{"id":391922,"date":"2024-01-26T11:27:46","date_gmt":"2024-01-26T10:27:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=391922"},"modified":"2024-01-26T11:34:09","modified_gmt":"2024-01-26T10:34:09","slug":"zapisi-iz-abu-dabija-luvr","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/26\/zapisi-iz-abu-dabija-luvr\/","title":{"rendered":"Zapisi iz Abu Dabija – Luvr"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dejan TOF\u010cEVI\u0106<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U dalekoj zemlji arapskoj postoji i jedan muzej, ponos i dika celog sveta jer je najve\u0107i, najbolji i najpose\u0107eniji u \u010ditavoj Vaseljeni \u2013 Luvr. Posle dobrog egipatskog pasulja za doru\u010dak, uzeh taksi I uputih se u Umetni\u010dki distrikt, gde se planiraju i grade objekti od zna\u010daja za umetnost, koji se nalazi malo van centra grada. Uostalom, i umetnost je dospela na periferiju \u017eivotnog zna\u010daja, pa \u0161to ne bi i ovaj distrikt bio malo po strani. Pro\u0111osmo pokraj neke impozantne zgrade u izgradnji za koju moj pakistanski taksista nije umeo da mi ka\u017ee \u0161ta je, ali ako bi mene pitao sude\u0107i po obliku, to bi mogla biti opera, ali bi isto tako i neka velika \u0161koljka ili barem gigantsko uvo, koje oslu\u0161kuje svemir.<\/p>\n

Ubrzo stigosmo do taksi stanice, koje su ovde odli\u010dno organizovane i uvek se nalaze u blizini ulaza zna\u010dajnih objekata do kojih se obi\u010dno sti\u017ee ovim prevozom. Iako se nalazi u jednoj neverovatnoj gra\u0111evini koja je uronjena u vodu i za koju je autor dobilo Prickerovu nagradu, koja se smatra najve\u0107im odli\u010djem za arhitekturu na \u010ditavom svetu. Njenu ekstravaganciju i posebnost mo\u017eete videti tek kada u\u0111ete, u neverovatno zdanje velikog arhitekte \u017dana Novela. Ovo istureno odeljenje najpoznatijeg muzeja na svetu je potpuno u skladu sa epohom koja donosi atraktivna arhitektonska re\u0161enja, ali i upotrebu novih materijala. Pokriveno je neobi\u010dnom kupolom sazdanom od limenih oblika arapske zvezde koje obezbe\u0111uju i kakvu-takvu hladovinu i van objekta. U me\u0111uprostoru izme\u0111u mnogh zvezda ovih ve\u0161ta\u010dkih nebesa su se ugnjezdile i neke ptice koje pesmom uveseljavaju brojne posetioce, kojih ipak nema u ogromnom broju kao pred onom Pariskom atrakcijom.<\/p>\n

\"muzej

Luvr<\/p><\/div>\n

Interesanto je da je do Francuske revolucije umetnost bila rezervisana samo za vlastelu, a tek nakon toga je bila dostupna i plebsu odlukom Nacionalne skup\u0161tine daleke 1791. Ali je Luvr u me\u0111uvremenu postao jedan od najpoznatijih brendova, pa je uprkos te\u017enji Robespjerovih sledbenika za jednako\u0161\u0107u i pravdom, izrastao u jedan prepoznatljiv kapitalisti\u010dki koncept, tako da je ovaj muzej od pravog Luvra dobio licencu na kori\u0161tenje imena za neverovstnih\u00a0 550 miliona ameri\u010dkih dolara narednih 30-ak godina, a jo\u0161 750 miliona za pravo na izlaganje dela koja se nalaze u Parizu. Ni sam objekat koji se nalazi pod kapom nebeskom sazdanom od profila u obliku arapske zvezde nije jeftin – 600 miliona. Umetnost je izgleda za arapski svet postala stvar presti\u017ea i brojevi koji ozna\u010davaju iznose dolara nisu bili va\u017eni prilikom njegove izgradnje. Barem je nekome stalo do toga u ova \u010dudna vremena.<\/p>\n

\"sokratov

Sokrat<\/p><\/div>\n

I pored basnoslovnih cifara i glamura koji je pratio izgradnju ovog muzeja, ja ga ne bih uvrstio ni u prvih deset po kvalitetu, barem od onih koje sam posetio. Odre\u0111eni delovi koji prikazuju izvesne epohe ili zna\u010dajne umetnike to \u010dine samo fragmentarno i nedostaje im ono vezivno tkivo manje poznatih dela koje \u010dovek prvi put vidi na ovakvom mestu i pru\u017ea mu \u0161iru sliku. Ipak to ne zna\u010di da nije vredan posete i tro\u0161enja nekoliko sati nadahnjuju\u0107i se vrhunskom umetno\u0161\u0107u jo\u0161 od praskozorja \u010dove\u010danstva pa do danas.<\/p>\n

\"balda\u0107ini\"

Balda\u0107ini<\/p><\/div>\n

Ima tamo svega \u010demu bi se oko razma\u017eenog ljubitelja umetnosti radovalo.<\/p>\n

\"roden\"

Roden<\/p><\/div>\n

Posle svih nepoznatih stvralaca iz pradavnih vremena, ali i Pikasa, Gogena, Leonarda, Monea, Renoara, Braka, Sezana, Mondriana, \u0160agala, Magrita, \u0160iraga, Klajna, Solua\u017ea, Balda\u0107inija De Koniga, Kandinskog i ostale mnogobrojne familije.<\/p>\n

Kada se umori crno \u010deljade mora malo da odahne na terasi koju zapljuskuju vode Persijskog zaliva koji umiva ovaj hram umetnosti. U\u017eiva malo u pomalo nadrealnom ambijentu, pa onda ponovo nastavi: ekspresionizam, neorealizam, kubizam, pa onda daj malo apstraktnog ekspresionizma i renesanse, i zapr\u017ei \u010dorbu barokom, ruskom avangardom i nadrealizmom.<\/p>\n

\"kandinski\"

Kandinski<\/p><\/div>\n

Pola dana mi pro\u0111e ovde, a \u010dekaju me jo\u0161 neka doga\u0111anja pa treba biti hitar jer je vremana malo. Svakako \u0107u se nekada vratiti na ovo \u010darobnpo mesto jo\u0161 malo da u\u017eivam u ovom biseru svetske ba\u0161tine.<\/p>\n

PRETHODNI BLOGOVI<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U dalekoj zemlji arapskoj postoji i jedan muzej, ponos i dika celog sveta jer je najve\u0107i, najbolji i najpose\u0107eniji u \u010ditavoj Vaseljeni \u2013 Luvr<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":391925,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-391922","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391922","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=391922"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391922\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":392008,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391922\/revisions\/392008"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/391925"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=391922"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=391922"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=391922"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}