{"id":395060,"date":"2024-03-03T07:11:46","date_gmt":"2024-03-03T06:11:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=395060"},"modified":"2024-03-03T07:14:06","modified_gmt":"2024-03-03T06:14:06","slug":"zasto-amerikanci-vise-ne-mogu-da-raspravljaju-o-politici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/03\/03\/zasto-amerikanci-vise-ne-mogu-da-raspravljaju-o-politici\/","title":{"rendered":"Za\u0161to Amerikanci vi\u0161e ne mogu da raspravljaju o politici?"},"content":{"rendered":"

Autor: Crvena podr\u0161ka<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Autori knjige koja bi trebala da bude priru\u010dnik za makar rudimentarni politi\u010dki dijalog sa velikim entuzijazmom su istra\u017eili i objasnili genezu communication breakdown-a sukobljenih strana, koji se, usled paradoksalne stabilnosti ameri\u010dke kulturne hegemonije uporedo sa opadanjem one politi\u010dke, u obliku raznih formi i formata lokalnih i globalnih kulturnih ratova prakti\u010dno pro\u0161irio po celom svetu.<\/p>\n

Od zna\u010daja za progresivne i oslobodila\u010dke politike je da je i kod ovako posve\u0107enih istra\u017eiva\u010da primetno izvesno \u201estrukturno slepilo\u201c za materijalnu osnovu politi\u010dkih i kulturnih kontradikcija i konflikata kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva, a sledstveno tome i nedovoljno precizno definisanje i biranje metoda i ciljeva borbi protiv njihovih posledica.<\/p>\n

Kris Hed\u017eis isti\u010de da su demokratska debata i dijalog i\u0161\u010dezli u Americi. Cenzura je pro\u0161irena od strane dru\u0161tvenih mre\u017ea, privatnih korporacija o kojima ne znamo ni\u0161ta, a koje znaju sve o nama. Me\u0111u novinarima dominira impuls da u\u0107utkaju protivnike umesto da u\u0111u u raspravu sa njima. Ova ekstremna polarizacija, kao \u0161to su je Stiven Levistki (Steven Levitsky) i Danijel Ziblat (Daniel Ziblatt) nazvali u knjizi \u201eKako demokratije izumiru\u201c (How Democracies Die) jedan je od primarnih znakova propadaju\u0107e ameri\u010dke demokratije. Nolan Hid\u017edon (Nolan Higdon) i Miki Haf (Mickey Huff) su autori knjige, koja se bavi na\u010dinima pristupanja ovim problemima: Slo\u017eimo se da se ne sla\u017eemo, vodi\u010d kroz kriti\u010dko misljenje, komunikaciju, upravljanje konfliktima i kriti\u010dku medijsku pismenost (Let\u2019s Agree to Disagree, A Critical Thinking Guide to Communication, Conflict Management, and Critical Media Literacy).<\/p>\n

\"Let\u2019s<\/p>\n

Kris:<\/strong> Kako je do ovoga do\u0161lo, do ove nemogu\u0107nosti da komuniciramo?<\/p>\n

Miki:<\/strong> U na\u0161oj prvoj knjizi \u201eSjedinjene dr\u017eave nepa\u017enje\u201c (United States of Distraction) napravili smo pregled pola veka propadanja ameri\u010dkih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih institucija, privatizacije, kolapsa javnog sektora, dakle dana\u0161nje stanje se dugo razvijalo. Jednom poglavlju u knjizi dali smo naslov Let\u2019s Make America Think Again (ironija na Trampovu izbornu parolu Let\u2019s Make America Great Again). Mora se raspravljati na osnovu \u010dinjenica jasnog porekla, potrebne su nam istorijske \u010dinjenice, istorijski kontekst, moraju se podr\u017eati dr\u017eavne institucije koje su vezivo koje nas dr\u017ei zajedno kao dru\u0161tvo.<\/p>\n

U knjizi \u201eSlo\u017eimo se da se ne sla\u017eemo\u201c \u017eeleli smo da ponudimo bukvar, to jest vodi\u010d kako da budemo kriti\u010dki medijski pismeni gra\u0111ani. A deo toga jeste da znamo kako se istorijski do\u0161lo do aktuelnog stanja. Puno stvari je doprinelo, uklju\u010duju\u0107i kolaps dr\u017eavnog obrazovanja, privatizaciju javnih resursa, izlaganje svega komodifikaciji, uklju\u010duju\u0107i i informacije i dru\u0161tveni identitet. Sa svime ovime je do\u0161ao i rastu\u0107i senzacionalizam korporativnih medija i kolaps \u010detvrtog stale\u017ea (misli se na \u0161tampu, mada kao \u010detvrti stale\u017e mo\u017ee da se ozna\u010dava i proleterijat). Sve su se ove stvari izde\u0161avale kroz 1950\/60-te godine, uglavnom kao reakcija desnice na oslobodila\u010dke pokrete 60-tih godina, to jest otpor pokretima za slobodu govora, za gra\u0111anska prava (kao \u0161to je Powell memorandum). Desnica je ulo\u017eila veliki napor da preuzme mo\u0107 od naroda, da bi kontrolisala smer kojim dru\u0161tvo treba da ide.<\/p>\n

Amerika je u ultimativnoj potrebi za prvom lekcijom koju knjiga daje: va\u017eno je da uop\u0161te nau\u010diti kako da se komunicira, ne samo da se kriti\u010dki misli, ve\u0107 i da kriti\u010dki i empati\u010dno slu\u0161amo jedni druge, tek onda idemo ka razumevanju istorije, pitanjima za\u0161to je sloboda izra\u017eavanja va\u017ena u slobodnim medijima i slobodnom govoru. Tek onda mo\u017eemo kriti\u010dki misliti i pri\u010dati o va\u017enosti razumevanja teorija i ideologija. Nakon svega ovoga dekonstrui\u0161emo medije i uloge istih u svemu ovome.<\/p>\n

Kris:<\/strong> U knjizi Noama \u010comskog Manufacturing consent isti\u010de se da 6 korporacija kontroli\u0161e 90% tradicionalnih medija, a digitalne medije ne\u0161to vi\u0161e, \u0161to zna\u010di da sve medije koje ljudi koriste kontroli\u0161e desetak korporacija. Te korporacije kontroli\u0161u jedine vesti do kojih veliki broj ljudi mo\u017ee do\u0107i. Slede\u0107i problem je demonizacija, demonizuje se druga strana desnica radi ovo, levica radi ono. Ovo se radi jer je komercijalno profitabilno.<\/p>\n

Nolan:<\/strong> Ne mo\u017ee se pri\u010dati o medijima u Americi bez da se pri\u010da o komercijalnom interesu. Praksa tradicionalnih (legacy) informativnih medija bila je da okupi najvi\u0161e publike tako \u0161to su privla\u010dili i leve i desne pristalice da \u010ditaju i gledaju isti sadr\u017eaj. Ali sa nastankom kablovske televizije pojavljuju se vesti, posebno na FOX-u, koje poku\u0161avaju da targetiraju jednu demografsku grupu. Koriste dosta alatki iz profesionalnog rvanja popularnog krajem devedesetih (wrestling), gde publika navija za takozvanog dobrog lika, a negoduje zbog takozvanog lo\u0161eg lika i sve manje i manje znamo o drugoj strani jer imamo samo jednu stranu pri\u010de.<\/p>\n

Ovo je zaista profitabilno u ekonomskom smislu, ali \u0161to se ti\u010de demokratije i dru\u0161tva je katastrofalno, ankete pokazuju da se najve\u0107i broj Amerikanaca najvi\u0161e boji od \u2013 drugih Amerikanaca. Tako\u0111e, ve\u0107ina Amerikanaca smatra da \u0107e se gra\u0111anski rat u Americi desiti za vreme njihovog \u017eivotnog veka, razlog za to je ve\u0107inski konstantna medijska hrana koja nas tera da mrzimo i da se pla\u0161imo bilo koga ko je druga\u010diji od nas. Tera nas da se ose\u0107amo uvek u pravu i da se na\u0161a pozicija ne sme dovoditi u pitanje. Na taj na\u010din mediji doprinose problemima koji su prethodno navedeni.<\/p>\n

Kris:<\/strong> To nije samo zbog interneta, ve\u0107 i zbog uspona radija.<\/p>\n

Miki:<\/strong> Mo\u017eemo videti konflikt izme\u0111u tradicionalnih medija, uglavnom korporacija i njihovih novih tehnolo\u0161kih rivala. Veliki tehnolo\u0161ki prodori kao \u0161to je u 1930-im pojava radija, posle i televizije a pogotovu beskrajni sukobi kablovskih i mre\u017enih televizija osamdesetih, bili su va\u017eni jer su omogu\u0107avali nov pristup, dirigovanje pa\u017enje velikih delova stanovni\u0161tva. Demokrate su ignorisale radio i AM radio je postao zahvalna podloga za desni\u010darski populisti\u010dki pokret ili makar ne\u0161to \u0161to treba da izgleda kao grassroot (to jest astroturf) pri\u010da za vrednog farmera ili kamiond\u017eiju, radne ljude koji imaju radio pored sebe po ceo dan (poznati autori su Raush Limbaug, Savage).<\/p>\n

Sa druge streane, neoliberalni korporativni centri koji su pod Klintonovim re\u017eimom usmerili demokratsku stranku na desno, ne samo da nisu podr\u017eavali FCC fairness doctrine koja je ve\u0107 i zamrla sa Reganovom administracijom (informativnu doktrinu FCC donosi 1949. godine, po kojoj je svaki elektronski medij du\u017ean da prilikom izlaganja odre\u0111enih konzervativnih stavova obezbedi jednaku istovremenu zastupljenost liberalnih stavova, kao i suprotno) ve\u0107 zao\u0161travaju stanje saradnjom sa Njut Gringi\u010dem (republikancem, predsedavao Senatom tokom Klintonovog mandata) na dono\u0161enju drugog najve\u0107eg telekomunikacijskog zakona u ameri\u010dkoj istoriji (posle onog iz 1934) koji je deregulisao mere u pogledu prava korporacija da kontroli\u0161u tr\u017ei\u0161te i to najvi\u0161e u oblasti radija \u0161to je i dovelo do njegovog buma. Bitno je i da 1996. iako je na vlasti administracija Bila Klintona, nekada\u0161nji visoki zvani\u010dnici Reganove administracije zajedno sa Rupertom Mardokom razvijaju koncept Fox News-a a radio koji je postao dolina odjeka (echo chamber) Raush Limbaug-a otvorio je put za informativni program Foksa.<\/p>\n

I kada su druge korporativne medijske ku\u0107e videle koliko se Foks dobro kotira, jer su novinari Foksa ciljali na jednu demografsku grupu, pa su uvek imali konstantne ocene i kritike od strane publike, i ostali su poku\u0161ali da urade isto (to outfox Fox), \u0161to je dovelo do polarizacije na, nakon intenzivnog svrstavanja korporacija uz partije, tzv. korporativnu \u201elevicu\u201c (u stvari neoliberalni korporativni centar) i korporativnu desnicu. To je bio model za medije na po\u010detku 21. veka i kada na to dodamo eksploziju dru\u0161tvenih mre\u017ea ulazimo u sofisticirano algoritamsko manipulisanje putem podila\u017eenja pristrasnosti (confirmation bias) a koje nadalje izoluje razli\u010dite demografske grupe koje jedva da mogu da slu\u0161aju jedne druge a kamoli da razgovaraju.<\/p>\n

Na to se nadalje referi\u0161e kao na svet post-istine (post-truth world). Onda se sve vrti oko mi\u0161ljenja, ali tvoje mi\u0161ljenje je ispravno dok su druga jednostavno pogre\u0161na. I izgleda da su problemi koje danas imamo sa big-Tech monopolima kao \u0161to su algoritamsko ograni\u010davanje, cenzura, diskretno potiskivanje (algorithmic gatekeeping, censorious control, shadow banning i sli\u010dno) prirodna posledica one vrste koncentracije koju smo videli u domenu radija 80-ih i 90-ih. Nisam siguran da ve\u0107ina publike tih medija ima svest da se sve to de\u0161ava sa namerom. Zato svemu tome u knjizi pristupamo kroz obuku za kriti\u010dku medijsku pismenost i njenu va\u017enost za gra\u0111anski aktivizam, jer dok isti\u010demo izazove i probleme, mi ohrabujemo ljude da ih prevazi\u0111u, da se, menjaju\u0107i medijske navike i izvore, upoznaju sa svime \u0161to postoji van onog sveta za koji misle da jedini postoji.<\/p>\n

To stanje se izuzetno jasno pokazalo na skora\u0161njem intervjuu Rod\u017eera Votersa na CNN-u, gde se vidi da voditelj jednostavno ne ume da iskora\u010di iz neoliberalnog korporativnog mehura i da uop\u0161te ne razume jezik koji Voters koristi, pa je morao da destiluje intervju od 30 minuta na 7 minuta, da bi na\u0161telovao (frame) i iskontrolisao argumente. FOX je do perfekcije doveo kontrolisanje i oblikovanje argumenata, oni su tu najbolji ali su onda MSNBC i CNN usvojili, kooptirali tu vrstu taktika i zbog toga dolazi do propadanja medija. Sada samo oko 16 procenata Amerikanaca ima povoljno mi\u0161ljenje o korporativnim medijima (establishment, historical legacy media). Moramo se osloniti na neposredna, hrabra izve\u0161tavanja sa lica mesta, ba\u0161 kao ona koja je radio Kris Hed\u017eis. Postoji nada, ali je usko povezana sa radom, demokratija nije sport za gledaoce. Moramo da podsetimo ljude da je anga\u017eovanje neophodno da bi se oslobodili kontrole ovih korporacija ne samo nad na\u0161im komunikacijama ve\u0107i i nad celom javnom sferom.<\/p>\n

Kris:<\/strong> FCC fairness doctrine je bila ono \u0161to je trebalo da spre\u010dava da se korupcija koju danas vidimo u medijima de\u0161ava.<\/p>\n

Miki:<\/strong> Da, ona je iz vremena krajem \u010detrdesetih, to je vreme UN deklaracije o ljudskim pravima, \u010clana 19. o slobodi mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja i doktrina je ra\u0111ena u tom duhu. Ona je slu\u017eila kao regulator da ljudi dobiju uvid, u podjednakoj meri, onoliko relevantnih strana pri\u010de koliko ih ima. Verovalo se da \u0107e publika, na osnovu uvida u predstavljene \u010dinjenice i stavove svih strana mo\u0107i da donosi samostalno odluke. Kada je zbog pomenutih korporativnih interesa FCC fairness doctrine sru\u0161en, vi\u0161e nije bilo obaveze da se prika\u017ee svaka strana, ali vi\u0161e nije bilo ni pretvaranja, vi\u0161e uop\u0161te nije bilo ni po\u017eeljno da se postigne bilo kakav privid objektivnosti u debati o klju\u010dnim pitanjima sa kojima smo se kao dru\u0161tvo suo\u010davali.<\/p>\n

Kris:<\/strong> Bilo je poku\u0161aja od strane liberala i levi\u010dara da protivre\u010de usponu desni\u010darskih medija, najpoznatiji primer je AirAmerica, ali nije uspeo iz dva razloga. Prvi je da nije komercijalno profitabilan dok je onaj desni\u010darski radio donosio ogromne profite a drugo je da su se bavili nijansama, gde su me\u0111utim nijanse kao neka anatema za slu\u0161ljivost.<\/p>\n

Nolan:<\/strong> Mediji danas previ\u0161e upro\u0161\u0107avaju stvari, primer sa Votersovim intervjuom za CNN je tu zna\u010dajan mo\u017eda vi\u0161e po realnoj nemogu\u0107nosti intervjuera da uop\u0161te razume Votersov jezik i stavove nego po poku\u0161aju kontraargumentacije. Voters govori iz potpuno druga\u010dijeg razumevanja istorije i samim tim druga\u010dijeg referentnog okvira. I to dobro odra\u017eava i kapacitet publike, ljudi su navikli na konfrontacioni republikanski vs. demokratski okvir svih problema, pa ako neko iza\u0111e iz tog okvira konfrontacije skoro kao da pri\u010da drugi jezik. U knjizi predla\u017eemo da se u u\u010dionici u\u010di prepoznavanje tih okvira, na\u010dini na koji narativi redukuju smisao onoga \u0161to \u010ditamo i gledamo, a to su problemi sa kojima se suo\u010davaju alternativni mediji kada se suo\u010de sa megafonima legacy medija.<\/p>\n

Kris:<\/strong> U tradicionalnim medijima vlada cinizam gde imamo samo dve strane, demokrate i republikance, a tu je i vrlo dobro pla\u0107en voditelj koji glumi novinara, i on dozvoljava republikancu da la\u017ee minut i po, zatim dopu\u0161ta demokrati da la\u017ee minut i po. Moderatori diskusije mo\u017eda i jestu svesni da su obe strane lagale, ali svi od\u0161etaju prave\u0107i se kao da su odradili svoj posao.<\/p>\n

Nolan:<\/strong> Pitanje je \u0161ta ljudi uop\u0161te smatraju vestima. To je kada medij uzme po dve-tri osobe iz dve glavne partije, demokratske i republikanske u segment od po pet minuta, gde treba da debatuju, a to debatovati u stvari zna\u010di da vi\u010du jedni na ili jedni preko drugih pet minuta. To se ljudima plasira kao novinarstvo\u2026 bitan izazov je iza\u0107i iz ovog okvira i alternativni mediji su neprestano pred ovim izazovom.<\/p>\n

Kris:<\/strong> Kako uop\u0161te voditi debate u fact-free kontekstu koji proizvode obe partije, (kontekstu u kom se elementarne \u010dinjenice ignori\u0161u), bilo da je u pitanju Q-anon ili \u017eivot dinosaurusa u rajskoj ba\u0161ti \u0161to su teme hri\u0161\u0107anske desnice ili Russia gate ili kra\u0111a izbora?<\/p>\n

Miki:<\/strong> Post-truth je bio termin godine 2016. kada je Tramp dobio izbore. Time je ozna\u010den post-modernisti\u010dki pomeraj u politi\u010dkom pejsa\u017eu, gde navodno imamo istine koje navodno te\u017ee da se \u0161to bolje dokazuju a u stvari im do toga nije ni stalo. Medijska arena koja je sli\u010dna ringu za wrestling i gde se moderator pravi da publici nudi reporta\u017eu na osnovu koje publika navodno treba da odlu\u010di o ne\u010demu. Ali nema tu na\u010dina da se o bilo \u010demu odlu\u010di jer nedostaje ona anatemisan re\u010d koju si pomenuo \u2013 nijansa, drugim re\u010dima devil is in the details (su\u0161tina je u te\u0161ko uo\u010dljivim i navodno neva\u017enim detaljima). Navodi da korporativni mediji ne odvajaju vreme za bavljenje nijansama i detaljima. Ne dobijaju vreme da seciraju one \u010dinjenice za koje se samo ka\u017ee da su verodostojne.<\/p>\n

Samo proveravanje \u010dinjenica (fact-checking) je u stvari postalo politi\u010dki i ideolo\u0161ki poduhvat, primeri su USA Today, Atlantic Council koji su kao PR slu\u017ebe NATO-a postali fact-checkers za Meta i Facebook. To su izuzetni problemi, ne mo\u017eemo da delegiramo kriti\u010dki stav i kriti\u010dko mi\u0161ljenje, moramo da ga preuzmemo, moramo da tra\u017eimo od novinarstva da te\u017ei ka verodostojnosti, istinitosti i objektivnosti, da se za \u010dinjenice zna izvor, da se pristrasnost obele\u017eava ili dokumentuje ili proziva, mora da ima prostora za neslaganje bez napada na li\u010dnost i ponovo \u2013 nijanse. Mi vi\u0161e nismo sposobni za to kao kultura, mi smo kultura ogor\u010denja i tu naravno nema mesta za nijanse. Ako ne poka\u017ee\u0161 vrline koje demonstrira levo ili desno ogor\u010denje (virtue signaling) niko ne\u0107e \u010duti to \u0161to pri\u010da\u0161, odmah si izba\u010den iz igre.<\/p>\n

Ako kritikujem podr\u0161ku SAD Ukrajini odmah sam za Putina i Trampa, ako kritikujem strano me\u0161anje u izbore, opet sam ne\u0161to drugo, takvih primera je beskraj. U knjizi poku\u0161avamo da ponudimo alate, komplet alata kriti\u010dke medijske pismenosti radi razumevanja, dekonstrukcije, seciranja politi\u010dkih poruka, da bi ljudi mogli da postave prava pitanja i da bi razgovarali me\u0111usobno, ne samo kao atomizovani pojedinci, preko ekrana. Ohrabrujemo ljude da razgovaraju me\u0111usobno, to se ne de\u0161ava na anti-dru\u0161tvenim mre\u017eama, ljudi masovno kanceluju jedni druge i tvrde da je nemogu\u0107e razgovarati sa trampistima ili sa woke ljudima itd. Moramo da smo u pravom kontaktu, licem u lice (facetime umesto facebook), to je na\u0161a finalna poruka, a navodimo i najbolje prakse kriti\u010dkog slu\u0161anja, za percepciju pogleda koji su druga\u010diji od na\u0161ih, bez rutinskih diskvalifikacija i cenzurisanja unapred.<\/p>\n

Postoje dobri primeri, recimo kada poznati crni muzi\u010dar (Daryl Davis) odlu\u010di da razgovara sa \u010dlanovima Kju Kluks Klana i poku\u0161a, stavljaju\u0107i pri tom sebe u izuzetno nepovoljnu poziciju, da im objasni neutemeljenost njihovih uverenja \u2013 skupio je pri tom dvadeset kukuljica \u010dlanova koji su se na taj na\u010din odrekli svog daljeg u\u010de\u0161\u0107a u KKK. Ljudi u takvim razgovorima mogu shvatiti neutemeljenost svojih uverenja i otkriti kriti\u010dke kvalitete kojih nisu ni svesni, koje parali\u0161e strah i neznanje. U knjizi poku\u0161avamo da ohrabrimo ljude i uputimo ih da posvete maksimalnu pa\u017enju \u010dinjenicama, logici, razumu i empatiji.<\/p>\n

Kris:<\/strong> Naravno, pro\u010ditao sam i podr\u017eavam knjigu ali moram izraziti bojazan da mnogi od stavova zasnovanih na ignorisanju realnosti slu\u017ee samo kao emocionalni ventili protiv otu\u0111enja, obespravljenosti, \u010desto i opravdanog besa. Otud je dobro pore\u0111enje sa profesionalnim rvanjem. U mojoj knjizi Empire of Illusion koja se bavi profesionalnim rvanjem, navodim da u su\u0161tini niko u gledali\u0161tu ne veruje da su borbe stvarne ali su toliko op\u010dinjeni narativom oko boraca i borbe da im uop\u0161te nije bitno \u0161to je sama borba potpuno ve\u0161ta\u010dka. Kako tu potrebu prevazi\u0107i?<\/p>\n

Nolan:<\/strong> To je va\u017eno pitanje i osim kontruktivnog poku\u0161avamo da govorimo i o destruktivnom dijalogu, treba poku\u0161ati uzajamno prepoznati i uva\u017eiti da ljudi mogu mrzeti, pla\u0161iti se, biti besni, imati takve emocije. Ako ho\u0107emo da budemo konstruktuvni treba to da prepoznamo i budemo oprezni, ne da ljude prozivamo, ismevamo ili vre\u0111amo. Mi se bavimo ne samo prou\u010davanjem i dekonstrukcijom pona\u0161anja drugih ljudi ve\u0107 i autorefleksijom, da bi videli \u0161ta mo\u017ee pojedinac da u\u010dini na stvaranju atmosfere me\u0111usobnog po\u0161tovanja i poverenja, kroz uva\u017eavanje dostojanstva i intergriteta drugih.<\/p>\n

www.masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kris Hed\u017eis isti\u010de da su demokratska debata i dijalog i\u0161\u010dezli u Americi. Cenzura je pro\u0161irena od strane dru\u0161tvenih mre\u017ea, privatnih korporacija o kojima ne znamo ni\u0161ta, a koje znaju sve o nama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":292542,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-395060","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/395060","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=395060"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/395060\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":395069,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/395060\/revisions\/395069"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/292542"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=395060"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=395060"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=395060"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}