{"id":392670,"date":"2024-02-03T07:58:34","date_gmt":"2024-02-03T06:58:34","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=392670"},"modified":"2024-02-03T07:58:34","modified_gmt":"2024-02-03T06:58:34","slug":"cemu-sluzi-nato","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/02\/03\/cemu-sluzi-nato\/","title":{"rendered":"\u010cemu slu\u017ei NATO"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Bio je po\u010detak septembra 1971. Majka me je taksijem dovezla pred mali hotel u severnom predgra\u0111u Atine, u posetu najdra\u017eem ujaku, njenom voljenom bratu. Pre nego \u0161to smo iza\u0161li iz automobila, zagrlila me je i pro\u0161aputala re\u010di ohrabrenja. Treba znati da je hotelom Pefkakia tada upravljala ESA, gr\u010dka verzija Gestapoa iz doba vladavine vojne hunte. Koristili su ga kao pritvor za va\u017ene disidente. Posle svega \u0161to sam unutra video, uklju\u010duju\u0107i namu\u010deno ujakovo lice, ve\u0107 u desetoj godini \u017eivota shvatio sam \u0161ta zna\u010di \u017eiveti u diktaturi.<\/p>\n

Svi se dobro se\u0107amo da su isto\u010dnoevropske dr\u017eave nekada bile komunisti\u010dke diktature. Stanovnici zemalja izme\u0111u Balti\u010dkog i Crnog mora \u017eiveli su u jednopartijskim re\u017eimima, prepu\u0161teni na milost i nemilost tajnim policijama. Manje dobro pamtimo da su pre samo pola veka tri dana\u0161nje \u010dlanice Evropske unije bile fa\u0161isti\u010dke diktature: Portugalija, \u0160panija i Gr\u010dka. Ta zaboravljena istorija zapadnoevropskih naroda prinu\u0111enih da \u017eive u desni\u010darskim, ultranacionalisti\u010dkim, fa\u0161isti\u010dkim re\u017eimima posebno je relevantna danas, kada nacionalizam ponovo di\u017ee glavu, \u0161iri se moralna panika zbog priliva migranata i izbeglica i ja\u010da fasciniranost sna\u017enim mu\u0161karcima i \u017eenama koji nude da na\u0161e zemlje \u201eponovo u\u010dine velikim\u201c. S obzirom na pribli\u017eavanje izbora za Evropski parlament, korisno je podsetiti se lekcija iz zaboravljene pro\u0161losti.<\/p>\n

Odrastao sam u Gr\u010dkoj, navodno kolevci demokratije, u doba kada su njom vladali tirani zakleti na odanost ideologiji sli\u010dnoj onoj koja se danas \u0161iri Evropom. Neki od uticajnih ljudi, poput mog ujaka \u2013 bio je generalni direktor Siemensa u Gr\u010dkoj \u2013 poku\u0161ali su da se suprotstave, ali su pora\u017eeni. Dve godine posle na\u0161eg susreta u hotelu, u novembru 1973, atinski studenti su zauzeli najpresti\u017eniji gr\u010dki univerzitet, atinsku Politehniku. Slavna pobuna je potrajala pet dana i centar Atine je nakratko bio oslobo\u0111en, ali onda je u grad u\u0161la vojska predvo\u0111ena kolonom tenkova ameri\u010dke proizvodnje i ugu\u0161ila pobunu. Po\u0161to su tenkovima razvalili kapije univerziteta, komandosi i \u017eandarmi \u2013 birani po tome koliko su naklonjeni fa\u0161isti\u010dkim idejama \u2013 u\u0161li su unutra i ugu\u0161ili svaki otpor. Sedmicama su iz zatvorskih \u0107elija odjekivali vrisci studenata koje su mu\u010dili.<\/p>\n

Pobuna je ugu\u0161ena, ali re\u017eim se nije oporavio. Nekoliko dana kasnije, jedan od brigadnih generala je smenio pukovnike, preoteo im vlast i u\u010dinio desni\u010darski re\u017eim jo\u0161 brutalnijim. Paroksizam autoritarizma prikazao se u najkomi\u010dnijem obliku na televizijskim ekranima: vesti su \u010ditali strogi, uniformisani oficiri s odlikovanjima, kao da izvikuju nare\u0111enja.<\/p>\n

\u0160est meseci kasnije, u o\u010dajni\u010dkom poku\u0161aju da stabilizuju re\u017eim, diktatori su organizovali haoti\u010dan poku\u0161aj preuzimanja vlasti nad nezavisnim Kiprom. Sve \u0161to su uspeli da postignu bilo je da podstaknu Tursku da izvr\u0161i brutalnu invaziju na ostrvo, \u0161to je Gr\u010dku i Tursku dovelo do ivice ratnog sukoba. Mnogo Kiprana je ubijeno, ranjeno i raseljeno. Posledice te tragedije jo\u0161 \u017eive, u obliku Zelene linije kojom je Kipar podeljen i dan danas. Od vojnog re\u017eima bi se o\u010dekivalo da \u0107e voditi vi\u0161e ra\u010duna o stanju svojih oru\u017eanih snaga. Ali kiparska epizoda je razotkrila sve slabosti Gr\u010dke. Produbila je i ekonomsku krizu. Slom re\u017eima iz Breton Vudsa i naftni \u0161ok gurnuli su globalni kapitalizam u recesiju. Nekoliko dana kasnije, hunta je pala. U julu ove godine obele\u017eava se pedeseta godi\u0161njica povratka liberalne demokratije u Gr\u010dku.<\/p>\n

Uglavnom je zaboravljena i predistorija dolaska gr\u010dke hunte na vlast. Vojni re\u017eim su ustanovili odmetnuti gr\u010dki oficiri u aprilu 1967, ali sam dr\u017eavni udar su isplanirali i pripremili razli\u010diti ogranci ameri\u010dke administracije jo\u0161 50-ih godina. Gr\u010dka je samo jedna od mnogih zemalja \u0161irom sveta u kojima je CIA izvodila dr\u017eavne udare \u2013 od pu\u010da kojim je 1953. godine svrgnut Muhamed Mosadek, poslednji demokratski izabrani premijer Irana, do ubistva predsednika Salvadora Allendea u \u010cileu 1973, u re\u017eiji generala Augusta Pinocheta.<\/p>\n

Ono \u0161to je ovde najzanimljivije nije pitanje za\u0161to je Va\u0161ington 1965. doneo odluku da sru\u0161i centristi\u010dku prozapadnu vladu Georgea Papandreoua, a onda dve godine kasnije dao pukovnicima zeleno svetlo da raspuste parlament i stave gr\u010dko dru\u0161tvo \u201eu gips, isto kao \u0161to lekar stavlja u gips slomljenu ruku\u201c \u2013 da citiram neponovljivog Ge\u00f3rgiosa Papadopoulosa, pukovnika i \u0161efa hunte. Imaju\u0107i u vidu doga\u0111aje u dana\u0161njoj Evropi, mislim da je va\u017enije primetiti da su se vlade Francuske, Nema\u010dke, Austrije, pa delimi\u010dno i Britanije 1967. godine jasno i glasno usprotivile dr\u017eavnom udaru. Uspostavljanje fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima u Gr\u010dkoj izazvalo je razdor izme\u0111u vode\u0107ih evropskih sila i Sjedinjenih Dr\u017eava, mada su svi bili na istoj strani gvozdene zavese. U borbi protiv hunte koju je instalirao NATO i koja je u\u017eivala podr\u0161ku Sjedinjenih Dr\u017eava, glavni saveznik gr\u010dkih demokrata bila je Evropa.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Roditelji su me preko leta vodili u Be\u010d ili Minhen da \u201eudahnemo vazduh slobode\u201c. Ostatak godine, naro\u010dito sumorne no\u0107i, provodili smo pored radio-aparata slu\u0161aju\u0107i Deutsche Welle i BBC \u2013 pokriveni crvenim \u0107ebetom da nas ne \u010duju susedi koji bi nas mo\u017eda prijavili. Ove stanice su u programima na gr\u010dkom podr\u017eavale otpor demokrata, za razliku od Glasa Amerike koji je navijao za huntu.<\/p>\n

Ukratko, Evropa je podr\u017eala slobodnu Gr\u010dku, a Amerika ju je izdala. Zato ne iznena\u0111uje \u0161to je posle pada hunte veliki deo gr\u010dkog dru\u0161tva \u2013 uklju\u010duju\u0107i i konzervativnog premijera Konstantinosa Karamanlisa \u2013 bio neprijateljski nastrojen prema NATO savezu i veoma naklonjen Evropskom zajedni\u010dkom tr\u017ei\u0161tu, prete\u010di Evropske unije. Suprotno onome \u0161to mnogi stanovnici severa Evrope misle, ve\u0107inska Gr\u010dka nije u EU videla kravu muzaru, kakvom je ona kasnije postala, ve\u0107 garanciju da tenkovi ne\u0107e vi\u0161e izlaziti iz kasarni i da \u0107e ih tajna policija ostaviti na miru \u2013 ono isto \u010demu su se nadali stanovnici isto\u010dne Evrope posle sloma njihovih diktatura 1991.<\/p>\n

Kada sam ga pitao da li NATO jo\u0161 ispunjava svoju funkciju, bio je veoma otvoren. \u201eTo zavisi od toga kako je defini\u0161ete\u201c, odgovorio je osmehuju\u0107i se. Pitao sam ga kako je on<\/em> defini\u0161e. \u201eFunkcija je trostruka\u201c, rekao je. \u201ePrvo, da nam osigura prisustvo u Evropi. Drugo, da zadr\u017ei Ruse van Evrope. Tre\u0107e, da Nema\u010dku dr\u017ei pod kontrolom\u201c<\/h2>\n

To obja\u0161njava za\u0161to je u raspravama na temu NATO saveza mi\u0161ljenje Grka, koji se s ponosom se\u0107aju otpora hunti, \u010desto dijametralno suprotno mi\u0161ljenju isto\u010dnih Evropljana koji pamte komunisti\u010dke diktature. Kada je Vladimir Putin naredio napad na Ukrajinu, osudio sam invaziju kao zlo\u010dina\u010dki \u010din, nazvao Putina \u201ebeskrupuloznim ubicom\u201c, pozvao sve demokrate da stanu uz Ukrajinu i zalo\u017eio se da zapad zapo\u010dne pregovore o trenutnom prekidu rata u Ukrajini, tako \u0161to \u0107e u zamenu za povla\u010denje ruskih trupa pru\u017eiti garancije da Ukrajina ne\u0107e u\u0107i u NATO. Mislio sam da je najva\u017enije da zapad u\u010dini sve \u0161to je potrebno da se ruske trupe \u0161to pre vrate tamo gde su bile 22. februara 2022, da bi se Ukrajini omogu\u0107ilo da se dalje razvija kao deo liberalno-demokratske zapadne Evrope.<\/p>\n

Na\u017ealost, drugovima u isto\u010dnoj Evropi to se nije dopalo. Razem, poljska levi\u010darska stranka, osudila me je zbog propusta da \u201epodr\u017eim suverenitet Ukrajine\u201c. Na dru\u0161tvenim mre\u017eama sam obele\u017een kao \u201ezapadni nadristru\u010dnjak\u201c i Putinov korisni idiot.<\/p>\n

Rastu\u017eio me je raskol u na\u0161em panevropskom pokretu. Poku\u0161ao sam da ispitam njegove istorijske uzroke. Sa stanovi\u0161ta mojih isto\u010dnoevropskih drugova, NATO je grupa dr\u017eava koje grade odbrambeni zid oko liberalnih demokratija. Iz njihove perspektive \u010dlanstvo u NATO savezu je presudno za nezavisnost Ukrajine. Moj predlog da zemlja ostane izvan saveza tuma\u010de kao izdaju njenih demokratskih snaga. S druge strane, iz moje perspektive, s obzirom da sam odrastao pod vla\u0161\u0107u fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima koji ne samo da je imao NATO blagoslov, nego su ga ve\u0107im delom i projektovali CIA i NATO, insistiranje na \u010dlanstvu kao preduslovu demokratske budu\u0107nosti Ukrajine izgleda apsurdno.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od svih slogana koje su mogli da ispi\u0161u na vratima Politehnike, pobunjeni atinski studenti koji su stavili \u017eivot na kocku da bi pomogli obnovu gr\u010dke demokratije odabrali su dve parole od dve re\u010di: NAPOLJE SAD i NAPOLJE NATO. Nosili su farmerke i voleli d\u017eez, pa bih rekao da nisu bili zadojeni mr\u017enjom prema Americi, ali odbijali su da \u017eive u ameri\u010dkoj kvazi-koloniji \u010diji se dr\u017eavni bud\u017eet \u0161alje na odobrenje ameri\u010dkom ambasadoru, u kojoj NATO i CIA upravljaju vojskom, nebom, morem i tajnom policijom.<\/p>\n

I mada je ta\u010dno da je u mnogim naprednim zemljama \u2013 poput Holandije i Danske \u2013 \u010dlanstvo u NATO bilo potpuno uskla\u0111eno s na\u010delima liberalne demokratije, u Gr\u010dkoj to nije bio slu\u010daj. Gr\u010dka u tome nije usamljena. Portugalci su tako\u0111e \u017eiveli u fa\u0161isti\u010dkom re\u017eimu u zemlji koja je bila \u010dlanica NATO saveza. Generacije i generacije turskih demokrata mogu potvrditi da je mogu\u0107e \u017eiveti u NATO zemlji i trpeti nezamisliv autoritarizam. \u0160tavi\u0161e, \u010dak i dr\u017eavnik kalibra jednog Charlesa De Gaullea je mislio da \u010dlanstvo u NATO mo\u017ee naru\u0161iti suverenitet njegove zemlje.<\/p>\n

Ali otkako je Putinov re\u017eim napao Ukrajinu Evropljani su izgleda izgubili sposobnost vo\u0111enja racionalne i istorijski utemeljene debate o tome koliko je \u010dlanstvo u NATO savezu zaista korisno ili \u0161tetno za evropske liberalne demokratije.<\/p>\n

Naravno, neko \u0107e re\u0107i da je svrha NATO saveza da zemlje \u010dlanice \u0161titi od spolja\u0161njih pretnji, a ne da gradi demokratiju. Na to se mo\u017ee odgovoriti da \u010dlanstvo u ovom savezu nije ni nu\u017ean ni dovoljan uslov za odbranu zemlje. Znamo da najve\u0107a teritorijalna pretnja Gr\u010dkoj dolazi od Turske. Zvani\u010dna politika saveza je da interveni\u0161e samo ako zemlja koja nije \u010dlanica napadne zemlju koja to jeste. Ako bi Turska, kao zemlja \u010dlanica, izvr\u0161ila invaziju na neko gr\u010dko ostrvo, NATO se ne bi ume\u0161ao. S druge strane, Jordan, Egipat i, naravno, Izrael u\u017eivaju punu za\u0161titu odbrambenog ki\u0161obrana SAD i NATO iako nijedna od ovih zemalja nije \u010dlanica.<\/p>\n

\u010cemu onda zapravo slu\u017ei NATO savez? Pre desetak godina na\u0161ao sam se u prilici da povedem neformalan razgovor s \u0161efom NATO snaga u Evropi. U pitanju je bio Amerikanac, ube\u0111eni republikanac. Kada sam ga pitao da li NATO jo\u0161 ispunjava svoju funkciju, bio je veoma otvoren. \u201eTo zavisi od toga kako je defini\u0161ete\u201c, odgovorio je osmehuju\u0107i se. Pitao sam ga kako je on defini\u0161e. \u201eFunkcija je trostruka\u201c, rekao je. \u201ePrvo, da nam osigura prisustvo u Evropi. Drugo, da zadr\u017ei Ruse van Evrope. Tre\u0107e, da Nema\u010dku dr\u017ei pod kontrolom.\u201c Nijedna od analiza uloge NATO saveza u Evropi koje sam posle toga \u010ditao nije bila ni pribli\u017eno tako precizna i ta\u010dna.<\/p>\n

Pitanje na koje Evropljani treba danas da odgovore, dok rat u Ukrajini traje, a izbori za Evropski parlament se bli\u017ee, sasvim je jednostavno: koliko je mudro verovati da \u0107e na\u0161e demokratije biti osna\u017eene time \u0161to \u0107emo nadle\u017enosti u domenima spoljne politike i odbrane preneti u ruke NATO saveza \u2013 to jest, ameri\u010dke administracije? Mo\u017eda su studenti atinske Politehnike, pa i general De Gaulle uz njih, bili u pravu kada su strahovali da nepromi\u0161ljeno pot\u010dinjavanje NATO savezu ubrzava pad Evrope u status vazalnog kontinenta? \u0160to se mene ti\u010de, ja \u0107u uvek biti na strani studenata.<\/p>\n

UnHerd
\nPreveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitanje na koje Evropljani treba danas da odgovore, dok rat u Ukrajini traje, a izbori za Evropski parlament se bli\u017ee, sasvim je jednostavno: koliko je mudro verovati da \u0107e na\u0161e demokratije biti osna\u017eene time \u0161to \u0107emo nadle\u017enosti u domenima spoljne politike i odbrane preneti u ruke NATO saveza \u2013 to jest, ameri\u010dke administracije?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":381048,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-392670","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/392670","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=392670"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/392670\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":392675,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/392670\/revisions\/392675"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/381048"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=392670"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=392670"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=392670"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}