{"id":394718,"date":"2024-02-28T06:38:46","date_gmt":"2024-02-28T05:38:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=394718"},"modified":"2024-02-28T06:38:46","modified_gmt":"2024-02-28T05:38:46","slug":"sukob-farmera-i-eu-kartela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/02\/28\/sukob-farmera-i-eu-kartela\/","title":{"rendered":"Sukob farmera i EU kartela"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Manos pripada porodici iz Tesalije koja se ve\u0107 \u0161est generacija bavi poljoprivredom. Kada sam ga pitao da mi objasni za\u0161to se sprema da traktorom pre\u0111e 400 kilometara da bi ga parkirao ispred parlamenta u Atini, kratko je odgovorio: \u201eAko to ne uradim, moja farma \u0107e uskoro nestati, isto kao seoska \u0161kola, zadruga, po\u0161ta i banka.\u201c<\/p>\n

Manosova pri\u010da nije nova i nije ograni\u010dena na Gr\u010dku. Navikli smo da farmeri, naro\u010dito francuski, svaki \u010das blokiraju puteve i iznose zahteve pred politi\u010dare pre nego \u0161to se vrate na farme. Ponekad organizuju velike akcije, kao u Briselu 2012, kada je me\u0111unarodna koalicija farmera isprskala zgradu Evropskog parlamenta tonama mleka u znak protesta zbog smanjivanja EU kvota.<\/p>\n

U poslednjem talasu protesta novost je to \u0161to na ulice glavnih gradova Evrope pored demonstranata na koje smo ve\u0107 navikli izlaze i neki novi. Na TV ekranima pratimo mobilizaciju zemljoradnika \u0161irom Evrope, od Poljske do Irske. Dosad nismo vi\u0111ali nema\u010dke i danske farmere, tradicionalno mnogo bogatije od kolega u gr\u010dko-latinskoj zoni, da u tako velikom broju i sa tako mnogo strasti blokiraju ulice velikih gradova traktorima.<\/p>\n

Kada danske i nema\u010dke farmere pitate za\u0161to se bune, odgovori su sli\u010dni onom koji je ponudio Manos: govore da su njihov na\u010din \u017eivota i mogu\u0107nost da obra\u0111uju zemlju ugro\u017eeni. Ja im verujem. Ali sli\u010dna egzistencijalna pretnja poga\u0111a i britanske farmere, a oni ipak ne blokiraju puteve. Gotovo polovinu britanskih uzgajiva\u010da vo\u0107a i povr\u0107a i tre\u0107inu mlekara \u010deka bankrot u naredne dve godine. Za\u0161to nema besnih traktorista na Pikadiliju ili Trafalgaru? Na to verovatno uti\u010du razlike u kulturi, ali verujem da i odre\u0111ene strukturne karakteristike Evropske unije mogu objasniti za\u0161to se evropski poljoprivrednici bune dok njihove britanske kolege to ne \u010dine.<\/p>\n

U teoriji, EU je bastion liberalizma slobodnog tr\u017ei\u0161ta; ali istina je da je EU \u017eivot zapo\u010dela kao kartel proizvo\u0111a\u010da uglja i \u010delika koji su otvoreno i pod za\u0161titom zakona kontrolisali cene i proizvodnju, uz podr\u0161ku multinacionalne birokratije. Zakonska i politi\u010dka ovla\u0161\u0107enja birokratskog aparata \u2013 prve Evropske komisije \u2013 nadilazila su ingerencije nacionalnih parlamenata i demokratskih procesa. Njen prvi zadatak bio je da ukine sva ograni\u010denja u kretanju i trgovini \u010delikom i ugljem izme\u0111u zemalja \u010dlanica. I zaista, kakav bi to me\u0111udr\u017eavni kartel bio ako bi njegovi proizvodi morali da se zaustavljaju i carine na granicama? U narednim koracima Brisel je pro\u0161irio kartel i na druge proizvode, kooptiraju\u0107i industriju elektri\u010dnih aparata, proizvo\u0111a\u010de automobila i, naravno, bankarstvo. Tre\u0107i korak, nakon ukidanje tarifa za industrijske proizvode, bilo je ukidanje svih tarifa.<\/p>\n

Ali avaj, takvo ukidanje tarifa donelo bi nekontrolisanu konkurenciju uvoznog mleka, sira i vina na koju francuski i nema\u010dki proizvo\u0111a\u010di nisu bili spremni da pristanu. Kako je Brisel izdejstvovao pristanak velikih, bogatih i otuda politi\u010dki mo\u0107nih farmera da se pridru\u017ee evropskoj zoni slobodne trgovine? Tako \u0161to im je ponudio deo monopolskih profita kartela te\u0161ke industrije.<\/p>\n

Zajedni\u010dka poljoprivredna politika (CAP) bila je upravo to, kao \u0161to se mo\u017ee videti iz Rimskog ugovora kojim je osnovana dana\u0161nja EU: to je ugovor izme\u0111u evropskog kartela te\u0161ke industrije i farmera iz bogatih evropskih zemalja kojim je dogovoreno da se najve\u0107i deo evropskog bud\u017eeta koji \u0107e industrijski kartel generisati dodeli farmerima. Evropska unija je 2021. godine za CAP izdvojila 378 milijardi evra: to je 31,8 posto \u0161estogodi\u0161njeg bud\u017eeta (za period od 2021. do 2027). Najve\u0107i deo te planine evra, oko 80 posto, zavr\u0161ava u d\u017eepovima 20 posto najbogatijih evropskih farmera. Najgore je to \u0161to je veoma te\u0161ko prona\u0107i izlaz iz ove situacije: zapanjuju\u0107i iznosi subvencija i njihova neravnomerna raspodela zasnivaju se na ugovoru postignutom 50-ih godina koji nam je dao izvornu Evropsku uniju i prakti\u010dno je ugra\u0111en u strukturu samog sistema.<\/p>\n

Neravnomerna distribucija je pravdana \u201eproduktivno\u0161\u0107u\u201c. Poslovanje velikih zemljoposednika mnogo je profitabilnije, bilo po aru ili po anga\u017eovanom radniku. Na primer, Financial Times je 2021. izra\u010dunao da svaki dodatni radnik na maloj farmi \u2013 mala farma je farma s ukupnim proizvodom u vrednosti izme\u0111u 4.000 i 25.000 evra \u2013 uve\u0107ava neto vrednost farme za oko 7.000 evra. S druge strane, svaki dodatni radnik na velikoj farmi \u2013 to su one s proizvodom koji prema\u0161uje pola miliona evra \u2013 uve\u0107ava njenu neto vrednost za 55.000 evra.<\/p>\n

Zato je ve\u0107ina farmera na jugu Evrope \u2013 uklju\u010duju\u0107i i velike delove Francuske, gde su imanja znatno manja nego, na primer, u Nema\u010dkoj ili Holandiji \u2013 jedva sastavljala kraj s krajem. Za to vreme su njihove kolege na severu ubirali velike profite i subvencije.<\/p>\n

To obja\u0161njava za\u0161to su farmeri u Gr\u010dkoj i \u0160paniji, kao i na jugu Italije i Francuske, bili najspremniji da iza\u0111u na puteve: pre \u0161est decenija dobili su ugovor koji ne \u0161titi njihove interese. Tako\u0111e, uz sve izra\u017eeniji trend deindustrijalizacije koji je prisutan \u010dak i u Nema\u010dkoj, panevropski kartel koji treba da namiri tro\u0161kove subvencija za bogate farmere gubi ekonomsku mo\u0107.<\/p>\n

U slu\u010daju ljudi kao \u0161to je Manos, udru\u017eeni stari i novi problemi uzimaju veliki danak. Pro\u0161le jeseni ih je pogodila i klimatska kriza. Oluja Danijel je uni\u0161tila sve Manosove poljoprivredne ma\u0161ine i opremu kada se njegovo imanje na\u0161lo ispod nekoliko metara vode. Oluja je onda produ\u017eila u Libiju gde je stradalo na hiljade ljudi. Zbog tradicionalne sporosti gr\u010dke birokratije osiguravaju\u0107im kompanijama je trebalo mnogo vremena da mu pomognu.<\/p>\n

Drugi izvor nezadovoljstva njegovih kolega su masovne zaplene farmi koje sprovode le\u0161inarski fondovi. Koriste\u0107i priliku koju im je pru\u017eio bankrot gr\u010dke dr\u017eave, brojni fondovi koji su u\u0161li u zemlju otkupljuju nenaplative kredite po ceni od 5 centi za 1 evro i rasprodaju zaplenjena imanja na licitacijama. Tako oligarsi preotimaju plodno poljoprivredno zemlji\u0161te i pokrivaju ga solarnim panelima uz pomo\u0107 donacija i zajmova iz Brisela, a farmeri i stanovnici gradova pla\u0107aju preskupu struju. Zbog smanjivanja fonda poljoprivrednog zemlji\u0161ta i proizvodnja hrane u zemlji je sve manja.<\/p>\n

Ne\u0161to sli\u010dno se sada doga\u0111a i u bogatijim delovima EU: u Holandiji i Nema\u010dkoj. Tamo su na delu tri glavna okida\u010da. Prvo, nekada\u0161nji dr\u017eavni elektroenergetski sistemi su predati u ruke privatnim kartelima koji se skrivaju iza danskih aukcijskih ku\u0107a, a EU ne preduzima ni\u0161ta da za\u0161titi farmere od pro\u017edrljivih \u0161pekulanata i rentijera koji trguju energijom. Drugo, farmeri prolaze kroz birokratski pakao da bi ostvarili i najmanje beneficije, \u010dak i pravo da ore\u017eu stablo \u010dije grane prete da im iskopaju o\u010di kada pored njega prolaze traktorom. Tre\u0107e, Ukrajina: ne samo zbog skoka cene goriva i \u201esolidarnog\u201c uvoza u vrednosti od 13 milijardi evra samo pro\u0161le godine, nego i zato \u0161to \u0107e pridru\u017eivanje Evropskoj uniji ove ratom razorene zemlje zna\u010diti da \u0107e ve\u0107ina zemalja koje su dosad bile neto primaoci sredstava iz CAP fondova, uklju\u010duju\u0107i i Poljsku, postati neto davaoci, \u0161to \u0107e najvi\u0161e pogoditi njihove farmere.<\/p>\n

Naravno, tu su i dva slona u sobi. Jedan je Zeleni dil Evropske unije. Brisel \u010desto govori o ekologiji i zahteva da se odmah zapo\u010dne zelena tranzicija, ali to nema odakle da finansira. Uzmimo kao primer situaciju holandskih farmera: opasnost su nitrati u podzemnim vodama, \u0161to je problem koji se svakako mora re\u0161iti. Posle decenija zanemarivanja problema, vlada je pod pritiskom Brisela preko no\u0107i postavila zahtev da problem re\u0161e farmeri tako \u0161to \u0107e za tre\u0107inu smanjiti broj krava.<\/p>\n

Drugi slon je jo\u0161 ve\u0107i: to je ekonomsko propadanje Evrope koje traje 15 godina i posledica je, po mom mi\u0161ljenju, lo\u0161eg upravljanja krizom evra. To mo\u017ee objasniti proces deindustrijalizacije na kontinentu. Zajedni\u010dka poljoprivredna politika vi\u0161e nije u stanju da odr\u017ei izvorni dogovor postignut 50-ih godina izme\u0111u industrijskog i poljoprivrednog kartela. Zato je i Grin dil samo jo\u0161 jedno evropsko Potemkinovo selo \u2013 jo\u0161 jedna \u017ertva sklonosti Evropske unije da se rasipa velikim brojkama koje nestaju bez traga \u010dim ih pa\u017eljivije pogledamo.<\/p>\n

UnHerd, 19.02.2024.
\nPreveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako je Brisel izdejstvovao pristanak velikih, bogatih i otuda politi\u010dki mo\u0107nih farmera da se pridru\u017ee evropskoj zoni slobodne trgovine? Tako \u0161to im je ponudio deo monopolskih profita kartela te\u0161ke industrije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-394718","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394718","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=394718"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394718\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":394721,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394718\/revisions\/394721"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=394718"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=394718"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=394718"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}