{"id":391791,"date":"2024-01-24T07:33:59","date_gmt":"2024-01-24T06:33:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=391791"},"modified":"2024-01-24T07:33:59","modified_gmt":"2024-01-24T06:33:59","slug":"lenjin-u-vozu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/24\/lenjin-u-vozu\/","title":{"rendered":"Lenjin u vozu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ted Widmer<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pre sto godina, 16. aprila 1917. specijalni voz sa 32 odabranih putnika prispeo je na jednu od sporednih stanica u Sankt Peterburgu posle osmodnevnog putovanja iz Ciriha. Ovi putnici su sa zaka\u0161njenjem stigli u revoluciju, koja je po\u010dela ranije te godine pobunom zbog nesta\u0161ice hrane u carskoj prestonici. Ali jedan od njih \u2013 Vladimir Ilji\u010d Uljanov \u2013 ubrzo \u0107e preuzeti kontrolu nad doga\u0111ajima. Do kraja godine zapo\u010de\u0107e formiranje Saveta Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika (SSSR), uz prezir prema ruskoj carevini, ali uz o\u010duvanje njenih granica. Godinama kasnije Vinston \u010cer\u010dil \u0107e uporediti Uljanova ili Lenjina (kako je sam sebe nazvao) s \u201ebacilom kuge\u201c koji je dospeo u telo Rusije onda kada je mogao da pri\u010dini najve\u0107u \u0161tetu. Slede\u0107i tu metaforu, ovaj voz je ubrizgao svoj bacil u gluvo doba no\u0107i, na stanici gde je Lenjina do\u010dekala gomila pristalica u delirijumu. Ve\u0107 od slede\u0107eg dana on je grozni\u010davo govorio i pisao, odbijao kompromise i povukao revoluciju ka tvrdoj bolj\u0161evi\u010dkoj liniji.<\/p>\n

Svojoj knjizi o istoriji socijalizma \u201eKa Finskoj stanici\u201c objavljenoj 1940, Edmund Vilson je dao naslov po ovom sporednom \u017eelezni\u010dkom terminalu preko koga je Lenjin stigao u Sankt Peterburg. Stanica je otvorena 1870, dakle godinu dana pre Pariske komune, a Vilson je opisuje kao \u201ebednu postaju oblo\u017eenu gipsom u kombinaciji tamno ru\u017ei\u010daste i gumeno sive boje, s duga\u010dkom krovnom konstrukcijom nasa\u0111enom na tanke stubove koji se granaju pri vrhu\u201c. On opa\u017ea da stanica nije dostojna \u201edivota prestonice\u201c. Mnogo decenija posle Lenjinovog dolaska, tokom istra\u017eivanja za svoju knjigu, on na stanici zati\u010de seljanke s \u201edenjcima i korpama, povezane velikim maramama\u201c kako sede na \u201eklupama izlizanima od \u010dekanja\u201c. Dugo nakon \u0161to su revolucija i njena obe\u0107anja o promeni sveta \u017ealosno iznevereni, \u010dekanje je ostalo ruska specijalnost.<\/p>\n

Voz je u\u0161ao u Finsku stanicu pre sto godina, a kraj njegovog putovanja je ozna\u010dio po\u010detak novih, seizmi\u010dkih doga\u0111aja koji su preoblikovali svet dok se Prvi svetski rat bli\u017eio kraju, nesre\u0107nom za ve\u0107inu svojih u\u010desnika. Prema obele\u017eavanju te stogodi\u0161njice predsednik Vladimir Putin, koji nije ljubitelj skretanja sa sopstvenog kursa, ima dvosmislena ose\u0107anja.<\/p>\n

U svojoj novoj knjizi \u201eLenjin u vozu\u201c Ketrin Meridejl bri\u017eljivo prati ovo tajno putovanje vozom kroz Nema\u010dku, \u0160vedsku i Veliko vojvodstvo Finsku do svog odredi\u0161ta. Rusija je tada jo\u0161 uvek posrtala od iscrpljuju\u0107eg rata, slabosti cara Nikolaja Drugog i stalnih pretnji invazija i intervencija. Lenjinov dolazak 1917. organizovali su cini\u010dni nema\u010dki lideri sa namerom da dodatno oslabe rusku vlast ubacivanjem dobro poznatog zapaljivog elementa, koji \u0107e raspiriti tenzije ve\u0107 zao\u0161trene katastrofalnim vojnim gubicima, dugom istorijom potiskivanja protivnika re\u017eima i nesta\u0161icama hrane. Lenjinove prve novine zvale su se \u201eIskra\u201c po stihu pesnika Aleksandra Odojevskog, napisanom kao odgovor na drugi, Pu\u0161kinov stih: \u201eIz iskre \u0107e se razbuktati po\u017ear\u201c.<\/p>\n

Plan je uspeo. Lenjin je oberu\u010dke prihvatio pomo\u0107 zakletih ruskih neprijatelja, mada je kasnije prikrivao nema\u010dko poreklo plana i govorio samo o vol\u0161ebno zape\u010da\u0107enom vozu. On je eksteritorijalno prolazio Evropom, bez paso\u0161ke kontrole, kao da ne postoji. Tiho je klizio kroz gradove ratom razdirane Evrope nose\u0107i svoju smrtonosnu po\u0161iljku ka oslabljenom neprijatelju Nema\u010dke na isto\u010dnom frontu.<\/p>\n

\u010cer\u010dilovo pore\u0111enje Lenjina sa zaraznim bacilom imalo je odjeka i zato \u0161to su putnici ovoga voza zaista bili u karantinu, kao da je voz zahva\u0107en nekom retkom bole\u0161\u0107u. Nije im bilo dozvoljeno da ulaze ili izlaze iz njega. Stefan Cvajg, austrijski esejista, uporedio ga je sa \u201eprojektilom\u201c punim otrova. \u010clanovi male grupe revolucionara koja se ukrcala u Cirihu imali su samo jedni druge dok je voz napredovao od grada do grada: \u0160tutgart, Frankfurt, Berlin. Sa njima su bili i nema\u010dki vojnici koji su motrili na svaki njihov pokret. Oni su sedeli u prednjem delu vagona, razdvojeni od revolucionara linijom povu\u010denom kredom po podu, koja je slu\u017eila kao me\u0111unarodna granica izme\u0111u \u201eRusije\u201c i \u201eNema\u010dke\u201c, dve nacije koje su zvani\u010dno bile u ratu i kojima je bilo zabranjeno da sara\u0111uju. Lenjin se trudio da ne napu\u0161ta voz; samo se u Frankfurtu iskrao i sa grupom svojih saputnika prespavao u gradu.<\/p>\n

I SAD su imale posredne veze sa odlukom da se zape\u010da\u0107eni voz po\u0161alje na svoje putovanje. Deset dana ranije, \u0161estog aprila 1917. ameri\u010dki kongres je objavio rat Nema\u010dkoj. Najava dolaska ameri\u010dkog oru\u017eja i ljudstva obe\u0107avala je promenu u ratu koji je trajao skoro tri godine, kao i ogromna sredstva za zapadni front. Nema\u010dka je \u017eelela da se \u0161to pre re\u0161i svog najve\u0107eg neprijatelja na istoku i bila spremna na sve. Sovjetski diplomata Maksim Litvinov kasnije se se\u0107ao da je presudan \u010dinilac koji je nema\u010dku stranu naveo da \u201eodobri prolazak na\u0161ih drugova preko svoje teritorije bio ulazak Amerike u rat\u201c. Ipak, uspeh plana je iznenadio sve. Dan pre polaska na put, Lenjin je poku\u0161ao da u\u010dvrsti ovu podr\u0161ku i telefonirao ameri\u010dkoj ambasadi u Bernu. Javio se mladi slu\u017ebenik kome ta stvar nije izgledala hitno \u2013 ba\u0161 je kretao na tenis \u2013 pa je rekao Lenjinu da se javi sutra. Ovaj slu\u017ebenik se zvao Alen Dals i kasnije je postao \u0161ef CIA-e.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tokom te zime Lenjin je mirno \u017eiveo u Cirihu sa svojom suprugom Nade\u017edom Konstantinovnom Krupskom. Bio je prognan iz svoje domovine na neodre\u0111eno vreme i niko na njega nije obra\u0107ao posebnu pa\u017enju. Par je \u017eiveo kod jednog obu\u0107ara i retko izlazio. Veliki revolucionar bio je knji\u0161ki moljac i svakoga dana je odlazio u javnu biblioteku u devet ujutru, odmah po otvaranju, a u podne se vra\u0107ao u svoj mali stan na ru\u010dak. U jedan je opet odlazio u biblioteku i ostajao tamo do njenog zatvaranja. \u017dudno je \u010ditao o ranijim revolucijama \u2013 pre svega o Pariskoj komuni \u2013 i pisao zapaljive \u010dlanke za mali broj \u010ditalaca, udaljenih od akcije kao i on. Njegova revolucija nikako da stigne. Stario je i \u010dinilo mu se da \u0107e pro\u0107i mnogo godina pre nego \u0161to Rusija bude spremna za promene. Krupska je kasnije pisala: \u201eMislim da Vladimir Ilji\u010d nikada nije bio o\u010dajniji nego krajem 1916. i po\u010detkom 1917\u201c. \u201eMi starci mo\u017eda ne\u0107emo videti presudne bitke\u201c, priznao je turobno u jednom januarskom govoru. Ose\u0107ao se \u201ekao \u010dep zaglavljen u fla\u0161i\u201c, rekla je njegova supruga.<\/p>\n

Petnaestog marta je \u010duo da je nesta\u0161ica hrane izazvala haos u Rusiji. Oti\u0161ao je do obale Ciri\u0161kog jezera gde su dnevne novine bile javno izlo\u017eene. Tu je tokom narednih nekoliko dana \u010ditao o\u0161amu\u0107uju\u0107e vesti. Car je abdicirao! Sve se izvrnulo naglavce. Da li bi mogao da se vrati u Rusiju? Pred njim se otvarao novi svet. Sve je izgledalo gotovo nadrealno.<\/p>\n

U stvari, re\u010d \u201enadrealizam\u201c se upravo tada pojavila kao jedan od mnogih na\u010dina na koje su slikari i pisci poku\u0161avali da odraze ono \u0161to je Gijom Apoliner, tvorac te re\u010di, nazvao \u201enovim duhom\u201c vremena. Cirih, o kome obi\u010dno mislimo kao o gradu bankara i burgera, bio je pravo vrelo kreativnosti i skloniji iracionalnosti od Pariza. Iz cele Evrope ljudi su hrlili u Cirih be\u017ee\u0107i od ratnih strahota. Nedaleko od Lenjinovog stana D\u017eejms D\u017eojs je popunjavao svoju bele\u017enicu \u201e\u017dvrljotine \/ Scribbledehobble\u201c i po\u010dinjao da pi\u0161e Uliksa. Nekoliko ulica dalje skovana je re\u010d \u201edada\u201c da opi\u0161e namerni besmisao koji je grupa nadahnutih umetnika \u017eelela da stvori \u010ditanjem pesama punih re\u010di izmi\u0161ljenih u letu, koreografisanjem dada igara i tro\u0161enjem mnogo vremena, kao \u0161to to umetnici ve\u0107 rade, u lokalnoj kafani prozvanoj Kabare Volter. Izabrali su re\u010d \u201edada\u201c zato \u0161to ona zna\u010di razne stvari na raznim jezicima \u2013 konji\u0107a za ljuljanje na francuskom, a \u201eda, da\u201c na rumunskom i ruskom.<\/p>\n

Da, da, car je abdicirao. Kroz svu galamu i nonsens to je postajalo jasno. Lenjin je morao da se vrati u Rusiju; pisao je jednom prijatelju: \u201eMoramo nekako da odemo, makar i kroz pakao\u201c. Ali kako? \u010cak se poigravao idejom da iznajmi avion i prosto preleti Evropu i sleti u Rusiju. Ovaj ludo smeli poduhvat napravio bi od njega najve\u0107eg dadaistu. Ali to 1917. godine nije bilo izvodljivo i on je besneo \u0161to je revolucija po\u010dela bez njega.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na drugoj strani Atlantskog okeana, u Njujorku, jedan drugi prognani Rus je tako\u0111e bio zaokupljen vestima iz domovine. Svakog dana u rano prole\u0107e 1917. godine Lav Trocki je putovao iz Bronksa do male podrumske novinske redakcije u Ist Vilid\u017eu. Za godinu dana Trocki \u0107e postati drugi arhitekta preobra\u017eaja Rusije u Sovjetski Savez. Jedan od najfantasti\u010dnijih novinskih naslova te godine pune \u010duda, jasno odra\u017eava samozaljubljenost Njujorka: \u201e\u010covek iz Bronksa na \u010delu ruske revolucije\u201d.<\/p>\n

Nazvati Trockog \u201e\u010dovekom iz Bronksa\u201d bilo je preterivanje \u2013 on je kratko boravio u tom delu grada. Ali nije bilo besmisleno, kao \u0161to pokazuje nova knjiga Keneta D. Akermana \u201eTrocki u Njujorku 1917\u201d. Trocki i Lenjin su ve\u0107 dugo bili saveznici i suparnici. Trocki je stigao u Njujork 14. januara, po\u0161to je proteran iz Francuske i \u0160panije i zaposlio se u listu Novi mir, malim ruskim novinama koje su se prodavale za peni po Ist Vilid\u017eu i Louer Ist Sajdu. Tu nije radio samo on, ve\u0107 i Nikolaj Ivanovi\u010d Buharin, koji \u0107e i sam postati jedan od vo\u0111a ruske revolucije sve dok, kao i Trocki, ne bude zavr\u0161io kao \u017ertva Staljinovih \u010distki.<\/p>\n

Uprkos svom \u017eestokom bolj\u0161evizmu, Novi mir je oberu\u010dke prihvatao oglase Badvajzera, duvanskih kompanija, proizvo\u0111a\u010da gramofona, banaka i drugih stubova ameri\u010dke ekonomije. Tako se pla\u0107alo osoblje koje se snalazilo da pre\u017eivi kako je znalo i umelo. Porodica Trockog je iznajmljivala trosobni stan zapadno od reke Bronks, blizu stanice metroa u 174. ulici, za 18 dolara mese\u010dno. Na putu do posla Trocki je \u010desto svra\u0107ao da ne\u0161to prezalogaji u jeftinom restoranu \u201eTrougao\u201d.<\/p>\n

Petnaestog marta novosti o carevoj abdikaciji su pre\u0161le Atlantik i zatekle Trockog u redakciji. \u0160irom njujor\u0161kih ruskih \u010detvrti \u2013 gde je bilo i mnogo ruskih Jevreja koji su pobegli od carskog progona \u2013 novosti su se \u0161irile od prozora do prozora, preko kanapa za \u0161irenje ve\u0161a i po\u017earnih stepenica. Kao i Lenjin, Trocki je odmah shvatio da mora da se vrati. Ali pre\u0107i severni Atlantik u prole\u0107e 1917. nije bilo lako, posebno u njegovom slu\u010daju. Pored nema\u010dkih podmornica, tu su bili i Britanci i Francuzi, kojima nije odgovaralo izbijanje ruske revolucije jer je ruska vojska bila o\u010dajni\u010dki potrebna na Isto\u010dnom frontu. Trocki je brodom stigao u Halifaks u Novoj \u0160kotskoj, ali je tu morao da \u010deka mesec dana, sve dok me\u0111unarodni pritisak kona\u010dno nije naterao britanske zvani\u010dnike da ga puste da produ\u017ei putovanje ka istoku.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Lenjinovo putovanje je bilo jednostavnije zato \u0161to su Nemci \u017eeleli da taj \u201eprojektil\u201d dobije ubrzanje i uni\u0161ti Rusiju. Najbr\u017ei na\u010din da se on uvede u krvotok Rusije bio je voz. Lenjin je kritikovao \u017eeleznicu kao sredstvo ugnjetavanja i \u201ezbir osnovnih kapitalisti\u010dkih industrija, uglja, gvo\u017e\u0111a i \u010delika\u201c. Ali \u017eeleznica je bila efikasna. A budu\u0107i da su putovanje organizovali Nemci, imamo prili\u010dno precizan red vo\u017enje. Voz koji je na nema\u010dkom dobio ime Russenzug \u2013 ruski voz \u2013 krenuo je iz Ciriha 9. aprila u 3:10 po podne. Kao \u0161to je napisao Stefan Cvajg: \u201eBilo je 3:10 i otada je svetski sat pokazivao druga\u010dije vreme\u201c.<\/p>\n

Sme\u0161taj u vozu je bio obi\u010dan: drveni, zeleno obojeni vagon s dva toaleta i prostorijom za prtljag. Jedna od najranijih odluka budu\u0107eg vo\u0111e Sovjetskog Saveza odnosila se na sistem karata za jedini toalet koji im je bio na raspolaganju. Onima koji su ga koristili za pu\u0161enje izdavane su karte \u201edruge klase\u201c i morali su da \u010dekaju dok svi drugi ne obave nu\u017enije potrebe. Bilo je to dugo putovanje, prekidano povremenim stajanjima, kada je voz skretan na sporedni kolosek, dok su se razne lokalne vlasti \u0161apatom dogovarale o njegovoj sudbini. Severno od Berlina, voz je postao amfibijsko vozilo: vagon je odvojen od lokomotive i sme\u0161ten na trajekt kako bi preplovio Baltik. U \u0160vedskoj je plan gotovo propao jer eksteritorijalni putnici nisu imali dokumenta. U Stokholmu, za vreme retkog boravka van voza, snimljena je istorijska fotografija na kojoj Lenjin energi\u010dno kora\u010da, s ki\u0161obranom i \u0161e\u0161irom u rukama, jo\u0161 sli\u010dniji burgeru nego obi\u010dno.<\/p>\n

Iz Stokholma je voz nastavio daleko na sever, bezmalo do arkti\u010dkog kruga, pre nego \u0161to je u\u0161ao u Veliko Vojvodstvo Finske i odatle ponovo skrenuo na jug, ka Sankt Peterburgu. Lenjin je u\u0161ao u Finsku stanicu 16. aprila u 11:00. Pri ruci se na\u0161ao orkestar koji je svirao Marseljezu i druge pesme revolucionarne levice. Bio je tu i improvizovani trijumfalni luk i velika gomila se okupila da mu po\u017eeli dobrodo\u0161licu. Dvadeset godina kasnije taj prizor je bri\u017eljivo rekonstruisao sovjetski umetnik Mihail Sokolov \u2013 tako bri\u017eljivo da je u njega ubacio i nekog ko nije bio tu, ali je trebalo da bude: Josifa Visarionovi\u010da Staljina, nasme\u0161enog, tik iza Lenjina.<\/p>\n

Nije se sve promenilo preko no\u0107i. Ratna klanica nije prestala zato \u0161to su oni uspeli da se vrate u zemlju. Ali Lenjin je ve\u0161to iskoristio iscrpljenost ratom, zatra\u017eio da Rusija obustavi borbe i usmerio pa\u017enju na ogor\u010denu bitku za mo\u0107 koja je usledila posle careve abdikacije. Doga\u0111aji su mogli krenuti u mnogim razli\u010ditim pravcima \u2013 Sjedinjene Dr\u017eave su izra\u017eavale nadu da se ra\u0111a ponosna nova demokratija i prve su priznale ranu vladu Aleksandra Kerenskog. Ali Lenjin i njegovi saveznici \u2013 me\u0111u njima i Trocki, koji je najzad pristigao \u2013 odneli su pobedu i izgradili ne\u0161to sasvim druk\u010dije: dr\u017eavu kakvu svet dotad nije video. Za mnoge ruske gra\u0111ane iznurene ratom i nema\u0161tinom to je bilo vreme ogromne nade. Nade su gajili i Nemci, koji su poslali Lenjina u Rusiju. Ubrzo po njegovom dolasku u Sankt Peterburg, jedan nema\u010dki diplomata u \u0160vedskoj napisao je poruku kolegi: \u201eLenjin uspe\u0161no stigao u Rusiju. Radi sve \u0161to bismo mi samo mogli po\u017eeleti.\u201c<\/p>\n

Nedugo posle povratka Lenjin je napisao da \u201enema \u010duda u prirodi ili istoriji\u201c, ali je priznao da se tu i tamo, usled neobi\u010dnog \u201esticaja okolnosti\u201c, dogodi ne\u0161to \u0161to \u201emora izgledati \u010dudesno na\u0161em umu\u201c. Tako mu je izgledao dolazak u Sankt Peterburg \u2013 kao \u010dudesan rezultat niza tajnih depe\u0161a izme\u0111u saveznika i neprijatelja, koji je doveo do potpunog preobra\u017eaja jedne od najve\u0107ih zemalja na svetu. A time i ostatka sveta jer se ogromna \u010dinjenica kakva je Rusija nije mogla zanemariti, kao \u0161to ne mo\u017ee ni danas.<\/p>\n

Sedmog novembra 1917. godine, u ljutitom odgovoru menj\u0161evicima koji su napu\u0161tali drugi Sveruski kongres sovjeta u Sankt Peterburgu (\u0161to je dovelo do pobede bolj\u0161evika), Lenjin je skovao izraz koji istori\u010dari i danas koriste: \u201eIdite tamo gde vam je i mesto \u2013 na \u0111ubri\u0161te istorije!\u201c<\/p>\n

Oni koji odlaze na \u0111ubri\u0161te i oni koji sprovode \u010di\u0161\u0107enje s vremenom zamene uloge. Godine 2009. bomba je napravila rupu u Lenjinovoj statui pored Finske stanice. Poslednjih nedelja mladi ljudi demonstriraju protiv dana\u0161njeg ruskog lidera i njegovih carskih pretenzija, suzbijanja sloboda i cini\u010dne spoljne politike. Sto godina posle Lenjinovog ulaska na Finsku stanicu jo\u0161 uvek se sle\u017eu posledice eksplozije iz 1917.<\/p>\n

Autor je direktor Centra John W. Kluge u Kongresnoj biblioteci, predaje istoriju na koled\u017eu Washington i univerzitetu Brown.<\/p>\n

Ted Widmer, The New Yorker
\nPrevela Slavica Mileti\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedugo posle povratka, Lenjin je napisao da \u201enema \u010duda u prirodi ili istoriji\u201c, ali je priznao da se tu i tamo, usled neobi\u010dnog \u201esticaja okolnosti\u201c, dogodi ne\u0161to \u0161to \u201emora izgledati \u010dudesno na\u0161em umu\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-391791","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391791","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=391791"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391791\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":391795,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391791\/revisions\/391795"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=391791"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=391791"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=391791"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}