{"id":393420,"date":"2024-02-13T07:23:45","date_gmt":"2024-02-13T06:23:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=393420"},"modified":"2024-02-13T07:23:45","modified_gmt":"2024-02-13T06:23:45","slug":"simulirana-realnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/02\/13\/simulirana-realnost\/","title":{"rendered":"Simulirana realnost"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladica Veli\u010dkovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

SIMULIRANA REALNOST je ideja da realnost mo\u017ee biti simulirana, a pri tom se naj\u010de\u0161\u0107e misli kompjuterski simulirana, do stepena da se ne mo\u017ee razlikovati od \u201eprave\u201c realnosti. Ovako simulirana realnost bi mogla da sadr\u017ei samosvesne umove koji ne znaju ili ne mogu da saznaju da \u017eive unutar simulacije, ali su dovoljno samosvesni da promi\u0161ljaju o tome. U literaturi se sre\u0107u mnogo tipova simulacija realnosti, me\u0111utim su\u0161tinski mo\u017eemo razlikovati dva osnovna tipa, a sve ostalo bi bile samo njihove varijacije. Prvi tip bi bila simulacija na bazi interfejsa centralni nervni system (CNS)-kompjuter u okviru koje bi u virtualnom okru\u017eenju svaki u\u010desnik ili ve\u0107ina dolazili iz realnog sveta direktnim spojem sopstvenog CNS-a na kompjuter koji pokre\u0107e simulaciju. Dok bi drugi tip bila neka vrsta apsolutne simulacije koja bi podrazumevala kako simulirano okru\u017eenje tako i simulirane, virtuelne samosvesne umove koji nemaju egzistenciju van simulacije. Ove ideje su \u010desto kori\u0161\u0107ene u SF fi lmovima poput fi lmova: \u201eMatrix\u201c, \u201eTh e 13th Floor\u201c itd. Me\u0111utim u ovom tekstu poku\u0161a\u0107emo da dotaknemo nau\u010dno-tehnolo\u0161ke, ali i fi lozofske aspekte ove teme.<\/p>\n

\n

Prvi koraci su ve\u0107 na\u010dinjeni<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Svakako da na sada\u0161njem nivou nau\u010dno-tehnolo\u0161kog razvoja nismo u stanju da pokrenemo tako kompleksnu simulaciju, me\u0111utim prvi skromni koraci u tom pravcu ve\u0107 su na\u010dinjeni. Naime, Ministarstvo odbrane SAD-a ve\u0107 koristi tzv. SEAS-a (Synthetic Environment for Analysis and Simulations) vrlo mo\u0107nu simulaciju za dana\u0161nje vreme, sa vrlo detaljnim realisti\u010dnim okru\u017eenjem. Ovaj napredni soft ver mo\u017ee da podr\u017ei simulaciju u realnom vremenu \u010dak 62 nacije i da pri tom bude a\u017euriran informacijama kao \u0161to su najnovije vesti, poreske informacije, ekonomski pokazatelji, klimatske promene, informacije obave\u0161tajnih slu\u017ebi itd; a modeli za Irak i Avganistan sadr\u017ee \u010dak i po pet miliona entiteta kao \u0161to su ljudi, naft ovodi, bolnice i d\u017eamije. Na bazi ovog soft vera 2006. startovan je projekat pod nazivom SWS (Sentient World Simulation) ili kompletna simulacija na\u0161e planete i nas kao njenih \u017eitelja. Cilj ovog projekta je, po re\u010dima njegovih tvoraca, stvaranje potpune simulacije realnog sveta koja \u0107e raditi bez prekida u kontinuitetu i sa konstantnim a\u017euriranjem kako bi mogla biti kori\u0161\u0107ena da bi se predvideli i evaluirali budu\u0107i doga\u0111aji i odgovaraju\u0107e reagovalo na njih. Ili ukratko re\u010deno stvara\u0107e se sinteti\u010dko ogledalo realnog sveta u kojoj \u0107e svako od nas imati svog dvojnika.<\/p>\n

Dakle, uop\u0161teno gledano, tehnolo\u0161ke granice u ovakvom projektu ne predstavljaju ograni\u010denje i vremenom bivaju prevazi\u0111ene. Me\u0111utim i sama mogu\u0107nost stvaranja potpune simulacije realnosti name\u0107e niz veoma bitnih pitanja, koja je dodu\u0161e trenutno mogu\u0107e samo teorijski razmatrati. Naime, ukoliko uspemo da stvorimo simuliranu realnost, koja se ne\u0107e svoditi samo na jednu planetu i njene \u017eitelje ve\u0107 i na \u010ditav jedan univerzum, da li pouzdano mo\u017eemo tvrditi da i mi sami nismo simulirani? Nick Bostrom sa katedre za fi lozofi ju Univerziteta Oksford je vrlo ozbiljno razmotrio ovo pitanje u radu pod nazivom: \u201eDa li \u017eivimo u kompjuterskoj simulaciji?\u201c. U veoma detaljnom razmatranju on dolazi do zaklju\u010dka da postoji velika mogu\u0107nost da mi u stvari \u017eivimo u jednoj kompjuterskoj simulaciji. Njegov argument se svodi na dokazivanje trihotomije: 1. Inteligentne rase nikad ne dostignu nivo tehnolo\u0161kog razvoja na kome mogu da simuliraju realnost tako detaljno da se ona ne mo\u017ee razlikovati od same realnosti; ili 2. Inteligentne rase koje i dosegnu taj nivo ne te\u017ee tome da modeluju ovakve simulacije; ili 3. Mi smo gotovo u potpunosti sigurni da \u017eivimo u simulaciji. Razmatraju\u0107i ove tri tvrdnje, gore pomenuti Nick Bostrom, u potpunosti ostavlja otvorenim pitanje da li mi zaista \u017eivimo u jednoj simulaciji.<\/p>\n

\n

Ako postoji Tvorac, da li je i on simuliran?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Posmatraju\u0107i ljudsku rasu dolazi se do zaklju\u010dka da \u0107emo mi vrlo verovatno, u jednom stadijumu svog razvitka, startovati ve\u0107i broj simulacija kojima \u0107emo izu\u010davati na\u0161u vlastitu evolucionu pro\u0161lost, \u0161to \u0107e po logici stvari dovesti do toga da \u0107e na jednom stupnju razvoja i u samoj simulaciji biti startovana sub-simulacija i tako u nedogled u beskrajno ponavljaju\u0107im subsimulacijama. To nas dalje, na sada\u0161njem nivou razvoja, dovodi u potpunu nedoumicu da li \u017eivimo u \u201eoriginalnom\u201c univerzumu ili postoji hiperrealnost u kojoj mi egzistiramo samo kao neka od simulacija. Imaju\u0107i u vidu da samo postojanje simulacije implicira nameru onoga ko je simulaciju stvorio, potvrda da je \u010ditav na\u0161 univerzum simulacija bilo bi vrhunsko otkrovenje za sve religiozne ljude, jer bi to zna\u010dilo da i Tvorac postoji te da njihova egzistencija ima neku svrhu. Me\u0111utim, onda ni sam Tvorac u hiperrealnosti ne bi bio na\u010disto sa sobom da nije i sam simuliran. Dakle, ukoliko startujemo ovakvu vrstu simulacije i posmatramo na\u0161 univerzum, razmatraju\u0107i mogu\u0107nost da direktno proverimo da li i mi sami \u017eivimo u simulaciji, mo\u017ee se re\u0107i da defi nitivan odgovor na to pitanje nikada ne\u0107emo dobiti.<\/p>\n

\n

Granica koju ne mo\u017eemo pre\u0107i<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Naime, mi kao ljudska bi\u0107a imamo u posmatranju i prou\u010davanju svemira tzv. \u201esvemirski censorship\u201c, a izazvan time da se svetlost kre\u0107e maksimalnom brzinom od pribli\u017eno 300.000 km\/s \u0161to nas ograni\u010dava da svemir mo\u017eemo da posmatramo najvi\u0161e do udaljenosti od 15 milijardi s.g. a iza toga vi\u0161e ne, jer jednostavno nema tako stare svetlosti. Dakle, mo\u017eemo re\u0107i da je ceo univerzum u konusnoj kupi jednog doga\u0111aja (velikog praska) i mi mo\u017eemo da se kre\u0107emo i interagujemo samo sa predmetima i doga\u0111ajima u toj konusnoj kupi i upravo zato sve \u0161to je van nje, mo\u017eemo slobodno da proglasimo da i ne postoji, jer nikada ne\u0107emo do\u0107i u bilo kakav kontakt sa ne\u010dim \u201eizvan\u201c. Dakle zakoni fi zike ne dozvoljavaju nam bilo kakav vid takve spoznaje. Uzimaju\u0107i ovo u obzir, mo\u017eemo slobodno re\u0107i da nikada ne mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u da odbacimo mogu\u0107nost da \u017eivimo u simuliranoj realnosti. Me\u0111utim, tu se tek otvaraju fundamentalna pitanja kao \u0161to su mogu\u0107nost i granica na\u0161e spoznaje su\u0161tinske realnosti. Kako bi razmatranje ovih pitanja bilo daleko obimnije od prostora koji bi mogao da ponudi bilo koji \u010dasopis, mo\u017eemo najkra\u0107e mogu\u0107e, re\u0107i da je u su\u0161tini objektivna realnost igra materije i energije, u kojoj smo mi kao \u017eiva bi\u0107a samo jedna od manifestnih pojava. Na\u0161e opa\u017eanje sebe i sveta oko nas jasno je ograni\u010deno fi zi\u010dkim zakonima pa samim tim i na\u0161a mogu\u0107nost temeljnog promi\u0161ljanja objektivne realnosti je krajnje ograni\u010dena. Najprostije re\u010deno, postoji granica koju ne mo\u017eemo pre\u0107i.<\/p>\n

Ali ono \u0161to je najva\u017enije jeste da, bez obzira na nivo nau\u010dnotehnolo\u0161kog razvoja, ljudski um, bar za na\u0161a poimanja, pokazuje mogu\u0107nost visokog stepena promi\u0161ljanja o fundamentalnim principima sopstvene egzistencije, a \u0161to najbolje oslikava slede\u0107e razmi\u0161ljanje kineskog fi lozofa \u010cuang-Cu-a (369-286 pre n. e.):<\/p>\n

\u201eJa, \u010cuang-Cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji lepr\u0161a ovamo i onamo, sa \u017eeljama i mislima \u0161to ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim obi\u010daje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i le\u017eao u krevetu JA SAM. I sada vi\u0161e ne znam jesam li bio \u010dovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je \u010dovek.\u201c<\/p>\n

\u010clanak je iz Astronomije broj 31
\nastronomija.org.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li \u017eivimo u \u201eoriginalnom\u201c univerzumu ili postoji hiperrealnost u kojoj mi egzistiramo samo kao neka od simulacija?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":393423,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-393420","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/393420","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=393420"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/393420\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":393424,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/393420\/revisions\/393424"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/393423"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=393420"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=393420"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=393420"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}