{"id":392014,"date":"2024-01-26T13:56:11","date_gmt":"2024-01-26T12:56:11","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=392014"},"modified":"2026-01-15T11:47:31","modified_gmt":"2026-01-15T10:47:31","slug":"odbrana-bilo-cijih-parcijalnih-interesa-vlasti-kapitala-ideologija-suprotna-je-sustini-novinarstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/26\/odbrana-bilo-cijih-parcijalnih-interesa-vlasti-kapitala-ideologija-suprotna-je-sustini-novinarstva\/","title":{"rendered":"‘Odbrana bilo \u010dijih parcijalnih interesa – vlasti, kapitala, ideologija… suprotna je su\u0161tini novinarstva’"},"content":{"rendered":"

Sa Zdravkom Huberom<\/strong> se znam od beogradskih bruco\u0161kih dana i on je jedan od ljudi kome sam zahvalan za moju novinarsku karijeru. Iako, za razliku od Zdravka, nijesam odabrao studij novinarstva na Fakultetu politi\u010dkih nauka nakon dvogodi\u0161njih osnovnih studija, upravo je on taj koji me je nagovorio da uradim prve tekstove za podlistak Omladinskih novina koji je bio namijenjen beogradskoj omladini, a koji je on ure\u0111ivao. Zna\u010dajnije od toga, Zdravko je znao da iskoristi moj crta\u010dki i satiri\u010dni talenat i da mi dozvoli da za to omladinsko glasilo crtam kratke satiri\u010dne stripove. Kada sam profesionalnu novinarsku karijeru po\u010deo u Radio Titogradu, Zdravko, tada jedan od urednika NON-a (Nove omladinske novine), nije mi dao mira, ve\u0107 me nagovorio da ponekad ne\u0161to napi\u0161em za njih.<\/p>\n

Kad smo malo omatorili krajem osamdesetih, Zdravko je do\u0161ao u dnevnik Borba, a ja sam AB revoluciju do\u010dekao kao urednik ekonomske rubrike u glasilu crnogorskih sistemskih ljevi\u010dara – Komunistu, nedjeljniku koji je pe\u010datan u Borbinoj \u0161tampariji. Zdravko me je preporu\u010dio tada\u0161njem gloduru Borbe Sta\u0161i Marinkovi\u0107u za poziciju \u0161efa dopisni\u0161tva u Crnoj Gori. Nastavili smo zajedni\u010dke borbe i u Na\u0161oj Borbi sve dok Zdravko i grupa starih ‘borba\u0161a’ nije odlu\u010dila da pokrenu novi dnevni list – Danas, za koji sam jedared vodio dnevnik.<\/p>\n

Du\u0161ko VUKOVI\u0106: Upravo sam odgledao i odslu\u0161ao tvoje veteransko svjedo\u010denje (pogledajte video na kraju teksta intervjua)<\/em> i neka to bude povod da veteranski razgovaramo za portal PCNEN o pro\u0161lim, sada\u0161njim i budu\u0107im vremenima u kojima nas veterana ne\u0107e biti.<\/strong><\/p>\n

Da li je novinarstvo u pro\u0161lim vremenima, u kojima su novinari smatrani dru\u0161tveno politi\u010dkim radnicima, bilo bli\u017ee onome o \u010demu i sam govori\u0161 – slu\u017eenju javnosti – od novinarstva u komercijalnim\u00a0 medijima tranzicionih post jugoslavenskih dru\u0161tava i dr\u017eava?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Zdravko HUBER:<\/strong> Pripadnici na\u0161e generacije u svojim profesionalnim, pa i li\u010dnim \u017eivotima imaju iskustvo iz dva razli\u010dita dru\u0161tvena sistema. Rekao bih da su sve\u00a0 kritike iz liberalno-demoktstskog sveta izricane na ra\u010dun jednopartijskih\u00a0 realsocijalisti\u010dkih sistema bile ta\u010dne, ali sada itekako znamo da su i levi\u010darske kritike tr\u017ei\u0161nog kapitalizma itekako osnovane. Pre se mo\u0107 struktura koje su gu\u0161ile slobodu medija i te\u017eile uspostavi vlastite dominacije nad dru\u0161tvom zasnivala na ideolo\u0161kom monopolu, sada je generator mo\u0107i najdirektnije novac i profit. Alibi realsocijalisti\u010dkim uzurpatorima slobode bile su navodna jednakost i socijalna pravda, u neoliberalnom kapitalizmu to su ljudske slobode, uklju\u010duju\u0107i i slobodu preduzetni\u0161tva kao zaista mo\u0107an motor ekonomskog prosperiteta.<\/p>\n

Treba re\u0107i da pomenuti alibiji nisu puka izmi\u0161ljotina ili la\u017e. Tako bi to zapravo\u00a0 trebalo da bude u po\u0161tenom socijalizmu, odnosno u po\u0161tenom kapitalizmu. Ali stvarnost nikad nije na nivou zami\u0161ljenih koncepata i proklamovanih ideala. Su\u0161tinu ozbiljnog, odgovornog, kompetentnog – jednom re\u010dju profesionalnog novinarstva ja vidim upravo u razotkrivanju svih dru\u0161tvenih deformacija koje \u0161tete jednoj zajednici, kvare je i dehumanizuju zarad interesa nekih koji su bili ve\u0161ti da na izvorima dru\u0161tvene mo\u0107i zagrabe vi\u0161e. U tom smislu, pa i nema su\u0161tinske razlike u profesiji novinar nekad i sad. Slu\u017eiti interesima javnosti, ne stavljati se u funkciju ni\u010dijih parcijalnih interesa, pritom – ne zaboravimo to nikako- praviti atraktivan, zanimljiv medijski sadr\u017eaj, koji \u0107e ljudi sa zanimanjem i poverenjem \u010ditali, slu\u0161ati i gledati – to je novinarstvo u svim dru\u0161tvenim ure\u0111enjima i ideolo\u0161kim sistemima.<\/p>\n

\"Omadinska<\/p>\n

VUKOVI\u0106: Na\u0161a generacija pamti i postojanje omladinskih i studentskih medija. Ti si se vi\u0161e od mene kalio tamo. Ne\u0161to ne vidim da takvi mediji postoje u na\u0161im tranzicionim bur\u017eoaskim demokratijama?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

HUBER:<\/strong> Tako razvijena i kvalitetna omladinsko-studentska \u0161tampa je pravi fenomen jugoslovenske verzije socijalizma. Izdava\u010d ovih listova, kasnije i elektronskih medija, su bile omladinske dru\u0161tveno-politi\u010dke organizacije, koje su se u raznim periodima razli\u010dito zvale i koje su bile – ne zabovimo to – definisane ustavom, kao i Savez komunista, Sindikati i drugi subjekti politi\u010dkog sistema. Dakle – jedna mala demistifikacija – omladinska \u0161tampa je postojala zato \u0161to je politi\u010dki vrh smatrao da treba da postoji i da je to korisno. Posredstvom omladinskih\u00a0 politickih organizacija, redakcije i \u010ditave novinske ku\u0107e koje su se bavile izdavanjem omladinskih glasila, dobijale su solidna sredstva iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Dakle – nastavljam sa demistifikacijom – omladinska \u0161tampa u Jugoslaviji je ne\u0161to sasvim drugo u odnosu na isto\u010dnoevropske subverzivne samizdate, ili na zapadne alternativne fanzine, na\u0161i omladinski mediji su bili deo onog \u0161to se zvalo\u00a0 dru\u0161tveni sistem informisanja.<\/p>\n

E, sad, kako na\u0161 politi\u010dki sistem od pedesetih godina postaje manje ideolo\u0161ki rigidan, omladinskim redakcijama je ostajalo ne\u0161to prostora da, bar dok ne budu “uhva\u0107ene na delu”, rade i mimo onoga \u0161to su velike gazde o\u010dekivale. I, po pravilu, one su to radile. Strana mi je svaka patetika, ali pitam se i sad u starosti: \u0161ta \u0107e vam mladost i energija koju ona nosi ako ne\u0107ete i da rizikujete, da se na tragu vlastitih ube\u0111enja suprostavite nekom trenutno ja\u010dem od vas?<\/p>\n

Pripadam generacijama koje su spremno ulazile u te rizike. \u010cinili su to mladi \u017eurnalisti i pre nas. Omladinska \u0161tampa pedesetih godina se\u00a0 \u0161iroko otvorila za teme iz svakodnevnog \u017eivota, nevezano za politiku, ideologiju i druge ,,velike pri\u010de” i to je bilo pomeranje u odnosu na krutost i prepolitiziranost koje su vladali u tada\u0161njoj javnoj komunikaciji. \u0160ezdesetih godina jugoslovenska omladinska \u0161tampa se pridru\u017euje globalnom svetskom talasu bejbibumerske ,,kritike svega postojeg”, mi sa kraja sedamdesetih, i naro\u010dito po\u010detkom osamdesetih, br\u017ee i hrabrije od etabliranih medija i drugih kreatora javnog mnenja vidimo da se realnom socijalzmu bli\u017ei kraj i idemo u susret velikim promenama.<\/p>\n

Konkretno, mi u beogradskim Omladinskim novinama, kasnije preimenovanim u Nove omladinske novine NON, koncepcijski se pomeramo ka onom \u0161to se u ud\u017ebenicima novinarstva zove njusmagazin. Postajemo nedeljnik koji pretenduje da pi\u0161e ne samo o pitanjima vezanim za mladu generaciju, ve\u0107 o svim relevantnim dru\u0161tvenim temama. Tako smo uspeli da skrenemo pa\u017enju na sebe kao nove novinarske snage.<\/p>\n

Ako sam kako-tako uspeo da objasnim \u0161ta je bila omladinsko-studentska \u0161tampa u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, jasno je da je tako ne\u0161to u tranzicionom postjugoslovenskom Regionu apsolutno nemogu\u0107e i nezamislivo. Novi mladi, po\u0161teni, hrabri, ambiciozni \u017eurnalisti moraju tra\u017eiti ku\u0107u negde drugde. Ne znam gde. Mo\u017eda na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali sa vi\u0161e velikih ideala nego \u0161to ja iz svoje autsajderske pozicije vidim kod mladih ljudi.<\/p>\n

\"borba\"<\/p>\n

 <\/p>\n

VUKOVI\u0106: Koliko mene sje\u0107anje slu\u017ei, u tim socijalisti\u010dkim omladinskih i studentskim medijima je odnjegovana generacija novinara\/ki koji su u tranzicionom mete\u017eu i mutljagi spa\u0161avati smisao i \u010dast profesije?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

HUBER:<\/strong> Sa ponosom isti\u010dem da je moja ekipa iz Omladinskih novina, koja se od sredine osamdesetih godina po\u010dela okupljati u Borbi, ostala imuna na zov nacionalisti\u010dko-ratni\u010dkih truba iz devedesetih godina. Ali ne bi bilo korektno re\u0107i da je podela me\u0111u srpskim pa i jugoslovenskim novinarima u tragi\u010dnim doga\u0111ajima devedesetih godina bila po generacijskoj osnovi. Podelili smo se na one koji su bez otpora pristali da budu propagandisti novih vlastodr\u017ea\u010dkih struktura (u Beogradu to je bilo na milo\u0161evi\u010devsko-memorandumskoj politi\u010dko-ideolo\u0161koj platformi) i na one koji su i u ratnim uslovima ostali verni idealima profesionalnog novinarstva. Na toj osnovi u Borbi, kao saveznom glasilu, stvoren je jaki centar otpora novom podjarmljivanju novinara i njihovom pretvaranju u ratne propagandiste. Tu smo se potpuno razumeli mi tada\u0161nja mla\u0111a srednja generacija netom pristigla iz omladinske \u0161tampe i stari borba\u0161i, kojima u novije vreme proskribovani crveni komunisticki pedigre nimalo nije smetao da razumeju novo vreme i opredele se za pravu stranu. Antiratno nastrojena Borba je postala ku\u0107a i drugih novinara sa jugoslovenskih prostora koji nisu hteli da se uklope u politi\u010dko-medijske aran\u017emane u svojim sredinama. Uostalom, i ti si uo\u010di nagove\u0161tene jugoslovenske tragedije postao crnogorski borba\u0161 i zna\u0161 kroz \u0161ta smo sve prolazlili.<\/p>\n

VUKOVI\u0106: Naravno da znam, ali danas kad razgovaram sa mla\u0111im kolegama o budu\u0107nosti novinarstva ponestaje mi argumenata za ubje\u0111ivanje da ostanu u profesiji i bore se. Mo\u017ee\u0161 li mi posuditi koji argument?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

HUBER:<\/strong> Na svakome je da napravi dogovor sa sobom, a da su pred novinarstvom razni izazovi to je ta\u010dno. Na\u0161a generacija je protivnike slobodne re\u010di videla prvenstveno u nedemokratski nastrojenim centrima politi\u010dke moci. U tvrdom socijalizmu postojali su ideolo\u0161ki tabui koje nije bilo pametno dovoditi u pitanje. Kapitalizam i tr\u017ei\u0161te umno\u017eili su broj onih koji bi da medije podrede svojim interesima. Da se razumemo: legitimno je da se u uslovima ekonomske, politi\u010dke i svake druge kompetitivnosti razni subjekti bore za \u0161to pozitivniju sliku o sebi u javnosti. Otuda tolika ekspanzija piar slu\u017ebi.<\/p>\n

Novinarima pripada uloga da uvek prvenstveno budu u slu\u017ebi javnosti. Kome je to motiv, taj ima razloga da profesionalnu sre\u0107u tra\u017ei u novinarstvu. Ja ho\u0107u da verujem da \u010dove\u010danstvo nikad ne\u0107e pristati da bude svedeno na masu potro\u0161a\u010da, verujem da \u0107e ljudski duh i intelekt uvek \u017eeleti da znaju istinu o svetu i dru\u0161tvu u kojem \u017eive, da ne\u0107e olako nasedati na propagandne poruke koje ih, zahvaljuju\u0107i novim tehnologijama, zasipaju sa svih strana. Ako se ovaj moj optimizam poka\u017ee ta\u010dnim, onda \u0107e i ubudu\u0107e biti mesta i potrebe za delatno\u0161cu prikupljanja, obrade i plasmana objektivnih, proverenih i ta\u010dnih informacija, a to je su\u0161tina novinarstva.<\/p>\n

\"nasa<\/p>\n

VUKOVI\u0106: Dugo se sporim sa onima koji misle da bi uvo\u0111enje licenci za novinare spasilo profesiju. \u0160ta ti misli\u0161 o licencama?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

HUBER:<\/strong> Koliko mi je poznato, vi u Crnoj Gori ste vi\u0161e razmi\u0161ljali o tim licencama. Ne znam svu argumentaciju onih koji su za licence, ali vidim, ako ne ba\u0161 opasnost, a ono, svakako, lo\u0161u mogu\u0107nost da u na\u0161im krhkim demokratijama, bez zrele ktiti\u010dke javnosti, jedan ovakav institut bude zloupotrebljen. Kako osigurati da se uloge dodeljiva\u010da licenci ne do\u010depaju oni kojima je vi\u0161e do kontrole medija i favorizovanja podobnih novinara, nego do novinarskog profesionalizma.<\/p>\n

Nije isto, ali nije lo\u0161e imati na umu pora\u017eavaju\u0107e efekte rada tzv. nezavisnog regulatornog tela za elektronske medije u Srbiji. I to je trebalo da bude ne\u0161to u korist objektivnog, profesionalnog informisanja javnosti, a pretvorilo se u sramni mehanizam za pravdanje svih prljav\u0161tina koje \u010dine prore\u017eimske televizije, vr\u0161e\u0107i ulogu besomu\u010dnih propagandista vladaju\u0107e grupe.<\/p>\n

Dobri zakoni, pravna dr\u017eava koja ih primenjuje i zrela javnost koja ume da razlikuje istinu od manipulacije – to je ambijent u kojem mo\u017ee da se razvija profesionalno novinarstvo.<\/p>\n

VUKOVI\u0106: U agendi korporativnih vlasnika medija novinarstvo nije na povla\u0161tenoj poziciji. Mogu li novinarstvo spasavati novinari preduzetnici? \u0160ta tvoje iskustvo preduzetnika novinara ima da ponudi kao odgovor?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

HUBER:<\/strong> Opet mi daje\u0161 priliku da se malo pohvalim onim sto smo postigli mi, 18 novinara pokteta\u010da lista Danas. U po\u010detku su nas duhovito zvali medijska preduzetni\u010dka komuna. Tih, sa znacima navoda ili bez – kako hoces, “revolucionarnih” 90-tih godina, mi smo zaista samo mislili kako praviti slobodne, od vlasti nezavisne novine. Oko sebe smo okupili i druge ljude istih ambicija i shvatanja. Hajde da ne pre\u0107utim, na\u0161lo se tu i 109 hiljada maraka donacije od \u0161vedskog Helsin\u0161kog odbora.<\/p>\n

\"danas\"<\/p>\n

Ako ne ba\u0161 drugog dana, a ono drugog meseca postalo nam je jasno da to \u0161to ho\u0107emo mo\u017ee da uspe samo ako postane odr\u017eiv biznis. Tako smo mi, stari levi\u010dari, postali preduzetnici, da ne ka\u017eem pripadnici klase kapitalista, ,,vlasnici sredstava za proizvodnju”, \u0161to bi tekao drug Lenjin. \u0160ala na stranu, Dangraf – kako nam se firma zvala – uspe\u0161no je poslovao 24 godine, redovno ispla\u0107ivao 70-ak plata, izmirivao sve dru\u0161tvene obaveze, \u010dak je stekao i neku imovinu.<\/p>\n

Kad ve\u0107 pomenuh Lenjina, red je da se setimo i Marksa. Od njega su oni koji nisu u\u010dili ,,marksizam” da bi stekli potvrdu o politi\u010dkoj podobnosti i gradili karijeru, nego da bi stvarno ne\u0161to nau\u010dili o zakonitostima u funkcionisanju dru\u0161tva, mogli nau\u010diti i to da kapital ima zakonomernu te\u017enju ka koncentraciji i centralizaciji. Smejao se neko ili ne ovim mojim teorijsko-ideoloskim po\u0161alicama, na medijskoj sceni Srbije, a kako vidim i u regionu, de\u0161ava se upravo to: sve ve\u0107i broj manjih medijskih poduhvata ili se gasi ili se utapa u veliki korporativni biznis. Ko pre\u017eivi – pri\u010da\u0107e kako je tamo. Ako nije pretenciozno s moje strane, ja bih ambicioznim \u017eurnalistima srednje generacije predlo\u017eio da ne tra\u017ee sre\u0107u samo u okrilju velikih izdava\u010dkih korporacija. Korporacije \u0107e sugurno biti, i ve\u0107 jesu, glavni igra\u010di na medijskoj sceni, ali za\u0161to bi bili jedini? Ja sam za postojanje i etabliranih i alternativnih medija, mada su mi srcu bli\u017ei ovi drugi.<\/p>\n

Nadam se da \u0107e i ubudu\u0107e biti novinara koji ce po\u0107i od stava: mi ho\u0107emo da pravimo takve i takve novine; hajde da vidimo kako je to mogu\u0107e uraditi, kako da se nametnemo i opstanemo sa takvim proizvodom jer je to ono u \u0161ta mi verujemo i za \u0161ta\u00a0 se borimo.<\/p>\n

Nova gazdarica slavnog NIN-a je upravo ovih dana pokazala kako izgleda suprotna, korporativna logika. Navodno neka istra\u017eivanja pokazuju (a to znamo i bez istra\u017eivanja) da bi na trzi\u0161tu bolje pro\u0161le neke lak\u0161e, zabavnije novine, pa hajde da razmontiramo ovaj sada\u0161nji ,,te\u0161ki” NIN. Nadam se i \u017eelim da se cenjene kolege ne razo\u010daraju u drugoj velikoj medijskoj korporaciji United Media u kojoj nameravaju da nastave svoje novinarske karijere. Tamo \u0107e biti pod istim krovom sa novom generacijom\u00a0 “mojih” danasovaca. Bilo bi dobro i da razbaru\u0161eni novinari ne\u0161to nau\u010de o korporativnoj disciplini i efikasnosti, ali i da korporacije prihvate da je novinarstvo vi\u0161e od biznisa. Ako odbacite ideale istinoljubivosti, borbe za pravdu, a prigrabite medije, onda niste ni\u0161ta bolji, ako ne i gori od mo\u0107nika starog re\u017eima koji su u medijima videli prvenstveno sredstvo za ostvarenje svojih politi\u010dkih interesa, ta\u010dnije svoje dominacije. Odbrana bilo \u010dijih parcijalnih interesa – vlasti, kapitala, ideologija… suprotna je su\u0161tini novinststva. Za istinskog novinara iznad svega je interes javnosti.<\/p>\n

Napomena: Za ovaj razgovor koristili smo vajber (engl.\u00a0Viber), vi\u0161eplatformsku aplikaciju.<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n