{"id":391971,"date":"2024-01-26T08:32:26","date_gmt":"2024-01-26T07:32:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=391971"},"modified":"2024-01-26T08:32:26","modified_gmt":"2024-01-26T07:32:26","slug":"kako-zaustaviti-izraelske-ratne-zlocine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/26\/kako-zaustaviti-izraelske-ratne-zlocine\/","title":{"rendered":"Kako zaustaviti izraelske ratne zlo\u010dine"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Naomi Klein<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ta\u010dno pre petnaest godina u Guardianu je objavljen moj \u010dlanak koji je po\u010dinjao ovako:<\/p>\n

\u201eVreme je. Davno pro\u0161lo vreme. Najbolja strategija da se okon\u010da sve krvavija okupacija je pretvaranje Izraela u metu globalnog pokreta sli\u010dnog onom koji je sru\u0161io aparthejd u Ju\u017enoj Africi. U julu 2005. ogromna koalicija palestinskih grupa planirala je da uradi upravo to. Pozvani su \u2019savesni ljudi \u0161irom sveta da nametnu \u0161irok bojkot i da protiv Izraela primene inicijative dezinvestiranja sli\u010dne onima koje su primenjene protiv Ju\u017ene Afrike u doba aparthejda\u2019. Tako je ro\u0111ena kampanja Bojkot, dezinvestiranje i sankcije.\u201c<\/p>\n

U januaru 2009. Izrael je zapo\u010deo \u0161okantnu novu fazu masovnog ubijanja u Pojasu Gaze i tu zversku kampanju bombardovanja nazvao Operacija \u201eTvrdo olovo\u201c. Za 22 dana ubijeno je 1.400 Palestinaca; na izraelskoj strani bilo je 13 \u017ertava. Za mene je to bila presudna slamka i posle godina uzdr\u017eanosti javno sam podr\u017eala palestinski poziv na bojkot, dezinvestiranje i sankcije protiv Izraela (poznat kao BDS), sve dok se ta dr\u017eava ne povinuje me\u0111unarodnom zakonu i univerzalnim principima ljudskih prava.<\/p>\n

Iako je BDS imao \u0161iroku podr\u0161ku vi\u0161e od 170 palestinskih organizacija civilnog dru\u0161tva, u me\u0111unarodnim okvirima pokret je ostao mali. To je, me\u0111utim, po\u010delo da se menja tokom Operacije \u201eTvrdo olovo\u201c, kada se pridru\u017eivalo sve vi\u0161e studentskih grupa i sindikata izvan Palestine.<\/p>\n

Mnogi su se, ipak, dr\u017eali po strani. Razumem za\u0161to ih je ta taktika uznemiravala. Postoji duga i bolna istorija antisemitskih napada na jevrejske poslove i institucije. Eksperti za komunikaciju koji lobiraju za Izrael znaju kako da iskoriste tu traumu i njihove kampanje uvek su zami\u0161ljene tako da osudu diskriminatornih i nasilnih politika Izraela proglase za ru\u017ene napade na Jevreje kao identitetsku grupu.<\/p>\n

Rasprostranjeni strah koji je proizlazio iz te pogre\u0161ne jedna\u010dine dve decenije je \u0161titio Izrael od suo\u010davanja s punim potencijalom pokreta BDS \u2013 ali sada, kad me\u0111unarodni sud pravde pretresa ogromnu hrpu dokaza o tome da je Izrael po\u010dinio zlo\u010din genocida u Gazi, zaista je prekipelo.<\/p>\n

Taktike BDS, od bojkota autobusa do dezinvestiranja fosilnih goriva, imaju dobro dokumentovanu istoriju kao najmo\u0107nije oru\u017eje u nenasilnom arsenalu. Na\u0161a moralna obaveza je da se latimo tog oru\u017eja i upotrebimo ga na ovoj prekretnici za \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

Posebno veliku odgovornost imaju oni od nas \u010dije vlade i dalje aktivno podr\u017eavaju Izrael smrtonosnim oru\u017ejem, lukrativnim trgovinskim ugovorima i stavljanjem veta u Ujedinjenim nacijama. Kao \u0161to nas podse\u0107a BDS, ne moramo dopustiti da ti \u0161tetni ugovori govore u na\u0161e ime. Grupe organizovanih potro\u0161a\u010da imaju mo\u0107 da bojkotuju kompanije koje investiraju u nezakonite ugovore ili u snagu izraelskog oru\u017eja. Sindikati mogu pritisnuti svoje penzione fondove da povuku investicije iz tih firmi. Lokalne vlasti mogu birati izvo\u0111a\u010de radova na osnovu eti\u010dkih kriterijuma koji zabranjuju takve odnose. Kako nas podse\u0107a Omar Barguti, jedan od osniva\u010da i vo\u0111\u00e2 BDS pokreta: \u201eNajdublja eti\u010dka du\u017enost u ovakvom vremenu je da se deluje protiv sau\u010desni\u0161tva. Samo tako se mo\u017eemo nadati da \u0107emo zaustaviti ugnjetavanje i nasilje.\u201c<\/p>\n

U tom smislu BDS zaslu\u017euje da ga shvatimo kao spoljnu politiku ili diplomatiju odozdo \u2013 a ako postane dovoljno sna\u017ean, na kraju \u0107e naterati vlade da nametnu sankcije odozgo, kao \u0161to Ju\u017ena Afrika poku\u0161ava da uradi. To je o\u010digledno jedina sila koja mo\u017ee skrenuti Izrael s njegove sada\u0161nje putanje.<\/p>\n

Barguti isti\u010de da su neki beli Ju\u017enoafrikanci podr\u017eavali kampanje protiv aparthejda tokom te duge borbe i da su, isto tako, izraelski Jevreji koji se protive tome \u0161to njihova zemlja sistematski kr\u0161i me\u0111unarodni zakon dobrodo\u0161li u BDS. Za vreme Operacije \u201eTvrdo olovo\u201c, grupa od pribli\u017eno 500 Izraelaca, u kojoj su mnogi istaknuti umetnici i teoreti\u010dari, uradila je upravo to i na kraju se nazvala Bojkot iznutra.<\/p>\n

U \u010dlanku iz 2009. citirala sam njihovo prvo pismo u kampanji, kojim su pozvali na \u201eneodlo\u017eno usvajanje restriktivnih mera i sankcija\u201c protiv njihove sopstvene zemlje i povukli paralele s ju\u017enoafri\u010dkom borbom protiv aparthejda. \u201eBojkot Ju\u017ene Afrike je bio uspe\u0161an\u201c, istakli su, i doprineo je ukidanju ozakonjene diskriminacije i getoizacije u toj zemlji. \u201eAli prema Izraelu se postupa u svilenim rukavicama\u2026 ta me\u0111unarodna podr\u0161ka mora da prestane.\u201c<\/p>\n

To je bilo ta\u010dno i pre 15 godina, a danas je jo\u0161 o\u010diglednije.<\/p>\n

\n

Cena neka\u017enjivosti<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kad \u010ditam BDS dokumente od sredine prve decenije 21. veka nadalje, najvi\u0161e me poga\u0111a \u010dinjenica da se politi\u010dki i ljudski ambijent u toj meri pokvario. U me\u0111uvremenu je Izrael izgradio jo\u0161 vi\u0161e zidova, jo\u0161 vi\u0161e kontrolnih punktova, pustio s lanca jo\u0161 vi\u0161e nezakonitih doseljenika i vodio daleko smrtonosnije ratove. Sve je postalo gore nego ranije: zlo, bes, pravedni\u010dki gnev. O\u010digledno je da neka\u017enjivost \u2013 ose\u0107anje nedodirljivosti na kom po\u010diva izraelsko postupanje prema Palestincima \u2013 nije stati\u010dka sila, ve\u0107 pre li\u010di na naftnu mrlju: \u0161iri se i truje sve i svakog na svom putu. Prostire se daleko i prodire duboko.<\/p>\n

Od prvog poziva na BDS u julu 2005, broj doseljenika koji nezakonito \u017eive na Zapadnoj obali, uklju\u010duju\u0107i Isto\u010dni Jerusalim, eksplodirao je i dostigao oko 700.000 \u2013 \u0161to je blizu broja Palestinaca koji su prognani u Nakbi 1948. Kako su se nezakonita naselja \u0161irila, napadi doseljenika na Palestince postajali su sve \u017ee\u0161\u0107i, a ideologija jevrejske suprematije, pa i otvorenog fa\u0161izma, kretala se ka sredi\u0161tu politi\u010dke kulture u Izraelu.<\/p>\n

Kad sam pisala svoj prvi \u010dlanak o BDS, postojala je ve\u0107inska saglasnost o tome da je analogija s Ju\u017enom Afrikom neumesna i da je re\u010d \u201eaparthejd\u201c, koju su koristili palestinski teoreti\u010dari prava, aktivisti i organizacije za ljudska prava, nepotrebna provokacija. U me\u0111uvremenu su svi, od Human Rights Watch do Amnesty International i glavne izraelske organizacije za ljudska prava B\u2019Tselem, obavili sopstvena bri\u017eljiva istra\u017eivanja i zaklju\u010dili da je aparthejd zaista ta\u010dan pravni termin za opisivanje uslova u kojima Izraelci i Palestinci vode izrazito neravnopravan \u017eivot u segregaciji. \u010cak i Tamir Pardo, biv\u0161i \u0161ef obave\u0161tajne agencije Mosad, priznao je u septembru: \u201eOvde postoji dr\u017eava aparthejda. Kad se na jednoj teritoriji dvema osobama sudi po dva pravna sistema, to je dr\u017eava aparthejda.\u201c<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, sad mnogi shvataju da aparthejd ne postoji samo na okupiranim teritorijama, ve\u0107 i u granicama Izraela iz 1948; o tome se govori u velikom izve\u0161taju (2022) koalicije palestinskih grupa za ljudska prava koju je formirala organizacija Al Haq. Te\u0161ko je tvrditi i\u0161ta drugo kad znamo da je sada\u0161nja, ekstremno desna izraelska vlada do\u0161la na vlast zahvaljuju\u0107i koalicionom sporazumu u kom se ka\u017ee: \u201eJevrejski narod ima ekskluzivno i nesporno pravo na sve oblasti zemlje Izrael\u2026 Galileju, Negev, Golan, Judeju i Samariju.\u201c<\/p>\n

Kad vlada neka\u017enjivost, sve se kre\u0107e i pomera, pa i kolonijalna granica. Ni\u0161ta nije stati\u010dno.<\/p>\n

A tu je i Gaza. Broj Palestinaca ubijenih u Operaciji \u201eTvrdo olovo\u201c \u010dinio se nepojaman. Ali ubrzo smo saznali da to nije usamljen slu\u010daj. Naprotiv, tom operacijom je zapo\u010deta nova krvni\u010dka strategija, koju su izraelski oficiri nehajno nazivali \u201eko\u0161enje trave\u201c: na svakih nekoliko godina po\u010dinjala je nova kampanja bombardovanja \u010dije su \u017ertve bile stotine Palestinaca, a u Operaciji \u201eZa\u0161titna ivica\u201c iz 2014. godine bilo je \u010dak 2.000 \u017ertava, me\u0111u kojima i 526 dece.<\/p>\n

Ti brojevi su opet zaprepastili ljude, pa je po\u010deo novi talas protesta. Ali to nije bio dovoljan razlog za ukidanje neka\u017enjivosti Izraela; Sjedinjene Dr\u017eave nastavile su da \u0161tite Izrael svojim vetom u Ujedinjenim nacijama, kao i stalnim isporukama oru\u017eja. Jo\u0161 \u0161tetnije od nedostatka me\u0111unarodnih sankcija bile su nagrade: i pored svih tih nezakonitosti, Va\u0161ington je nedavno priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela i u njega preselio svoju ambasadu. On je posredovao i u sklapanju takozvanih Avramovih sporazuma, koji su otvorili put unosnim dogovorima o normalizaciji odnosa izme\u0111u Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Sudana i Maroka.<\/p>\n

Donald Tramp je po\u010deo da obasipa Izrael novim, dugo pri\u017eeljkivanim poklonima, a taj proces se glatko nastavio pod D\u017eoom Bajdenom. Tako su uo\u010di 7. oktobra Izrael i Saudijska Arabija bili na ivici da potpi\u0161u ono \u0161to je radosno pozdravljeno kao \u201edogovor veka\u201c. Gde su bila palestinska prava i te\u017enje u svim tim sporazumima? Apsolutno nigde. Tokom godina neka\u017enjivosti jo\u0161 ne\u0161to se promenilo: nestao je izgovor da Izrael namerava da se vrati za pregovara\u010dki sto. Postalo je jasno da je cilj uni\u0161tenje palestinskog pokreta za samoopredeljenje, \u0161to silom a \u0161to fizi\u010dkom i politi\u010dkom izolacijom i fragmentacijom.<\/p>\n

Znamo kako izgleda slede\u0107e poglavlje te pri\u010de: Hamasov u\u017easavaju\u0107i napad 7. oktobra. Mahnita odlu\u010dnost Izraela da iskoristi te zlo\u010dine za ostvarenje onoga \u0161to neki klju\u010dni \u010dlanovi vlade odavno \u017eele: da isprazni Gazu od Palestinaca, \u0161to sada, reklo bi se, poku\u0161ava da uradi kombinacijom direktnog ubijanja, masovnog razaranja ku\u0107a (\u201edomicid\u201c), nametanja gladi, \u017ee\u0111i i zaraznih bolesti, i na kraju, masovnog proterivanja. Ne zavaravajmo se: upravo to se doga\u0111a kad se nekoj dr\u017eavi dopusti da se iskvari, kad se dopusti da neka\u017enjivost nekontrolisano vlada decenijama i kad se stvarne kolektivne traume koje su Jevreji do\u017eiveli koriste kao beskona\u010dno pokri\u0107e i izgovor. Takva neka\u017enjivost \u0107e progutati ne samo jednu zemlju ve\u0107 i svaku zemlju koja se s njom udru\u017ei. Proguta\u0107e celu me\u0111unarodnu arhitekturu humanitarnog zakona, iskovanu u plamenu nacisti\u010dkog Holokausta. Ako to dopustimo.<\/p>\n

\n

Decenija pravnih napada na BDS<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U poslednje dve decenije oja\u010dala je opsesivna re\u0161enost Izraela da smrvi BDS, bez obzira koliku cenu \u0107e za to platiti te\u0161ko izvojevana politi\u010dka prava. Kriti\u010dari BDS su 2009. izneli mnoge argumente protiv te ideje. Neki su bili zabrinuti da \u0107e kulturni i akademski bojkot prekinuti veoma va\u017enu saradnju s progresivnim Izraelcima i strahovali da bi to moglo voditi ka cenzuri. Drugi su pak smatrali da bi kaznene mere izazvale povratnu reakciju i pogurale Izrael jo\u0161 dalje udesno.<\/p>\n

Kad se danas osvrnemo unazad, s \u010du\u0111enjem prime\u0107ujemo da su te rane debate uglavnom nestale iz javne sfere, ali ne zato \u0161to je jedna strana pobedila u argumentaciji. Nestale su zato \u0161to je celu ideju debate istisnula jedna sveobuhvatna strategija: kori\u0161\u0107enje zakonskog i institucionalnog zastra\u0161ivanja da bi se BDS taktike gurnule na marginu i tako zaustavio \u010ditav pokret.<\/p>\n

Do danas su \u0161irom Sjedinjenih Dr\u017eava doneta 293 predloga zakona protiv BDS, koja je usvojilo 38 dr\u017eava, ka\u017eu ljudi iz organizacije Palestine Legal, koja je pa\u017eljivo pratila taj proces. Neki od tih zakona imaju za metu finansiranje univerziteta, neki svim izvo\u0111a\u010dima javnih radova nala\u017eu da potpi\u0161u izjavu da ne\u0107e bojkotovati Izrael, a neki od dr\u017eave zahtevaju da \u201esa\u010dini javne crne liste entiteta koji pribegavaju bojkotu u korist palestinskih prava ili podr\u017eavaju BDS\u201c. U Nema\u010dkoj je bilo kakva podr\u0161ka za BDS dovoljna da se poni\u0161te nagrade, obustavi finansiranje i otka\u017eu predstave i predavanja (to znam iz prve ruke).<\/p>\n

Nikog ne \u010dudi \u010dinjenica da je ta strategija najagresivnija u samom Izraelu. Izrael je 2011. usvojio Zakon o spre\u010davanju nano\u0161enja \u0161tete izraelskoj dr\u017eavi bojkotom, i time sasekao tek formirani pokret Bojkot iznutra. Pravni centar Adale, organizacija za prava arapske manjine u Izraelu, obja\u0161njava da se tim zakonom \u201ezabranjuje izraelskim gra\u0111anima i organizacijama da se javno zala\u017eu za akademski, ekonomski i kulturni bojkot uperen protiv izraelskih institucija ili nelegalnih izraelskih naselja na Zapadnoj obali. On omogu\u0107ava podizanje optu\u017enice protiv svakog ko poziva na bojkot.\u201c Kao i zakoni u pojedinim ameri\u010dkim dr\u017eavama, i ovim se \u201ezabranjuje osobi koja poziva na bojkot da u\u010destvuje na bilo kom javnom tenderu\u201c. Izrael je 2017. po\u010deo otvoreno da zabranjuje aktivistima BDS-a da u\u0111u u Izrael; 20 me\u0111unarodnih grupa stavljene su na takozvanu BDS crnu listu, me\u0111u ostalima i antiratna organizacija Jevrejski glas za mir.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, \u0161irom Sjedinjenih Dr\u017eava lobisti za naftne i gasne kompanije i proizvo\u0111a\u010de oru\u017eja nadahnjuju se pravnom ofanzivom na BDS i nastoje da proguraju nove verzije tih zakona kako bi suzbili kampanje dezinvestiranja koje su usmerene na njihove klijente. \u201eTo pokazuje za\u0161to je opasno dopustiti da Palestinci budu izuzeti iz slobode govora\u201c, rekao je za \u010dasopis Jewish Currents Mera \u0160ah, jedan od najiskusnijih advokata u organizaciji Palestine Legal. \u201eTo ne\u0107e na\u0161koditi samo palestinskom pokretu za ljudska prava, ve\u0107 \u0107e na kraju vezati ruke i drugim pokretima.\u201c Da ponovimo, ni\u0161ta ne ostaje stati\u010dno, neka\u017enjivost se \u0161iri, i kad se solidarnosti s Palestinom uskrati pravo na bojkot i dezinvestiranje, pravo na kori\u0161\u0107enje tih istih alata bi\u0107e uskra\u0107eno i aktivistima koji se bore za o\u010duvanje klime, kontrolu oru\u017eja i LBGTQ+ prava.<\/p>\n

U izvesnom smislu, to je prednost jer pru\u017ea priliku da se prodube savezi me\u0111u pokretima. U interesu svih ve\u0107ih progresivnih organizacija i sindikata je za\u0161tita prava na bojkot i dezinvestiranje kao klju\u010dnog na\u010dela slobodnog izra\u017eavanja i va\u017enog alata za promenu dru\u0161tva. Mali tim organizacije Palestine Legal predvodi reakciju u Sjedinjenim Dr\u017eavama na izvanredne na\u010dine \u2013 pi\u0161u\u0107i tu\u017ebe protiv anti-BDS zakona kao neustavnih i podr\u017eavaju\u0107i druge slu\u010dajeve. Taj tim zaslu\u017euje mnogo ve\u0107u podr\u0161ku.<\/p>\n

\n

Da li je kona\u010dno kucnuo \u010das za BDS?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Postoji jo\u0161 jedna ohrabruju\u0107a stvar. Razlog \u0161to se Izrael zverski okomio na BDS isti je onaj razlog iz kog su mnogi aktivisti nastavili da veruju u BDS uprkos neprestanim napadima: BDS je zaista efikasno sredstvo.<\/p>\n

Videli smo to kad su globalne kompanije po\u010dele da se povla\u010de iz Ju\u017ene Afrike 80-ih godina pro\u0161log veka. One to nisu radile zato \u0161to su najednom do\u017eivele antirasisti\u010dku moralnu epifaniju. Kako se pokret internacionalizovao i kako su kampanje za bojkot i dezinvestiranje po\u010dele da uti\u010du na prodaju automobila i na bankarske klijente van zemlje, kompanije su izra\u010dunale da bi ih vi\u0161e ko\u0161talo da ostanu u Ju\u017enoj Africi nego da iz nje odu. Iz sli\u010dnih razloga zapadne vlade su nametnule sankcije, dodu\u0161e posle du\u017eeg oklevanja.<\/p>\n

To je nanelo \u0161tetu ju\u017enoafri\u010dkom poslovnom sektoru, pa su njegovi delovi vr\u0161ili pritisak na vlasti dr\u017eave aparthejda da u\u010dini ustupke pokretu Crnog oslobo\u0111enja, koji se decenijama borio protiv aparthejda pobunama, masovnim \u0161trajkovima i pru\u017eanjem oru\u017eanog otpora. Tro\u0161kovi odr\u017eavanja surovog i nasilnog stanja stvari previ\u0161e su porasli \u010dak i za ju\u017enoafri\u010dku elitu.<\/p>\n

Kona\u010dno, krajem 80-ih, pritisak spolja i iznutra postao je tako sna\u017ean da je predsednik F. V. de Klerk bio prinu\u0111en da pusti Mendelu iz zatvora posle 27 godina i da odr\u017ei izbore po principu jedna osoba \u2013 jedan glas, na kojima je Mendela pobedio. Palestinske organizacije koje su odr\u017eavale plamen BDS-a tokom nekih vrlo te\u0161kih godina jo\u0161 se uzdaju u ju\u017enoafri\u010dki model spoljnog pritiska. Mo\u017eda je to i jedina nada, po\u0161to Izrael usavr\u0161ava na\u010dine sprovo\u0111enja getoizacije i proterivanja. Zbog toga je Izrael mnogo otporniji na unutra\u0161nji pritisak Palestinaca nego \u0161to su beli Ju\u017enoafrikanci bili za vreme aparthejda. Naime, dr\u017eava aparthejda je u potpunosti po\u010divala na crnoj radnoj snazi, koja je radila sve: od ku\u0107nih poslova do poslova u rudnicima dijamanata. Kad su crni Ju\u017enoafrikanci obustavljali rad ili na drugi na\u010din remetili ekonomiju, to se nije moglo ignorisati.<\/p>\n

Izrael je izvukao pouku iz te ju\u017enoafri\u010dke slabosti: od 90-ih godina pro\u0161log veka, sve manje se oslanjao na palestinske radnike zahvaljuju\u0107i, u velikoj meri, takozvanim gastarbajterima i prilivu oko milion Jevreja iz biv\u0161eg Sovjetskog Saveza. To je omogu\u0107ilo Izraelu da pre\u0111e s modela ugnjetavanja na dana\u0161nji model getoizacije, koji nastoji da skloni Palestince iza debelih zidova s visokotehnolo\u0161kim senzorima i da ih dr\u017ei na rastojanju mnogo hvaljenom vazdu\u0161nom odbranom, nazvanom Gvozdena kupola.<\/p>\n

Ali taj model \u2013 nazovimo ga utvr\u0111enim mehurom od sapunice \u2013 ima sopstvene slabosti, i to ne samo za napade Hamasa. Jedna sistemska posledica je krajnja zavisnost svih sektora izraelske ekonomije od trgovine sa Evropom i Severnom Amerikom: od turizma do tehni\u010dkog nadzora koji se oslanja na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju. Izrael je za sebe stvorio brend \u0161arolike i moderne zapadne ispostave u pustinji, deli\u0107a San Franciska ili Berlina koji se slu\u010dajno obreo u arapskom svetu.<\/p>\n

Zato je on posebno osetljiv na taktike BDS-a, me\u0111u njima i na kulturni i akademski bojkot. Naime, kad bi pop zvezde, u \u017eelji da izbegnu kontroverzu, otkazivale gostovanje u Tel Avivu, i kad bi ugledni ameri\u010dki univerziteti prekidali zvani\u010dna partnerstva s izraelskim univerzitetima zato \u0161to su videli bombardovanje palestinskih \u0161kola i univerziteta, i kad lepi ljudi vi\u0161e ne bi dolazili u Eilat na odmor zato \u0161to njihovi pratioci na Instagramu ne bi bili impresionirani, to bi podrilo ceo ekonomski model Izraela, kao i njegovu predstavu o sebi. To bi izazvalo pritisak tamo gde ga izraelski \u010delnici danas bezmalo i ne ose\u0107aju. Kad bi globalne tehnolo\u0161ke i in\u017eenjerske kompanije prestale da prodaju proizvode i usluge izraelskoj vojsci, to bi poja\u010dalo pritisak u dovoljnoj meri da se iznudi pomak u politi\u010dkoj dinamici. Izraelci silno \u017eele da budu deo svetske zajednice, i kad bi se najednom na\u0161li izolovani, mnogo vi\u0161e glasa\u010da po\u010delo bi da zahteva upravo ono \u0161to dana\u0161nje vo\u0111stvo Izraela \u010dak i ne razmatra \u2013 pregovore s Palestincima o trajnom miru, zasnovanom na pravednosti i jednakosti, pojmovima koji su definisani u me\u0111unarodnom pravu \u2013 dok \u0161titi utvr\u0111eni mehur belim fosforom i etni\u010dkim \u010di\u0161\u0107enjem.<\/p>\n

Problem je, naravno, to \u0161to taktike BDS-a ne\u0107e uspeti ako budu sporadi\u010dne ili marginalne. One moraju da budu istrajne i \u0161iroke \u2013 bar onoliko koliko je to bila ju\u017enoafri\u010dka kampanja, koja je do\u017eivela da General Motors i Barclays Bank povuku svoje investicije i da se velike zvezde kao \u0161to su Brus Springstin i Ringo Star pridru\u017ee supergrupi 80-ih i otpevaju \u201ene\u0107u svirati u San Sitiju\u201c (poznato luksuzno odmarali\u0161te u Ju\u017enoj Africi).<\/p>\n

BDS pokret, \u010dija je meta nepravednost Izraela, izvesno je porastao u poslednjih 15 godina; Barguti procenjuje da \u201eradni\u010dki i poljoprivredni sindikati, kao i pokreti za rasnu, dru\u0161tvenu, rodnu i klimatsku pravdu\u201c koji podr\u017eavaju BDS, \u201ekolektivno predstavljaju desetine miliona ljudi \u0161irom sveta\u201c. Ali pokret tek treba da dostigne ju\u017enoafri\u010dki nivo koji je neophodan za preokret.<\/p>\n

To ima svoju cenu. \u010covek ne mora biti istori\u010dar borbi za oslobo\u0111enje da bi znao da kad se moralne taktike ignori\u0161u, zaobilaze, blate i zabranjuju, onda druge taktike \u2013 nesputane eti\u010dkim obzirima \u2013 postaju daleko privla\u010dnije ljudima kojima je o\u010dajni\u010dki potrebna neka nada u promenu.<\/p>\n

Nikad ne\u0107emo znati kako bi izgledala sada\u0161njost da se ve\u0107i broj pojedinaca, organizacija i vlada odazvao na poziv palestinskog civilnog dru\u0161tva 2005. Kad sam se javila Bargutiju pre nekoliko dana, on se nije osvrtao na dve decenije neka\u017enjivosti, ve\u0107 na 75 godina. Izrael, rekao je, \u201ene bi bio u stanju da po\u010dini sada\u0161nji genocid pred TV kamerama bez sau\u010desni\u0161tva dr\u017eava, korporacija i institucija u njegovom sistemu tla\u010denja. Svi imamo mo\u0107 da odbijemo sau\u010desni\u0161tvo.\u201c<\/p>\n

Jedna stvar je izvesna: sada\u0161nja zverstva u Gazi dramati\u010dno poja\u010davaju razloge za bojkot, dezinvestiranje i sankcije. Nenasilne taktike koje mnogi otpisuju kao ekstremne, mo\u017eda iz straha da bi ina\u010de zaradili etiketu antisemite, izgledaju sasvim druk\u010dije u mutnoj svetlosti dve decenije krvoproli\u0107a, slaganja novih ru\u0161evina preko starih, novih \u017ealosti i trauma urezanih u psihu novih generacija i novih dubina be\u0161\u010da\u0161\u0107a koje su dostignute re\u010dima i delima.<\/p>\n

Mehdi Hasan je nedavno, u svojoj poslednjoj emisiji, intervjuisao palestinskog fotoreportera Motaza Asaiza iz Gaze, koji svakog dana stavlja \u017eivot na kocku da bi svetu pokazao slike izraelskih masovnih ubistava. Njegova poruka gledaocima bila je upe\u010datljiva: \u201eNe smatrajte sebe slobodnom osobom ako ne mo\u017eete ni\u0161ta da promenite, ako ne mo\u017eete da zaustavite genocid koji jo\u0161 traje.\u201c<\/p>\n

U \u010dasu kao \u0161to je ovaj mi smo ono \u0161to \u010dinimo. Mnogo je ljudi koji \u010dine vi\u0161e nego ikad: blokiraju isporuke oru\u017eja, opsedaju sedi\u0161te vlade tra\u017ee\u0107i primirje, pridru\u017euju se masovnim protestima, govore istinu koliko god ona bila te\u0161ka. Kombinacija tih aktivnosti mo\u017eda je doprinela najva\u017enijim uspesima u istoriji BDS pokreta: ju\u017enoafri\u010dkoj tu\u017ebi protiv Izraela za genocid, podnetoj Me\u0111unarodnom sudu pravde u Hagu (ICJ) i pra\u0107enoj pozivom da se preduzmu privremene mere za zaustavljanje napada na Gazu. U svojoj nedavnoj analizi, izraelski list Haaretz ka\u017ee da bi odluka suda u korist Ju\u017ene Afrike, \u010dak i ako Sjedinjene Dr\u017eave stave veto na intervenciju Ujedinjenih nacija, omogu\u0107ila da \u201epojedina\u010dne zemlje ili blokovi bojkotuju i podvrgnu sankcijama Izrael i izraelske kompanije\u201c.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu bojkoti odozdo ve\u0107 po\u010dinju da daju rezultate. U decembru je Puma \u2013 jedan od najkrupnijih meta pokreta \u2013 objavila da \u0107e prekinuti kontroverzno sponzorisanje izraelskog nacionalnog fudbalskog tima. Pre toga, mnogi umetnici su se povukli s velikog festivala stripa u Italiji kad su saznali da je izraelska ambasada me\u0111u sponzorima. A ovog meseca je izvr\u0161ni direktor McDonaldsa Kris Kemp\u010dinski napisao da ono \u0161to je nazvao \u201edezinformacijom\u201c ima \u201eznatan poslovni uticaj\u201c na njihovu prodaju na \u201enekoliko tr\u017ei\u0161ta na Bliskom istoku i neka tr\u017ei\u0161ta van regiona\u201c. Zapravo je govorio o reakciji na vest da je izraelski McDonald\u2019s donirao hiljade obroka izraelskim vojnicima. Kemp\u010dinski je hteo da razdvoji globalni brend od \u201eodluka lokalnih vlasnika\u201c, ali ta distinkcija nije ubedila mnogo ljudi u BDS pokretu.<\/p>\n

Dok se BDS bude zahuktavao, mora\u0107emo da budemo vrlo svesni da se nalazimo usred alarmantnog i stvarnog talasa zlo\u010din\u00e2 iz mr\u017enje, od kojih su mnogi usmereni protiv Palestinaca i muslimana, ali i protiv jevrejskih firmi i institucija samo zato \u0161to su jevrejske. To je antisemitizam, a ne politi\u010dki aktivizam.<\/p>\n

BDS je ozbiljan, nenasilan pokret s utvr\u0111enim modelom upravljanja. Iako lokalnim organizatorima daje slobodu da odlu\u010duju o tome koje kampanje \u0107e funkcionisati u njihovoj sredini, nacionalni odbor pokreta (BNC) postavlja op\u0161te smernice i bri\u017eljivo bira malu grupu uticajnih korporativnih meta polaze\u0107i od \u201enjihovog dokazanog sau\u010desni\u0161tva u izraelskom kr\u0161enju palestinskih ljudskih prava\u201c.<\/p>\n

BNC tako\u0111e vrlo jasno ka\u017ee da ne poziva na bojkot pojedina\u010dnih Izraelaca prosto zato \u0161to su Izraelci i insistira na tome da \u201eiz principa odbacuje bojkot protiv pojedinaca koji je zasnovan na njihovom mi\u0161ljenju ili identitetu (gra\u0111anskom, rasnom, rodnom ili verskom)\u201c. Drugim re\u010dima, mete su institucije koje u\u010destvuju u sistemu tla\u010denja, a ne ljudi.<\/p>\n

Nijedan pokret nije savr\u0161en. Svaki pokret \u0107e napraviti neke pogre\u0161ne korake. Ali pitanje koje je sad najurgentnije nema veze sa savr\u0161enstvom. Ono prosto glasi: \u0161ta ima najvi\u0161e izgleda da promeni moralno nepodno\u0161ljiv status quo, to jest da zaustavi krvoproli\u0107e? Neukrotivi novinar Haaretza Gideon Levi, koji nema iluzija o tome \u0161ta je potrebno, nedavno je rekao Ovenu D\u017eounsu: \u201eKlju\u010d je u me\u0111unarodnoj zajednici \u2013 mislim, Izrael se ne\u0107e promeniti sam od sebe\u2026 Formula je vrlo jednostavna: sve dok Izraelci ne pla\u0107aju, sve dok nisu ka\u017enjeni za okupaciju, dok se ne pozivaju na odgovornost i dok to ne ose\u0107aju svakog dana, ni\u0161ta se ne\u0107e promeniti.\u201c<\/p>\n

\n

Kasno je<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U julu 2009, nekoliko meseci posle objavljivanja mog prvog teksta o BDS-u, otputovala sam u Gazu i na Zapadnu obalu. U Ramali sam odr\u017eala predavanje o svojoj odluci da podr\u017eim BDS. U njemu je bilo sadr\u017eano i izvinjenje \u0161to nisam ranije pridru\u017eila svoj glas; priznala sam da sam oklevala iz straha da je ta taktika suvi\u0161e ekstremna kad se upotrebi protiv dr\u017eave nastale na jevrejskoj traumi; iz straha da \u0107u izdati svoje. Taj strah jo\u0161 ose\u0107am.<\/p>\n

\u201eBolje ikad nego nikad\u201c, rekao mi je posle predavanja jedan ljubazan \u010dovek iz publike.<\/p>\n

Tada je bilo kasno; danas je jo\u0161 kasnije. Ali nije prekasno. Nije prekasno da svi zajedno po\u010dnemo da vodimo spoljnu politiku odozdo, politiku koja se upli\u0107e u kulturu i ekonomiju na pametne i strate\u0161ke na\u010dine i nudi opipljivu nadu da \u0107e se decenije nekontrolisane neka\u017enjivosti Izraela kona\u010dno zavr\u0161iti.<\/p>\n

Kao \u0161to je pro\u0161le nedelje rekao nacionalni odbor BDS-a: \u201eAko ne sad, kad? Ju\u017enoafri\u010dki pokret protiv aparthejda decenijama je organizovano pridobijao \u0161iroku me\u0111unarodnu podr\u0161ku i uspeo da sru\u0161i aparthejd; aparthejd je pao. Sloboda je neizbe\u017ena. Vreme je da se ne\u0161to preduzme, vreme je za pridru\u017eivanje pokretu za slobodu, pravdu i jednakost u Palestini.\u201c<\/p>\n

Dosta. Vreme je za bojkot.<\/p>\n

The Guardian
\nPrevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kad vlada neka\u017enjivost, sve se kre\u0107e i pomera, pa i kolonijalna granica. Ni\u0161ta nije stati\u010dno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":383806,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-391971","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391971","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=391971"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391971\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":391974,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391971\/revisions\/391974"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/383806"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=391971"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=391971"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=391971"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}