vagenkneht za obnovu snabdevanja Nema\u010dke ruskom energijom u skladu je sa nema\u010dkim interesom za energetskom bezbedno\u0161\u0107u, kao i za odr\u017eavanje nema\u010dke industrijske baze. Valja podsetiti da je D\u017eo Bajden nedavno naredio prekid izgradnje ameri\u010dkih postrojenja za izvoz te\u010dnog prirodnog gasa (LNG). Iako je to navodno bilo na insistiranje ekologa, radilo se o reakcija na rast doma\u0107ih cena usled velike inostrane tra\u017enje. Ovim je posebno pogo\u0111ena Nema\u010dka, gde \u2013 pod ameri\u010dkim pritiskom \u2013 LNG treba da zameni rusku naftu i gas, a na podsticaj Zelenih i nema\u010dku nuklearnu energiju.<\/p>\n

Nasuprot tome, Vagenkneht nudi Rusiji \u2013 kao okvir i podsticaj za okon\u010danje rata u Ukrajini \u2013 perspektivu za evroazijsku zajednicu dr\u017eava i ekonomija, u skladu sa idejama o \u201eZajedni\u010dkoj evropskoj ku\u0107i\u201d Mihaila Gorba\u010dova, \u201ePartnerstvom za mir\u201d Bila Klintona i Putinovom \u201eEvropom od Lisabona do Vladivostoka\u201d. Me\u0111unarodna zajednica ove vrste \u2013 za koju bi detalje trebalo razraditi u o\u010digledno slo\u017eenim pregovorima, uporedivim sa pregovorima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju iz 1980-ih \u2013 bila bi alternativa neprijateljskoj podeli kontinenta na zapadnoj granici Rusije. Zapadni ratni hu\u0161ka\u010di \u2013 po instrukcijama SAD \u2013 predvi\u0111aju da \u0107e se tu nalaziti prva linija fronta kada Rusija, \u201enajkasnije za pet godina\u201d, bude poku\u0161ala da \u201eosvoji celu Evropu\u201d.<\/p>\n

Podela Evroazije izme\u0111u Rusije (u savezu sa Kinom) i Evrope (EU) i NATO pakta \u2013 koje Nema\u010dka dr\u017ei zajedno, kao podoficir SAD \u2013 predstavljala bi prostor opasne trke u naoru\u017eanju, koje bi na Zapadu uklju\u010divale nuklearne sile Francusku i Veliku Britaniju, a kojima bi se mo\u017eda pridru\u017eila i Nema\u010dka \u2013 na radost industrije naoru\u017eanja, ali svakako ne i poreskih obveznika. Ono \u0161to nova partija Sare Vagenkneht nudi umesto toga su dugoro\u010dni ekonomski odnosi \u2013 za koje bi morali da budu obnovljeni gasovodi u Balti\u010dkom moru, koje su \u2013 prema tvrdama SAD \u2013 digli u vazduh nepoznati pojedinci. Morali bi ih pratiti sporazumi o kontroli naoru\u017eanja i razoru\u017eanju, poput onih koje su SAD sistematski otkazivale od po\u010detka veka. Na\u010din na koji Nema\u010dka mo\u017ee da obezbedi mir umesto rata jeste da se oslobodi geostrate\u0161kog pritiska SAD i da nema\u010dka politika bude vo\u0111ena nema\u010dkim nacionalnim interesom, a ne nibelungentreue \u2013\u00a0bespogovornom lojalno\u0161\u0107u ameri\u010dkom zahtevu za globalnom politi\u010dkom dominacijom SAD.<\/p>\n

Nibelungentreue? Na kraju Pesme o Nibelunzima \u2013 srednjovekovnom nema\u010dkom epu \u2013 Krimhilda, tada udata za Atilu, kralja Huna, ima tri brata pod svojom vla\u0161\u0107u, kraljeve Burgundije, i njihovog vazala Hagena, ubicu njenog prvog mu\u017ea Zigfrida. Kada Krimhilda zahteva da joj se Hagen preda, bra\u0107a odbijaju, pozivaju\u0107i se na svoju du\u017enost lojalnosti (Treue), iako su shvatili da to mo\u017ee zna\u010diti njihovu smrt i kraj njihovog naroda. Kada je 1909. u Rajhstagu kancelar Bernhard fon Bilov obe\u0107ao bezuslovnu vernost Austriji nakon njene aneksije Bosne i Hercegovine, pozvao se na na Nibelungentreue. Dobro je poznato \u0161ta se dogodilo pet godina kasnije.<\/p>\n

Prevod: Miroslav Samard\u017ei\u0107\/NSPM<\/p>\n

Nema\u010dki interes je saradnja sa Rusijom, a ne podre\u0111enost SAD<\/a><\/p><\/blockquote>\n