{"id":394186,"date":"2024-02-21T15:50:48","date_gmt":"2024-02-21T14:50:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=394186"},"modified":"2024-02-21T15:50:48","modified_gmt":"2024-02-21T14:50:48","slug":"posthumni-zivot-ustava-iz-1974-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/02\/21\/posthumni-zivot-ustava-iz-1974-godine\/","title":{"rendered":"Posthumni \u017eivot Ustava iz 1974. godine"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dubravka Stojanovi\u0107*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kada je stalo vreme u Srbiji? Od kog trenutka je prestalo da te\u010de, da se meri? Od 2008. godine? Ili 2006, 1999, 1995, 1991, 1987, 1980\u2026 Sve te godine ozna\u010davaju prekretnice u novijoj istoriji Srbije. Od svake od njih napravljena je trauma u kolektivnom se\u0107anju. Bilo da se radi progla\u0161enje nezavisnosti Kosova (2008) ili Crne Gore (2006), \u00a0NATO bombardovanju (1999), Oluji (1995), raspadu Jugoslavije i po\u010detku ratova (1991), dolasku Milo\u0161evi\u0107a na vlast (1987), Titovoj smrti (1980)\u2026 Sve su te godine prekretne, ali u kojoj od njih se vreme zaustavilo? To ne zavisi toliko od istorijske realnosti koliko od na\u010dina na koje su predstavljene javnosti u Srbiji. Od toga kako su one interpretirane, koja su im zna\u010denja upisana, u kom kontekstu se one danas pojavljuju. Ili, \u0161to bi se danas reklo \u2013 koji narativ one nose?<\/p>\n

Jer, sve te godine jesu prelomne, ali ne nu\u017eno tragi\u010dne. Kada bi bilo zdravog odgovara dru\u0161tva na krize, one bi mogle biti shva\u0107ene i kao podsticaji. Ali, nisu. Svaka od njih utkana je u tragi\u010dni, samoviktimiziraju\u0107i na\u010din na koji se danas u Srbiji dominantno predstavlja pro\u0161lost. Srbija sebe vidi kao ugro\u017eenu, opkoljenu neprijateljima, neshva\u0107enu, pora\u017eenu, samu, zaglavljenu u vremenu koje vi\u0161e ne te\u010de, koje stoji. To bezvremeno stanje, ta blokada, taj \u201ezamrznuti konflikt\u201c je tu da bi se u njemu sa\u010dekao istorijski rasplet koji \u0107e poni\u0161titi sve te ru\u017ene godine, koji \u0107e vratiti vreme na ono koje \u201enama\u201c odgovara, na \u201efabri\u010dka pode\u0161avanja\u201c. Zato je va\u017eno otkriti koje je to vreme, koja je to godina od koje je, sude\u0107i po toj pri\u010di, sve krenulo u pogre\u0161nom pravcu i onda se u nju vratiti, da se sve popravi? Ta godina nije me\u0111u onima navedenim na po\u010detku. Ta godina je 1974.<\/p>\n

Za\u0161to? Te godine usvojen je jedan od ustava socijalisti\u010dke Jugoslavije. Kao i u slu\u010dajevima prethodna tri ustava (1946, 1953, 1963) i tri amandmanske promene (1967, 1968, 1971) \u00a0i vrhovni pravni akt iz 1974. godine doneo je zna\u010dajna pomeranja. Pored daljeg razvoja samoupravljanja i uvo\u0111enja delegatskog sistema, on je doneo novine u ure\u0111enju federacije, novine koje su proiza\u0161le iz ustavnih amandmana 1971. godine. One su, daju\u0107i daleko ve\u0107a ovla\u0161\u0107enja republikama i autonomnim pokrajinama, za cilj imale zna\u010dajnu decentralizaciju, neki su govorili i konfederalizaciju Jugoslavije i Srbije. Ideja je bila da se na taj na\u010din re\u0161e ve\u0107 nagomilani nacionalni problemi, koji su od \u0161ezdesetih godina bili sve vidljiviji. Debate o jeziku, demonstracije na Kosovu 1968. godine i prvi zahtevi za formiranje republike, studentske demonstracije 1968, Hrvatsko prolje\u0107e, srpski liberali, pa zatim slom prolje\u0107ara i\u00a0 liberala\u2026 Sve su to bili potresi koji su govorili o dubokoj krizi, izme\u0111u ostalog, i me\u0111unacionalnih odnosa. Verovalo se da \u0107e decentralizacija i davanje ve\u0107ih autonomija republikama re\u0161iti taj problem, umiriti nacionaliste i sa\u010duvati zajedni\u010dku dr\u017eavu, koja je trebalo da bude svedena samo na minimum funkcija.<\/p>\n

Mnoge su bile primedbe na taj Ustav. Sa svojih 406 \u010dlanova on je bio preobiman, konfuzan, pisan te\u0161ko razumljivim \u017eargonom. Dodatno je iskomplikovao na\u010din dono\u0161enja odluka i doveo gotovo do paralize sistema. Za one koji su bili pobornici demokratizacije bio je ta\u010dka koja je spre\u010dila dalju liberalizaciju zemlje i uvela je u fazu skleroti\u010dnog, dogmatskog samoupravljanja, u kome je bilo svega osim samouprave. Za one koji su se zalagali za stvarnu decentralizaciju i federalizaciju ni\u0161ta se su\u0161tinski nije promenilo, jer je jednopartijski sistem \u201epo difoltu\u201c tako ne\u0161to onemogu\u0107avao. Za one koji su bili za ja\u010danje Jugoslavije Ustav je doneo njeno slabljenje, jer se umesto jedne partije dobilo njih osam i to onih republi\u010dkih, koje su postale kanali za izra\u017eavanje nacionalnih ambicija. Za reformiste to je bio kraj reformi po\u010detih sa Prolje\u0107em i liberalima, definitivan prekid mogu\u0107nosti da Jugoslavija krene putem tranzicije ka tr\u017ei\u0161noj privredi i povezivanju sa EEZ. Me\u0111u redovima se moglo pro\u010ditati da taj Ustav mnoge nije zadovoljio i nije doneo re\u0161enja koja bi zemlju vodila ka dubinskim promenama i modernizaciji.<\/p>\n

Uprkos mnogim nedostacima, javnih kritika Ustava nije bilo. \u010cak ni u Srbiji. Jer, sna\u017eni otpor promenama u toj republici dogodio se tri godine ranije, povodom Ustavnih amandmana usvojenih 1971. godine. Tada se, pre svega na beogradskom Pravnom fakultetu, ali i u drugim akademskim ustanovama razvila \u017eestoka debata izazvana, u prvom redu, preure\u0111enjem federacije. Posledice su bile dramati\u010dne. Po\u010deo je progon koji je doveo do toga da je, 1973. godine, profesor Pravnog fakulteta Mihajlo \u0110uri\u0107 kao najglasniji kriti\u010dar amandmana zavr\u0161io u zatvoru, dok je niz profesora otpu\u0161ten sa Filozofskog i Pravnog fakulteta 1975. godine, \u0161to je bila najve\u0107a \u010distka u akademskih institucijama u Srbiji tokom \u010ditavog perioda socijalizma. Pobuna protiv Ustava 1974. time je bila predupre\u0111ena.<\/p>\n

Ali, nije nestala. Tinjala je do prve naredne krize, one kosovske. Masovne demonstracije na Kosovu 1981. godine i obnovljeni zahtevi da ta pokrajina preraste u republiku ponovo su pokrenuli ustavne rasprave u Jugoslaviji. Bez autoriteta oli\u010denog u Titovoj li\u010dnosti, sa paralizovanim institucijama i slabim kadrovima, krize su samo klizile iz jedne u drugu. Epilog je bio krvavi rat u kome je uni\u0161tena Jugoslavija.<\/p>\n

Da li je sa odlaskom Jugoslavije oti\u0161ao i njen poslednji Ustav? Nije. On kao da je tek tada po\u010deo svoj pravi, dodu\u0161e posthumni \u017eivot. Pa kakav je taj \u017eivot posle smrti kada je jedan Ustav u pitanju? Najjednostavnije re\u010deno \u2013 Ustav se preselio iz \u017eivota u mit. Postao je ta ta\u010dka od koje vi\u0161e ni\u0161ta nije bilo isto, terminus post quem od kojeg nastupa novo ra\u010dunanje vremena. Ili, kako je na po\u010detku re\u010deno, od kojeg je vreme prestalo da te\u010de. Trenutak koji traje pedeset godina, trenutak u kome jo\u0161 uvek \u017eivimo, \u010dije razre\u0161enje jo\u0161 uvek \u010dekamo. Kao da onaj \u201edan posle\u201c tek treba da do\u0111e, kao da je \u010ditav ovaj period, 1974-2024, jedno vreme, nekakvo staja\u0107e vreme iz kojeg \u0107emo dalje zakora\u010diti tek kad se taj prvobitni greh re\u0161i.<\/p>\n

Pa, kako je to mogu\u0107e? Lepo i jednostavno. Dominantni faktori u javnom \u017eivotu Srbije su sve to vreme ratovali samo protiv jedne stvari. Protiv Ustava iz 1974. godine. I bez obzira \u0161ta se de\u0161avalo, krivac je uvek bio samo jedan. Iako se \u010desto u javnom govoru pominju mnogi koji su u\u010destvovali u \u201ena\u0161oj\u201c propasti – Hrvati, Albanci, Bo\u0161njaci, Crnogorci, Slovenci, Vatikan, CIA i Drang nach Osten, ipak jedan je neprijatelj klju\u010dan \u2013 Ustav iz 1974. godine. Za\u0161to?<\/p>\n

Iako je taj pravni akt imao mnoge probleme u zajedni\u010dkom se\u0107anju je ostala samo jedna dimenzija: Ustav 1974. je podelio srpski narod. Taj argument bio je klju\u010dan ve\u0107 u raspravama na Pravnom fakultetu povodom amandmana iz 1971. godine. Tada su Mihailo \u0110uri\u0107 i oni koji su ga podr\u017eavali tvrdili da je srpski narod u neravnopravnom polo\u017eaju u odnosu na druge jugoslovenske narode, da su ustavni amandmani upereni protiv njegovih interesa, da su me\u0111urepubli\u010dke granice nepravedne jer dele srpski narod. \u0110uri\u0107 je pisao da srpski narod koji \u017eivi u drugim republikama \u201ene mo\u017ee da \u017eivi svojski\u201c, odnosno da \u201enema prava na nacionalni \u017eivot\u201c. Svoj \u010duveni tekst \u201eSmi\u0161ljene smutnje\u201c u Analima Pravnog fakulteta zavr\u0161io je ovim re\u010dima: \u201eDa bi mogao da pre\u017eivi sva dana\u0161nja isku\u0161enja, da bi mogao da\u00a0 se odr\u017ei usred bujice u koju je gurnut, srpski narod mora da se okrene sebi, mora po\u010deti da misli na svoj opstanak, mora po\u010deti da se bori za svoj opasno ugro\u017eeni nacionalni identitet i integritet\u201c.<\/p>\n

Posle \u0110uri\u0107evog odlaska u zatvor i otpu\u0161tanja profesora sa Filozofskog i Pravnog fakulteta, ustavne debate su zamrle. Sklerotizacija politi\u010dkog sistema bila je u toku, Tito je bio ve\u0107 veoma star, dogmatske politi\u010dke elite zamenile su mlade snage sru\u0161ene u Hrvatskoj i Srbiji, Bosna je postala \u201etamni vilajet\u201c. Kao da su svi \u010dekali preokret. On se dogodio 1980. godine, sa \u00a0Titovom smr\u0107u. Kriza u Jugoslaviji dobila je naglo ubrzanje. Godinu dana posle Titove smrti krenule su demonstracije na Kosovu, koje su, zahtevaju\u0107i da ta pokrajina postane republika, automatski otvorile pitanje ustavnog preure\u0111enja zemlje. Nedorasle politi\u010dke elite nisu imale odgovor.<\/p>\n

Odgovor je, zato, imala Srpska pravoslavna crkva. Ve\u0107 1982. godine Srpska pravoslavna crkva iza\u0161la je sa dokumentom \u201eApel za za\u0161titu srpskog \u017eivlja i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji\u201c, u kome je dramati\u010dnim jezikom opisan, kako se navodi, genocid nad srpskim narodom u toj pokrajini i pozivaju vlasti da ne\u0161to u\u010dine tim povodom. Tim Apelom otvoren je novi krug ustavnih debata u Srbiji i Jugoslaviji. Prvo su objavljivane u crkvenoj \u0161tampi, zatim u \u017eutoj, pa u mejnstrimu.<\/p>\n

Na veliku politi\u010dku scenu ta debata je stigla preko Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je 1986. godine izradila komisija od 23 najuticajnija akademika. Nose\u0107a ideja tog dokumenta bio je\u00a0 podre\u0111eni polo\u017eaj srpskog naroda u Jugoslaviji i njegova neravnopravnost. Za takvo stanje u tom spisu optu\u017eivani su srpski komunisti koji su, kako je pisalo, kapitulirali zbog svog \u201esledbeni\u0161tva i okorelog oportunizma\u201c. Gotovo identi\u010dnim re\u010dima koje je koristio Mihailo \u0110uri\u0107 u svom tekstu iz 1971.\u00a0 pisalo je da srpski narod u Jugoslaviji nema nacionalna prava, da ne mo\u017ee da koristi svoj jezik i pismo. Predla\u017eu\u0107i potpuno preispitivanje Ustava 1974, Memorandum je kao cilj postavio \u201cuspostavljanje punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda, nezavisno od toga u kojoj se republici ili pokrajini nalazio\u201c.<\/p>\n

Godinu dana po objavljivanju tog teksta Slobodan Milo\u0161evi\u0107 je do\u0161ao na vlast. Obe\u0107ao je da \u0107e Srbiji \u201evratiti dostojanstvo\u201c, \u0161to se, pre svega, odnosilo na promenu Ustava. Posle nasilnih smena vlasti u Vojvodini, Crnoj Gori i na Kosovu, doneo je 1989. godine amandmane na Ustav Republike Srbije, a zatim i novi Ustav Srbije, 1990. godine. Ti amandmani i taj Ustav bili su suprotni odredbama Ustava iz 1974, u prvom redu zbog toga \u0161to su njima gotovo u potpunosti ukinute autonomije Kosova i Vojvodine, koje su bile klju\u010dni elementi prethodnog pravnog akta. Bio je to kraj Ustava 1974. godine, ali i Jugoslavije. Po Sr\u0111i Popovi\u0107u, to je bio jednostrani upad Srbije u ustavni sistem zajedni\u010dke dr\u017eave, \u010dime se Srbija ocepila od Jugoslavije.<\/p>\n

Dobro, re\u0107i \u0107ete. Pa, to je bilo pre skoro \u010detrdeset godina! Kakve to ima veze sa dana\u0161njim svetom? Ima. I\u00a0 ne samo sada\u0161njim, ve\u0107 i sa budu\u0107im. Kako sa budu\u0107im? Tako \u0161to je kritika Ustava 1974. godine u\u0161la u ud\u017ebenike istorije u Srbiji i to ve\u0107 ranih 90-ih, kada su usvojeni prvi ud\u017ebenici u kojima je do\u0161lo do velike promene u tuma\u010denju pro\u0161losti. Te nove \u0161kolske knjige su u svemu bile podr\u0161ka Milo\u0161evi\u0107evom ratnom programu, tako da su u njima svoje mesto na\u0161li svi argumenti koji su upotrebljeni da bi se pokrenuo rat u Jugoslaviji. Drugim re\u010dima, od ranih devedesetih su u \u0161kolski program i u sistem obrazovanja inkorporirani memorandumski stavovi, \u00a0na njima je bila zasnovana nova slika pro\u0161losti, sada\u0161njosti i budu\u0107nosti.<\/p>\n

Inkorporirana je i negativna slika Ustava iz 1974. godine. Opisano je da je on nametnut Srbiji kao njeno poni\u017eenje, poni\u017eenje koje su prihvatile \u201epodani\u010dke strukture u Srbiji\u201c, kako je pisalo i u Memorandumu. Zaklju\u010dna ocena nije ostavljala nikakvu dilemu: \u201eUstav 1974. mo\u017ee da se oceni kao najpogubniji pravni akt u novijoj istoriji jugoslovenskih naroda\u201c, iako je on bio dobro prihva\u0107en svuda osim u Srbiji. Ali, to je jo\u0161 uvek bila blaga kritika.<\/p>\n

Posle Milo\u0161evi\u0107evog pada 2000. godine do\u0161lo je u Srbiji do sna\u017enog revizionisti\u010dkog talasa, \u010diji je cilj bio da se jo\u0161 jednom \u201epromeni istorija\u201c, da se zamene \u201eo\u010devi osniva\u010di\u201c. \u00a0To je zna\u010dilo, na prvom mestu, potpunu promenu tuma\u010denja Drugog svetskog rata. \u010cetnici i partizani su zamenili mesta, a Srbija je svojevoljno, skoro pedeset godina posle zavr\u0161etka rata, pre\u0161la na stranu pora\u017eenih. To je zna\u010dilo i da je u negativnom svetlu prikazana \u010ditava istorija socijalisti\u010dke Jugoslavije. Ona je prikazana kao tamnica, u prvom redu, srpskog naroda.<\/p>\n

Ta negativna slika zajedni\u010dke dr\u017eave proizlazila je iz stavova samih autora, ali i iz jedne va\u017ene politi\u010dke potrebe. Naime, bilo je politi\u010dki va\u017eno da se za raspad dr\u017eave i krvave ratove koji su usledili optu\u017ei sama \u017ertva \u2013 Jugoslavija! Dakle, za raspad su krivi Jugoslavija i komunisti, a ne \u00a0Srbija i nacionalisti. Kriv je Ustav iz 1974, a ne onaj iz 1990! Pored skidanja odgovornosti sa stvarnih krivaca ovim manevrom se postizao jo\u0161 jedan va\u017ean politi\u010dki i ideolo\u0161ki cilj. Postavljanje po\u010detka raspada u 1974. godinu slu\u017ei i tome da se ratovi 90-ih prika\u017eu kao neminovni. Selektivnim izvla\u010denjem negativnog kontinuiteta iz pro\u0161losti zanemaruje se slo\u017eenost istorijskih procesa, a istorija se svodi na samo jedan, gotovo determinisan tok koji je tu dr\u017eavu vodio u raspad i rat. Kao \u0161to je bilo doga\u0111aja i procesa koji su vodili raspadu Jugoslavije, tako je bilo i onih suprotnih. Ali, njihovo navo\u0111enje nije odgovaralo piscima ud\u017ebenika, ru\u0161ilo im je \u017eeljenu sliku te dr\u017eave i nameru da je prika\u017eu kao osu\u0111enu na krvavu zavr\u0161nicu, \u010dime su abolirani njeni stvarni d\u017eelati.<\/p>\n

Kako je to mogu\u0107e? Mogu\u0107e je tako \u0161to je upravo u Ustav 1974. godine \u201eupisana\u201c namera da se razbije Jugoslavija, on je ozna\u010den kao klju\u010dni element zavere protiv srpskog naroda. U prvom ud\u017ebeniku objavljenom posle Milo\u0161evi\u0107evog pada, 2002. godine, kao da je prepisan Memorandum: \u201eOvim ustavnim promenama omogu\u0107eno je dalje ja\u010danje samostalnosti republika i pokrajina. Do\u0161lo je i do slabljenja zajedni\u0161tva, usitnjavanja ekonomije i potkopavanja Jugoslavije kao zajedni\u010dke dr\u017eave. Pokrajine su dobile \u0161iroka ovla\u0161\u0107enja u zakonodavnoj i izvr\u0161noj vlasti tako da su prakti\u010dno imale status republike. Tako se Srbija na\u0161la u neravnopravnom polo\u017eaju, \u0161to \u0107e u narednom periodu dovesti do velike politi\u010dke krize u Srbiji i Jugoslaviji i uzrokovati slom dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Posle 2010. godine u Srbiji uvedeno je slobodno tr\u017ei\u0161te ud\u017ebenika, \u0161to je dovelo do toga da se oni u zna\u010dajnoj meri razlikuju. Mnogi novi ud\u017ebenici su sada uzdr\u017eaniji i u svojim tuma\u010denjima bli\u017ei realnim i nau\u010dno potvr\u0111enim stavovima. Zahvaljuju\u0107i tome se u ve\u0107ini ud\u017ebenika najnovije generacije, objavljenim posle 2021. godine, mo\u017ee na\u0107i istorijski ta\u010dno obja\u0161njenje da je cilj Ustava 1974. godine bio \u201epoku\u0161aj spasavanja Jugoslavije\u201c, \u201estabilizovanje poljuljane federacije\u201c i \u201ere\u0161enje politi\u010dke krize\u201c.\u00a0 Me\u0111utim, u jednom broju najnovijih \u0161kolskih knjiga ostale su i izrazito negativne ocene tog Ustava, kao i ve\u0107 poznata tuma\u010denja. U jednom ud\u017ebeniku on je prikazan kao \u201edramati\u010dan proces ustavnopravnog preoblikovanja Jugoslavije\u201c i \u201erazaranje federalne dr\u017eave\u201c. Jasno je da posle ovoga mo\u017ee do\u0107i samo zaklju\u010dak koji kao da je prepisan iz teksta Mihaila \u0110uri\u0107a ili Memoranduma SANU: \u201eSrbiji nije dato da bude ravnopravna sa drugima (\u2026) Pri tome je kori\u0161\u0107ena stara staljinisti\u010dka hipoteza o velikosrpskom hegemonizmu i \u0161iren strah od velike Srbije\u201c. U jednom od novijih ud\u017ebenika mogu se na\u0107i i slogani koji su na vrhuncu milo\u0161evi\u0107evske nacionalisti\u010dke histerije dominirali u javnom prostoru, a koji su imali zadatak da doka\u017eu postojanje zavere protiv srpskog naroda: \u201eDok se pred Drugi svetski rat Srpski kulturni klub zalagao za politiku zasnovanu na paroli \u201ejako srpstvo jaka Jugoslavija\u201c, u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji vo\u0111ena je politika \u201eSlaba Srbija \u2013 jaka Jugoslavija\u201c, \u0161to nikako ne odgovara opisu dr\u017eave u kojoj su srpski kadrovi dominirali u Partiji, vojsci i organima vlasti.<\/p>\n

Za\u0161to se ba\u0161 Ustav 1974. na\u0161ao kao glavni krivac za sve? U kritici Ustava iz 1974. steklo se nekoliko klju\u010dnih mesta savremenog srpskog nacionalizma. Taj nacionalizam za svoj cilj ima stvaranje dr\u017eave u kojoj \u0107e, kako je Milo\u0161evi\u0107 demago\u0161ki govorio \u201e\u017eiveti ceo srpski narod\u201c. To je dr\u017eava koja obuhvata ne samo celu ili delove BIH i Crnu Goru, ve\u0107 i zna\u010dajne delove Hrvatske, \u0161to bi \u0160e\u0161elj rekao granica je trebalo da bude \u201eKarlobag-Karlovac Virovitica\u201c. Ako je to cilj, onda je sasvim razumljivo zbog \u010dega je ve\u0107 samo federalisti\u010dko ustrojstvo SFRJ do\u017eivljavano kao suprotno tako postavljenim srpskim interesima, a dodatna decentralizacija kao neprijateljska delatnost.<\/p>\n

O tome se bez zadr\u0161ke govori u lekcijama ud\u017ebenika istorije u kojim se obra\u0111uju odluke AVNOJ-a. To telo se prikazuje kao nelegitimno, jer se navodi da na zasedanju nisu u\u010destvovali predstavnici Srbije, bez navo\u0111enja podatka da su predstavnici sprskog naroda na njemu dominirali. Takva delegitimizacija je potrebna da bi se dovele u pitanje me\u0111urepubli\u010dke granice koje su tada postavljene. Unisono se u generacijama \u0161kolskih knjiga ponavlja da su te granice \u201edelile srpski narod\u201c, da je to bilo suprotno srpskim nacionalnim interesima i da se radilo o vrsti kazne i osvete za srpsku dominaciju u vreme Kraljevine. U nekim ud\u017ebenicima se posebno \u017eali zbog formiranja republika Makedonije i Crne Gore, pa se \u010dak i ka\u017ee: \u201eVoljom KPJ, Makedonci\u00a0 i Crnogorci su progla\u0161eni nacijom pre odluke samih naroda\u201c, ma \u0161ta to zna\u010dilo?<\/p>\n

Ovakvim tekstovima otvoreno se odobrava ru\u0161enje me\u0111urepubli\u010dkih granica, \u0161to je posebno poja\u010dano pohvalama na ra\u010dun \u010detni\u010dkog programa iz sela Ba: \u201eZa razliku od komunista koji su nameravali da podele srpski etni\u010dki prostor, srpski gra\u0111anski politi\u010dari (\u010detnici) su u pod srpskim zemljama, pored Srbije, podrazumevali Crnu Goru, celu Bosnu i Hercegovinu, deo Dalmacije uklju\u010duju\u0107i Dubrovnik i Zadar, ceo Srem uklju\u010duju\u0107i Vukovar, Vinkovce i Dalj, Vojvodinu (Banat, Ba\u010dku i Baranju), Kosovo i Metohiju i Ju\u017enu Srbiju\u201c.<\/p>\n

Ovaj citat iz revizionisti\u010dkog ud\u017ebenika objavljenog vrlo brzo posle Milo\u0161evi\u0107evog pada jasno pokazuje da politi\u010dka promena koja se dogodila 2000. godine nije bila i ideolo\u0161ka, da je program formiran osamdesetih pre\u017eiveo smenu vlasti i da je preko sistema obrazovanja predat novim generacijama, u amanet. Ovakvih citata bilo je sve do poslednje promene ud\u017ebenika iz 2021. godine, dakle skoro dvadeset godina. Zbog toga ne ostaje nikakva dilema o tome kako su \u0111aci mogli razumeti Ustav 1974. godine kada je ve\u0107 i sam federalizam ovako opisan.<\/p>\n

Takav odnos prema federalizmu i Ustavu iz 1974. godine se ve\u0107 pola veka reprodukuje u srpskoj javnosti. I sve \u0161to se tokom tih decenija dogodilo nije ni najmanje uticalo na promenu odnosa prema tom pravnom aktu. Ni izgubljeni ratovi, ni sankcije i bombardovanje, niti jedna promena vlasti nije dovela u pitanje ono \u0161to je kao program ispisano ve\u0107 u kritici ustavnih amandmana 1971. godine i kasnije, kroz kritiku Ustava 1974. Nije bilo preispitivanja. Nije bilo \u010dak ni distance.<\/p>\n

Odatle i po\u010detak ovog teksta. Kao da nikada nismo iza\u0161li iz te, 1974. godine. U njoj smo i ne pomeramo se. Kroz kritiku tog Ustava se neprekidno obnavlja i osna\u017euje samoviktimiziraju\u0107i narativ o Srbima, na njoj se iznova gradi negativna slika o biv\u0161im jugoslovenskim\u00a0 narodima, ona je uvek tu da podseti kako je zajedni\u010dka dr\u017eava bila gre\u0161ka, gre\u0161ka koju tek treba ispraviti.\u00a0 Upravo to su okida\u010di sna\u017enih politi\u010dkih emocija pomo\u0107u kojih se ve\u0107 skoro \u010detrdeset godina vlada u Srbiji, emocija koje su uvek tu da spre\u010de postavljanje bilo kog su\u0161tinskog pitanja. Jer, po tom narativu, sve bi bilo bolje samo kada bi se re\u0161ili problemi proistekli iz tog Ustava, kada bi se ukinule dana\u0161nje me\u0111udr\u017eavne granice koje je on u\u010dinio \u010dvr\u0161\u0107im, kada bi se taj prostor preuredio prema etni\u010dkoj pripadnosti\u2026 Dok se sve to ne re\u0161i, vreme stoji. Blokirano u toj ta\u010dki od pre pola veka, zaustavljeno do slede\u0107e prilike.<\/p>\n

*Autorka je istori\u010darka, a tekst je pisan za potrebe Centra za demokratsku tranziciju<\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada je stalo vreme u Srbiji? Od kog trenutka je prestalo da te\u010de, da se meri? Od 2008. godine? Ili 2006, 1999, 1995, 1991, 1987, 1980\u2026 Sve te godine ozna\u010davaju prekretnice u novijoj istoriji Srbije. Od svake od njih napravljena je trauma u kolektivnom se\u0107anju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":338041,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-394186","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394186","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=394186"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394186\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":394189,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394186\/revisions\/394189"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/338041"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=394186"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=394186"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=394186"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}