Odluka Apelacionog suda u Beogradu da stavi ta\u010dku na dvoipodecenijsku istragu i vi\u0161egodi\u0161nje su\u0111enje za ubistvo poznatog srbijanskog novinara Slavka \u0106uruvije, odnosno da pravnosna\u017eno oslobodi optu\u017eene za ovaj zlo\u010din \u2013 bila je vi\u0161e nego o\u010dekivana, ali je ipak izazvala buru u javnosti, sveop\u0161te razo\u010darenje i kuknjava, uklju\u010duju\u0107i i o\u0161tre reakcije doma\u0107ih i me\u0111unarodnih medijskih organizacija. Sam na\u010din vo\u0111enja procesa, upozoravali su pravnici jo\u0161 onomad, neumitno je vodio ovom ishodu: sudovi su me\u0111usobno, kao da igraju stoni tenis, prebacivali vru\u0107 krompir preko mre\u017eice pravde, a ne bi bilo prvi put u Srbiji da ni\u017ee sudske instance namerno donose takve presude i obrazlo\u017eenja koje vi\u0161i sudovi bez problema mogu da poni\u0161te i preina\u010de. Toj akciji doprinose, dakako, i postupci tu\u017eila\u0161tava.<\/p>\n
Presuda Apelacionog suda zna\u010di da niko, i pored pritisaka spolja i iznutra, ne\u0107e odgovarati za najpoznatije ubistvo novinara u Srbiji, a donesena je sa argumentom da je \u201eprvostepeni sud u\u010dinio bitne odredbe prvostepenog postupka\u201c. Iluzorno bi bilo o\u010dekivati da \u0107e tzv. vanredni pravni lekovi ne\u0161to izmeniti.<\/p>\n
Za ubistvo \u0106uruvije optu\u017eeni su i prvostepeno osu\u0111eni na 100 godina zatvora pripadnici Milo\u0161evi\u0107eve Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti, funkcioneri Rade Markovi\u0107 (bio \u0161ef tajne policije), Milan Radonji\u0107 (\u0161ef beogradskog DB-a) i operativci Ratko Romi\u0107 i Miroslav Kurak. Bilo bi za\u010du\u0111uju\u0107e da su oni zavr\u0161ili u zatvoru s obzirom na \u010dinjenicu da niko iz tzv. duboke dr\u017eave devedesetih, koja je pod Milo\u0161evi\u0107em neupitno u\u010dinila bezbroj dramati\u010dnih zlo\u010dina u zemlji i inostranstvu, nije odgovarao za svoja nepo\u010dinstva pred doma\u0107im sudovima. Ne samo da nije odgovarao nego je zlo\u010dina\u010dka struktura mo\u0107i stvorena za vreme ratnih pohoda i sankcija, a u kojoj je izbrisana svaka razlika izme\u0111u dr\u017eave, pravosu\u0111a, tajnih slu\u017ebi i kriminala \u2013 ostala neokrnjena. Dodatno, tokom tranzicije, koja je sinonim za plja\u010dku dr\u017eavne i dru\u0161tvene imovine, ona je samo ja\u010dala, bogatila se i obnavljala.<\/p>\n
Dodu\u0161e, Rade Markovi\u0107 je za vreme postpetooktobarske vlasti robijao za u\u010de\u0161\u0107e u nekim od brojnih politi\u010dkih ubistava devedesetih, ali on je specifi\u010dan slu\u010daj. Naime, u poznim danima Milo\u0161evi\u0107eve vladavine postavljen je na \u010delo SDB-a kao svojevrsni uljez iz javne policije, pa se mo\u017ee nazvati \u2013 smatraju stru\u010dnjaci \u2013 i \u201e\u017ertvenim jagnjetom\u201c. Milo\u0161evi\u0107 je Markovi\u0107a nametnuo jer je izgubio poverenje u svoju tajnu policiju, a to kadrovsko re\u0161enje ga je, u odre\u0111enoj meri, ko\u0161talo i vlasti.<\/p>\n
\nLe\u010deni radikali \u2013 nikad izle\u010deni<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Posle pada Milo\u0161evi\u0107a, demokratske vlasti nisu imali niti snage, niti volje, niti hrabrosti da se obra\u010dunaju sa mre\u017eom tajnih bogatuna i mo\u0107nika. Zoran \u0110in\u0111i\u0107 je poku\u0161ao da ih nadmudri, ali je pro\u0161ao tako kako je pro\u0161ao. \u010cini se da je njegovo ubistvo imalo za cilj da se pre svega po\u0161alje poruka ko je gazda u dr\u017eavi.<\/p>\n
Posle dolaska na vlast le\u010denih i nikada izle\u010denih radikala, odnosno Srpske napredne stranke, 2012. godine, neki su \u2013 \u0161to je bilo apsurdno i tragikomi\u010dno \u2013 poverovali da \u0107e pojedini zlo\u010dini iz devedesetih, uklju\u010duju\u0107i i ubistva novinara Dade Vujasinovi\u0107 i Slavka \u0106uruvije, biti razre\u0161eni i sudski sankcionisani. Apsurdno i tragikomi\u010dno, jer su vrhovnici nove vlasti upravo iznikli iz pomenutih zlo\u010dina\u010dkih struktura mo\u0107i. Oni su sau\u010desnici u svim Milo\u0161evi\u0107evim zlodelima. Nova glavna politi\u010dka figura Srbije, Aleksandar Vu\u010di\u0107, sada\u0161nji svevladar, bio je ministar informisanja u trenutku kada je Slavko \u0106uruvija ubijen (april 1999. godine), a poznat je kao revnosni sprovodilac drakonskog Zakona o javnom informisanju koji je urnisao, orobio i gasio nezavisne medije. Nekada\u0161nji prvi \u010dovek naprednjaka, potom i marginalizovani predsednik Srbije, Tomislav Nikoli\u0107, vi\u0161e puta je ponovio da ga ba\u0161 zabole za \u0106uruvijino ubistvo. Elem, poverovati da \u0107e novi vlastodr\u0161ci re\u0161iti zlo\u010dine iz pro\u0161losti bilo je ravno veri da bi, u nekoj paralelnoj istoriji, Hermann G\u00f6ring nakon Drugog svetskog rata sankcionisao nacisti\u010dke zlo\u010dine.<\/p>\n
Sama \u010dinjenica da je Apelacioni sud \u010dekao deset meseci da sa javno\u0161\u0107u podeli osloba\u0111aju\u0107u presudu, tra\u017ee\u0107i pogodan politi\u010dki trenutak (period posle izbora, nova vlada jo\u0161 nije formirana, protesti protiv izborne kra\u0111e uti\u0161ani …) govori da je ona doneta u sadejstvu sa vrhom dr\u017eave. Uostalom, pravosu\u0111e u Srbiji je, i tu\u017eila\u0161tvo i sudstvo, samo izvr\u0161ilac odluka donetih u kabinetu predsednika i vladaju\u0107oj stranci. I to se ne odnosi samo na \u201evelike slu\u010dajeve\u201c. Za to postoji hiljadu dokaza i milion indicija.<\/p>\n
\nVu\u010di\u0107eva politi\u010dka igra<\/h2>\n<\/blockquote>\n
U periodu dok je, po dolasku na vlast, \u0161minkao imid\u017e u zemlji i inostranstvu, predstavljaju\u0107i se kao politi\u010dar koji je do\u017eiveo preobra\u017eenje i od \u0161oviniste sa rukama krvavim do ramena postao evropski fanatik \u2013 Vu\u010di\u0107 je osnovao Komisiju za istra\u017eivanje ubistava novinara, obe\u0107av\u0161i da \u0107e sva ubistva medijskih delatnika biti razre\u0161ena (pored Dade Vujasinovi\u0107 i Slavka \u0106uruvije, ubijen je i jagodinski novinar Milan Panti\u0107, 2001. godine). Mnogi su pali na tu fintu, uklju\u010duju\u0107i i neke me\u0111unarodne organizacije, ali je drugima odmah bilo jasno o \u010demu se radi \u2013 o prikupljanju politi\u010dkih poena i ulagivanju Zapadu, koji je godinama zahtevao napredak u istrazi likvidacije novinara i ka\u017enjavanju po\u010dinilaca. Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije je, recimo, odbilo da u\u010destvuje u ovoj \u2013 sada se i definitivno ispostavilo \u2013 mimikriji.<\/p>\n
Podsetimo da je Vu\u010di\u0107 u tom periodu i Zapadu i gra\u0111anima Srbije \u010dvrsto obe\u0107ao da \u0107e ispitati tzv. 24 sporne velike privatizacije, \u0161to je tra\u017eila Evropska unija. Osim \u0161to su neki ljudi medijski hap\u0161eni i potom pu\u0161tani na slobodu usled nedostatka dokaza, rezultati velikog istra\u017enog poduhvata ravni su nuli. Sve su vrlo brzo prekrili \u201eruzmarin, snjegovi i \u0161a\u0161\u201c. Videv\u0161i da su ljudi \u017eeljni krvi, Vu\u010di\u0107 je uhapsio i poznatog tajkuna Miroslava Mi\u0161kovi\u0107a, koji je svojevremeno odbio da finansira Srpsku naprednu stranku. To je bio po\u010detak Vu\u010di\u0107evog velikog politi\u010dkog uspona u zemlji, pa i u regionu. Naravno, sve je zavr\u0161eno osloba\u0111aju\u0107im presudama, a politi\u010dka akcija podizanja rejtinga Srbiju je ko\u0161tala desetine miliona evra od\u0161tete.<\/p>\n
Formiranjem Komisije za istragu ubistava novinara Vu\u010di\u0107 je zapo\u010deo prostu i predvidljivu politi\u010dku igru. Presudom Apelacionog suda simboli\u010dno je krug zatvoren. Igra se sastojala od slede\u0107eg: formalno, u skladu sa zahtevima Zapada, formira\u0107e se bezbrojne komisije i radne grupe, menja\u0107e se zakoni, pove\u0107avati \u201einstitucionalni kapacitet za evropske integracije\u201c, sprovoditi reforme pravosu\u0111a, javnog sektora, \u201eintenzivno istra\u017eivati\u201c ubistva novinara i druga krivi\u010dna dela protiv njih (formirana je u me\u0111uvremenu Radna grupa za bezbednost novinara), odr\u017eava\u0107e se bezbrojne konferencije i savetovanja u koje \u0107e se ulupati stotine miliona evra, a su\u0161tinski stvar \u0107e i\u0107i u suprotnom pravcu.<\/p>\n
Srbija je danas, i to je op\u0161te mesto i u zemlji i van nje, \u201ezarobljena dr\u017eava\u201c: njene institucije su u slu\u017ebi re\u017eima, na medijske slobode ba\u010dena je napalm-bomba, pravosudni sistem je postao sopstvena karikatura, novinari su meta kre\u0161enda pretnji i napada, desetine milijardi evra javnog novca se tro\u0161e bez javnih nabavki, a izbori su pretvoreni u organizovani kriminalni poduhvat. Naprednjaci koriste sve prevarne izborne radnje zabele\u017eene u istoriji \u010dove\u010danstva: od prvih izbora odr\u017eanih na podru\u010dju dana\u0161nje Indije, 920. godine pre Hrista, kada su glasa\u010di koristili palmino li\u0161\u0107e pri odabiru \u010dlanova seoskog odbora \u2013 do danas. Uz neke invencije. Vi\u0161e se ni evropski zvani\u010dnici ne libe da ka\u017eu da Srbija ima \u0161anse da u nekom narednom periodu u\u0111e u EU otprilike koliko je realno da neki dekica od 80 godina sa ve\u0161ta\u010dkim kukovima obori svetski rekord u skoku u dalj.<\/p>\n
\nPitanje je \u2013 \u0161ta nas \u010deka?<\/h2>\n<\/blockquote>\n
No, kada je re\u010d o tome \u0161ta Srbiju o\u010dekuje u narednim godinama, \u010dini se da su neuspe\u0161ne evropske integracije tek mali problem. Sve ovo \u0161to se de\u0161ava proteklih godina, uklju\u010duju\u0107i i obelodanjivanje presude Apelacionog suda, sluti da stvari nikako ne idu u dobrom pravcu. \u201eDuboka dr\u017eava\u201c i Vu\u010di\u0107ev re\u017eim \u2013 ne zna se gde po\u010dinje jedno, a gde zavr\u0161ava drugo \u2013 ve\u0107 se dovodi u vezu sa nekim politi\u010dkim likvidacijama (biv\u0161i visoki funkcioner SNS-a Vladimir Cvijan, \u010dovek koji je mnogo znao, i kosovski politi\u010dar Oliver Ivanovi\u0107, koji je smetao kriminalnim strukturama na Kosovu, me\u0111u kojima su glavni naprednja\u010dki \u201ebiznismeni\u201c).<\/p>\n
Opravdan je strah da bi bez glave mogli ostati i neki drugi neposlu\u0161nici, me\u0111u kojima i novinari, koji takore\u0107i svakodnevno otkrivaju nove afere re\u017eima i bar donekle mu remete poslove i planove. A u pitanju su ogromni novci. Da li neko posle svega mo\u017ee da ka\u017ee da je ovaj strah neopravdan?<\/p>\n
Podsetimo se za kraj nekih \u010dinjenica. Novinarka Duge Dada Vujasinovi\u0107 prona\u0111ena je u aprilu 1994. godine mrtva u svom stanu u Beogradu. Ona je izve\u0161tavala sa rati\u0161ta, ukazivala na zlo\u010dine i plja\u010dke u koje je bio ume\u0161an vojni vrh. Izve\u0161tavala je i o beogradskom podzemlju i bliskim vezama politike i kriminala. Sam istra\u017eni postupak jasno indukuje da je dr\u017eava ume\u0161ana u njenu smrt. I u\u010denici prvog razreda osnovne \u0161kole bi rekli, na osnovu poznatih podataka, da je besmislena tvrdnja pravosudnih organa da je u pitanju bilo \u2013 samoubistvo. Tek u januaru 2009. godine se nedvosmisleno, uz pomo\u0107 stranih ve\u0161taka, utvrdilo da je Dada ubijena. Za njenu smrt niko nije odgovarao.<\/p>\n
Jo\u0161 su manje sumnje da iza ubistva Slavka \u0106uruvije, nezavisnog novinara i vlasnika dva nezavisna lista, stoji dr\u017eava. \u0106uruviju je SDB pratio svakodnevno i intenzivno. \u201eOpservacija\u201c se zavr\u0161ava neposredno pre likvidacije. Prethodno je hap\u0161en i proganjan, protiv njega je vo\u0111ena hajka u re\u017eimskim glasilima zbog kritikovanja Milo\u0161evi\u0107eve politike i zbog ukazivanja na veze kriminala i dr\u017eave. Za ovu smrt niko ne\u0107e odgovarati.<\/p>\n
Dopisnik Ve\u010dernjih novosti Milan Panti\u0107 ubijen je 11. juna 2001. godine ispred zgrade u kojoj je stanovao u Jagodini. Izve\u0161tavao je o vezi kriminala i vlasti u pomoravskom regionu. Iako se istragom do\u0161lo do imena ubica, dokaze je bilo te\u0161ko sprovesti, jer je mesto ubistva, po svemu sude\u0107i namerno, kontaminirano od istra\u017enih organa. Tu\u017eila\u0161tvo za organizovani kriminal je pre nekoliko dana reklo da ne\u0107e voditi istragu za ubistvo Panti\u0107a, jer nije nadle\u017eno.<\/p>\n
Na \u017ealost, ona bura u javnosti, o\u0161tre reakcije i kuknjave sa po\u010detka teksta uskoro \u0107e biti lanjski sneg. \u017divimo, opet na \u017ealost, u interesantnom vremenu i nesumnjivo \u0107e neki naredni dramati\u010dni doga\u0111aji imati prevagu. Srbija \u0107e, nakon svega, dobiti tek poneki minus sa Zapada, ali to vi\u0161e izgleda nikoga ne uzbu\u0111uje. Ni i\u010d!<\/p>\n