{"id":392478,"date":"2024-02-01T07:53:26","date_gmt":"2024-02-01T06:53:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=392478"},"modified":"2024-02-01T07:54:33","modified_gmt":"2024-02-01T06:54:33","slug":"problem-amerike-je-jaz-odlucnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/02\/01\/problem-amerike-je-jaz-odlucnosti\/","title":{"rendered":"Problem Amerike je jaz odlu\u010dnosti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Stiven Volt<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ameri\u010dka spoljna politika poslednjih godina deluje kao serija proma\u0161aja: neuspe\u0161ni ratovi u Iraku i Avganistanu, neuspeli mirovni napori na Bliskom istoku, sve ve\u0107i nuklearni kapaciteti nekih rivalskih sila i brojna druga sramo\u0107enja. I poslednji udarac \u2013 pogibija troje ameri\u010dkih vojnika u Jordanu u napadu dronom proiranske milicije \u2013 name\u0107e nova pitanja o tome \u0161ta ameri\u010dke snage uop\u0161te rade u ovim nemirnim podru\u010djima i ima li smisla da se one i dalje tu dr\u017ee.<\/p>\n

Primamljivo je pripisivati krivicu za ove stalne neuspehe nekompetentnom ameri\u010dkom vo\u0111stvu (iz obe stranke) ili pogre\u0161no odabranoj velikoj strategiji \u2013 i sam sam mnogo puta pisao ovakvu vrstu kritike \u2013 ali ameri\u010dki napori da se oblikuje svetska politika nailaze na dublje strukturne probleme koje ponekad previ\u0111amo. Ameri\u010dke inicijative ponekad ne uspevaju ne zato \u0161to je ameri\u010dka strategija nu\u017eno pogre\u0161na ili zato \u0161to su vr\u0161ioci vlasti manje ume\u0161ni nego oni kakve bismo \u017eeleli \u2013 ve\u0107 zato \u0161to protivnici imaju vi\u0161i ulog u sukobu, i spremniji su da vi\u0161e od nas \u017ertvuju kako bi osigurali \u017eeljene ishode. U ovakvim situacijama, nadmo\u0107 u ameri\u010dkoj sili mo\u017ee biti nadja\u010dana protivnikovom nadmo\u0107i na planu odlu\u010dnosti.<\/p>\n

Problem se velikim delom javlja zato \u0161to su SAD kudikamo najbezbednija velika sila u modernoj istoriji. One nemaju ozbiljnijeg protivnika bilo gde blizu svoje sopstvene teritorije. Imaju veliku, sofisticiranu i raznovrsnu ekonomiju. Poseduju 1.000 nuklearnih bombi. I u\u017eivaju izuzetno povoljan geografski polo\u017eaj. Njihov sada\u0161nji nivo bezbednosti i prosperiteta mo\u017eda ne\u0107e potrajati zanavek \u2013 ali nijedna druga dr\u017eava (i svakako ne velika sila) nije danas u podjednako sre\u0107nom polo\u017eaju.<\/p>\n

\n

Intervencija van ku\u0107e<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ishodi\u0161te ovoga je paradoks: SAD mogu tumarati svetom i intervenisati u udaljenim problemati\u010dnim situacijama, zato \u0161to ne moraju da brinu o odbrani svoje teritorije od vojnog napada. Ali ove povoljne okolnosti tako\u0111e zna\u010de da ono \u0161to se odigrava u tim udaljenim regionima je retko kriti\u010dno va\u017eno za ameri\u010dki opstanak i mo\u017ee biti samo labavo povezano sa ameri\u010dkim dugoro\u010dnim prosperitetom. Izme\u0111u ostalog, ovo zna\u010di da skoro svaki ve\u0107i rat koji su vodile SAD je, u izvesnom stepenu, rat koji su odabrale (war of choice).<\/p>\n

Dr\u017eave suo\u010dene sa neprijateljskim napada\u010dem ili one koje se na\u0111u u bezbednosnoj situaciji koja se naglo pogor\u0161ava mogu da ostanu bez drugog izbora nego da se bore da sa\u010duvaju svoju nezavisnost, ali SAD se nisu suo\u010davale sa ovakvim problemima jo\u0161 od 19. veka. \u010cak ni ulazak SAD u oba svetska rata nije bio nu\u017ean u strogom smislu te re\u010di: iako verujem da je intervenisanje u oba ova rata bila ispravna odluka, zasnovana na strate\u0161kim i moralnim osnovama, ameri\u010dko u\u010de\u0161\u0107e \u017eestoko je preispitivano u to vreme \u2013 i to iz vrlo razumljivih razloga.<\/p>\n

Od tada SAD su \u010desto ulazile u ratove u kojima su se borile protiv neprijatelja daleko od svojih obala, ili blizu teritorije svojih protivnika ili na njihovoj teritoriji. Daleko slabija Kina intervenisala je u Korejskom ratu zato \u0161to su se ameri\u010dke snage pribli\u017eavale kineskoj granici, a Mao Cedung je bio voljan da \u017ertvuje vi\u0161e od 100.000 ljudi kako bi onemogu\u0107io da Amerikanci i njihovi saveznici kontroli\u0161u celo Korejsko poluostrvo. SAD je bilo dovoljno stalo da u Vijetnam po\u0161alju vi\u0161e od dva miliona vojnika i izgube vi\u0161e od 58.000 smrtno stradalih, ali je Severnom Vijetnamu do pobede bilo stalo mnogo vi\u0161e nego nama, zbog \u010dega su podneli daleko ve\u0107e gubitke i na kraju prevagnuli.<\/p>\n

Amerikanci su bili vi\u0161e nego voljni da gone Al Kaidu u Avganistanu nakon napada 11. septembra 2001. godine, \u010dak su bili spremni i da tu ostanu godinama poku\u0161avaju\u0107i da onemogu\u0107e Talibane da ponovo zaposednu vlast. Na kraju, me\u0111utim, potonjim je vi\u0161e stalo do sudbine te zemlje nego nama. Sli\u010dne okolnosti se tako\u0111e sada pojavljuju u Ukrajini: SAD i drugi su bili voljni da \u0161alju novac i oru\u017eje, da preduzmu druge skupe korake kako bi pomogli Kijevu, ali ruski dr\u017eavni vrh je voljan da po\u0161alje vojnike da se bore i umiru na toj zemlji \u2013 \u0161to strane dr\u017eave koje podr\u017eavaju Ukrajinu nisu. Ne zbog navodnog malodu\u0161ja zapadnih lidera ve\u0107 zato \u0161to je to va\u017enije pitanje Moskvi (i Ukrajini) nego \u0161to je ostatku sveta. Isti neugodan problem pomalja se u vezi sa debatama o Tajvanu: bez obzira koliko \u010desto ameri\u010dki zvani\u010dnici i odbrambeni stru\u010dnjaci isti\u010du da je tajvanska autonomija vitalni ameri\u010dki interes \u2013 te\u0161ko je pouzdano re\u0107i da je njima vi\u0161e stalo do ovog pitanja nego Pekingu.<\/p>\n

Molim \u010ditaoca da obrati pa\u017enju: \u010dinjenica da protivnici mogu imati vi\u0161i ulog, stoga i ve\u0107u odlu\u010dnost, ne zna\u010di da SAD ne bi trebalo da prihvataju globalne obaveze niti da ne bi trebalo da interveni\u0161u u udaljenim sukobima. Nije potrebna podjednaka odlu\u010dnost da bi se protivnik odvratio od izvo\u0111enja neke rizi\u010dne akcije, na primer, zato \u0161to ne mo\u017ee biti siguran da ne\u0107e nai\u0107i na odgovor te da ne\u0107e pretrpeti \u0161tetu koju nije spreman da podnese. Niti to zna\u010di da odlu\u010dniji protivnici nu\u017eno pobe\u0111uju, kao \u0161to su pokazali sukobi u Iraku 1991. godine, Srbiji 1999. i borba protiv Islamske dr\u017eave u Iraku. Ali \u010dinjenica je da SAD uobi\u010dajeno deluju daleko od ku\u0107e i da su njihovi protivnici odlu\u010dniji od njih je trajna osobenost op\u0161tih strate\u0161kih prilika.<\/p>\n

\n

Dominacija odbrane<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U praksi, SAD su se nosile sa ovim problemom na dva na\u010dina: prvi pristup je bilo povezivanje ameri\u010dke reputacije za razre\u0161enje i kredibilnosti ishoda pojedina\u010dnog sukoba. \u010cak i ukoliko su ulozi manji od vitalnih, zvani\u010dnici nastavljaju da insistiraju da moraju da odnesu prevagu kako bi odvratili budu\u0107e izaziva\u010de negde drugde. U praksi, ova strategija je poku\u0161aj da se protivnik uveri kako su ameri\u010dki interesi u vezi za pojedina\u010dnim pitanjem ve\u0107i nego \u0161to se prvobitno \u010dinilo, zato \u0161to je to pitanje povezano sa drugim preuzetim obavezama ili interesima koje su SAD mogle preuzeti u pro\u0161losti.<\/p>\n

Kao \u0161to smo videli u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu, ovaj pristup mo\u017ee pomo\u0107i u odr\u017eavanju javne podr\u0161ke za ratove koji ne idu dobro i gde se \u010dini da su koristi ve\u0107e od tro\u0161kova. Ali to mo\u017eda ne\u0107e uveriti protivnike da \u0107e Va\u0161ington istrajati na ovom pravcu zauvek \u2013 posebno ukoliko su krajnje odlu\u010dni da istraju i ukoliko drugi ameri\u010dki saveznici po\u010dnu da se \u017eale da Va\u0161ington rasipa resurse koji bi se mogli iskoristiti za njihovu za\u0161titu. Izaziva\u010di \u0107e pre ili kasnije ovo razumeti i traga\u0107e za okolnostima u kojima mogu da deluju u svoju korist. Samo po sebi pozivanje na neku verziju teorije domino efekta ne\u0107e biti efikasna strategija. \u0160tavi\u0161e, \u0161to vi\u0161e obaveza preuzme jedna zemlje, te\u017ee je da po\u0161tuje svaku od tih obaveza, te svako pojedina\u010dno obavezivanje postaje manje kredibilno.<\/p>\n

Drugo re\u0161enje jeste odr\u017eanje dovoljnog stepena vojne i ekonomske superiornosti koji omogu\u0107avaju SAD da potuku protivnika uz malo ili nimalo \u0161tete po sebe. Protivniku mo\u017ee biti vi\u0161e stalo do pitanja oko kojeg je nastao spor, ali to nije od ve\u0107e va\u017enosti ukoliko mora da plati visoku cenu da bi ostvario svoje ciljeve. Sadam Husein prkosio je SAD 1990. zato \u0161to je mislio da ameri\u010dko dru\u0161tvo ne mo\u017ee da prihvati gubitak 10.000 ljudi u jednoj bici, no ameri\u010dke vo\u0111e su znale da njihovi gubici ne\u0107e biti ni blizu tog broja, a Pustinjska oluja je posvedo\u010dila da su njihove procene bile ispravne. Zapravo, mogao bi se zastupati stav da ovaj princip nagla\u0161ava \u010ditav ameri\u010dki pristup odbrambenoj i spoljnoj politici:<\/p>\n

    \n
  • SAD tro\u0161e mnogo novca kako bi stekle sposobnosti kojima mogu potu\u0107i neprijatelja po relativno niskoj ceni;<\/li>\n
  • \u00a0opredeljeuju mno\u0161tvo resursa za razli\u010dite mere za\u0161tite sopstvenih snaga, koriste kontrolu nad klju\u010dnim \u010dvori\u0161tima globalnog finansijskog sistema kako bi nametnule jednostrane sankcije drugima; i<\/li>\n
  • \u00a0oslanjaju se na lokalne kopnene snage (kao \u0161to su ira\u010dke specijalne snage protiv Islamske dr\u017eave, a danas Ukrajinci protiv Rusa) kada je to mogu\u0107e.<\/li>\n<\/ul>\n

    Problem je \u0161to je marginu prednosti ovog nivoa te\u0161ko odr\u017eavati \u2013 posebno nakon \u0161to je unipolarni momenat okon\u010dan i ponovo je na sceni rivalstvo izme\u0111u velikih sila.<\/p>\n

    Povrh toga, na\u0161a vojna prednost opada kada smo suo\u010deni sa pobunjenicima i drugim oblicima lokalnog otpora. Tehnolo\u0161ki razvoj (kao \u0161to su dronovi, poja\u010dani nadzor, pro\u0161irenje raketnih kapaciteta i drugo) tako\u0111e daju relativno slabim akterima \u2013 kakav su npr. Huti u Jemenu \u2013 sposobnost da nanesu \u0161tetu protivniku \u010diji su ukupni kapaciteti daleko ja\u010di. Slabi, ali visoko motivisani lokalni akteri \u2013 poput milicije koja je izvela napad dronom u Jordanu \u2013 mo\u017eda nisu sposobni da prisile SAD da u\u010dine \u0161ta bi oni hteli, ali mogu da ote\u017eaju Sjedinjenim Dr\u017eavama da neometano deluju, onako kako su to mogli da \u010dine pre nekoliko decenija.<\/p>\n

    Ukoliko svet ulazi u period dominacije odbrane i ukoliko je re\u0161enost ve\u0107ine dr\u017eava najve\u0107a u njihovom neposrednom okru\u017eenju, onda \u0107e sposobnost bilo koje zemlje da ostvari ogroman i neprikosnoven globalni uticaj opasti. Mogu\u0107e je zamisliti nastaju\u0107i multipolarni poredak u kojem pet-\u0161est ili vi\u0161e velikih sila ostvaruje visok stepen uticaja blizu svoje zemlje, ali \u010diji uticaj brzo opada kako se udaljuju od svoje mati\u010dne teritorije. Uticaj \u0107e opadati delimi\u010dno zato \u0161to sposobnost projektovanja sile opada sa udaljeno\u0161\u0107u, ali i zato \u0161to se, \u0161to je na\u0161e delovanje udaljenije, ravnote\u017ea odlu\u010dnosti naru\u0161ava u korist protivnika.<\/p>\n

    Prevod: Milo\u0161 Milojevi\u0107\/Novi Standard<\/a><\/p>\n

    America Is Suffering From a Resolve Gap<\/a><\/p><\/blockquote>\n