{"id":393209,"date":"2024-02-10T07:57:58","date_gmt":"2024-02-10T06:57:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=393209"},"modified":"2024-02-10T08:06:18","modified_gmt":"2024-02-10T07:06:18","slug":"stvaranje-radnickog-pokreta-u-albaniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/02\/10\/stvaranje-radnickog-pokreta-u-albaniji\/","title":{"rendered":"Stvaranje radni\u010dkog pokreta u Albaniji"},"content":{"rendered":"

Autor: Matt Broomfield<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Od kolapsa komunizma devedesetih, politi\u010dku scenu Albanije je definisala korupcija, antisocijalisti\u010dka retorika, agresivna privatizacija, masovna nezaposlenost i emigracija u bogatije evropske zemlje. Poslednjih godina, mladi aktivisti su formirali politi\u010dku partiju L\u00ebvizja Bashk\u00eb<\/a> \u00a0(\u201ePokret zajedno\u201c) \u2013 koja kao organizovani levi pokret stoji uz tekstilne radnice, radnike i\u00a0 radnice u telekomunikacijama i rudare, u jednom neprijateljskom, neoliberalnom politi\u010dkom okru\u017eenju.<\/p>\n

Iako je njihova zeleno-leva perspektiva sli\u010dna drugim pokretima \u0161irom Zapadnog Balkana, ova partija u nastanku \u2013 sa sedi\u0161tem u Skup\u0161tini grada Tirane \u2013 ostaje izolovana usled doma\u0107e represije i ravnodu\u0161nosti. Generalna sekretarka Mirela Ruko i \u010dlanica Koordinacionog saveta Ariela Zeneli razgovarale su sa novinarima Ma\u0161ine o politi\u010dkom pejza\u017eu u drugoj najsiroma\u0161nijoj zemlji Evrope, kojoj ve\u0107 tri decenije nedostaje levi\u010darski pokret.<\/p>\n

Kako biste okarakterisale postkomunisti\u010dku politi\u010dku eru u Albaniji?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MIRELA RUKO: Posle pada komunizma, Demokratska partija je uni\u0161tila na\u0161e fabrike, rekav\u0161i da su one simbol diktature. Mnogo ljudi je izgubilo posao, dok su drugi \u200b\u200bprona\u0161li na\u010dine da brzo do\u0111u do novca, uplev\u0161i se u drogu. Ovo je tako\u0111e bio razlog za\u0161to su piramidalne \u0161eme bile tako \u0161iroko rasprostranjene.<\/p>\n

ARIELA ZENELI: Ovo je podiglo nivo kriminalizacije, uklju\u010duju\u0107i imigrante koji su odlazili u druge zemlje, posebno u Italiju i Gr\u010dku. Imali smo konzervativno dru\u0161tvo pod [komunisti\u010dkim] re\u017eimom, ali devedesetih su isti ti ljudi trgovali sopstvenim sestrama i ro\u0111akama.<\/p>\n

MR: Obe [dominantne] stranke koriste istoriju da bi dobile glasove, ali ina\u010de su iste. [Vladaju\u0107a] Socijalisti\u010dka partija govori starijim ljudima da je njihova partija ista kao Komunisti\u010dka nekada, ali mi treba da sagledamo njihovu politiku mimo njihove retorike. [Premijer] Edi Rama nastavlja neoliberalne reforme koje je nametnuo [biv\u0161i predsednik i premijer] Sali Beri\u0161a, u oblastima od obrazovanja do zdravstva.<\/p>\n

Kako je zapo\u010deo va\u0161 pokret?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MR: Godine 2011. bili su veliki protesti u Albaniji. Posle mnogo godina na vlasti, ljudi su se okrenuli protiv Beri\u0161e, a vlada je na protestu ubila \u010detiri osobe. Mnogi ljudi su videli da su [re\u017eimske] partije propale i videv\u0161i da nam treba ne\u0161to novo, oformili smo grupu pod nazivom Organizata Politike, ili \u201ePoliti\u010dka organizacija\u201c. Na na\u0161im prvim studentskim protestima ljudi su pitali \u201eko su oni?\u201c jer obi\u010dno proteste u Albaniji organizuju re\u017eimske partije. Tako da smo bili u svim medijima.<\/p>\n

AZ: Godine 2015. odr\u017eani su protesti protiv Raminih neoliberalnih reformi obrazovanja. U to vreme sam bila tinejd\u017eerka i pomislila sam, vau \u2013 ne\u0161to se zaista de\u0161ava. Te\u0161ko nam je da imamo levicu u Albaniji, jer je levica retori\u010dki prikazana kao komunisti\u010dka, \u010duveno: \u201eve\u0107 ste poku\u0161ali sa tim re\u017eimom i niste uspeli\u201c. Kada smo se fokusirali na osnovna politi\u010dka pitanja kao \u0161to je minimalna plata, mnogi su ovo odbacili kao komunizam.<\/p>\n

U ovom kontekstu, kako ste po\u010deli da dolazite do ljudi?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

AZ: Po\u010deli smo na terenu. Mi smo politi\u010dka partija tek godinu dana, ali od 2011. poku\u0161avamo da stvorimo sindikate, me\u0111u rudarima i radnicima u rafinerijama, ali i sa studentima, proizvo\u0111a\u010dima ode\u0107e i obu\u0107e.<\/p>\n

MR: Kada razgovarate sa ljudima o njihovim problemima, oni vas razumeju, naravno. Na primer, radnici u rafineriji nafte Ballsh ostali su bez posla nakon privatizacije, kada je vlasnik prestao da pla\u0107a radnike. Pomogli smo im da ponovo po\u010dnu da rade i dobiju zaostale plate. Posle smo radili sa tekstilnim radnicama koje su protestovale, zahtevaju\u0107i pove\u0107anju dnevnice od jednog evra \u2013 sa 8 na 9 evra. Nisu imale odmor za praznike niti slobodne dane. Rekli su im: \u201eAko ho\u0107e\u0161 da radi\u0161 \u2013 radi, ako ne \u2013 odlazi\u201c. Pa su iza\u0161le na ulice. Se\u0107am se da je bilo veoma hladno. Radnice su potpisale kolektivni ugovor po\u0161to su htele da smene predsednika svog sindikata. To je bio prvi put u Albaniji da smo videli [formalno priznanje] diskriminacije, po\u0161to je rukovodilac otpu\u0161ten iz razloga koji nisu bili vezani za posao.<\/p>\n

AZ: Ovim \u017eenama je bilo te\u0161ko zbog konzervativnog dru\u0161tva u malim albanskim gradovima: nije uobi\u010dajeno da \u017eene \u0161trajkuju. Borile su se i protiv patrijarhata i protiv kompanije u isto vreme. Ali one su veoma jake. \u017delim da pomenem i rudnik u Puki. Ovo je bio jedan sektor u kojem su se radnici samoorganizovali iz godine u godinu, to im nije bilo ni\u0161ta novo. Ipak, kada su zatra\u017eili pomo\u0107, mi smo im pomogli u organizovanju novog sindikata. Bilo je naro\u010dito te\u0161ko jer je rudnik bio u vlasni\u0161tvu najbogatijeg \u010doveka u Albaniji \u2013 Samira Manea.<\/p>\n

MR: U ovoj borbi nismo imali nikakvu medijsku pokrivenost ili institucionalnu podr\u0161ku. To je bio prvi put da su na\u0161i aktivisti bili hap\u0161eni, ostajali u zatvoru po tri dana i bili suo\u010davani sa policijskim nasiljem. Kada smo okupljali \u010dlanove, morali smo no\u0107u da idemo njihovim ku\u0107ama da ispune \u010dlanske formulare, da nas niko ne bi video.<\/p>\n

AZ: Jedna od odluka sindikata je bila da se njihov predsednik kandiduje na op\u0161tim izborima kao poslanik. To je prvi put da je rudar u\u010destvovao na izborima u Albaniji.<\/p>\n

MR: U ovom regionu se obi\u010dno kupuju glasovi \u2013 za ulje, ili \u010dak za iPhone. Dakle, odlasci od vrata do vrata i odr\u017eavanje sastanaka u malim selima bilo je neobi\u010dno. Kandidat za poslanika nije izabran, ali cilj je bio da uslovi rada rudara do\u0111u na dnevni red. Da se \u200b\u200bkandidovao u Tirani, mislim da bi pobedio.<\/p>\n

Svoju aktivisti\u010dku grupu ste naknadno reorganizovali u politi\u010dku stranku. Kako je tekao ovaj proces?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MR: Vlasti ne \u017eele da u\u010destvujemo na izborima. Za njih bi bilo bolje da samo organizujemo radnike: \u201esamo ih dr\u017eite tamo po strani, dalje od na\u0161e igre\u201c. Kada smo odr\u017eavali sastanke u kom\u0161ilucima, ljudima je bilo te\u0161ko da prisustvuju, jer su se pla\u0161ili da budu povezani sa na\u0161om strankom.<\/p>\n

AZ: U po\u010detku smo privukli pa\u017enju medija, po\u0161to je za trideset godina \u201edemokratije\u201c to bio prvi put da je formiranje politi\u010dke stranke bilo opstruirano od strane vlasti. Ali posle nisu \u017eeleli da se pojavljujemo u medijima, pa smo prona\u0161li neke kreativne na\u010dine da komuniciramo \u2013 metoda \u201eod vrata do vrata\u201c, ali i konstruisanje mobilnog bilborda na biciklu! Napravili smo i politi\u010dki program, po prvi put. Otkrili smo da ga druge stranke nisu imale, ve\u0107 samo liste [na kojima se reklamiraju njihova prethodna dostignu\u0107a]. Tako smo napravili jednostavan program, fokusiran na javni prostor, javni prevoz i stambena pitanja, po\u0161to je kirija sada veoma visoka.<\/p>\n

Da li je bilo naznaka da su institucionalne promena mogu\u0107e u toku kampanje?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MR: Kada smo sretali ljude, prvo \u0161to bi rekli bilo je: \u201eGlasa\u0107emo za vas, ali [vlasti] \u0107e nam ukrasti glasove. Nema svrhe.\u2019<\/p>\n

AZ: Ljudi misle da su njihovi \u017eivoti previ\u0161e kratki i da nemaju mo\u0107 da promene stvari. Pro\u0161lo je 30 godina bez ijedne pobede naroda. Na primer, tokom protesta 2018, kada smo skandirali \u201ebesplatno javno obrazovanje\u201c, ljudi su bili \u0161okirani, pitaju\u0107i \u201eu kakvoj dr\u017eavi je obrazovanje javno?\u201c Ali sada, ako studirate matematiku ili geografiju, obrazovanje je besplatno i \u010dak mo\u017eete dobiti stipendiju. Rama je preuzeo zasluge za ukidanje \u0161kolarina: to je bila na\u0161a ideja! Partije establi\u0161menta ne dozvoljavaju ljudima da se osete kao da je pobeda njihova.<\/p>\n

Kako izgleda budu\u0107nost mladih Albanaca?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MR: Nema minimalne zarade, penzije i socijalna za\u0161tita su na veoma niskom nivou. Dr\u017eava propada, pa ljudi \u017eele da odu i idu u Veliku Britaniju ili Nema\u010dku.<\/p>\n

AZ: Dr\u017eava blagostanja nedostaje, a zamenjena je novcem gastarbajtera.<\/p>\n

MR: Samo novac iz dijaspore odr\u017eava ljude u \u017eivotu. Zbog toga ljudi \u017eele da odu u druge zemlje; napu\u0161taju Albaniju i vide da druge zemlje imaju socijalne usluge, i ka\u017eu \u201e\u017delim da \u017eivim u zemlji u kojoj vlada blagostanje\u201c. Ali oni ne vide politi\u010dki proces koji se desio u ovim zemljama, da bi ljudi dobili ova prava! Oni \u017eele da ostanu tamo, umesto da preduzimaju iste mere u svojoj zemlji.<\/p>\n

Da li se mogu preduzeti koraci za ja\u010danje doma\u0107e privrede?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MR: Ako se fokusirate isklju\u010divo na turizam i uslu\u017eni sektor, privreda \u0107e propasti. Ali ljudi ne \u017eele da razmi\u0161ljaju o budu\u0107nosti. Moramo da se fokusiramo na proizvodnju. \u010cak se i mleko ovde kupuje iz Italije.<\/p>\n

AZ: Imamo mnogo prirodnih resursa, ali moramo da proizvodimo vi\u0161e. A neke stvari treba da ostanu javne \u2013 ne treba sve privatizovati! Ali ovde postoji percepcija da ako je dr\u017eava ume\u0161ana, sve je korumpirano, pa je privatizacija po\u017eeljnija. Na primer, u zdravstvu, zatim imunizacija, dijaliza, pa \u010dak i bolni\u010dka hrana, su sve privatizovane usluge.<\/p>\n

Koja je va\u0161a strategija pred izbore 2025. i u narednim godinama?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

MR: \u017delimo da organizujemo uslu\u017eni sektor, \u0161to je izazovno. \u017delimo da stvorimo novi talas studentskog aktivizma i da po\u010dnemo da se organizujemo ovde u Tirani, kom\u0161ija po kom\u0161ija, i ciljamo mlade ljude koji nisu glasali na pro\u0161lim izborima. Tako\u0111e \u017eelimo da dozvolimo ljudima koji \u017eive u inostranstvu da glasaju, jer ako \u0161alju novac ovde i uti\u010du na ekonomiju, oni treba da budu u mogu\u0107nosti i da odlu\u010de ko je u vladi. Iste stranke su na vlasti ve\u0107 trideset godina: va\u017eno je stvoriti energiju i pokazati da je promena mogu\u0107a.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Intervju sa predstavnicama L\u00ebvizja Bashk\u00eb (\u201ePokret Zajedno\u201c)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":393213,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-393209","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/393209","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=393209"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/393209\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":393215,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/393209\/revisions\/393215"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/393213"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=393209"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=393209"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=393209"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}